politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/515024/Briselski-poredak-pred-slomom-na-KiM>
Бриселски поредак пред сломом на КиМ Биљана Баковић 12-15 minutes _____ Срби су ме обавестили да ће, уколико се не прекине с њиховим прогоном, у наредних месец дана напустити све институције Приштине. Прво ће то учинити политичари, а до краја септембра и полицајци, судије, тужиоци, рекао је прекјуче председник Александар Вучић у обраћању јавности. Овог пут их, изгледа, није молио да сачекају с таквом одлуком, као што је то чинио неколико пута ове године. „Пошто нико не жели да формира ни Заједницу српских општина ни било шта друго, Срби више неће да буду било чији таоци. Предузимаће мере да сачувају себе, народ и своју државу Србију”, нагласио је Вучић и поновио да ће у томе имати пуну подршку државе Србије. У случају да Срби изађу из институција, онда ће, према његовим речима, доћи до потпуне разградње бриселског поретка, установљеног Бриселским споразумом. Другим речима, како каже дипломата у пензији Зоран Миливојевић, у ситуацији кад нема никакве шансе да се Бриселски споразум примени у целини, кад је очигледно после ове рунде дијалога у Бриселу да приштинска страна уопште нема намеру да разматра ЗСО – и да нема притиска на њу у том правцу, тај споразум постаје бесмислен. „Онда је сасвим логично и природно да Срби одустану од оног дела споразума који су већ применили и све врате у пређашње стање. И онда смо на нули, на почетку. То не зависи од Србије, она нема апсолутно никакву одговорност за то. Београд дуго инсистира, жели да се Бриселски споразум имплементира до краја и да буде основ за даље разговоре о нормализацији, али очигледно је да на приштинској страни не постоји ни политичка воља ни интерес да се то тако реализује”, указује Миливојевић. Политика Албина Куртија, у којој се само испоручују захтеви за интеграцију српској заједници на КиМ, а не спроводе њихова права произашла из досадашњих постигнутих споразума, прети да, према речима председника Вучића, „пређе Рубикон”, који може означити крај поретка изграђеног након Бриселског споразума, сагласан је и доцент на Факултету политичких наука Стефан Сурлић. „То би значило да српски представници изађу из институција Косова, да се поништи интеграција судства, полиције, као и да се даље не учествује на изборима у оквиру косовског система. Ипак, овакав сценарио може вратити стање ствари на северу у 2011. годину, с пуно неизвесности и потенцијала за отворен српско-албански сукоб”, истиче он у ауторском тексту за Танјуг. Срби су најавили могућност изласка из косовских институција и крајем марта, кад је дефинитивно било јасно да им Приштина неће дозволити организовање српских избора 3. априла на територији КиМ. И тада је сазван ванредни састанак код председника Вучића у Београду, а он је тада рекао да су представници Срба с КиМ имали „нешто радикалније захтеве него иначе” и готово једногласно тражили да иступе из свих приштинских институција, али и да 435 полицајаца на северу остави оружје и напусти регионалну полицију. „Ја сам поставио само једно питање: ок, урадимо то данас, шта ћемо дан после? Једном кад уђете у тако нешто, нема повратка”, навео је Вучић и замолио их за додатно стрпљење и наставак разговора после избора. Два дана касније, 24. марта, Судско веће Косова одлучило је да суспендује председницу Основног суда Косовске Митровице Љиљану Стевановић, јер је присуствовала састанку с председником Србије у Београду. За сутрадан је припремљена смена свих српских командира, полицајаца који су такође присуствовали Седници савета за националну безбедност у Београду. „Албин Курти је решио да нападне Србе, Бриселски споразум је погажен и по његовој вољи и вољи оних који га штите, Бриселски споразум више не постоји”, поручио је тада Вучић, а придружили су му се премијерка Ана Брнабић, која је изјавила да је „Бриселски споразум мртав”, и министар полиције Александар Вулин, који је рекао да је избацивањем Срба из институција на Косову Курти „убио” Бриселски споразум. И политички аналитичар Драгомир Анђелковић је почетком јула, поводом забране српских личних карата и таблица, оценио да Бриселски споразум више није у животу. „Мртав је. Реч је о намери ЕУ да вара Београд, представљајући се лажно као посредник. Циљ је био да се тако од нас, мало по мало, једнострано извлаче уступци. Нажалост, званични Београд је, готово мазохистички, много тога и дао. Тако је поступао у нади да ће ипак постићи какав-такав компромис и отворити