politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/706424/starovic-srbija-blizu-otvaranja-klastera-3-priznanje-kosova-nije-uslov-za-clanstvo-u-eu>
Старовић: Србија близу отварања Кластера 3, признање Косова није услов за чланство у ЕУ Политика онлајн 9–12 minutes _____ Министар за европске интеграције Немања Старовић изјавио је данас да је Србија веома близу спровођењу избора чланова Савета РЕМ-а и доношењу Закона о јединственом бирачком списку, чиме ће, како је навео, поново откључати могућност за отварање Кластера 3 до краја године и истакао да признање такозваног Косова није формални услов за чланство у ЕУ. Старовић је рекао да је Србија веома близу да заврши сет преузетих реформских обавеза и да је, када је реч о избору чланова Савета РЕМ-а, дошло до одређеног напретка у претходним недељама, а да очекује да ће врло брзо бити усвојене измене и допуне Закона о јединственом бирачком списку. „То ће нам поново откључати могућност за отварање Кластера 3 до краја ове године. Не бих узимао на себе да било шта најављујем или да обећавам, јер је на крају одлука на 27 држава чланица, али мислим да смо близу тог момента'', навео је Старовић за К1 телевизију. На питање да ли је Косово „највећа препрека и изазов'' на путу Србије ка ЕУ, Старовић је рекао да признање тзв. Косова није формални услов и да је у преговарачком оквиру, односно у Поглављу 35 дефинисана обавеза да се достигне свеобухватан правно обавезујући споразум о нормализацији односа између Београда и Приштине. „Наравно да неки у то учитавају и обавезу о међусобном признању, али то нигде тако не пише, јер када би тако било дефинисано, наравно да не би било ништа од нашег пута ка чланству у ЕУ, јер је свима превасходно на срцу заштита виталних националних интереса'', нагласио је Старовић, преноси Танјуг. Навео је да, што се тиче политичке гарнитуре чији је пут трасирао председник Александар Вучић, нема говора о одустајању од виталних националних интереса и изразио уверење да уз све то Србија може да напредује на путу ка чланству у ЕУ. „Мислим да ће то и постати видљиво у времену које је пред нама. Председник Вучић је веома лепо рекао да постоји могућност да постанемо чланица пре 2030. године, али говоримо о могућности, јер није све у нашим рукама, зависи и од политичког консензуса држава чланица ЕУ'', указао је Старовић. Додао је да постоји одређена врста формуле по којој ниједна држава кандидат не може да постане пуноправна чланица уколико има нерешене или неразрешене територијалне спорове, али да је Кипар, на пример, постао чланица 2004. године, иако не контролише трећину своје територије. „Видимо да сада постоји одређена промена приступа када се говори о неким другим државама кандидатима, чујемо изјаве да чињеница да Украјина или Молдавија не контролишу у потпуности своју територију не треба да значи да се њима затвара пут ка чланству у ЕУ. Ми морамо бити спремни да користимо и те врсте преседана и промене приступа како бисмо реализовали наше националне интересе'', нагласио је Старовић. Говорећи о порукама из ЕУ да се Србија удаљи од Москве и од Пекинга, Старовић је рекао да су два основна принципа спољне политике Србије војна неутралност и политичка независност, а да је, када је реч о процесу приступања ЕУ, обавеза Србије да постепено усаглашава своју спољну политику са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ. „Ми то и чинимо, веома сам задовољан да је наша стопа усаглашености 63 одсто, за 12 одсто више него што је била у ово време претходне године. Ми смо приказали да испуњавамо нашу обавезу да постепено подижемо степен наше усаглашености'', рекао је Старовић. Навео је да постоје очекивања, поготово појединих држава чланица да се сви кандидати у потпуности усагласе са заједничком спољном безбедносном политиком и да би то подразумевало и увођење свих пакета санкција према Русији што, како је истакао, Србија неће учинити. Подсетио је да се Србија држи закључака Савета за националну безбедност донетих 25. фебруара 2022. године и додао да су ти закључци ''прошли тест времена'' и показали се као једини исправан пут. ''Они подразумевају осуду урушавања територијалног интегритета сваке државе чланице Уједињених нација, укључујући и Украјину, залагање за мир, пружање хуманитарне подршке угроженом становништву, али и непристајање на то да уводимо економске санкције било коме'', рекао је Старовић. Говорећи о недавно одржаном самиту Берлинског процеса у Лондону, Старовић је навео да је идеја тог процеса, покренутог пре 11 година, била да се унапреди регионална сарадња и оснажи заједничко регионално тржиште унутар Западног Балкана, као и да се поспеши пут држава Западног Балкана ка чланству у ЕУ. Он је навео да постоје одређени пројекти и процеси који су успешно реализовани, али да су амбиције биле далеко веће, а као један од највећих успеха Берлинског процеса истакао је укидање роминга на Западном Балкану од јула 2021. године. „Ту је и одређени број инфраструктурних пројеката, за нас најзначајнији