kosovo-online.com <https://www.kosovo-online.com/vesti/politika/hil-eu-od-srbije-trazi-normalizaciju-odnosa-ne-i-priznanje-13-6-2024>
Hil: EU od Srbije traži normalizaciju odnosa, ne i priznanje - Kosovo Online 10–13 minutes _____ Evropska unija od Srbije traži normalizaciju odnosa sa Kosovom, ne i priznanje, istakao je ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil u intervjuu za Nin. Upitan da li misli da će Srbija morati da prizna Kosovo da bi postala član EU Hil je kazao: „mislim da ne“. „Ono što Evropljani traže je upravo ono što kažu, a to je normalizacija. Oni žele mir i bezbednost u regionu, a svakako i između Kosova i Srbije. Mislim da su vrlo jasno rekli da postoje članie EU koje ne priznaju Kosovo, tako da je pravo pitanje da pokušamo da dođemo do normalizacije tamo gde te granice neće biti granice koje dele, već granice koje spajaju, granice koje ih zaista spajaju, i nadam se da ljudi mogu da shvate šta mi ovde zaista govorimo o budućnosti i tome kakvi će životi ljudi izgledati“, rekao je. Hil je istakao da bi zato voleo da vidi mnogo više napretka na planu normalizacije i dodao da je jasno da i EU to ima na umu. Izrazio je uverenje da je Ohridski sporazum odredio neke oblasti na koje se treba fokusirati, a da je jedna od njih potreba za stvaranjem Zajednice srpskih opština. „Ovo nije počelo sa Ohridom, znate, postoji već nekih 11 godina i mislim da je vreme da se to sprovede, ali da u kontekstu implementacije postoji jasna slika za Srbe koji žive na Kosovu. Postoje i drugi elementi kojima se treba pozabaviti, a to je normalizacija odnosa između Kosova i Srbije i verujem da se na tome može raditi i to bi trebalo da bude urađeno u kontekstu regiona. Region Balkana počinje da ima sve više i više obrazaca saradnje između svih zemalja, i ja se nadam da bi to moglo da se ostvari, ali iskreno govoreći, razočaran sam što nismo bili u mogućnosti da uradimo više“, objasnio je. Hil je upitan kako gleda na to što slučaj Banjske, u koji je umešan Milan Radoičić, ni posle osam meseci nije pomeren sa mrtve tačke, rekao da je mišljenje SAD da je to osoba koja je priznala da je veoma umešana u događaje u Banjskoj. „To svakako nije bio dan koji je pomogao srpskim interesima, a svakako nije pomogao ni američko-srpskim odnosima. Ipak se nadam da će se ovo pitanje doći do suda i da će postojati neka odgovornost za ono što se dogodilo“, dodao je. Govoreći o trenutnim odnosima Srbije i SAD rekao je da pre svega misli da Vašington i Beograd imaju vrlo dobar dijalog, da se ne slažu u svemu, na primer o Kosovu, ali da se slažu o neophodnosti mira i sigurnosti u Evropi. „I mislim da se veoma slažemo oko činjenice da ruska agresija na Ukrajinu treba da se zaustavi. Tako da mislim da imamo mnogo toga da gradimo. I ono što bih voleo da vidim je da uradimo više. Mislim da naša dva naroda imaju mnogo toga zajedničkog. I voleo bih da vidim veze koje će jačati u narednim godinama“, podvukao je. Upitan da li bi EU prijemom rešila tenzije na Zapadnom Balkanu, a uz to i smanjila ruski i kineski uticaj na ovim prostorima, Hil je istakao da je EU organizacija koja može sama da donosi odluke. „Ne treba mi da im govorimo šta da rade, stoga bih bio oprezan sa takvom formulacijom da je nekako naš posao da ih guramo. Ali kada zemlja želi da se pridruži Evropskoj uniji, kada ima aspiracije, mi želimo da podržimo te težnje, a to je upravo ono što radimo u Srbiji. Srbija ima stvari koje treba da uradi u oblasti vladavine prava i sličnih pitanja, sva ta poglavlja koja su do sada otvorena sa Evropskom unijom. Dakle, naš zadatak je da pokušamo da pomognemo