blic.rs <https://www.blic.rs/vesti/svet/zasto-putin-odjednom-zeli-da-zaustavi-tragediju-u-ukrajini/nxv1kx8>
Putin odjednom želi da zaustavi tragediju koju je SAM IZAZVAO! Iza najnovije odluke se krije njegova lična BORBA ZA OPSTANAK Ivana Kešanski 14–17 minutes _____ Putinova odluka da pošalje trupe u Ukrajinu <https://www.blic.rs/rusija-ukrajina-vesti> u februaru 2022. godine pokrenula je najsmrtonosniji sukob u Evropi od Drugog svetskog rata i najtežu konfrontaciju između Rusije i Zapada od Hladnog rata. Obraćajući se liderima G20 prvi put od početka rata, šef Kremlja je rekao da su neki lideri u svojim govorima rekli da su šokirani tekućom „agresijom“ Rusije u Ukrajini. - Da, naravno, vojne akcije su uvek tragedija. I naravno, trebalo bi da razmislimo kako da zaustavimo ovu tragediju <https://www.blic.rs/vesti/svet/putin-sa-liderima-g20-o-ratu-u-ukrajini/d8zk91l> . Uzgred, Rusija nikada nije odbila mirovne pregovore sa Ukrajinom - rekao je Putin na virtuelnom sastanku G20 koji je sazvao indijski premijer Narendra Modi. Ova primedba, iako je očigledno namenjena međunarodnoj javnosti, jedna je od Putinovih “najmiroljubivijih” o ratu koji traje već mesecima i u suprotnosti je sa njegovim ponekad dugim govorima o greškama i aroganciji Sjedinjenih Država, navodi "Gardijan". Borbe u Ukrajini od februara 2022. godine dovele su do ubijanja ili ranjavanja stotina hiljada, izazvale i razorile delove juga i istoka zemlje. Vladimir Putin Putin upotrebio reč rat Putin je upotrebio reč „rat“ da opiše sukob umesto sadašnjeg izraza u Kremlju „specijalna vojna operacija“. - Razumem da ovaj rat i smrt ljudi ne mogu da ne šokiraju - rekao je Putin, pre nego što je izneo tvrdnje da je Kijev progonio ljude na istoku Ukrajine. Sukob u istočnoj Ukrajini počeo je 2014. nakon što je proruski predsednik svrgnut u ukrajinskoj revoluciji na Majdanu <https://www.blic.rs/vesti/svet/10-godisnjica-majdana-sandu-misel-i-pistorijus-stigli-u-kijev-foto-video/d7vrvq3> i Rusija anektirala Krim, a separatističke snage koje podržava Rusija borile su se protiv ukrajinskih oružanih snaga. Tamo je između 2014. i kraja 2021. ubijeno oko 14.000 ljudi, uključujući 3.106 civila, prema Kancelariji visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava. - A istrebljenje civilnog stanovništva u Palestini, u pojasu Gaze danas, nije šokantno? - pitao je Putin. Takođe je rekao da je sigurno šokantno da lekari u Gazi moraju da rade operacije na deci bez anestezije. Porazi na frontu Putinove izjave o Ukrajini ukazuju na to da se Putin trenutno suočava sa mnogim problemima uoči novih predsedničkih izbora. Jedan od najvećih je taj što opada podrška ratu u Ukrajini među Rusima. Iako se čini da dugonajavljivana ukrajinska kontraofanziva za sada teče vrlo usporeno, daleko od toga da Rusija trenutno ima prednost u ratu. Putin je, podsetimo, najavljivao da će Kijev pasti za tri dana, a to se nije desilo ni nakon 20 meseci ratovanja. U međuvremenu je poginuo veliki broj ruskih vojnika, Moskva ostala bez bojnog oružja, a njena ekonomija trpi sankcije. Na lošu situaciju po rusku ekonomiju utiče i činjenica da je veliki broj mahom mladih ljudi od početka rata prebegao u razne evropske zemlje. Ipak, malo ko sumnja da će Putin tražiti još jedan predsednički mandat na izborima zakazanim za mart. Očekuje se da će on zvanično objaviti svoju kandidaturu sledećeg meseca. Malo je pitanja o ishodu, takođe; u ruskom autoritarnom političkom sistemu, za Putina se uvek navodi da je pobedio ubedljivo. On predvodi Rusiju kao predsednik ili premijer od 1999. godine. Foto: Kirill Braga / Sputnik / Profimedia / Profimedia Pop blagosilja ruske regrute Opada popularnost rata Ali predstojeći predsednički izbori imaju veći značaj; radi se o prvom glasanju ruskog naroda od početka potpune invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine — najvažnija odluka Putina otkako je prvi put seo u Kremlj pre dve decenije. A izbori su direktno povezani sa Putinovom ratnom strategijom za 2024. godinu; jedno konkretno pitanje je, da li će narediti novu mobilizaciju vojnika, koja bi mogla da bude vrlo nepopularna u zemlji, nakon što obezbedi peti mandat. - Rat i mobilizacija su sve nepopularniji. Oni čine ljude zabrinutim - rekao je za Njujork tajms Andrej Percev, koji analizira rusku politiku za Meduzu, ruski novinski sajt sa sedištem u Rigi. Kritičari dovode u pitanje svrhu predsedničkih izbora u zemlji u ratu u kojoj je većina opozicionih lidera ili oterana u izgnanstvo ili zatvorena, izborni aparat