врата ЕУ. Сада је јасно да су то биле илузије, па је време да Србија поништи пакет бриселских споразума и да на северу КиМ обнови српске институције”, рекао је Анђелковић за „Новости”. Још једном, крајем јула, Вучић је дошао у ситуацију да моли Србе за стрпљење. На ред је, наиме, дошла ескалација кризе због српских личних докумената и исправа. „Српски народ има све мање слуха и за моје молбе, а моја молба је данас да покушамо да сачувамо мир по сваку цену”, рекао је том приликом и опет се заложио за то да Срби остану у косовској влади. „Није проблем да они напусте владу, али тако ће изгубити контролу над свим”, изјавио је Вучић 31. јула. Да ли је ова актуелна претња изласка Срба из институција сада реална? Зоран Миливојевић сматра да јесте, јер има утисак да је Србима на КиМ „свега преко главе” и да су изгубили и стрпљење, па и политичку вољу да подржавају процес у којем најважније питање у вези с њима – а то је ЗСО – није на дневном реду. „Њих треба разумети и мислим да око тога постоји одређени консензус, постоји већина за такав став за враћање на претходно стање”, додаје Миливојевић. Он објашњава да је спровођење споразума у делу о ЗСО „једини начин да се суштински дијалог настави”. „ЗСО обезбеђује статус и опстанак српског народа и с те позиције онда може да се разговара о нормализацији. ЗСО, најпре, институционално обезбеђује нормалан живот Србима у 10 општина, а друго, према слову Бриселског споразума, заједница општина је везана за централне власти у Приштини и Србима омогућује право вета на све одлуке које доводе у питање њихов непосредан интерес и живот. Уколико овога нема и нема изгледа да то буде – а западни центри моћи не показују никакву намеру да утичу на Приштину и да то ставе на дневни ред, иако су Американци о томе говорили претходних дана – то онда обесмишљава бриселски дијалог и онда морамо да се вратимо на неку потпуно другу причу”, упозорава Миливојевић. Онда би се, наиме, преговарало о неком другом споразуму, тј. читава ствар би се, сама по себи, вратила на почетак. „Ако нема бриселског дијалога уз посредство ЕУ, онда нема ни Резолуције ГС УН како је то установљено, и онда се ствар враћа на СБ УН, јединог надлежног за статусна питања Косова и Метохије”, подвлачи Миливојевић. Наравно, у том случају се отварају разни други проблеми. Између осталог, тиме би били доведени у питање и Преговарачки оквир и питање приступања Србије ЕУ, зато што су приступни преговори почели на основу Бриселског споразума. „Велика је одговорност пре свега на Бриселу, јер на Приштину треба утицати. Они ипак тамо контролишу и политику и безбедност и финансије и све живо, тако да они ипак имају механизме и начине да делују. Дакле, они су на испиту”, истиче Миливојевић. Кога чува Кфор Медији данима извештавају о повећаном присуству Кфора на северу КиМ, а председник Вучић позива међународне снаге да делују у оквиру свог мандата. „Неко гледа на постављање барикада као на дестабилизацију, а ми кад се крши нешто што пише у споразумима, као што је када косовска полиција упада на север КиМ”, навео је он. Управо је то та разлика у критеријумима од којих зависи понашање Кфора, према речима Зорана Миливојевића. Наводећи да Кфор и НАТО, који је у његовом саставу, имају разумевања за потезе приштинске стране, за присуство полиције на Северу, за неке полицијске акције, да сматрају да је то легитимно, да није супротно Резолуцији 1244, он подсећа да Београд има другачији став. „Они, нажалост, видели смо то и сада у Бриселу, имају разумевања и за политику наметања решења, коју спроводи влада на челу с Куртијем. Све то говори у прилог да ће ти критеријуми бити присутни и кад је реч о понашању Кфора”, оцењује Миливојевић. Како објашњава, оно што ради Курти и оно како мисли већина у ЕУ, у НАТО-у и Квинти – иде ка истом циљу, а то је потврда косовске државности. Према томе, они одређују и критеријуме понашања. Оцењујући да ће Приштина 1. септембра наставити спровођење мера реципроцитета и да је на то подстичу Велика Британија и Немачка, дипломата Милисав Паић закључио је да ће свакако доћи до ескалације. Како је рекао за ТВ Курир, а преноси „Косово онлајн”, Кфор може да спречи долазак Росу. Он очекује да ће Срби предузети акције, пре свега блокаду путева. „И ту је питање како ће се Кфор поставити, јер је један од његових задатака да штити слободу комуникација и кретања, и у том смислу би могао да да сагласност за активност Росу да разбије барикаде, или да то учини сам Кфор”, истакао је. Петковић с