pcnen.com <https://www.pcnen.com/portal/2023/11/19/uvoz-biraca/>
Uvoz birača - PCNEN PCNEN 5–7 minutes _____ Autor: Luka Petrović Početak izborne kampanje u Srbiji obeležen je prvim pokazateljima “neujednačenog terena” u izbornoj utakmici, zbog načina na koji su pojedine liste prikupile potpise. Ubrzo nakon toga, u prvi plan medija i opozicione javnosti došla je još jedna tema, koja dovodi u pitanje legitimnost izbornog procesa. Legalnost nije upitna, ali zbog načina na koji SNS navodno “raspoređuje” svoje birače u lokalnim samouprava, javlja se sumnja u legitimnost sastava biračkog tela koje će glasati na lokalnim izborima, pre svega, u Beogradu. Naime, kao i tokom nekoliko prethodnih izbornih ciklusa, pojavile su se sumnje da vladajuće stranke intenzivno rade na “uvozu” birača u one lokalne samouprave u kojima im je pozicija ugrožena, ili ih smatra strateški važnim. Konkretno, pojedini opozicioni akteri tvrde da, promenom prebivališta neposredno pre izbora, vladajuće stranke ubacuju svoje glasače u ona mesta gde postoji mogućnost da padne lokalna vlast. Birači dolaze, ne samo iz drugih mesta u Srbiji u kojima se ne održavaju lokalni izbori, već i iz susednih država u kojima živi značajan broj Srba. Manipulisanje granicama izbornih jedinica nije novost na svetskoj političkoj sceni. Čak i u “stabilnim” demokratijama, pitanje gde se tačno završava jedna izborna jedinica, a nastavlja druga, nije rešeno objektivnim parametrima, već partija na vlasti često utiče na precrtavanje granica u skladu sa sopstvenim interesima. No, cela Srbija je jedna izborna jedinica, pa takve vrste manipulacije na republičkom nivou nema. Ono što se dešava trenutno je daleko perfidnije, iako legalnosti ne manjka. U Srbiji, za glasanje na lokalnim izborima, ne postoji minimalni vremenski uslov koliko dugo neka osoba mora živeti na datoj opštini, kako bi ona imala pravo glasa. Jednostavnije rečeno, već danas može neko iz npr. Subotice ili Zvornika prijaviti svoje prebivalište u Beogradu i imati pravo glasa na lokalnim izborima u glavnom gradu 17. decembra. Procedura je vrlo jednostavna – vlasnik stana dolazi sa novim životnim saputnikom u lokalnu policijsku stanicu, pokazajući rešenje o plaćenom porezu kao dokaz da je stan njegov, dok novi član domaćinstva pokazuje svoju ličnu kartu na uvid. Na ovaj način je na jednoj adresu moguće prijaviti gotovo beskonačan broj osoba. Svi glasači u Srbiji pre izbora dobijaju poziv za glasanje u svojim poštanskim sandučićima. Mnogima, pored svih ukućana koji imaju pravo glasa, u sandučiće stižu pozivi za ljude koji uopšte ne žive na toj adresi. Prethodnih nekoliko ciklusa obeleženo je ovim fenomenom, što je po prvi put probudilo sumnju da naprednjaci “uvoze” svoje birače. Ovoga puta se, proverom broja birača upisanih u birački spisak i njihovim poređenjem sa rezultatima popisa iz prole godine, dolazi do viška na prvoj strani, što mnogima budi sumnju da dolazi do zloupotreba. Nekoliko je lokalnih samouprava u kojima trenutno ima više upisanih ljudi u birački spisak nego stanovnika popisanih 2022. godine koji uključuje i maloletna lica. Tokom prethodnih dana po društvenim mrežama kružile su fotografije na kojima su navodno ljudi iz Republike Srpske u Bosni i Hercegovini koji čekaju uputstva na kojoj opštini da se prijave u Beogradu u zamenu za novčanu nadoknadu. Nevladine organizacije su više puta, uzaludno, od nadležnog Ministarstva tražile podatke o prijavi i odjavi prebivališta po opštinama na mesečnom nivou. Zato, ne postoje precizni podaci o tome koliko je zaista ljudi iz drugih mesta prijavljeno u Beogradu u periodu dva-tri meseca pre izbora. Ćutanje nadležnih organa povodom ove teme, te otvorene optužbe od strane vlasti da opozicija otvaranjem ovog pitanja želi da nasilnim putem preuzme vlast, ne doprinose razrešavanju enigme. Prvi odgovor premijerke Brnabić na tvrdnje bivšeg narodnog poslanika da je sa svoje adrese odjavio fantomskog birača, bila je da je reč o “blaćenju i destabilizaciji države“. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu je čak optužio opoziciju da na ovaj način želi da izazove građanski rat, jer ima nameru da ospori rezultate izbora. U situaciju ovolikih sumnji, velikog broja nepoznanica i uzavrelih strasti, rešenje je krajnje jednostavno – objavljivanje podataka od strane Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. No, kada ministar, umesto toga, opoziciju optuži da želi da izazove građanski rat, onda se tenzije samo dodatno rasplamsavaju. U svakom slučaju, legitimnost izbora će, posebno u slučaju tanke pobede koalicije oko naprednjaka, biti dovedena u pitanje. A u dobre namere vladajućih stranaka i njima podređene državne administracije, malo ko veruje. Na kraju, treba li posebno isticati da izbori nisu mnogo više od pukog legitimacijskog sredstva? Čak i u “stabilnim” demokratijama, održavanje slobodnih i poštenih izbora se ne može izjednačiti sa demokratijom. Vučić nije prvi autoritarac koji (čestim) izborima i gotovo plebiscitarnom podrškom legitimiše sopstvenu vladavinu. Ako se otkloni ideološki dodatak o “slobodnim i poštenim” izborima, ostaju samo izbori kao legitimacijsko sredstvo – koje služi svrsi opravdavanja vladavine. Naravno, to ne znači da treba odustati od slobodnih i poštenih izbora, već da se tu priča o demokratiji ne završava. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/01b001da1ac8%245b49de40%2411dd9ac0%24%40gmail.com.
