pcnen.com <https://www.pcnen.com/portal/2025/10/29/osam-verzija-evropske-price-o-srbiji/>
Osam verzija „evropske priče“ o Srbiji - PCNEN PCNEN 20–25 minutes _____ Piše: Vladimir Simović U kontekstu u kojem živimo, malo ima mesta za nijanse. A kada je u pitanju EU, i režimu i opoziciji važno je da u njoj nađu saradnika. Razlozi su očigledni – EU je glavni ekonomski okvir sa kojim Srbija posluje. Gde god vrednosno stajali, trenutno stanje je takvo da je naša privreda u najvećoj meri određena odnosom spram EU. Ujedno, EU je verovatno i jedini spoljnopolitički akter na kojeg opozicija pokušava da se osloni, dok je za režim u pitanju važan partner čije poverenje nije u potpunosti kupljeno, već samo uslovno, dokle god se garantuju stabilnost i tokovi novca i resursa. A stabilnosti, u proteklim mesecima, ponajviše nedostaje. I baš tu negde, između oštre kritike i pohvala upućenih režimu, nalazi se i sama EU, samo to nije popularno reći. Za razliku od drugih glavnih geopolitičkih igrača, ona je i dalje pluralna. O tome govori i činjenica da je na stolu bilo osam različitih predloga rezolucije. Socijaldemokrate, Zeleni, Liberali, Levica i četiri nijanse desnice koja skupno čini većinu parlamenta – osam priča o Srbiji, ali i o samoj EU. Evropska narodna partija (EPP) Iako je često viđana kao zaštitnik Vučića, EPP, najveća pralamentarna grupa čije članice pripadaju demohrišćanskom desnom centru, nudi poprilično iznijansiranu rezoluciju kada su u pitanju aktuelni protesti, ali i sa jasnim proritetima – stabilnost regiona, rešavanje pitanje Kosova i usklađivanje spoljne politike Srbije sa stavovima EU prema Rusiji i Kini. Mimo toga, EPP naglašava da istraga o padu nadstrešnice ni posle godinu dana nije dala rezultate, što podriva poverenje u vladavinu prava i borbu protiv korupcije. Istovremeno poziv na „deeskalaciju“ i „uzajamno poštovanje“ upućen „svim akterima“ izjednačava poziciju vlasti i građana, iako je očigledno da moć nije jednako raspoređena, pa samim tim ne može biti ni odgovornost. U želji da se očuva duh neutralnosti, za nacionalističku retoriku se podjednako krtikuju i predstavnici vlasti i studentski pokret i opozicija. Dokument beleži upotrebu zvučnog oružja i prekomernu uporebu sile od strane policije, ali ton ostaje blag i tehnički, a u kontekstu nasilja u istu ravan stavljeni su i civili i pripadnici policije povređeni tokom protesta. EPP kritikuje i pritiske na medije i sudstvo, kao i najavljene izmene Krivičnog zakonika za koje se izražava bojazan da će dodatno ograničiti slobodu govora i okupljanja. Naglašava se i gušenje pluralizma, ali značajan deo teksta premešta fokus na spoljnopolitičku lojalnost. Izražena je zabrinutost zbog neusklađivanja spoljne politike, posebno u delu koji se odnosi na uvođenje sankcija Rusiji. Akcenat se stavlja na rastući kineski uticaj i rešavanje pitanja Kosova pravno obavezujućim dokumentom. Iako iskazuje zabrinutost kako će kineske investicije uticati na životnu sredinu, o litijumu i socijalnim pitanjima EPP se ne oglašava. Tekst ostaje više briga za regionalnu „stabilnost“, nego za ljude koji se na ulici pokušavaju izboriti za demokratiju i pravdu. Evropski konzervativci i reformisti (ECR) Za razliku od nijansiranog tona EPP-a, ECR, druga konzervativna grupacija u Evropskom parlamentu, mnogo jasnije i direktnije zauzima kritički stav prema aktuelnoj vlasti u Srbiji. Režim je diretkno optužen za nasilje nad političkim neistomišljenicima, dok se studentski protest opisuje kao „autentičan grassroots pokret“ koji se bori protiv sistemske korupcije i autoritarnih tendencija, s ciljem smene vlasti putem izbora. Vučić je kritikovan za kršenje Ustava, a pravosuđe za pasivnost u slučajevima korupcije. Navode se nelegalna prisluškivanja, prekomerna upotreba sile, odbijanje pripadnika policije da se identifikuje, kao i fizičko nasilje nad demonstrantima. Imenom se pominju Marko Kričak i Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) zbog ilegalnog privođenja i zlostavljanja. Međutim, i ECR-a se u značajnom delu rezolucije fokusira na spoljnu politiku, ali otvorenije i eksplicitnije od EPP-a. Posebna pažnja posvećena je kineskim investicijama, naročito kompaniji Ziđin i „nekontrolisanoj eksploataciji ruda zlata i bakra“ u Boru i Majdanpeku. Ističe se negativan uticaj rudnika na lokalne zajednice, posebno na rumunsku nacionalnu manjinu, koja je, kako se navodi, izložena riziku od raseljavanja, čime bi bio „ugrožen nacionalni sastav na istoku Srbije“, što je formulacija koja je verovatno sročena pod uticajem desničarske rumunske partije Savez za jedinstvo Rumuna. Rezolucija zahteva da se javni tenderi i koncesije sprovode uz potpunu transparentnost, poštujući zakonske procedure i ekološke standarde. Litijum se, međutim, ni ovde ne pominje. ECR eksplicitno osuđuje pokušaje