standard.rs <https://standard.rs/2025/06/17/sad-snose-odgovornost-za-napad-izraela-na-iran/>
SAD snose odgovornost za napad Izraela na Iran Салман Рафи Шеик 7–9 minutes _____ Kroz doslednu diplomatsku i vojnu podršku Izraelu, uz niz upitnih političkih odluka, Sjedinjene Države su imale nespornu ulogu u eskalaciji tenzija, uprkos sadašnjim tvrdnjama da nisu direktno umešane u vojne akcije protiv Irana Iako je Izrael možda delovao jednostrano pokrenuvši napad na Iran, u događajima koji su doveli do trenutne krize značajnu ulogu je odigrao i Vašington – naročito tokom obe Trampove administracije. Kroz doslednu diplomatsku i vojnu podršku Izraelu, uz niz upitnih političkih odluka, Sjedinjene Države su imale nespornu ulogu u eskalaciji tenzija, uprkos sadašnjim tvrdnjama da nisu direktno umešane u vojne akcije protiv Irana. Koreni današnjeg sukoba mogu se pratiti od odluke Trampove administracije iz 2018. godine da se jednostrano povuče iz nuklearnog sporazuma sa Iranom (sporazuma koji je administracija Baraka Obame mukotrpno ispregovarala). Sa današnje tačke gledišta, da je Trampova administracija ispoštovala sporazum, ne bi bilo potrebe da se pregovara o novom, posebno pod uslovima koje Teheran uglavnom smatra neraealnim. Važno je napomenuti da Iran nije napustio sporazum iz 2015. niti je prekršio njegove uslove. Povlačenje SAD bilo je uglavnom motivisano time što sporazum nije udovoljio izraelskim bezbednosnim brigama. Naoružavanje Izraela Kada je prvobitni sporazum potpisan 2015. godine, Džo Bajden je obavljao funkciju potpredsednika. Međutim, nakon što je postao predsednik, Bajden nije uložio nikakav napor da oživi taj sporazum. Naprotiv, njegova administracija je prioritet dala vojnoj podršci Izraelu, omogućivši mu tako da oslabi iranske saveznike u regionu, pre svega Hamas, Hezbolah i Asadovu vladu u Siriji. Taj kontinuirani napor da se potkopa takozvana „Osovina otpora“ koju čine Iran i njegovi proksiji, stvorio je neposredni geopolitički kontekst za izbijanje sadašnjeg rata. Ipak, izveštaji u glavnim zapadnim medijima i dalje pogrešno povezuju izraelske akcije sa tvrdnjama Tel Aviva da je Teheran blizu proizvodnje nuklearnog oružja. <https://www.telegraph.co.uk/world-news/2025/06/14/iran-able-to-make-50-nuclear-bombs/> Ovakvo obrazloženje je pogrešno pre svega zato što ti izveštaji ne priznaju da se obnovljeni sukob na Bliskom istoku u oktobru 2023. delimično može pratiti od Avramovih sporazuma – dogovora kojima su neke arapske države, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate, normalizovale odnose sa Izraelom, bez rešavanja palestinskog pitanja. Ruševine u izraelskom gradu Bat Jam nakon iranskog raketnog napada, 15. jun 2025. (Foto: Baz Ratner/AP) Nakon tih sporazuma, nastavak izraelske ekspanzije dodatno je povećao tenzije, što je na kraju ostavilo Hamasu malo alternativa osim da eskalira sukob. Nakon napada Hamasa, sedmog oktobra 2023, Izrael je – uz stalnu podršku SAD – krenuo u sistematsko neutralisanje svojih ključnih protivnika. U tom kontekstu, gađanje Irana, kao poslednjeg značajnog rivala, delovalo je kao strateški predvidiv sled događaja. Dakle gola realnost ovoga sukoba je, kao što je sam izraelski premijer Netanjahu naveo u jednoj od svojih video izjava, da je još u novembru 2024. naredio svojim vojnim snagama da počnu sa planiranjem sveobuhvatnog napada na Iran. Ta odluka je doneta u trenutku kada je Izrael već bio uključen u rat na više frontova: protiv Hamasa, Hezbolaha, pa čak i režima Bašara el-Asada u Siriji. (Izrael, inače, nije izveo nijedan značajan vazdušni udar u Siriji otkako su pobunjenici preuzeli vlast od Asada.) Koreni današnjeg sukoba mogu se pratiti od odluke Trampove administracije iz 2018. da se povuče iz nuklearnog