Хилом Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић изразио је јуче бојазан да ће инсистирање Приштине да за 10 дана примени одлуке о пререгистрацији возила и личним картама довести до даљег подизања тензија и појачаних провокација и притисака на Србе. „Зато је од суштинског значаја да сви релевантни међународни фактори схвате озбиљност ситуације у којој се тренутно налазимо и разумеју да једностране акције Приштине у вези с наведеним питањима могу угрозити безбедносну ситуацију на КиМ”, нагласио је Петковић у разговору с амбасадором САД у Србији Кристофером Хилом, с којим ће данас, како је најављено, разговарати и председник Александар Вучић. Старовић: На земљама Квинте одговорност да спрече ескалацију Београд ће инсистирати на компромисном решењу како би се сачували мир и стабилност, али Албин Курти својим понашањем као да жели да изазове ескалацију, каже државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић за Танјуг и поручује да је сада на земљама Квинте велика одговорност да ескалацију спрече. На питање да ли земље Квинте не могу или, пак, не желе да утичу на Приштину, Старовић наводи да понашање Квинте није било адекватно у претходном периоду, иако је вероватно тачно и да не стоје све земље Квинте у потпуности иза потеза Куртија, односно да нису инспиратори или мотиватори његовог деловања. Орлић: У септембру седница Народне скупштине о КиМ Посебна седница Народне Скупштине Србије о Косову и Метохији биће одржана у септембру, изјавио је јуче председник републичког парламента Владимир Орлић. Он је, гостујући на телевизији Прва, подсетио да је посланичка група „Александар Вучић – Заједно можемо све” најавила да ће поднети иницијативу за одржавање седнице парламента на тему КиМ и додао да очекује да ће и кроз формалну процедуру такав захтев бити достављен. Опозиција позива на слогу Потпредседник Нове Демократске странке Србије Предраг Марсенић изјавио је да у тој странци очекују да их на посебној седници парламента о Косову и Метохији, до које ће, извесно је, доћи наредног месеца, председник Александар Вучић обавести о тежини ситуације на КиМ, оценивши да је то тема око које морамо сви да се сложимо. Бошко Обрадовић, лидер Двери, поздравио је, како је навео, одлуку владајуће већине да прихвати предлог његове посланичке групе од 2. августа да се одржи посебна седница на тему актуелног стања на КиМ. „Међутим, захтевамо да седница буде одржана пре 1. септембра и потписивања било каквог новог споразума са сепаратистичким властима у Приштини”, нагласио је Обрадовић. „Газета експрес”: Шолц спрема разговор с Вучићем и Куртијем за јесен Амбасада Немачке у Приштини потврдила је да је канцелар Олаф Шолц започео припреме за разговор с председником Србије Александром Вучићем и премијером привремених приштинских институција Албином Куртијем. „Ове јесени, у оквиру Берлинског процеса, канцелар Шолц ће позвати обе стране, с циљем даљег олакшавања дијалога. У току су припреме за овај састанак”, рекли су из амбасаде Немачке за приштинску „Газету експрес”, преноси Танјуг. Важно је, кажу, да се „обе стране конструктивно ангажују и раде на прихватљивом решењу”. СЛ: пуна подршка председнику Србије Председник Српске листе Горан Ракић изјавио је јуче да су представници Срба с КиМ пружили пуну подршку председнику Србије Александру Вучићу у тражењу компромисног решења у наредних 10 дана и напорима у очувању мира и безбедности. Ракић је на прес-конференцији рекао да је састанак с председником био конструктиван, отворен и ефикасан, пренео је Танјуг. „Поручили смо председнику Вучићу да смо до сада више пута, на његово инсистирање, настављали да се институционално боримо за права нашег народа, али да ћемо овог пута, у случају да се не дође до компромиса, почети с напуштањем свих институција”, рекао је Ракић и позвао Кфор да остане гарант мира и безбедности за све на овим просторима, поштујући мандат и Резолуцију УН 1244. View article... <https://www.politika.rs/scc/clanak/515024/Briselski-poredak-pred-slomom-na-KiM> Enclosures: <https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2022_08/160z120_kfor-1-za-prvu-foto-NATO.jpg> 160z120_kfor-1-za-prvu-foto-NATO.jpg (13 KB) <https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2022_08/160z120_kfor-1-za-prvu-foto-NATO.jpg> https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2022_08//160z120_kfor-1-za-prvu-foto-NATO.jpg -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/109701d8b715%24c1f9f610%2445ede230%24%40gmail.com.
