politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/658001/srbiji-su-potrebna-pojeftinjenja-jer-je-kupovna-moc-sve-slabija>
Србији су потребна појефтињења, јер је куповна моћ све слабија Јелица Антељ 5–7 minutes _____ Зашто иста чоколада, произведена у Србији, код нас на снижењу кошта око 400 динара, у Бечу 160, а на другом континенту, у Чикагу, само 111 динара? Да ли је нормално да исто паковање капсула за кафу у Словенији кошта 500 динара мање него у трговинама у Србији? Зашто нам се чини „да је све поскупело” и откуд то да, имамо највише цене хране у Европи, питање је које је поставила потрошачка организација „Ефектива” позивајући грађане Србије на једнодневни бојкот пет трговинских ланаца који имају највећи удео на нашем тржишту. Ово је, наводе, бојкот упозорења који има за циљ да провери јединство потрошача и степен њихове солидарности и угрожености високим ценама. – Сматрамо да је било доста неконтролисаних поскупљења и иако се чини да је акција организована по угледу на исту у Хрватској, то није случај. Наравно да је за сваку похвалу да је код њих једнодневни бојкот довео до пада промета од 53 одсто, а шта ће се десити код нас, тек ћемо да видимо – каже Дејан Гавриловић, председник овог удружења, и најављује да ће ова акција добити други формат попут Да ли је бојкот или уздржавање од куповине начин да се сви у ланцу натерају у минус са ценама, то ћемо да видимо, али да је снага купаца велика у случају избегавања трговаца, у то нема сумње. Др Драган Стојковић, професор Економског факултета у Београду, каже за „Политику” да је општи бојкот лошије решење, јер на тржишту нису ни сви подједнако криви, али да генерално позив на овакву акцију може да се организује као упозорење и иницијатива. – Да би се дубље ушло у проблематику и можда имао већи ефекат, неопходно је да се акција прецизира и направи поређење. Рецимо, ако је неки производ у претходне три године поскупео 100 одсто, да се он извуче као пример и да се он бојкотује. Малопродаја је увек прва на линија, али не треба прескакати произвођаче, увознике и све оне који у ланцу учествују у формирању цена – објашњава Стојковић. Потрошачи треба да имају глас, додаје, и да кажу шта не ваља. То не треба оспоравати јер ако се не врши притисак, нико неће имати милости према њима. – Али нисам ни за општи бојкот, јер неком локалном трговцу дан без промета може да буде разлог да пропадне, а не утиче суштински на проблем. Потрошачка удружења би морала заједно да делују и прецизније дефинишу своје циљеве како би и ефекат акције био бољи – каже наш саговорник. Осврћући се на акцију која се тренутно спроводи у Хрватској, он објашњава да она има смисла јер постоји циљ ко је на мети потрошача – национални брендови, приватне робне марке, који трговац и све је потковано озбиљним анализама. – Снага потрошача је јака онолико колико је организована. Код нас су организације потрошача слабе, а тамо где су јаке институционално, јак је и њихов утицај и преговарачка моћ. Притисци потрошача су данас велики свуда, највише тамо где има аномалија на тржишту и он је већи што је тржиште слабије организовано. Да бисте „уплашили” малопродавца или произвођача, морате да имате снагу. Општи позиви нису делотворни, јесу као притисак, али за јаче ефекте треба више од тога – каже проф. Стојковић. У трговинским ланцима јуче нису били расположени за коментарисање ове теме, која, сматрају, захтева озбиљне анализе, али један стручњак за трговину кратко нам је прокоментарисао. – Када у трговини дођемо до тачке која се зове бојкот, онда би сви у ланцу требало да ставе прст на чело и преиспитају своје пословање. Тако нешто се управо дешава у суседној Хрватској – бојкот је после прве паузе довео до снижавања 20 одсто артикала од 2.500 производа који су таргетирани. Према подацима организације „Хало инспекторе”, многи трговачки ланци попут Кауфланда сада имају снижења и по 50 одсто на неке производе које су до пре неколико дана нудили по упола мањим попустима. У овом тренутку бојкот се фокусира на поједине ланце, на дуже време и циљане производе који су за годину дана поскупели 100 одсто. Шта се у овом тренутку дешава на нашем тржишту? Стручњаци кажу да немамо довољно конкуренције, да у трговини имамо олигопол и месецима се већ води поступак против четири велика трговинска ланца због могућег договарања цена. Тај поступак чак и ако се докаже да су трговци прекршили правила конкуренције, потрошачима неће донети директну корист, него индиректну за оно што су трговци учинили пре покретања поступка. Нама су потребна појефтињења, јер је потрошачка корпа све лакша, а куповна моћ слабија. Да ли уздржавање од куповине то може да реши и да ли је свест потрошача зрела за овакве акције показаће време. Јелица Антељ Антрфиле Фокус и на добављаче Зоран Николић из Националне организације потрошача Србије каже да верује да сваки бојкот поручује нешто, али да би овакве акције донеле промене, треба више од једног дана. У Србији не постоји конкуренција, као у европским земљама, да би ефекат бојкота био бржи. – Имамо нарушено тржиште и до оног тренутка док се не нађу системска решења, не можемо очекивати промене. Ипак подржавамо бојкот и сугеришемо да се фокус подједнако стави и на добављаче, као и на трговце, да би се сазнало ко ту заиста зарађује највише – каже Николић. View article... <https://www.politika.rs/scc/clanak/658001/srbiji-su-potrebna-pojeftinjenja-jer-je-kupovna-moc-sve-slabija> Enclosures: <https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2025_01/160z120_prodavnice-ekonomija--2.jpg> 160z120_prodavnice-ekonomija--2.jpg (16 KB) <https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2025_01/160z120_prodavnice-ekonomija--2.jpg> https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2025_01//160z120_prodavnice-ekonomija--2.jpg -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/009601db7328%245a33ec80%240e9bc580%24%40gmail.com.
