politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/611668/Pogledi/Povratak-Ban-Ki-Vuka>
Повратак Бан Ки Вука Александар Апостоловски 7–9 minutes _____ Да ли је Вук Јеремић кинески играч? Готово несумњиво. Да ли је руски играч? У то се основано сумња. Да ли је Вук Јеремић, ипак, амерички играч? У то можда понекад посумња Вук, али никако Американци. И, коначно, да ли је Вук Јеремић српски играч? Наравно, тако све почиње и тако се све завршава! Када се учинило да је његова политичка каријера завршена потпуним фијаском на децембарским изборима, дао је оставку на место лидера Народне странке и чинило се да ће отперјати у најбољим годинама у неку побочну међународну организацију или на универзитет, који служе као сигурна кућа за ислужене политичаре. Био је на половини пута до тамо, када се сазнало да западне силе, Немачка пре свих, припрема резолуцију о Сребреници у Генералној Скупштини УН. Не знам ко је кога први назвао, то свакако неће признати ни он ни Александар Вучић, али претпостављам да је разговор два политичка жестока противника био на ивици фул контакта и мелодраме. Некадашњи председник Генералне скупштине УН и шеф државе знали су да су потребни својој земљи, јер ма какве ратове да су водили, једном је требало да их прекину, а претња фамозном резолуцијом о геноциду у Сребреници била је више него довољан разлог за то. Вучићу је био потребан човек који познаје УН изнутра, начин функционисања, гласања и лобирања у канцеларијама земаља чланица, али нарочито онај који зна ноћне тајне Њујорка, када се чланови делегација удаље са Ист Ривера и заседну у неки од елитних, затворених клубова, где се кроје судбине, живот, смрт, каријере и границе. Д.Стојановић Ако је одлазећи амбасадор у Вашингтону Марко Ђурић током свог успешног мандата пеглао односе са Американцима, најављен као један од министара у будућој Вучевићевој влади, Јеремић је политичар који много боље познаје странце и начине на које склапају дилове него што познаје српску разбарушену душу. Доказ за то је да су га, од када се самостално укључио у политику, одвајајући се од свог творца Бориса Тадића, напустили његов посилни Здравко Понош, потом Мирослав Мики Алексић, као и још неколико примерака Јуда. Тако је Вук доживео стару клетву, да му цркне крава, иако су многи очекивали да ће му власт сама пасти у руке, кад-тад. Створен је као жути модел Коштунице с наочарима, обликован међу Борисовом баронима као патриотски инцидент, који је толико недостајао јапијевској екипи да би се допала широким народним масама. Знали су да им у екипи недостаје такав примерак, како би обичан свет, по шумама, горама и предграђима, некако сварио власт проевропске Демократске странке. Патриоте су одмах уочиле млађано жуто момче, које експресно напредује. Постаје министар спољних послова, па су сви – од Војислава Коштунице, Ивице Дачића и Томислава Николића, најозбиљније размишљали да га, иако му је било тек 33 године, убаце у програм за усвајање деце. Тако је створена жута патриотска беба из епрувете. Али одласком Бориса са власти, Демократску странку преузима Драган Ђилас и прво што чини је да актуелног председавајућег Генералне скупштине УН избаци из странке! Када је у Уједињеним нацијама Вук Јеремић крему светске дипломатије пустио „Марш на Дрину”, Драган Ђилас му је у Београду, у четири ока, изрецитовао класику поезије из српског политичког циклуса: „Марш из жутих!” Интересантно је да, упадајући као самосталац у политички живот, Јеремић није показао народњачку црту коју иначе поседује, када је, рецимо, превртао столове на Менхетну, после победа Новака Ђоковић. На столу је, наравно, било печење. Срби, једноставно, код Јеремића не препознају оно што виде странци. Када је био кандидат за генералног секретара УН, једва га је победио Антонио Гутерес. Јеремић је био другопласирани, а Мирослав Лајчак трећи. За Јеремића су гласале