politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/612403/Pogledi/Zasto-Zapad-podrzava-Vucica>
Зашто Запад подржава Вучића Зоран Јанић 5–7 minutes _____ Након недавне изјаве америчког специјалног изасланика за западни Балкан Габријела Ескобара, по којој будућу Владу Србије ваља сматрати легитимном све док институције буду истраживале наводе о неправилностима избора, постало је јасно да председник Вучић може и даље да рачуна на пуну подршку западних савезника. И очи опозиције, кад су у питању поновљени избори, биле су упрте у правцу Запада, пре свега по питању бојкота. Један део, са Странком слободе и правде Драгана Ђиласа и Маринике Тепић на челу, одлучио се за бојкот, проценивши да више нема времена за организовање поштених избора, у духу препорука европског тела за контролу избора ОДИХР-а, док се други део, предвођен Зелено-левим фронтом, одлучио на учешће у поменутим изборима, сматрајући да нема времена за чекање бољих услова, који уосталом можда никад неће ни доћи. На формирање те друге процене несумњиво је утицао ток недавне посете директора ОДИХР-а Матеа Мекачија, који се сусрео са представницима власти и грађанских организација, али не и са представницима опозиције. Он је најавио да би ОДИХР 29. априла послао посматрачку мисију за београдске изборе, која би укључивала експерте и тзв. дугорочне посматраче, као и тзв. краткорочне посматраче, који би дошли неколико дана уочи избора. У датим околностима позиција председника Вучића поприлично је лагодна. С једне стране, свестан је да ЕУ нема превише тога с чим може да му припрети с обзиром на опасност од сврставања Србије на страну Русије или Кине, што ЕУ никако не одговара. С друге, исто тако врло добро зна да ће, упркос критикама и дипломатским пацкама Европске уније (тачније, не толико од стране Европске комисије колико од Европског парламента), САД из неких својих разлога увек наставити да га и даље подржава. Дакле, по закону аномије, Балкан и даље чврсто стоји на двоструком колосеку инерције, како оне унутрашње, у погледу готово замрле спремности да се придружи ЕУ, тако и спољашње, у смислу бескрајне готовости западне бирократије да овдашњој власти прогледа кроз прсте дословно за све. У најгорој варијанти по Вучића, ту је опција о заједничком суживоту с опозицијом у градској влади (ако је то могао Милошевић, зашто не би и он). Како год окренули, тешко је замислити ситуацију у којој би Александар Вучић могао да изгуби. Објашњење за толики степен толерантности ЕУ и САД према данашњој Србији лежи пре свега у томе што је Вучић и даље партнер, а не парија Запада: с њим се преговара, тргује, склапају послови. Велику тежину има и западна перцепција националистичке и провинцијалне српске опозиције као несумњиво горег решења од Вучића, а друга, и још важнија ствар, јесте улога Србије, као земље у чекаоници ЕУ – реч је о осведоченој улози извођача прљавих послова за рачун ЕУ и САД. Један најновији пример, као илустрација: „Гардијан” је прошлог месеца писао о бруталним мерама, предузетим од стране српске полиције, на граничном прелазу ка Северној Македонији. Кршећи сва грађанска права миграната и Европску конвенцију о људским правима, српске безбедносне снаге протерале су групу од педесетак избеглица преко границе, натеравши их пре тога да се скину полуголи и оставе своју одећу покрај пута. Иако је и пре било таквих случајева (да се мигранти остављају без одеће на границама ЕУ и протерују назад), ово је први пут да је тако нешто забележено у Србији и то свега неколико дана након самита о пограничној сарадњи између Србије и ЕУ. Поменута сарадња укључује техничку, логистичку и финансијску помоћ од стране ЕУ, остављајући одрешене руке земљама попут Србије (које још нису чланице ЕУ) да делују у сивој параинституционалној зони, где се не поштују људска права и демократски принципи. Између осталог, ту лежи и објашњење зашто запад подржава аутократске, популистичке режиме на свом ободу: из обостране користи. Србија се 17. априла нашла на насловницама светских медија, апострофирана као „глобално значајна земља”. Аустралијска рударска компанија „Стрикленд метал” објавила је да је купила права на „огромно налазише злата и бакра” Рогозна у јужној Србији за 37 милиона долара. „Овај пројекат има потенцијал да прерасте у један од највећих нових рудника злата у светским размерама”, објавила је компанија. Први ешалон најјачих рударских мултинационалних компанија, укључујући БХП, „Вале”, „Зијин мининг”, „Дунде прешес металс” и „Рио Тинто”, већ је у Србији, коју виде као једну од кључних земаља за експлоатацију рудних богатстава. Већ су над 15 одсто територије републике издате истражне концесије, док је рудна рента једна од најнижих на свету, што оставља огроман простор за различите аранжмане. Осим основних и племенитих метала, ретких минерала, бора, Србија је богата и литијумом, а ЕУ очајнички настоји да се ослободи увозне зависности од кинеског литијума, док је домаће јавно мњење спречава да код куће отвара руднике. Стога можемо очекивати и убудуће по медијима све више уопштених и пријатних сторија о неограниченим могућностима „еколошки безбедног” вађења литијума. И све већу подршку Запада. Преводилац и есејиста Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/0aee01daa09b%24ad880ac0%2408982040%24%40gmail.com.