Srbiji u ovom poduhvatu, jer smatram da je sasvim jasno da će Srbija u budućnosti biti u Evropskoj uniji“, podvukao je. Vezano za neuvođenje sankcija Rusiji Hil je istakao da su SAD vrlo jasne stavile do znanja da bi želele da se Srbija pridruži sankcijama, ali da je Srbija takođe preduzela neke važne korake kako bi jasno stavila do znanja Rusiji da se ne slaže sa agresijom koju je ta zemlja izvršila na svog suseda, što je veoma važno. „Imamo veoma dobar dijalog sa Srbijom, i da, Srbija je preduzela neke veoma konkretne mere da Rusiji stavi do znanja da ono što su uradili u Ukrajini ne može biti održivo, i pre ili kasnije će morati da postigne mirovni sporazum i povuče se iz Ukrajine. Tako da mislim da se dobro razumemo sa Srbijom. Što se tiče njenogusklađivanja sa Evropljanima, to ću prepustiti njihovim razgovorima sa Evropljanima, ali ono što je za nas trenutno važno jeste da je Srbija jasno stavila do znanja gde se nalazi u odnosu na Ukrajinu“, dodao je. Na pitanje da li misli da bi se eventualna promena administracije u Vašingtonu posle novembarskih izbora u SAD mogla odraziti na odnos prema Srbiji Hil je rekao da se ne meša u unutrašnje stvari Srbije, niti se meša u unutrašnje stvari SAD. „Da, u pravu ste, imaćemo izbore, ali ja bih zaista istakao činjenicu da mi kao država imamo interese. Ko država, imamo veoma važne interese u Evropi kao i u Srbiji. I videćemo da će ti interesi postojati o bilo kojoj administraciji da govorimo“, ukazao je. Upitan da prokomentariše Svesrpski sabor Hil je poručio da svi moraju da shvate jeste da je Dejtonski sporazum osnova teritorijalnog integriteta Bosne, teritorijalnog integriteta entiteta unutar Bosne i da ove elemente Dejtona moraju poštovati sve strane. „Američki Ustav je usvojen 1789. godine i Amerikanci još uvek raspravljaju o tom ustavu toliko vekova kasnije. Što se tiče Bosne, Dejton je očigledno osnivački dokument ove bosanske države i mislim da je Dejton univerzalno podržan, podržan od strane srpske vlade, svakako podržan od naše vlade. I jedni i drugi smo potpisnici Dejtonskog sporazuma i to je način na koji treba nastaviti. Mislim da je poenta u vezi sa Dejtonom vrlo jasna. Dejtonskim mirovnim sporazumom ne donosite jednostrane odluke. To se mora uraditi na nivou cele zemlje. U Beogradu je tokom vikenda održan veliki događaj, jedna posebna manifestacija, sa folklorom i ostalim stvarima koje su se dešavale. Ali mislim da jedna stvar koju svi moraju da shvate jeste da je Dejton osnova teritorijalnog integriteta Bosne, teritorijalnog integriteta entiteta unutar Bosne i da ove elemente Dejtona moraju poštovati sve strane“, rekao je. Na konstataciju da u srpskoj javnosti preovladava stav da ambasador SAD ima uticaj na ključne odluke koje se donose u državi i pitanje koliko zaista strani ambasadori imaju uticaj na srpsku unutrašnju politiku, Hil je rekao da ambasadori u Srbiji mogu biti uspešni samo ako razumeju jednu stvar, a to je da ljudi ne vole da im se govori šta rade. „Dakle, ako imate ideju, razgovarajte o svojim idejama, razgovarajte o tome sa ljudima, pokušajte da razumete kako da idete napred. Ali ako mislite da možete da nametnete nešto srpskom narodu, onda ćete morati dobro da razmislite“, rekao je. On je dodao da smatra da svaki strani diplomata koji ide u neku državu, bilo koju zemlju, treba da sarađuje sa predstavnicima te zemlje, a sa Sjedinjene Države svakako sarađuju sa predstavnicima Srbije, uključujući i predsednika Aleksandra Vučića. Istakao je da će SAD nastaviti da sarađuju s njim sve dok je on predsednik ove zemlje. Kada je reč o izborima u Srbiji i kritikama Dragana