politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/580957/Pogledi/Andrija-Mandic-u-crnogorskom-pokeru>
Андрија Мандић у црногорском покеру Александар Апостоловски 7–8 minutes _____ Дигитрон је говорио Милојку Спајићу: „Милојко, састављај кабинет и постани премијер”. Тако му је нежно шаптала математика. Али мандатар за састав нове владе који је изучавао економију у Јапану и широм Далеког истока више од три месеца се колебао. Зашто се Спајић тако дуго двоумио између математике и политичког суицида? Могуће да је један од разлога то што је брокер склон коцкању, али вођење политике у земљи Брда и Приморја није исто што и бацање куглице на рулету, не неком од монденских казина, поређаних дуж јадранске обале, где играју искусни хазардери раскопчаних кошуља до груди јуначких, како би се видели златни ланци дебљине палца. Али по истеку четвртог месеца нова влада Црне Горе је састављена. У игру је изненада ушао Андрија Мандић, који ће постати шеф парламента, иако су представници Срба били непожељни како код Мила Ђукановића, тако и у владама Здравка Кривокапића и Дритана Абазовића. Математика је ипак победила у земљи где је та наука толико потцењена, али је питање ко је све утицао на то да се Милојко Спајић – сабере. Ако се све буде одвијало по плану, Црна Гора ће за неколико дана добити трећу постмиловску владу, са премијером Спајићем и Андријом Мандићем, као председником скупштине. Дакле и формално, другим човеком Црне Горе. Како ће функционисати тријумвират који чине председник Јаков Милатовић, будући премијер Милојко Спајић и председник скупштине Андрија Мандић? Наслућивало се да је прекаљени Андрија, председник Нове српске демократије, одлажући гусле на страну и редизајнирајући коалицију Демократски фронт, започео нову политичку фазу, инсистирајући на помирењу и јединству Црногораца, Срба и осталих мањина. Педесетосмогодишњи инжењер са дипломом Металуршко-технолошког факултета у Подгорици, где је изучавао технологије прераде обојених метала и алуминијумских легура, схватио је још током тродеценијске апсолутистичке власти Мила Ђукановића да је бављење политиком веома слично пословима комерцијалног металуршког инжењеринга. Требало је истопити савршену челичну конструкцију господара Мила, али тако да се топљење ходајућег споменика од два метра, одевеног у скупоцена италијанска одела, не претвори у бујицу која ће изазвати политичку и природну катастрофу. Како западне амбасаде нису имале поверење у Андрију Мандића и његовог коалиционог савезника Милана Кнежевића, најдуховитијег политичара на Балкану, који би сасвим сигурно успео као стендап комичар, Мандић је са себе морао да скине плашт политичара исувише загледаног у Београд и Москву. Тај стереотип је успешно гајио Мило, али ствари су се преокренуле. Цена нове Андријине политичке легуре почела је да расте на западним берзама, а Мило није схватао да његове приче о малигном руском утицају Београда и СПЦ постају фалш роба. Августовска већина, која је добила парламентарне изборе 2020. године после покушаја Мила Ђукановића да Законом о слободи вероисповести зада последњи ударац Митрополији црногорско-приморској и СПЦ, није желела просрпске партије у влади. Иако су оне извеле највећи терет победе, то се схватало као знак да су још актуелне предрасуде Запада према Србима као малим Русима који би да изведу баћушке на Јадран. Драган Стојановић Шта Мило није схватао? Да су се ствари промениле и да Вучић игра потпуно другачију игру. Ако је било још рано да се нови савези на Балкану открију, као у отвореном покеру, па је влада Здравка Кривокапића остала без српских представника у влади, а потом и мањинска Дритана Абазовића коју је мањински подржавао Мило, покушавајући да се његов растанак од власти продужи, Дританов технички мандат је почео да скида катаракту са Милових очију. Абазовић је потписао Темељни уговор са СПЦ, подржавао је ентузијастички пројекат „Отворени Балкан”, као америчку иницијативу са Вучићевим потписом и ствари су постајале јасније. Нарочито после победе Јакова Милатовића на председничким изборима који је у кампањи имао веома дуго пролазно време у београдским медијима. Милојко је после парламентарних избора на длану имао већину августоваца какву није имао Мило ни у доба највеће власти, али чини се да није схватао процесе који се одвијају на Балкану. Као брокеру, најјефтинија комбинација му је била да узме најјефтинијег коалиционог партнера, а то је био Милов ДПС. Међусобно намигивање је трајало дуго и како су очијукања била чешћа, тако је Спајић схватао да ће га напустити и његови посланици из „Европе сад”, који су све више времена почели да проводе око председника Милатовића. Истовремено је Јаков слао поруке Спајићу да се августовци окупе у пуном саставу и формира природна коалиција, формирана под благословом покојног митрополита Амфилохија. Спајић се током јавних и тајних консултација такође исувише често виђао са немачким амбасадором Петером Фелтеном, што је потврдио и сам Фелтен, али су се о пазлу новог кабинета консултовали неки други играчи. Спајић је ипак на време схватио да куца на погрешну адресу. Тако је Мандић постао победник компликованог процеса састављања владе, поставши коначно велики играч великих игара. До сада је сматран за великог играча ситних игара. Дил подразумева да Срби више нису реметилачки фактор у Црној Гори, да се неће постављати питање чланства Црне Горе у НАТО-у, нити ће се певати у десетерцу о отпризнавању Косова. Напротив, Црна Гора ће наставити са евроинтеграцијама, а грађани који се изјашњавају као Срби и њихови представници у власти подстицаће зацртане процесе. Али, Срби више неће бити грађани другог реда, већ равноправни учесници политичког живота Црне Горе. Дуго припремана операција топљења Мила је успела. Ђукановић ће се свакако сетити 2018. године, када је убедљиво победио у првом кругу председничких избора у Црној Гори. Умисливши да је већи од Ловћена, није схватио да опијеношћу победом започиње његов пад. Помисливши да може да отме Острог, као свој завршни ударац, сам је постао оно што је приписивао како СПЦ тако и Србима у Црној Гори – реметилачки фактор! Завршни чин Миловог одласка је покушај бојкота пописа становништва, што је слично његовој најави да ће отићи у шуму и постати први господар герилац, после губитка парламентарне већине. Наравно, није отишао у шуму. Вероватно ће боравити на некој од егзотичних дестинација, док су неки други момци заузели његово место. Да ли ће међу њима бити Дритан Абазовић? Будући премијер Спајић га не жели због афере „До Квон”, али Дритана желе сви остали. Да ли ће грађаниста Албанац који у својој модној колекцији поседује две колекције кравата – једну којом је врат привезао за Шесту флоту, и другу, нешто дужу, која се развлачи до Београда – имати дугоузлазну или дугосилазну политичку путању? Извесније је оно прво. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/054e01da0b11%24908696a0%24b193c3e0%24%40gmail.com.
