standard.rs <https://standard.rs/2025/10/27/pismo-sa-kosova-ili-posle-izbora/>
Pismo sa Kosova ili posle izbora Јања Гаћеша 12–15 minutes _____ Dok se sabiraju utisci nakon lokalnih izbora, postavlja se pitanje da li će moći da se poništi nešto od onoga što je lokalna vlast sa Albancima na čelu uradila na severu KiM tokom proteklih godina. Setite se koliko je samo izgrađeno baza, policijskih stanica... Uoči drugog kruga lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji nema neizvesnosti kada su srpske sredine u pitanju, odnosno u drugi krug idu samo dvojica kandidata za predsednika opštine Klokot u Kosovskom Pomoravlju – kandidat Srpske liste Božidar Dejanović i Srećko Spasić ispred stranke Srpska narodna sloga. Svesni smo da se, kako god da okreneš, radi o separatističkim izborima, ali ako smo već prinuđeni da živimo u okupaciji gde se običnom čoveku silom mnogo toga nameće, onda su lokalni izbori za ljude u opštinama sa srpskom većinom nužno zlo. Oni mogu da se posmatraju i kao deo borbe za opstanak – u smislu da u njima može duže da se izdrži. Centralni nivo vlasti druga je priča, i većina nas prisustvo Srba u prištinskom parlamentu doživljava kao izdaju. Da je sreće da do ovakvih izbora nikad nije ni dolazilo, ali činjenica je da se malo lakše opstaje kada su u opštinama Srbi. To najbolje znamo mi koji pripadamo albanskim opštinama i koje nas sputavaju na sve moguće načine. Što više vremena prolazi sve nam je teže, jer dolaze mlađe generacije koje nam jasno stavljaju do znanja da za nas u tim opštinama mesta nema. (Sve ovo je običan čovek morao da prihvati, jer je ostavljen. Ostavila ga je sopstvena država Srbija. Da ne ponavljam priču o institucijama koje su ovde ugašene, a na koje smo se svi oslanjali. Naše opštine, odnosno Privremeni organi – kako su nazvane po potpisivanju Briselskog sporazuma – sada rade u blizini administrativnih prelaza, odnosno tu su izmeštene. Od njih nas dele desetine, pa i više od sto kilometara, u zavisnosti gde ko živi na Kosovu i Metohiji, ali o tome ću pisati nekom drugom prilikom.) Povratni procesi Elem, daleko da je sve dobro u opštinama sa srpskom većinom i da ljudima ruže cvetaju, jer sve je deo „države Kosovo“ i tu problem dolazi od tzv. ministarstava, odnosno centralnih institucija, gde se često donose odluke bez da se lokalna samouprava uopšte konsultuje, ali barem su malo odškrinuta vrata običnom čoveku da završi poslove vezane za svakodnevni život. Da se vratim na „pobedu“ Srpske liste i kažem da nije ona tako sjajna kao što se predstavlja. To se posebno odnosi na sever Kosova i Metohije. Suočeni sa neviđenim terorom proteklih godina, posebno od kada su napustili institucije, ljudi su izašli na izbore i glasali. Srbi su osvojili vlast u sve četiri opštine kao i najveći broj odborničkih mesta ali, da li se situacija može vratiti na staro, odnosno na vreme pre napuštanja lokalnih samouprava? Srbi južno od Ibra komentarišu kako će izgledati četiri opštine na severu sa Srbima na čelu, zaposlenim Albancima u njima, ali i pod nadzorom centralnih vlasti iz Prištine koje će sada posebno kontrolisati svaki njihov pokret, i to bukvalno. Da samo znate koliko je pitanja, a odgovori koji se naziru su poražavajući. Sednica Skupštine Srpske liste, 9. jun 2025. (Foto: Fejsbuk/Srpska lista) Na primer, da li će se vratiti na posao svi oni Srbi koji su dali otkaz na poziv Srpske liste pre tri godine, odnosno otpustiti oni (Albanci) koji su zaposleni po njihovom odlasku i imaju rešenja? Da li će moći da ponište nešto od onoga što je lokalna vlast sa Albancima na čelu uradila po severu KiM proteklih godina? Setite se koliko je samo izgrađeno baza, mostova, policijskih stanica, da ne pominjem imena ulica i slično. Da li će sada Srbi u institucijama moći da utiču da se uklone svi oni punktovi policije koji su izgrađeni po severu pokrajine ili da se vrate zaposleni u policiji ili pravosuđu. Sve je to Sizifov posao i ništa neće moći da se uradi bez dozvole centralnih vlasti. Da je sreće da do ovakvih izbora nikad nije ni dolazilo, ali činjenica je da se malo lakše opstaje kada su u opštinama Srbi Pitanje je i da li će centralne vlasti za određene odluke pitati lokalnu samoupravu? Opštine sa srpskom većinom južno od Ibra često se zaobilaze