politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/655999/pogledi/svi-dresovi-kristofera-hila>
Сви дресови Кристофера Хила Александар Апостоловски 8–10 minutes _____ Прагматизам, као најсјајнији елемент његовог карактера, био је увек очигледан у његовој дипломатској мисији у Београду. Али ма како да је задатак Кристофера Хила био да приближи Србију Америци и удаљи је од Русије, као да је сваки његов потез говорио да легендарни дипломата Стејт департмента покушава да врати старе дугове Србима. Вероватно се због тога Крис Хил толико дуго опрашта са бројним званичницима и пријатељима, као да је у црквеном календару отворена нова ставка, под називом „Крисова слава”. Наследивши Ентонија Годфрија који се трудио да открије све тајне Србије тако што је појео ваљда сваку гурманску пљескавицу на коју је наишао, Хил је стигао у Београд као лични избор председника Џоа Бајдена, пријатеља који га је повукао са мирног места декана и предавача на школи за међународне односе и дипломатију „Џозеф Корбел” Универзитета у Денверу. Овај универзитет је основао отац неомиљене Мадлен Олбрајт у граду у којој царује српски кошаркашки шериф Никола Јокић, што доказује да живот често уме да се поигра са људима, спајајући их на местима на којима најмање очекују. У случају Криса Хила, судбина се нарочито потрудила, јер се овај играч великог калибра неколико пута појављивао и нестајао из лавираната мистичне балканске метрополе. Хил је дипломата по наследном праву, јер је његов отац био шеф политичке секције амбасаде у Београду 1960. године, моћне позиције у земљи меког социјализма. Крис је имао осам година када је стигао, а следеће, 1961. године, могао је да види разбијене прозоре у резиденцији у којој је живео, када су београдски демонстранти поразбијали прозоре, бесни због убиства Патриса Лумумбе. „Јенкији, идите кући”, „Лумумба” и нешто што се завршавало са ЦИА било је исписано по зидовима резиденције. Дечак из Америке ништа од тога није разумео, осим инстинкта да његов живот тада добија коначну путању. И да ће се неколико пута вратити, у различитим агрегатним стањима и улогама. Поново је дошао у Београд, где се одувек стварају велике каријере, 1978. године, када је амбасадор био Лари Иглбергер или Лоренс од Србије, шеф кабинета претходног државног секретара и творца америчке геостратешке доктрине, свемоћног мудраца Хенрија Кисинџера. Лари је нањушио Београд како би добро упознао терен, стекао везе и створио мрежу кадрова за револуцију која ће уследити пошто велики поглавица маршал Тито крене ка вечним ловиштима. Иглбергер постаје ментор младом Хилу кога је пажљиво неговао и заволео. Тај однос поштовања је остао обостран. Крис је био у Београду када је преминуо Тито и добро се сећа како је Иглбергер – кога ће путеви Господњи и вашингтонски касније лансирати на место државног секретара САД – био јако љут јер председник Џими Картер није дошао на сахрану. Могуће је да Картер није разумео значај великог праска који се догодио на Балкану, тадашњем епицентру света, али стари Лари и те како јесте, јер ће са позиције шефа дипломатије САД покренути идеју „југо Америка”, у сарадњи са тада младим и амбициозним банкаром који се звао Слободан Милошевић. Крис је одрадио толико добар посао у Југославији, да је пребачен у оперативни центар Стејт департмента који представља очи и уши Вашингтона, где се све види, све чује, и све предвиђа, а потом га пут води поново ка Балкану. Тамо већ постаје креатор политике, један од твораца Дејтонског споразума и шатл дипломатије између Београда и Приштине, када је преузео послове бледе посредничке тројке у којој су, поред њега, били Волфганг Петрич и заборављени Рус, Борис Мајорски. Шатловање Криса Хила између Београда и Приштине било је узалудно, иако се трудио да његова номадска дипломатија изроди мировно решење, па је ствари преузео „амерички Шешељ” Ричард Холбрук, Хилов шеф који је избацио из игре Ибрахима Ругову и заједно са Хилом заиграо на карту ОВК, посетивши их као да су хипици, у селу Јуник. Тако су терористи, по опису Роберта Гелбарда, преименовани у „борце за