euractiv.mondo.rs <https://euractiv.mondo.rs/politika/a6090/Sta-pise-u-zahtevu-koji-je-Srbija-predala-za-hitnu-sednicu-Saveta-bezbednosti-o-Kosovu.html>
SRBIJA PREDALA ZAHTEV ZA HITNU SEDNICU SAVETA BEZBEDNOSTI O KOSOVU: Šta piše u dokumentu? 05.02.2024. / 16:51 0 12–15 minutes _____ U zahtevu se skreće pažnja na aktuelnu situaciju na teritoriji Kosova i Metohije koja je u oštroj suprotnosti sa Poveljom UN i Rezolucijom SBUN (1999) 1244 Izvor: EPA-EFE/JUSTIN LANE Srbija je zvanično predala zahtev za sazivanje vanredne sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) zbog situacije na Kosovu i Metohiji <https://euractiv.mondo.rs/ekonomija/a6044/Odgovor-Beograda-na-ukidanje-dinara-na-Kosovu.html> i to Misiji Gvajane i to političkom savetniku u misiji ove države, koja je trenutno predsedava SB UN. I sam predsednik Srbije, Aleksandar Vučić <https://euractiv.mondo.rs/politika/a5977/Hitan-sastanak-nakon-sto-je-Kurti-odbio-predlog-medjunarodne-zajednice.html> , najavio je ovaj potez rekavši da naša zemlja neće odustati od međunarodnog prava. "Srbija će u skladu sa Poveljom UN i Poslovnikom u ponedeljak podneti zahtev za održavanje hitne sednice SBUN povodom eskalatornih poteza Prištine. Nadam se da će većina glasati za to i da će se sednica održati, a mi nećemo odustati od međunarodno pravnih normi", kazao je predsednik Vučić i dodao da situacija na KiM nije laka, ali da Beograd razgovara sa međunarodnim partnerima, i izrazio uverenje da danas svi razumeju koliko je Srbija bila u pravu kada je govorila da samo jedna strana želi da izaziva haos, da provocira i eskalira stanje na KiM. Šta piše u zahtevu? Ambasador Srbije pri Misiji Ujedinjenih nacija Nemanja Stevanović predao je danas u 16 časova zahtev Srbije za sazivanje vanredne sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) zbog situacije na Kosovu i Metohiji. Zahtev je predat u Misiji Gvajane i to političkom savetniku u misiji ove države, koja je trenutno predsedava SB UN. U zahtevu se skreće pažnja na aktuelnu situaciju na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u oštroj suprotnosti sa Poveljom UN i Rezolucijom SBUN (1999) 1244, i koja je takve prirode da zahteva održavanje posebne sednice Saveta bezbednosti. Navodi se da je taj zahtev u skladu sa članom 35 Povelje Ujedinjenih nacija i članom 3 Privremenog poslovnika Saveta bezbednosti UN (Provisional Rules of Procedure of the Security Council (S/96/Rev.7). "Radi se o nelegalnoj odluci Privremenih institucija samouprave u Prištini o ukidanju prometa srpske valute dinara na prostoru Kosova i Metohije, koja predstavlja kontinuitet mera brutalnog fizičkog i institucionalnog nasilja nad Srbima od strane Privremenih institucija samouprave u Prištini, a čiji je suštinski cilj potpuno etničko čišćenje i nestanak srpske populacije sa tog prostora – što je trenutno u toku", navodi se u dokumentu, prenosi RTS. Izvor: EURACTIV/ J.A. Ističe se da razornost pomenutih dugotrajnih mera represije tzv. rukovodstva kosovskih Albanaca, u okviru kojih nelegalno ukidanje srpske valute dinar predstavlja najsveobuhvatniji postupak u namernom podvrgavanju Srba nepodnošljivim životnim uslovima, upečatljivo ilustruje podatak da je više od 14 odsto Srba već napustilo prostor Kosova i Metohije samo za proteklih godinu dana. "Imajući u vidu da se ovaj proces drastično intenzivirao nakon najave pomenute nelegalne mere ukidanja srpskog dinara, Republika Srbija inicira održavanje vanredne sednice SB UN kako bi se hitno preduzele mere koje bi sprečile nastanak nepopravljive štete (irreparable harm) po opstanak srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije", navodi se u zahtevu. Objašnjava se da je tzv. rukovodstvo kosovskih Albanaca pomenutom merom ukidanja prometa srpskog dinara u potpunosti lišilo Srbe i druge pripadnike nealbanskih zajednica njihovih redovnih mesečnih plata, penzija, socijalne pomoći i drugih ličnih primanja. U sprovođenju te mere rukovodstvo kosovskih Albanaca je izvršilo nasilne upade i gašenje srpskih institucija, opština i ambulanti na području Gore, Peći, Istoka, Kline i Prištine, kao i nezakonitu zaplenu novca koji je bio namenjen isplati socijalne pomoći i penzija Srbima u tim, mahom povratničkim, sredinama navedenih opština. Takođe je momentalno i suštinski onemogućilo rad 922 privatna privredna subjekta u vlasništvu Srba, ali i svako funkcionisanje svih društvenih, zdravstvenih, obrazovnih, kulturnih i svih drugih institucija koje Srbima pružaju