nspm.rs <http://www.nspm.rs/hronika/vijesti-u-cg-ima-cak-90-hiljada-vise-biraca-nego-sto-ima-punoletnih-gradjana.html>
: Вијести: У ЦГ има чак 90 хиљада више бирача него што има пунолетних грађана : 5–6 minutes _____ У Црној Гори је готово 90 хиљада бирача више него пунољетних црногорских држављана и оних који уз то имају и страно држављанство. То показује поређење бирачког списка за парламентарне изборе одржане у јуну 2023. године и података о броју пунољетних држављана Црне Горе, те Црне Горе и друге државе на попису одржаном крајем те године, које је Управа за статистику (МОНСТАТ) доставила јуче “Вијестима”. У бирачком списку за пријевремене изборе било је 541.670 бирача, док су на попису, према подацима МОНСТАТ-а, регистрована 451.942 пунољетна црногорска држављанина и она која уз то имају и држављанство друге земље. “Вијести” су из бирачког списка изузеле 798 бирача уписаних на издвојеним биралиштима (УИКС - И, УИКС - ИИ и УИКС - ИИИ), због немогућности да те податке упореде с онима с пописа по општинама. Ако их не би изузимали, бирача би било 90.562 више. Анализом бирачког списка и података МОНСТАТ-а, види се да је у 24 од 25 општина више бирача него пунољетних држављана. Једина општина у којој то није случај је Даниловград, у ком је пунољетних држављана 1.090 више него бирача (14.266 према 13.176). Највећа дискрепанца између броја бирача и пунољетних држављана је у Подгорици, гдје је гласача 15.319 више (143.841 према 128.522), у Бару их је 9.884 више (39.875 према 29.991), а у Бијелом Пољу 9.422 више (39.368 према 29.946). Након њих слиједе Рожаје, у ком је 6.319 бирача више (22.915 према 16.596), Никшић са 6.058 више (57.352 према 51.294), те Херцег Нови у ком их је 5.013 више (25.473 према 20.460). Близу пет хиљада пунољетних држављана мање је у Улцињу (20.574 према 15.575), Беранама (23.419 према 18.445) и Будви (18.881 према 13.982), у Пљевљима их је 4.219 мање (24.379 према 20.160), у Тузима 3.049 мање (12.388 према 9.339), у Плаву 2.433 мање (9.386 према 6.953), а у Петњици 2.420 (6.271 према 3.851). Скоро двије хиљаде бирача више је у Тивту (12.008 према 10.018) и Котору (18.403 према 16.467), у Цетињу их је 1.707 више (13.353 према 11.646), у Гусињу 1.349 (4.561 према 3.212), а у Мојковцу 1.001 (6.538 према 5.537). Најмања разлика у броју бирача и пунољетних држављана је у Шавнику, гдје је првих 417 више (1.727 према 1.310), у Плужинама их је 491 више (2.336 према 1.845), у Жабљаку 619 (3.003 према 2.384), у Колашину 688 (6.044 према 5.356), у Андријевици 775 (3.845 према 3.070), а у Зети 837 (12.554 према 11.717). На попису, чији су коначни резултати представљени прошле седмице, прикупљани су подаци од црногорских држављана који имају пребивалиште или боравиште у Црној Гори, без обзира да ли су привремено ван ње, те странаца који имају одобрен стални или привремени боравак у Црној Гори, као и странаца којима је она “уобичајено мјесто боравка”. С друге стране, у бирачком списку налазе се црногорски држављани који имају бирачко право, а њега има држављанин који је навршио 18 година живота и има најмање двије године пребивалишта у Црној Гори. Велику разлику између броја бирача и пунољетних држављана на попису, саговорник “Вијести” из Министарства унутрашњих послова (МУП) објашњава ријечима да мисли да се вишак бирача односи на држављане који одавно живе у иностранству, а који нису пописани. “Вијести” сазнају незванично да у МУП-у разматрају могућност да скупштинском одбору за изборну реформу доставе иницијативу за измјену Закона о бирачком списку, која би, као једно од рјешења за “чишћење” списка, подразумијевала и упаривање тих података с базама других државних институција, попут Пореске управе. Извор листа тврди да би се на основу тога могло утврдити да ли ти људи уопште живе у Црној Гори, односно да ли имају законито пребивалиште, на основу ког гласају. Министар унутрашњих послова Данило Шарановић, саопштио је у суботу да добијање резултата пописа након 13 година представља “кључни тренутак за темељну ревизију бирачког списка”. Он је најавио да ће формирати “специјализовани тим” чији ће задатак бити да у “блиској сарадњи с МОНСТАТ-ом” приступи анализи података добијених пописом, а који су “од важности су за бирачки списак...” “Министарство унутрашњих послова дало је снажан допринос да МОНСТАТ након спроведеног пописа, поступак обраде података спроведе на никад транспарентнији и поузданији начин у историји спровођења пописа у Црној Гори, па знамо да ће наставак наше сарадње бити на даљу корист јавног интереса. Због тога оваква одлука има за циљ да се приступи анализи добијених података, с фокусом на пописане пунољетне држављане Црне Горе”, пише у саопштењу Шарановића. Извор “Вијести” из МУП-а рекао је да тај ресор планира да упоређивањем двије базе података утврди да ли су сви из бирачког списка пописани. МОНСТАТ је прекјуче саопштио Радију Црне Горе да резултати пописа нису упоредиви с бирачким списковима. Та институција је навела да МУП, као и сваки други корисник, има право приступа резултатима пописа у складу са законима, али да резултати пописивања нису упоредиви с бирачким списковима “јер не користе исте дефиниције и немају исту намјену, а и саме методологије су у потпуности неупоредиве”. (Вијести) -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/00d401db25ec%24f5d33210%24e1799630%24%40gmail.com.