слободу”. И на преговорима у Рамбујеу, Хил је био кључни посредник, дипломата који је опет нудио решења, али су се она одбијала о зидове албанских терориста који су имали максималистичке захтеве и Слободана Милошевића који није веровао да ће НАТО извршити агресију на СРЈ. Хил је препознат као човек који може смислити било какво разумно решење, па је из француског дворца изненада одлетео у Београд, да би Милошевића лично позвао да преуме преговоре у Рамбујеу и наредио српској делегацији да прихвати споразум. Д. Стојановић Зашто је баш Хилов број телефона имао Слоба, као човека за везу, кога може позвати у свако доба дана и ноћи? Хилов телефон никада није зазвонио. Ни онда, када су Ричард Холбрук, Крис Хил и Филип Рикер, будући портпарол Стејт департмента у ноћи између 23. и 24. марта 1999. године, одлетели специјалним авионом из Београда ка Бриселу. Можда је Милошевићу дат Хилов број телефона јер се у дипломатским круговима тврдило да он није гласао за бомбардовање Југославије, док су Мадлен Олбрајт и Ричард Холбрук били ентузијастички „за”. Иако се по сазнању да ће Хил последњи пут доћи као амбасадор у Београду помислило да ће Америка поново затегнути уже над вратом Србије, то се ипак није догодило. Његови блиски познаници тврде да је на Хила највише утицао његов први шеф Лари Иглбергер, који је жалио што се Југославија распала. Хил се такође није слагао са словеначко-хрватским наративом да је Југославија створена ради хегемоније Србије, јер је знао чињенице са терена који је толико пута обилазио. Отуда су се са предрасудама тумачиле његове изјаве да верује да је Србија најважнија земља у региону и да је на добром путу, што се препознавало као његова лична подршка Александру Вучићу. То је посебно иритирало Драгана Ђиласа. Оно што Ђилас није разумео јесте да Вучић, са своје стране, настоји да балансира између западних интереса, препознајући нужност очувања добрих односа са Американцима и домаће политике, која се све више фокусира на национални суверенитет. Такво одржавање баланса, да и Срби и Американци полако схватају да ни једни ни други нису они ратоборни модели из деведесетих, нити су то Вучић и Хил, било је довољно да се одржи како стабилност на Балкану, тако и лично разумевање између Вучића и Хила. У Хиловом приметном отклону од опозиције није било ничег личног, већ анализе да њихова хетерогеност не омогућава способност за вођење земље у оваквим турбулентним временима. Хил се, са своје стране, залагао за промену става о Србији у такозваном лењом Стејт департменту до те мере, да је понекад улазио и у неоубичајено жестоке расправе с колегама, нарочито америчким амбасадорима на Косову и у Босни. То је била јавна тајна у дипломатским круговима. Могуће је да је тиме Хил желео да делимично врати дуг Србима. Могуће је и да је искусни дипломата наслутио трусне промене у америчкој политици и као најзаслужнији играч са америчке стране за доношење Стратешког дијалога између Београда и Вашингтона, трасирао пут новој Трамповој екипи коју чекају у Београду. То су суптилне дипломатске игре. Попут оне када је Хил у предвечерје свог одласка гледао кошаркаше Партизана у црно-белом дресу, док је Звезду гледао кежуал, па су га навијачи „црвено-белих” испратили раније из ложе, патриотским песмама о Косову и уз понеку хорску увреду. Таман се помислило да Хил поручује да навлачи опозициони дрес, када је дао велики интервју РТС-у и поновио тезу о Србији на добром путу, пола сата пре почетка демонстрација студената и опозиције испред зграде Јавног сервиса. И биће још сличних игара. Ако у истом авиону са Хилом на лету за Вашингтон буде и нови амбасадор Србије у Америци Драган Шутановац, та слика може зачудити само поједине Србе. Некадашњи шеф демократа кога је изабрала напредњачка влада ће предати акредитиве тврдом републиканцу Доналду Трампу. Није ли и демократа Крис Хил био омиљени ученик републиканца Ларија? Изгледа да су Амери и Срби много сличнији него што би се на први поглед помислило! -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/01fd01db6b21%247e0485c0%247a0d9140%24%40gmail.com.