javne usluge na tom prostoru, stoji u dokumentu. Prirodni nastavak nepodnošljivih životnih uslova za Srbe "Ova najnovija mera, čije je sprovođenje u toku, nastupila je kao prirodni nastavak nekažnjenog, višegodišnjeg, nasilnog i namernog podvrgavanja Srba na Kosovu i Metohiji nepodnošljivim životnim uslovima od strane tzv. rukovodstva kosovskih Albanaca sa Aljbinom Kurtijem na čelu. Oni su od februara 2021. godine na teritoriji Kosova i Metohije kontinuirano vršili fizičko i institucionalno nasilje nad Srbima, podsticali pretnje i delovanje kojima su ciljano kreirali snažan osećaj nesigurnosti, nebezbednosti i egzistencijalne ugroženosti srpske populacije, posebno na severu Kosova i Metohije, provocirali nasilan odgovor na svoje akte i zloupotrebljavali sve poluge javnih institucija kako bi podstakli i realizovali iseljavanje srpskog stanovništva sa tog prostora", piše u zahtevu. Izvor: EURACTIV/ J.A. Kako se navodi, samo u periodu od novembra 2022. godine, naoružane formacije kosovskih Albanaca (čije je samo postojanje protivno Rezoluciji 1244 (1999)) 98 puta su koristile neproporcionalnu i nezakonitu silu protiv srpskog stanovništva (od čega 83 puta na prostoru severa KiM). "Između ostalog, vrše akte masovnog zastrašivanja srpskog stanovništva kroz: 1) onemogućavanje slobode kretanja Srba putem bezrazložnih zaustavljanja, ponižavajućeg postupanja, prebijanja, pa čak i ranjavanja civila na ilegalno uspostavljenim oružanim punktovima i svim drugim tačkama na čitavom severu KiM, 2) bezrazložno otvaranje vatre i gotovo stalno prisustvo oklopnih borbenih vozila u uobičajeno mirnim urbanim srpskim sredinama, 3) nelegalnu eksproprijaciju zemlje u privatnom vlasništvu Srba, koju potom koriste za izgradnju nelegalnih albanskih policijskih baza, 4) donošenje odluka o oduzimanju zgrada u vlasništvu srpskih institucija, koje su vlasnici tih objekata, 5) nasilno otimanje imovine Srpske pravoslavne crkve i narušavanje specijalne zaštitne zone oko objekata SPC, a srpske pravoslavne crkve stare više vekova prisvajaju i preimenuju u albanske, 6) preoravanje i uništavanje srpskih grobalja, 7) uvođenje osmomesečnog ilegalnog embarga na srpsku robu i zaplene legalne robe u vlasništvu srpskih trgovaca", navodi se u zahtevu. Međutim, ovde nije reč samo o oružanom prisustvu na severu KiM albanskih naoružanih grupacija, koje su prema Rezoluciji 1244 morale da budu demilitarizovane – što podrazumeva i zabranu njihovog ponovnog formiranja u jednom ili drugom obliku. Etnički motivisani napadi na Srbe bez kažnjenih U dokumentu se naglašava da je to samo jedan od 470 nekažnjenih etnički motivisanih napada na Srbe, SPC i njihovu imovinu od 2021. godine – od kada je na čelu tzv. rukovodstva kosovskih Albanaca Aljbin Kurti, koji sada rukovodi progonom Srba. Izvor: YouTube/CBC News Poređenja radi, od dolaska Kurtija na vlast broj etnički motivisanih napada je dupliran. Usled svega navedenog, najnovijom odlukom Prištine o zabrani dinara kao legalne valute na prostoru KiM je nepobitno stvorena situacija koja je takve prirode da trenutno prouzrokuje drastično pogoršanje bezbednosnih prilika i omogućava dovršetak sprovođenja tekućeg (ongoing) progona, prevashodno srpskog stanovništva, kao zločina protiv čovečnosti. "Uporedo sa progonom Srba, tzv. rukovodstvo kosovskih Albanaca otvoreno odbija da ispuni obaveze koje su Privremene institucije samouprave u Prištini preuzele u okviru Dijaloga Beograda i Prištine, u prvom redu obavezu formiranja Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji", navodi se. "Iz te perspektive, Republika Srbija još jednom izražava svoju punu privrženost doslednom i striktnom poštovanju ciljeva i načela Povelje UN, kao i odredaba Rezolucije SB 1244 (1999). Usled toga očekuje i od drugih aktera u međunarodnoj zajednici da savesno ispunjavaju svoje međunarodne obaveze u skladu sa Poveljom UN, kao i da ne vrše pritisak na Republiku Srbiju i one koje nastoje da deluju u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama", piše u zahtevu. U tom kontekstu, naglašava se da je nesporno da obaveze svih međunarodnih subjekata prema Povelji UN, što uključuje i striktno poštovanje rezolucija Saveta bezbednosti UN usvojenih na osnovu Glave VII Povelje UN, imaju apsolutnu prevagu nad svim drugim sporazumima i aranžmanima. Ističe se da Srbija ostaje u potpunosti posvećena procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine u Dijalogu koji se vodi pod pokroviteljstvom Evropske