i to kada su krupne odluke u pitanju. Setite se samo oduzimanja obradivog zemljišta Srbima u Gračanici od strane tzv. resornog ministarstva iz Prištine za potrebe širenja Arheološkog parka „Ulpijana“, bez konsultacija sa lokalnom samoupravom. Narod se bunio, opštinski čelnici se kleli da nisu ništa znali, i to je završena priča. Zato je pitanje nad pitanjima koliko će se toga i šta promeniti? Da li narod na severu može da se organizuje i pobuni kao ranije, a posle svih hapšenja i racija koje se dešavaju svako malo? Daj Bože da grešim, ali kakvo tek razočaranje čeka Srbe sa severa. Nove teme Priličan posao su Albanci na severu pokrajine završili proteklih godina i niko od nas ne veruje da je to bila samovolja Aljbina Kurtija. Trebalo je razbiti Srbe u tom delu KiM i pronašao se način. Mislim, niti je Kosovo država, niti je Kurti svemoćan vladar, ali je projekat „države Kosovo“ trebalo zaokružiti u sklopu nekog mnogo većeg projekta, jer novi svet se stvara i grabež je neviđena. (Imao je tu svoju ulogu i zvanični Beograd. Mislila bih drugačije da su u jesen 2022. godine pozvani svi Srbi na Kosovu i Metohiji da napuste institucije lažne države Kosovo. Ovako parcijalno, bilo je sumnjivo od samog početka.) Ovo što pišem potvrdiće i Albanci, običan narod koji se muči da preživi. Zar nisu svoje nezadovoljstvo pokazali slabom izlaznošću u prvom krugu izbora koja je bila ispod 40 odsto. Iako su albanske partije udruženo nastupile u borbi za vlast u opštini Gračanica, slab odziv birača albanske nacionalnosti spasio je, da tako kažem, ovu lokalnu samoupravu da je Srbi ne izgube. Ostaje uvek mogućnost da je i to deo taktike, i da će već na sledećim izborima situacija biti drugačija, ali da ne pričam unapred jer mišljena sam da oko svega ovde neko drugi pokreće figure. Zgrada opštine Gračanica (Foto: Fejsbuk/Opština Gračanica) Iako sam u tekstu prednost dala izborima, oni nisu glavna tema Srba sa Kosova i Metohije – posebo ne južno od Ibra. Pominju se u kontekstu toga kako će sada biti Srbima na severu pokrajine. U opštinama južno sve je manje-više isto i ništa ne nagoveštava neki boljitak, otuda i ravnodušnost – tu se ne biraju najbolji, već manje zlo. Mi smo se o svom jadu zabavili. Ono što ljudima od septembra posebno privlači pažnju jeste najava tzv. MUP Kosova da će od prvog novembra početi primena određenih mera za sve one koji imaju vozila registrovana na gradove u ostatku Srbije, a istim na Kosovu i Metohiji upravljaju na osnovu ovlašćenja. Bile su najavljene visoke novčane kazne, čak nije bila isključena mogućnost oduzimanja vozila. Pored pomenutog, stigla je i najava o sprovođenju Zakona o strancima, ali nije bilo jasno da li će i on stupiti na snagu prvog novembra, jer datum se nije pominjao. Registrovanje automobila Veliki broj Srba ima automobile registrovane u ostatku Srbije na ime prijatelja ili rođaka i upravlja njima na osnovu ovlašćenja. Takođe, jedan broj ljudi (manji) ima prijavljeno boravište u ostatku Srbije i upravlja vozilom sa tim dokumentima, pa je automatski za ovdašnju policiju „strani državljanin“, iako ima i tzv. kosovska dokumenta, odnosno živi na Kosovu i Metohiji. Broj Srba koji upravlja vozilima na osnovu ovlašćenja drastično je porastao nakon ukidanja registarskih oznaka kosovsko-metohijskih gradova, konkretno tablica „KM“, jer su ostale ukinute mnogo godina pre – „PR“, „UR“, „PZ“ itd. Tada su ljudi na severu masovno svoja vozila registrovali u ostatku Srbije, i upravljaju njima na osnovu ovlašćenja. Videvši da nema drastične reakcije policije – izuzev verbalnog maltretiranja kada vas zaustave jer vide srpske tablice – njihovim stopama krenuli su Srbi južno od Ibra. Mnogi su prodali svoja auta registrovana na tzv. “RKS“ tablice i u ostatku Srbije kupovali druga, registrovali na tuđa imena i uzimali ovlašćenja. Sada, nije jedini razlog to što nisu želeli da imaju auta registrovana u „državi Kosovo“, već i činjenica da su auta u ostatku Srbije jeftinija i kvalitetnija nego na Kosovu i to za po nekoliko hiljada evra – reč je o polovnim autima. Srpski grafiti u Severnoj Mitrovici (Foto: Antonio Ahel/ATAImages) Ima onih koji su računali da ako dođe do toga da zabrane upravljanje njima na KiM na osnovu ovlašćenja, za tu razliku u kupovnoj ceni plate