politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/595514/Brisanje-identiteta-srpskog-naroda-i-crkve>
Брисање идентитета српског народа и цркве Д. Вукосављевић 7–9 minutes _____ Најновији случај „преузимања” остатака манастира Богородице Хвостанске, једног од најзначајнијих локалитета наше цркве на КиМ и древног седишта Хвостанске епископије од 1219. године, с правом је изазвао оштре реакције у стручној јавности и међу верним народом, саопштила је јуче Епархија рашко-призренска. „Све се ово дешава непосредно у јеку медијског прекрајања историје храма Богородице Љевишке у Призрену у приштинској ’Кохи’ и општем замаху агресивног историјског ревизионизма и брисања трагова Српске православне цркве (СПЦ) на овим просторима од стране косовских власти. Иако је неколико средњовековних храмова наше цркве на КиМ обновљено и проширено на темељима ранијих запустелих или оштећених рановизантијских сакралних објеката пре 800 и више година, нико нема право да на овакав бруталан начин сада преузима и преименује цркве које вековима представљају темељ идентитета нашег народа и цркве”, наведено је у саопштењу које је објављено на сајту епархије. Из епархије указују да „треба само замислити каква би била реакција у европским земљама да верски објекти који су подигнути на темељима античких паганских светилишта или ранијих сакралних објеката других деноминација, преко ноћи постану мета апропријације од стране политичких власти које би то радиле из идеолошких разлога”. Оцењују да би такво понашање наишло на отворену осуду јавности и „засигурно се нашло на мети законских регулатива које забрањују такво понашање”. „Насртај на верске објекте који представљају темељ постојања и опстанка наше цркве на КиМ, без обзира на политичке прилике, представља ништа друго него отворени акт репресије, кршења верских и људских права, и изазива директну етничку и верску нетрпељивост. Да ли треба да чекамо да косовске власти једног дана укину и саму СПЦ као што су то чиниле атеистичке власти у више комунистичких земаља где су богослужбени објекти затварани, претварани у музеје или варварски рушени и скрнављени у име безбожне идеологије? Такво понашање нема и не сме да буде толерисано у 21. веку, посебно имајући у виду обавезе које је Приштина преузела пред западним земљама од 2008, али и одредбе Резолуције 1244 УН, где се јасно помиње очување српског наслеђа”, указују у епархији. СПЦ је, наведено је у саопштењу, са својим сакралним објектима значајно обележила историју Космета и то у толикој мери да су сва четири Унескова споменика светске културне баштине на овом простору, храмови из српског, немањићког периода. Ове светиње су, како је напоменуто, истовремено и стављене на листу угрожене светске баштине и 25. година се налазе под оружаном заштитом због реалних безбедносних опасности. „Ови верски објекти својом драгоценом архитектуром и фрескама из периода од 13. века надаље представљају универзалну вредност и нису од значаја само за српски народ и нашу цркву, већ су део и европске и светске баштине. Најновији случај коришћења машинерије за постављање ограде око локалитета Богородице Хвостанске без икакве комуникације са СПЦ за коју се зна да је једна од њених најважнијих локалитета и постављање натписа само на албанском језику у коме се изоставља осам векова историје тог важног верског седишта, још један је пример који показује стварне намере и методе косовских власти, које нескривено желе стварање етнички чистог Косова и нестанак СПЦ и њених верника”, оцењују у Епархији рашко-призренској. Све што се поузданије зна о Богородици Хвостанској јесте, напомињу у саопштењу, управо оно што је везано за њен историјат с почетка 13. века. „Сам локалитет је, како се признаје и на натпису који је постављен на албанском језику, детаљно истражен од стране српских еминентних историчара и археолога који су пронашли и сачували бројне артефакте, као што је Родопово звоно из 15. века и разне друге предмете који сведоче о идентитету ове светиње”, наводе из епархије. Стога Епархија рашко-призренска одлучно, како је напоменуто, апелује на локалне и међународне представнике на Косову да се заустави процес политизације и селективне презентације духовне и културне баштине СПЦ. „Ревизија других цркава и манастира СПЦ на КиМ представља процес који дубоко угрожава етничке и верске односе у ширем региону и води брисању једног вишевековног идентитета српског народа и апропријацији његове баштине која је преживела више стотина година османске власти и два светска рата”, закључују из у епархији. Мало познат историјат настанка манастира Остаци манастирског комплекса Цркве Богородице Хвостанске, који се још назива и Студеница Хвостанска или Мала Студеница, лоцирани су у селу Врела, на удаљености око осам до девет километара западно од Истока, наведено је на сајту Епархије рашко-призренске. Први помен села као „заселак Врела” датира из 1397. када га кнегиња Милица прилаже манастиру Дечанима. Следећи је у турском попису из 1485, где је уписан као манастир Иврала (Врела, односно Студеница Хвостанска) и у њему „син митрополита Тијокан” и четири калуђера. У каснијем турском попису помиње се као Врело Пречисте. У турском попису за време цара Сулејмана (1494–1566) уписане су и четири куће. У следећем турском попису 1570/71. записано је да је манастиром руководио калуђер Макарије, без сумње будући патријарх Макарије Соколовић. У наредном турском попису 1582. манастирским имањем управља калуђер Герасим који се уједно бавио и соколарством. Историјат настанка самог манастира мало је познат. Године 1219, када је Свети Сава вршећи реорганизацију новоосноване Аутокефалне српске цркве, основао је Хвостанску епископију при манастиру „у Фосне, у Студенице Мале”, као старо култно место. Епископија од 1381. прераста у митрополију и први хвостански архијереји помињу се већ почетком 14. века, а последњи, по имену Виктор, 1635. године. Друга половина 16. века за манастир била је раздобље процвата, када се запажа и знатна уметничка активност. У другој половини 17. века, највероватније у доба Велике сеобе 1690, манастир је запустео и почео да пропада. Путници који су видели манастир у 19. веку сведоче да је Богородица Хвостанска потпуно у рушевинама. Захваљујући археолошким истраживањима у прошлом веку, стекао се увид у првобитан изглед манастира. Током археолошких радова пронађено је релативно мало налаза, што сведочи да су рушевине манастира биле више пута прекопаване. Око цркве је био већи број гробова с каменим плочама. Неке од њих су употребљене при градњи џамија у селима Врело и Студеница, али су сада пренете у Пећку патријаршију. По натписима на плочама се види да су током 14. и 15. века око цркве сахрањивани локални угледници, као и хвостански епископи. Почетком 20. века један мештанин је у рушевинама нашао повеће звоно у коме су била три примерка осликане тканине. Два од њих се данас чувају у Пећкој патријаршији. Највећи је плаштаница из доба око 1300. године, док је мањи, аер с представом Оплакивања Христовог, цртао зограф Лонгин 1597. године. View article... <https://www.politika.rs/scc/clanak/595514/Brisanje-identiteta-srpskog-naroda-i-crkve> Enclosures: <https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_01/160z120_11-65af9a01a43d4.jpg> 160z120_11-65af9a01a43d4.jpg (9 KB) <https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_01/160z120_11-65af9a01a43d4.jpg> https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_01//160z120_11-65af9a01a43d4.jpg -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/03c401da4e1a%24398a6ba0%24ac9f42e0%24%40gmail.com.