Đilasa ukazao je da je mišljenja da Srbija svakako ima neka pitanja koja treba da rešava na izborima, ali da smatra da je bilo pomaka od decembra. Upitan za stav Vašingtona o činjenici da u novoj vladi Srbije sede dve osobe pod sankcijama SAD, naglasio je da je Amerika veoma razočarana što ih vidi ponovo u vladi. „Kao što znate, bili su van vlade, a sada su se vratili. Vidite, moram da sagledavam šta je najbolji put napred za stvari koje pokušavamo da uradimo sa Vladom Srbije. A kada komentarišete pojedince u Vladi Srbije, nisam siguran da je to najbolji put napred. Svakako smo izneli svoje stavove o te dve osobe, i mislim da ću to ostaviti po strani i nastaviti sa onim što radim ovde“, naveo je. Ocenjujući trenutno stanje instituacija na kojima Srbija radi u procesu priključivanju EU– vladavini prava, demokratiji, medijskim i ljudskim slobodama, reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije..., rekao je da smatra da je ono što mora da se ostvari. „Ima nekih stvari sa kojima su više napredovale od drugih ali moraju da nastave da rade na tome. Mislim da Evropska unija, i pokušao sam da to razjasnim i u prošlosti, Evropska unija ima pravo da kaže, gledajte, želimo da vaša zemlja bude u zajednici sa nama, ali želimo da vaša zemlja reši neke od svojih problema pre nego što uđete u EU. I to je ono što oni pokušavaju da urade“, rekao je. Kazao je da smatra da EU zaista pokušava da pomogne Srbiji ne samo da reši probleme, već da pruža i tehničku pomoć u rešavanju tih pitanja. I veliki deo onoga što Sjedinjene Države rade u ovoj zemlji, dodaje, jeste da pokušavaju da pomognu u težnjama da se pridruži Evropskoj uniji. „Verujem da je to ono što srpski narod želi da uradi. Predsednik Srbije, Vlada Srbije su jasno stavili do znanja da im je glavna težnja da se pridruže Evropskoj uniji. Želimo da im pomognemo u tome. To nije lak proces, ali želimo da pomognemo“, istakao je. Kada je reč o gorčini i nepoverenju prema SAD zbog Nato bombardovanja 1999., Hil je istakao da se sve može promeniti, ali da je često potrebno više vremena nego što bi se želelo. „Takođe, mislim da je potreban napor da se pokuša gledati ka budućnosti, iako se čini da nas prošlost prilično često vuče nazad. Tako da mislim da je to samo nešto na čemu moramo da radimo. Veoma sam svestan problema. Svakako, dočekali smo ovu 25. godišnjicu Nato bombardovanja, i to je bio period u kojem se dosta razmišljalo o tome“, rekao je. Istakao je da nikada ne bi tražio od ljudi da ignorišu prošlost, ali zbog naše dece, zbog dece naše dece, zaista treba da pokušamo da provedemo više vremena gledajući unapred nego gledajući unazad. Zato, kaže, imamo oči na prednjem delu glave, a ne na potiljku. Kao osoba koja je tri decenije prisutna na ovim prostorima, upitan koliko je razočaran što se i dalje govori o nekim stvarima koje su bile aktuelne kada je prvi put došao, pre svega situacija na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, rekao je da je veoma razočaran što se 25 godina kasnije govori o nekim stvarima koje su bile tema pre 25 godina. „Zaista vidim Srbiju kao igrača u Evropi. Srbiju vidim kao zemlju koja ima mnogo toga da ponudi. Kada pogledam tehnološki sektor ovde, vidim mnogo stvari koje se ovde dešavaju. Voleo bih da svi idemo napred. To je mnogo lakše reći nego uraditi i, znate, ne treba minimizirati ono što se dogodilo i gorku istoriju mnogih Srba. Ali nadam se da možemo da krenemo napred i da ublažimo deo te frustracije“, zaključio je američki diplomata. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/021101dabd6b%24148c4ba0%243da4e2e0%24%40gmail.com.