carinu i auto preregistruju na „RKS“ tablice. Samo, tu postoji jedan uslov, a to je da auto ima manje od 10 godina jer se stariji ne može registrovati. Ogromna većina ljudi nema novca za auto koji ispunjava ovdašnje uslove za registraciju i jedino što su mogli jeste da se snalaze na već opisan način. Ono što je posebno zanimljivo jeste činjenica da su i Albanci radili isto. Kupovali auta u ostatku Srbije, registrovali na nečije ime u Bujanovcu, Vranju, čak i Leskovcu, i voze na osnovu ovlašćenja. Među njima je znatan broj policajaca – verovali ili ne. Čudo preživljavanja Kada smo čuli za najavljene mere (i posebno zbog načina na koje su predočene), situacija je bila prilično bezizlazna. Nigde nije predviđena mogućnost preregistracije svih vozila bez obzira na godište. U protekla dva meseca čule su se različite priče, ali potajno su se vlasnici vozila sa srpskim registarskim tablicama nadali da će ili doći do odlaganja ili će dozvoliti preregistraciju, odnosno da je sve to predizborna priča – glumatanje države. Poslednjeg vikenda u oktobru stigla je vest da se mere najavljene za prvi novembar odlažu, odnosno da će tada početi informativna kampanja koja će se odnositi i na Zakon o strancima. Ton je sada drugačiji, kao da su, žargonski rečeno, spustili loptu. „Poseban fokus kampanje biće na informisanju građana o uslovima za učešće u saobraćaju na teritoriji Republike Kosovo, posebno za vozila registrovana u stranoj državi i pitanjima vezanim za sprovođenje zakonskih odredbi za vozila. Kampanja će takođe pružiti praktična uputstva za ulazak, kretanje, boravak i zapošljavanje stranih državljana u Republici Kosovo“, kaže se u saopštenju tzv. MUP Kosova. Samo dan uoči odlaganja mera, odnosno najave informativne kampanje, u blizini prelaza Merdare, preneo je KIM radio, grupa mladića uzrasta od 15-16 godina gađala je jajima i sitnim kamenjem dva automobila sa srpskim registarskim oznakama. Da se incident dogodio potvrdila je „Direkcija granične policije“ u odgovoru dostavljenom Medija centru iz Čaglavice, rekavši da su auta gađana jajima od strane „mladih osoba (dece)“. Znači, opet „malji deca“. (Treba li da kažem da policija nije pronašla napadače ili se to podrazumeva?) Administrativni prelaz Jarinje (Foto: RT Balkan/Zoran Šaponjić) Kako možemo da tumačimo sve ovo? Mere su odložene, ali nije isključeno da će auta sa srpskim tablicama sada postati meta i da će se gađati kamenjem, jajima ili ko zna čim, i da će to činiti „malji deca“. Cilj je samo jedan, a to je da se Srbi nateraju da odustanu od srpskih registarskih tablica, odnosno upravljanja vozilima na osnovu ovlašćenja. Jedan broj je u protekla dva meseca već odustao ne želeći da čeka prvi novembar. Dalje, komentarišemo među sobom i što sve češće na ulicama Gračanice srećemo britanske pripadnike KFOR-a. Godinama ih nismo viđali, i nekako nam je bilo lakše. Među Srbima na Kosovu i Metohiji važi jedno nepisano pravilo a to je; gde su oni, nama se ne piše dobro. Najveći broj Srba, po dolasku „mirovnjaka“, ubijen je baš u zonama gde su nadležni bili Britanci, i nikada počinioci tih gnusnih zločina nisu pronađeni. Te vojske sećamo se samo po zlu. Sve češće na ulicama Gračanice srećemo britanske pripadnike KFOR… Gde su oni, nama se ne piše dobro Uoči lokalnih izbora, baš u danima kada je glavna tema bila udruživanje inače nepomirljivih albanskih partija u „Albanski savez“ i njihov zajednički nastup na izborima za opštinu Gračanica, išli su po selu i razgovarali sa meštanima pitajući ih: „Da li je bolje za vas da na čelu opštine bude Srbin ili Albanac?“ Šta da kažem na kraju svega ovoga? Možda da citiram Ivu Andrića koji je u svojoj knjizi Znakovi pored puta napisao: „Ponekad čovek preživljuje takve stvari da sama činjenica da ih je preživeo znači ne samo pobedu i izbavljenje nego čudo; jedno ponovno, radosno rođenje po naročitoj milosti viših sila.“ Janja Gaćeša je dugogodišnji dopisnik Novog Standarda iz Gračanice i autor knjige „Pisma s Kosova 2011-2023: Zašto si nas ostavio Beograde?“ Ekskluzivno za Novi Standard. Izvor: Novi Standard <https://standard.rs/> Naslovna fotografija: Tanjug/Srpska lista/bs BONUS VIDEO: -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/09fb01dc480a%245fe5f0d0%241fb1d270%24%40gmail.com.