sporazuma sa Iranom Dakle, bez obzira na to šta je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) objavila u vezi sa navodnim prekoračenjem iranskih limita za obogaćivanje uranijuma, ili koliko je Trampovoj administraciji bilo teško da ponovo ispregovara sporazum sa Iranom, rat je bio praktično neizbežan. Suština je da Trampova administracija nije uspela da ga spreči, iako je jedan od ključnih slogana Trampove predsedničke kampanje bio da neće započeti nove ratove – ni direktno ni indirektno – i da će okončati postojeće sukobe. Ipak, od kada je Izrael započeo napade na Iran, u petak, 13. juna, Sjedinjene Države nisu preduzele ništa kako bi sprečile rat, niti su zauzele principijelan stav. Iako je predsednik Tramp u više navrata tvrdio da se sukob može lako okončati, on do sada nije predstavio nikakav konkretan plan ili mapu puta kojom bi tu tvrdnju potkrepio, što samo pokazuje da prazna retorika ne sprečava ratove, niti može suštinski doprineti deeskalaciji tekuće krize. Trampova igra Kada je predsednik SAD Donald Tramp nedavno bio u poseti Bliskom istoku – Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kataru – namerno nije svratio u Izrael. Takav izbor država trebao je da pokaže neslaganje sa agresivnom politikom administracije Netanjahua, koja se suprotstavlja Trampovoj sklonosti ka ponovnom otvaranju dijaloga sa Iranom. Umesto da popusti pod američkim pritiskom i uključi se u diplomatske inicijative, Izrael je odlučio da podigne ulog i potencijalno sabotira bilo kakav diplomatski pristup. Odlučili su da napadnu Iran. Strategija Vašingtona da stvori utisak kako je Izrael usamljen ili izolovan očigledno im se obila o glavu. Iako SAD direktno ne napadaju Iran, njihova umešanost u rat je očigledna na više nivoa. Na primer, SAD još uvek nisu objavile prekid vojne pomoći Izraelu uprkos agresiji. Tramp nastavlja da insistira na postizanju novog sporazuma sa Iranom. Međutim, da mu je zaista stalo do okončanja krize, mogao je – u saradnji sa EU i drugim relevantnim akterima – objaviti obnovu Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije (JCPOA) iz 2015. godine. Formalno obnavljanje tog sporazuma znatno bi otežalo Izraelu da napadne Iran. Ali takva namera ne postoji. Kolone automobila napuštaju Teheran usled izraelskih raketnih napada, 15. jun 2025. (Foto: Atta Kenare/AFP/Getty Images) Umesto toga, Trampova administracija nastavlja da vrši pritisak na Teheran da se vrati za pregovarački sto i prihvati novi sporazum koji bi verovatno na kraju doveo do potpunog demontiranja iranskog nuklearnog programa kao uslova za okončanje rata. Jasno je da Iran nikada neće prihvatiti takav predlog. On je radije spreman da odgovori vojno na izraelsku agresiju – što se već dešava – ostavljajući takozvanog „lidera slobodnog sveta“ bez stvarne moći da utiče na tok događaja. Tako su Sjedinjene Države i doprinele izbijanju ovog rata stvarajući pogodne uslove za njega. Osim toga, nisu uspele da ga obuzdaju nakon izbijanja, što znači da snose veliku odgovornost za uvlačenje Bliskog istoka u krizu dovoljno duboku da u narednim mesecima direktno zahvati i širi region. Decenije američke dominacije na Bliskom istoku donele su samo jedan rat za drugim. Vreme je da države regiona shvate uzaludnost produbljivanja veza sa Vašingtonom u nadi za bezbednu budućnost. Ta bezbedna budućnost ne postoji za saveznike SAD na Bliskom istoku. Naslov i oprema teksta: Novi Standard Izvor: New Eastern Outlook <https://journal-neo.su/2025/06/17/how-the-us-caused-the-iran-israel-war/> Prevod: Mihailo Bratić/Novi Standard Naslovna fotografija: Menahem Kahana/AFP/Getty Images BONUS VIDEO: -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/0b1501dbe03c%24a59cd520%24f0d67f60%24%40gmail.com.