unije, a na osnovu Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz 2010. godine (A/Res/64/298) i dodaje da je od početka vođenja Dijaloga, Beograd konstruktivno i u dobroj veri pristupao ovom procesu, ispunjavajući sve svoje obaveze u okviru postignutih sporazuma. "S druge strane, Priština odbijanjem da punih 11 godina formira Zajednicu srpskih opština, gotovo svakodnevnim eskalatornim potezima i institucionalnim nasiljem u cilju progona srpskog naroda, obesmišljava sve prethodno potpisane i dogovorene sporazume, s namerom ukidanja i samog procesa Dijaloga. S tim u vezi, poslednja odluka o ukidanju srpskog dinara na prostoru Kosova i Metohije od strane Privremenih institucija samouprave u Prištini doneta je između ostalog i s ciljem potpunog ukidanja Dijaloga", navodi se u dokumentu. Imajući to u vidu, a u svetlu činjenice da tekuće strukturno nasilje nad Srbima kroz ukidanje srpskog dinara, kao kulminacija dugotrajnog i sistematskog, fizičkog i strukturnog, nasilja rukovodstva kosovskih Albanaca, nepobitno preti da stvori nepopravljivu štetu (irreparable harm) po opstanak srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije, Republika Srbija je u nastojanju da se spreči dalja eskalacija krize na Kosovu i Metohiji i očuva mir i stabilnost, prinuđena da ovim putem snažno zahteva sazivanje posebne hitne sednice Saveta bezbednosti UN i odlučnu reakciju međunarodne zajednice. "Republika Srbija smatra da je održavanje takve sednice apsolutno neophodno i neodložno kako bi se tekuća kriza rešila diplomatskim sredstvima, u skladu sa međunarodnim pravom i bez pribegavanja upotrebe oružane sile i nametanja rešenja koja su u suprotnosti sa Poveljom UN. Zbog hitnosti situacije, u svetlu neposredne opasnosti nastanka nepopravljive štete (irreparable harm), smatramo da je očito potrebno hitno zasedanje Saveta bezbednosti i to pre redovnog održavanja sednice na kojoj bi se razmatrao izveštaj UNMIK-a u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti UN 1160 (1998), 1199 (1998), 1203 (1998), 1239 (1999) i 1244 (1999)", navodi se. Podseća se da je Srbija, na svim prethodnim sednicama Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji, uporno iznosila dokumentovane tvrdnje o nespornom kršenju Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 (1999), kao i sveobuhvatnom nasilju koje rukovodstvo kosovskih Albanca sprovodi kako bi Srbe ciljano podvrglo nepodnošljivim životnim uslovima i nagnalo ih da zauvek napuste svoje domove. Republika Srbija je takođe ukazivala na izražen rizik pogoršavanja situacije i drastične eskalacije tog, široko rasprostranjenog i sistematskog, napada prištinskih privremenih institucija na srpsko stanovništvo – kojim rukovodstvo kosovskih Albanca sasvim izvesno dovodi do ugrožavanja ili narušavanja mira i bezbednosti, piše u dokumentu. "Izražavajući duboko poštovanje prema Savetu bezbednosti, Republika Srbija još jednom ističe očekivanje da će ovaj zahtev biti prihvaćen, kao i da će zahtevana hitna vanredna sednica Saveta bezbednosti biti održana u najkraćem mogućem roku. U suprotnom, ignorisanje tekućeg (ongoing) progona i podvrgavanja Srba na Kosovu i Metohiji nepodnošljivim uslovima života, kroz ukidanje mogućnosti njihovog ekonomskog i fizičkog opstanka na tom prostoru, poput odsustva reakcija na pomenuta prethodna upozorenja koja je Republika Srbija upućivala na sednicama Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji, gotovo izvesno će rezultirati nastankom nepopravljive štete (irreparable harm) po opstanak srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije", zaključuje se u dokumentu. (J.N./EURACTIV.rs) Zahtev je predat u Misiji Gvajane i to političkom savetniku u misiji ove države, koja je trenutno predsedava SB UN. Blic preporučuje U zahtevu se skreće pažnja na <https://www.blic.rs/vesti/politika/ovo-je-tekst-zahteva-koji-ce-srbija-poslati-za-odrzavanje-hitne-sednice-sb-un-o/tep6ptb> aktuelnu situaciju na teritoriji Kosova i Metohije i u vezi sa Kosovom i Metohijom, koja je u oštroj suprotnosti sa Poveljom UN i Rezolucijom SBUN (1999) 1244, i koja je takve prirode da zahteva održavanje posebne sednice Saveta bezbednosti. Navodi se da je taj zahtev u skladu sa članom 35 Povelje Ujedinjenih nacija i članom 3 Privremenog poslovnika Saveta bezbednosti UN (Provisional Rules of Procedure of the Security Council (S/96/Rev.7). -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/067d01da5930%2466b7e140%243427a3c0%24%40gmail.com.