је пројекат аутопута од Ниша према Приштини, али за сада се тај пројекат реализује само са ове стране административне линије, а на неки начин и иницијатива 'Отворени Балкан', која је успешно реализована, је комплементарна и структурално повезана са Берлинским процесом”, рекао је Старовић. Додао је да су у последњих 20-ак година различите државе предњачиле у процесу приступања ЕУ и да се ситуација мењала и навео пример Северне Македоније, која је 2005. године као Република Македонија постала кандидат за чланство у ЕУ, али да је, услед свих околности, данас близу зачеља. Старовић је указао да је динамика проширења условљена политичким околностима, а да је за Србију важно да спроводи реформе да би отварала нове кластере. „Верујемо да ћемо наредне године почети полако и да затваримо нека од отворених поглавља, а да ли ће доћи до одређене промене методологије, о којој се све интензивније и све отвореније разговара, остаје да се види'', рекао је Старовић. Навео је да је до промене политичке динамике дошло када је почео рат у Украјини и да Србија од тада није имала формални напредак у смислу отварања нових кластера, а да је позитивну препоруку и оцену ЕК да је технички спремна за отварање кластера 3 и 4 добила у децембру 2021. године. „Тада је отворен Кластер 4, али је речено да се само застане са отварањем Кластера 3 док се не заврши процес измене Устава Србије. Ми смо то завршили у јануару 2022. када је спроведен референдум. Међутим, за месец дана је почео рат у Украјини и та политичка динамика се променила'', рекао је Старовић. Додао је да је сваког наредног децембра ЕК давала оцену да је Србија технички спремна за отварање Кластера 3, али да није било неопходног политичког консензуса свих 27 држава чланица ЕУ. Старовић: ЕП у Резолуцији показао висок степен неозбиљности, у њој нетачне информацијe Министар за европске интеграције Немања Старовић изјавио је данас да власт у Србији мора критички да се односи према резолуцији Европског парламента (ЕП) о Србији, која је усвојена 22. октобра, јер је ЕП, како је истакао, показао висок степен неозбиљности и неодговорности, пошто информације које се налазе у резолуцији не одговарају истини. „Када се у таквој резолуцији нађе ставка која критикује употребу некаквог звучног топа, а свима је јасно, чак и тим државама из којих европски посланици долазе, њиховим безбедносним службама, да никакве употребе звучног топа сасвим извесно није било, види се да онда нису озбиљни процеси који су довели до усвајања такве резолуције”, рекао је Старовић за ТВ К1 одговарајући на питање да прокоментарише резулуцију ЕП. Додао је да је ЕП у последних 10 година донео око 30 сличних резолуција, којима се критикују мањкавости у демократском систему, владавини права, фундаменталним правима и тако даље, у читавом низу, не само држава кандидата, већ и држава чланица - Грчке, Словачке, Мађарске, Пољске, Малте и тако даље. „Чисто да увидимо да се ради о једном обрасцу деловања Европског парламента и ова резолуција не представља некакав посебан изузетак. Чак бих рекао ни да је нешто много критичнија у односу на претходне резолуције која су о Србији донете”, навео је министар. Указао је да су у тој резолуцији нетачне информације. „То нису информације које одговарају чињеничном стању и ради се о употреби некаквих политичких наратива који су креирани, бојим се, овде у Београду, а потом посредством веза које опозиционе странке из Србије имају унутар својих политичких породица у Бриселу, пласиране кроз њихове политичке групације. Дакле, хоћу да кажем да то није озбиљан приступ, пре свега због тога што не одговара чињеничном стању”, нагласио је Старовић, преноси Танјуг. Осврћући се на изјаве комесарке за проширење Марте Кос у којима је тражила да Београд престане са, како је навела, непријатељским речником према ЕУ, Старовић је нагласио да се не слаже да постоји нити непријатељски однос, нити пак непријатељски речник који долази са врха државне власти, а упућује према ЕУ, већ управо супротно. „Ако погледате читав низ изјава, саопштења од председника Републике Александра Вучића до председника Владе Србије Ђура Мацута, мислим да су те поруке изузетно конструктивне и афирмативне. Дакле, у последње време се заиста може и на том реторичком нивоу видети једно снажно опредељење за убрзање реформских процеса”, указао је министар. На питање да ли резолуција ЕП може утицати на извештај Европске комисије о напретку земаља кандидата који би требало да буде објављен почетком новембра, Старовић је рекао да не би требало да постоји та врста директног и непосредног утицаја или везе. „Али да ли може утицати на неку врсту атмосфере која постоји унутар система европских институција у Бриселу, па вероватно да може утицати. У сваком случају, ми чекамо тај годишњи извештај ,очекујемо у наредних две седмице, ми ћемо га пажљиво размотрити као и сваки претходни пут”, рекао је Старовић. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/07ad01dc4740%24b05790c0%241106b240%24%40gmail.com.
