fakti.org
<http://fakti.org/srpski-duh/ljepojevic-zapad-vodi-hibridni-rat-protiv-svih-srba-srpska-brzo-da-izgradi-svoju-institucionalnu-odbranu>
Љепојевић: Запад води хибридни рат против свих Срба - Српска брзо да изгради
своју институционалну одбрану
9–11 minutes
_____
ТРИБИНА „СЛЕДИ ЛИ КОНАЧНИ ОБРАЧУН ЗАПАДА СА СРПСКОМ“ У ОРГАНИЗАЦИЈИ ПОРТАЛА
„СВЕ О СРПСКОЈ“ И „ФАКТИ"
* Дио одбране Републике Српске требало би да буде и промјена наметнутог модела
друштва. И, први корак би требало да буде преузимање контроле над финансијским
тржиштем и стварање сопствене државне банке, а други – успостављање цивилне
заштите
* Намеће питање да ли ће Америка и Запад можда кренути у нови покушај
такозваних обојених револуција или чак и у посредничке, прокси ратне операције
преко муслимана и чак Албанаца против Срба?
* Досадашњи покушаји обојених револуција су се у Републици Српској показали
неуспјешним, али нису искључени и нови, а истовремено се намеће и дилема - да
ли могла да буде и директна војна интервенција Запада не само у Републици
Српској него и у свим српским земљама. Војна интервенција је мало вјероватна
* Још увијек су различити интереси српских земаља а не би требало занемарити у
тим интересима и зближавања са онима који воде тај рат и спроводе антисрпску
политику. Ту је кључни проблем такозвани „европски пут“ и још увијек званична
опредијељења, Србије и Црне Горе, за чланство у Европској унији. Европска унија
је извршилац антисрпске политике
______________________________________________________
Синиша ЉЕПОЈЕВИЋ, стални колумниста „Све о Српској“
САДА је већ потпуно јасно да је цијели српски национални корпус
изложен агресивном хибридном рату Запада предвођеног Америком. И ту не би
требало имати било каквих илузија.
Основни циљ тог рата је успостављање колонијалног статуса и одвајање
српских земаља од историјских веза са Русијом а ускоро и са Кином.
Главни простори тог рата су Република Српска и Косово и Метохија а
крајњи циљ је сламање Србије као носиоца српског народа и његових историјских
интереса. А Република Српска и Косово и Метохија су симболи борбе српског
народа за самосталност и слободу.
Западна невоља је у томе што Колективни запад нема више моћ коју је
имао а и промјене у свијету су отвориле нове могућности српским земљама. Уз то,
предност српског националног корпуса је у основној чињеници да се он бори за
сопствени опстанак и своје мјесто у новом свијету који настаје. Тако је и
Република Српска у предности.
Колективни Запад и Америка ипак немају много могућности у свом
хибридном рату и преостале су му само економске и личне санкције, неформалне и
формалне.
Санкције јесу оружје хибридног рата али су и знак немоћи. Упркос
немоћи и промјенама у свијету Колективни запад, међутим, неће одустати и
одлучност српског народа и спремност да се плати цијена слободе су простор
западног пораза.
Према западној технологији хибридног рата санкције су прва фаза
ратовања. И оне су само увод у наставак ратних планова па се ипак открива да је
Колективни запад, предвођен Америком, кренуо у коначни обрачун са Републиком
Српском. Санкције су дио хибридног рата иако су у великој мери постале
бесмислене, али не би их требало потцјењивати.
У реалности, персоналне санкције Америке и Британије немају неки већи
ефекат али јесу непријатне и знак непријатељства према изабраним представницима
народа. У основи, оне су и против грађана Републике Српске који су их изабрали
за своје представнике.
Постоје, међутим, и неформалне санкције које су далеко озбиљније и
директно су уперене против гражана Републике Српске. У овој фази те неформалне
санкције су наређење западним банкама, које су у већини у Републици Српској, да
не раде и не прате послове и обавезе владе Републике Српске а почеле су и
уцјене пословних људи. Банке сада одбијају да прате послове оних за које се
сумња да су блиски властима и који би могли да буду дио будуће коруптивне мреже.
Већ виђен метод.
Aмеричка амбасада у Сарајеву
То је и апсурд и опомена. Влада Српске своје депозите држи у тим
банкама и оне са тим новцем остварују своје зараде а сада власнику тог новца
без икакве законске основе забрањује да са њим располаже и испуњава своје
обавезе према својим грађанима.
То намеће промену досадашњег погрешног друштвеног модела који је
наметнут Републици Српској али и цијелој Босни и Херцеговини.
Економски, међутим, Република Српска сада много боље стоји него икада
раније. Минулих годину дана, на примјер, отворено је 8.000 нових радних мјеста
и практично да и нема незапослености.