Русија, Кина и Француска. Против су биле САД и Велика Британија. Вук није наследио Бан Ки Муна, али је показао да поседује мистичну подршку. Довољну за свет, премалу за Србе. Некаква чудна срећа прати Вука Јеремића на његовој звезданој путањи у међународним односима, али га спушта испод цензуса, кад год уђе у српско гравитационо поље. У том парадоксу крије се његова политичка судбина! Вук је сам завршио готово читав посао, лобирајући за себе у трци са Гутересом. На кинеском форуму у Пекингу био је специјални гост, заједно са Хенријем Кисинџером, Кристином Лагард, председницом ММФ-а и бившом министарком финансија у Саркозијевој влади. Тада, поред старог, доброг Хенрија, тихог америчког владара свих владара који је сада у вечним ловиштима, седео је и Роберт Рубин, бивши Клинтонов министар финансија и газда Голдман Сакса, па бивши директор Сити групе и председавајући Савета за међународне односе Харвард корпрације. Како се у Пекингу, међу таквим фацама, нашао Јеремић? Позвао га је лично можда и најмоћнији кинески министар Ли Веј, који води сектор развојног планирања Кине. Дакле, човек код кога су сви водећи председници светских корпорација долазили на рукољуб. Међутим, министар Ли Веј је стекао још једну функцију. Постао је члан Вуковог Института ЦИРСД (Центар за међународну сарадњу и одрживи развој). Како кинески министри не могу бити чланови ниједног међународног борда, јер је њихово једино природно станиште ЦК КП Кине, питање је како је Ли Веј доспео међу вуковце, чланове института једног Србина, заједно са још неколико светских капиталаца, попут творца економске шок-терапије, истовремено омраженог и обожаваног, али свакако моћног Американца Џефрија Сакса? Одговор на то сеже још даље у прошлост, када Вук Јеремић, као министар спољних послова Србије, није дозволио да наш амбасадор присуствује додели Нобелове награде за мир кинеском дисиденту Ли Шиебаоу. Кинези су нација која лоше ствари памти јако дуго. Добре ствари памти још дуже. Када је Вук, као председавајући Генералне скупштине у опроштајној посети боравио у Пекингу, кинески председник Си Ђинпинг га је питао шта планира да ради у животу. Можда да пеца? Или да лови лептире? Вук је имао само једну молбу за кинеског председника. Да дозволи министру Ли Веју да постане члан његовог београдског института. Најмоћнији човек Кине, а вероватно и света, Вука је, само за тренутак, чудно погледао. Али после месец дана, тадашњи кинески амбасадор у Београду позвао је Вука Јеремића и обавестио га да је Ли Веј постао члан ЦИРСД-а. Тако је Вуку стављено до знања да Пекинг има свог посредног кандидата за наредног Генералног секретара УН. Руски глас је такође обезбеђен. Прича се да је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров у Москви био толико очаран, као да је београдски дечко пореклом из Стаљинграда. Али ко год мисли да је Јеремићева глава окренута ка Истоку, треба добро да мућне главом и присети се више него блиских контаката Јеремића са некадашњим шефом кабинета Барака Обаме и градоначелником Чикага Рамом Емануелом. Није ли Вук завршио физику у Лондону, а потом ставио америчке манжетне на Харварду? И није ли његов велики конкурент и пријатељ Мирослав Лајчак студирао у Москви, а слови на свим позицијама као амерички кандидат? Приставши да постане изасланих председника Србије у УН, Јеремић је, као и Вучић, заслужио аплауз. Не због офуцане фразе о српској слози и томе слично, већ о прагматичној одлуци да се политички противници окупе око изузетно важног државотворног циља. Можда зато обавештајне службе многих земаља прате сваки његов корак у Њујорку и неки од снимака се појављују на друштвеним мрежама или затвореним вајбер групама. Тек да зна да сви мотре на њега и да пошаљу поруку: Бан Ки Вук је поново у игри. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/085701da9a12%24815bd920%2484138b60%24%40gmail.com.