koji kontroliše Kremlj filtrira ko može da se kandiduje ili ne, a većina popularnih vesti samo pevaju hvale aktuelnom predsedniku. Grigorij Golosov, profesor političkih nauka na Evropskom univerzitetu u Sankt Peterburgu, rekao je da je Putin želeo da se uveri da niko ne može da dovede u sumnju njegov legitimitet na čelu ruske države. - I stanovništvo u celini i ruska vladajuća klasa svesni su da u Rusiji nije bilo pravog političkog rivalstva već dugi niz godina. Ali ne postoji velika razlika između stvarne legitimnosti i njene imitacije – kaže on. Golosov je rekao da bi čak i privid izbornog legitimiteta pomogao Putinu da prebrodi unutrašnju krizu, ako do nje dođe, navodeći neuspelu pobunu Jevgenija Prigožina u junu kao jedan od primera. - Slične situacije bi mogle nastati u budućnosti - dodao je Golosov. Ovo će biti prvi izbori otkako je Rusija revidirala Ustav koji je omogućio Putinu da se kandiduje po peti put, dozvoljavajući mu da tvrdi da mu je vremensko ograničenje resetovano. Očekuje se da će se kandidovati još nekoliko kandidata, uključujući predstavnike dve političke partije — komunističke i liberalno-demokratske nacionalističke — koje su delovale kao zgodni sparing partneri tokom prethodnih Putinovih kampanja. Kao što se desilo tokom dva prethodna izbora, Kremlj bi takođe mogao da dozvoli liberalnom kandidatu da uđe u trku — iako su stručnjaci rekli da je to i dalje otvoreno pitanje jer bi svaki takav kandidat najverovatnije vodio kampanju protiv rata u Ukrajini. Na primer, Boris Nadeždin, jedan od retkih ruskih političara koji su najavili svoju nameru da se kandiduju, nazvao je rat — ili specijalnu vojnu operaciju kako je on to nazivao — „fatalnom greškom“ Putina i izjavio da će njegovo okončanje biti njegov prioritet broj jedan.- Putin vuče Rusiju u prošlost. Glavni problem je što Putin uništava ključne institucije moderne države - rekao je Nadeždin. Da bi bio zvanično registrovan kao kandidat, Nadeždin bi morao da prikupi 100.000 potpisa iz cele zemlje. Centralna izborna komisija bi morala da ih proverava, proces za koji analitičari kažu da omogućava Kremlju da filtrira neželjene kandidate. - Smatram da je verovatnoća da će on biti registrovan praktično zanemarljiva - rekao je Golosov, politički analitičar. Izbori, međutim, potencijalno mogu da predstavljaju probleme za Kremlj, kažu stručnjaci. Iako je ishod već unapred utvrđen, izbori u Rusiji povremeno su predstavljali značajnu prekretnicu kada je politički sistem bio ranjiviji nego inače. Krajem 2011. godine, na primer, desetine hiljada Rusa ispunilo je centralne trgove Moskve i drugih velikih ruskih gradova protestujući zbog parlamentarnih izbora koje su smatrali nameštenim. Sada rat u Ukrajini dodaje novi element neizvesnosti, kažu analitičari. Dok je Rusija uspela da zadrži ukrajinsku kontraofanzivu i pojačava sopstvene napade, ona žrtvuje desetine hiljada vojnika dok ne uspeva da postigne bilo kakav značajan prodor, niti da primora Kijev da pregovara. I dokle god se rat odugovlači, Rusi ostaju zabrinuti da bi mogao da zahteva još jedan krug mobilizacije ljudi za borbu protiv njega. Kremlj je naredio regrutaciju u jesen 2021. godine, ali nije najavio još jednu, zabrinut zbog domaće reakcije. Ako sačeka da prođu izbori, time bi uklonio bi bar neki politički rizik. Istraživanje “Russian field”, nestranačke istraživačke kompanije sa sedištem u Moskvi, pokazalo je da je prvi put od početka rata više Rusa reklo da podržava pregovore nego nastavak oružane borbe. Skoro dve trećine ljudi koje su kontaktirali telefonom reklo je da bi podržali mirovni sporazum u Ukrajini ako bi on bio potpisan sutra. Anketa je sprovedena među 1.611 ispitanika, a 6.403 je odbilo da učestvuje što naglašava poteškoće u anketiranju u Rusiji. Nezavisna anketa Levada prijavila je slične pomake u svojoj anketi objavljenoj krajem oktobra, pri čemu je 55 odsto ispitanika reklo da bi više voleli mirovne pregovore nego nastavak rata. Kremlj je svestan ove promene raspoloženja, rekao je Percev iz Meduze. Dok je Putin i dalje duboko zainteresovan za vojnu situaciju, Kremlj je vidljivo pomerao svoju agendu sa rata na svakodnevnija pitanja, kao što je razvoj infrastrukture u zemlji, rekao je Percev. - Rat samo pogoršava stvari za predsedničku kampanju.To podseća ljude na poteškoće – kaže Percev. https://www.blic.rs/vesti/svet/zasto-putin-odjednom-zeli-da-zaustavi-tragediju-u-ukrajini/nxv1kx8 -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/10cb01da2149%24656ccf90%2430466eb0%24%40gmail.com.