Зато би дио одбране Републике Српске требало да буде и промјена
наметнутог модела друштва. И први корак би требало да буде преузимање контроле
над финансијским тржиштем и стварање сопствене државне банке.
У ово вријеме економске кризе у Европи привреда Републике Српске
такође има директне штете па је тако њен извоз у Европску унију опао за око 20
одсто. И зато је неопходна хитна преоријентација на друга тржишта као и
унутрашња организација. Што каже народ „има паса и поред шарова“.
То је неопходно не само због санкција него и због економског
заостајања земаља Европске уније па је тако и извоз привреде Републике Српске
орјентисане на европско тржиште већ опао за скоро 20 одсто,
Један од циљева санкција је и да заплаше друге посебно оне у врху
власти и у њеном окружењу. То је стари модел Запада да заплаши и онда уцјењује
како би остварио своје политичке циљеве.
Врло често то Западу и успјева, само му је потребно вријеме да створи
мрежу корупције оних који су дио власти. Зато, Република Српска треба и мора
брже да реагује и изгради своју институционалну одбрану јер свако одуголачење
или преговарање дају простор коруптивној мрежи Запада.
Али, санкције Републици Српској могу за Запад да буду и
контрапродуктивне јер би прије свега могле да ојачају одлучност за одбрану и да
разбију све илузије о западним причама и самом Западу. И то се већ десило.
Пошто је тешко видјети да досадашње мјере, као и санкције, могу
донијети жељене резултате, онда се намеће питање да ли ће Америка и Запад можда
кренути у нови покушај такозваних обојених револуција илим чак и у посредничке,
прокси ратне операције преко муслимана и чак Албанаца против Срба.
Досадашњи покушаји обојених револуција су се у Републици Српској
показали неуспјешним, али нису искључени и нови, а истовремено се намеће и
дилема да ли могла да буде и директна војна интервенција Запада не само у
Републици Српској него и у свим српским земљама.
У животу је наравно све могуће али војна интервенција је мало
вјероватна. Могући су, међутим, повремени терористички напади и диверзије. Зато
би Република Српска требало да развије систем унутрашње заштите, оно што се
зове цивилна заштита.
Синиша Љепојевић
Република Српска може да затражи и војно присуство неке друге земље,
на примјер Русије, јер се споразумима на основу Дејтонског споразума дозвољава
могућност присуства и других земаља изван мисије Еуфора а у интересу очувања
мира.
Ни тумогућност не би требало искључити.
Наравно, далеко је важније економско и политичко присустви незападних
земаља као што су Русија и Кина, која је све присутнија у Републици Српској.
Европска унија званично се није придружила америчким и британским
санкцијама али је неформално, преко банака, ипак на њиховом таласу. Тако да
ипак није реално говорити о десолидарисању са политиком Америке.
Ту је евро који је везан за долар. Брисел никада неће доћи себи и
зато не треба имати илузија.
Запад и Америка ће ићи до краја, ту не треба имати иузија и зато би
се требало организовати у таквом амбијенту. Запад је у основи немоћан али неће
одустати. Читав пројекат хибридног рата води тим нижих бирократских оперативаца
а не владе западних земаља. Ни једна западна влада није о свему томе
расправљала, само је Бијела кућа без расправе одобрила идеје нижег ешалона о
хибридном рату против Срба а под изговором антируске политике.
Република Српска је прекинула контакте са амбасадама Америке и Велике
Британије и то за те амбасаде представља велики проблем. Мрежа њихових
сарадника није довољна за њихове циљеве јер људи из те мреже немају никакав
утицај.
Пошто је ријеч о ратном походу на цијели српски корпус и српске земље
зато је и јединствена одбрана неопходна.
Али, да ли је она у овом времену у цијелом српском корпусу и реална?
Још увијек су различити интереси српских земаља а не би требало
занемарити у тим интересима и зближавања са онима који воде тај рат и спроводе
антисрпску политику. Ту је кључни проблем такозвани „европски пут“ и још увијек
званична опредијељења, Србије и Црне Горе, за чланство у Европској унији.
Европска унија је извршилац антисрпске политике. У томе је проблем.
Треба, међутим, имати на уму да ти различити интереси имају и своје
лимите јер није само Република Српска на удару него цијели српски корпус и то
на крају елиминише садашње различите интересе српских земаља.
Санкције су само упозорење да не би требало губити вријеме.
(Трибина је одржана 5. октобра у Прес-центру УНС, уз подршку
Представништва Републике Српске у Србији)
--
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
www.antic.org
---
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње,
пошаљите имејл на [email protected].
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите
https://groups.google.com/d/msgid/siem/00fc01d9fe7e%2454918e60%24fdb4ab20%24%40gmail.com.