relativizacije protesta tvrdnjama o „obojenim revolucijama“, ali i Vučićevo prisustvo vojnim paradama u Moskvi. Rusija se direktno označava kao „neprijatelj“, dok je Kina definisana kao „strateški rival“. Patriote za Evropu (PfE) Dalje na desnici, na njenom radikalnom krilu, nalazi se PfE, treća po veličini parlamentarna grupa u kojoj su se okupili Orban, Salvini, Vilders, Le Pen… Njihov predlog rezolucije je najkraći, a ujedno i najbliži narativu vlasti. PfE navodi da je srpsko tužilaštvo podiglo optužnicu protiv 13 osoba, kao i da su se Miloš Vučević, bivši premijer, Goran Vesić, bivši ministar građevinarstva, i Milan Đurić, bivši gradonačelnik Novog Sada, poneli odgovorno podnoseći ostavke. Sama vlast je uradila puno toga kako bi odgovorila protestnim zahtevima, navode u PfE. Sa druge strane, tvrdi se da su protesti, koji su autentično pokrenuti zahtevom za odgovornošću, naknadno instrumentalizovani od strane „levih nevladinih organizacija i političkih aktivista“ koji žele da „destabilizuju srpske institucije“. Blokade fakulteta i srednjih škola su, tvrde, uskratili mnoge studente u učenike fundamentalnog prava na obrazovanje. Navode i da pokušaji da se na proteste utiče spolja dovode do dalje polarizacije društva, dodajući da u „potpunosti stoje uz suverenitet Srbije i sposobnost da se nosi sa unutrašnjim pitanjima“. Evropa suverenih nacija (ESN) Ekstremna desnica, okupljena u grupaciji ESN koju predvode poslanici nemačkog AfD-a, takođe otvoreno podržava aktuelnu vlast u Srbiji i insistira na „poštovanju suvereniteta i demokratskog izbora naroda“. U dokumentu se navodi da „podrška EU pokušajima prekrajanja legitimnih izbornih rezultata“ podriva demokratiju i dodatno produbljuje polarizaciju u društvu. Naravno, u tekstu nije pomenuta rezolucija Evropskog parlamenta iz februara 2024. godine u kojoj se kritički govori o izbornim uslovima u Srbiji, ali ESN naglašava rezultate izbora iz decembra 2023. i tvrdi da je „narod jasno odlučio“ o sastavu vlasti, hvaleći „pluralni karakter“ Narodne skupštine. Opozicija, posebno koalicija Srbija protiv nasilja i imenom Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta, prikazani su kao vinovnici nasilnih protesta, uz tvrdnju da se vlast može menjati samo putem izbora, a ne „na ulici“. Iako prepoznaje da korupcija postoji i priznaje da su protesti počeli kao reakcija na tragediju u Novom Sadu i korupciju, ESN tvrdi da su brzo prerasli u političke, i pored činjenice da je tužilaštvo pokrenulo procese protiv nadležnih za rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu. Rezolucija konstatuje pad podrške članstvu u EU, i pored činjenice da je EU u Srbiji investirala milijarde evra. Takođe, konstatuje se i porast simpatija prema BRIKS-u, Rusiji i Kini. Prema ESN-u, pregovori o pristupanju su propali jer su „odvojeni od realnosti“ i guraju Srbiju drugim „partnerima“. Zato ih treba ih zameniti „posebnim partnerstvom“ koje bi Srbiji garantovalo ekonomske veze s EU, ali uz puno očuvanje njenog političkog suvereniteta. U tekstu se hvali saradnja s Fronteksom, borba protiv „ilegalnih migracija“, kao i podrška Srbije teritorijalnom integritetu Ukrajine i osuda ruske agresije, čime ESN pokušava da predstavi Vučićevu vlast kao odgovornog i stabilnog partnera, ali i da referiše na teme koje su ovoj grupi konstitutivne. Obnovimo Evropu (RE) Ako se sa krajnje desnice vratimona centar, tu se nalazi grupa RE koja mahom okuplja liberale. Njihov predlog rezolucije pruža punu podršku studentskom pokretu, a zauzima izrazito kritičan stav prema vlasti u Srbiji, jasno osuđujući demokratsko nazadovanje u godinama vladavine Aleksandra Vučića, pre svega u pogledu vladavine prava, slobode izražavanja, nezavisnosti pravosuđa i medijskog pluralizma. Protesti koji su izbili nakon tragedije u Novom Sadu predstavljeni su kao „najveći grassroots pokret u poslednjim decenijama“, autentičan izraz borbe za odgovornost i pravdu. Rezolucija RE direktno napada vlast Srbije zbog represije, pominjući i upotrebu „zvučnog oružja“. Naglašava se angažovanje huligana za napade na demonstrante, kao i hapšenja, praćenja i zastrašivanja. Kritika je usmerena ka provladinim medijima zbog demonizacije i etiketiranja aktivista kao terorista. Vučić, navode, „aktivno podstiče kulturu nasilja“, abolira nasilnike, koristi dehumanizujući govor prema građanima Srbije i političarima iz EU, te širi teorije zavere o „obojenim revolucijama“ uz podršku ruske propagande, a posebno kanala RT. Izražava se zabrinutost i zbog slučajeva nasilja nad manjinama, kao što je bio napad na Slovake u Bačkom Petrovcu. RE upozorava i na duboku korupciju u infrastrukturnim projektima u kojima „politički povezani izvođači“ dobijaju milionske poslove bez nadzora, što je, kako se navodi, doprinelo i samoj tragediji u Novom Sadu. Korupcija se posredno povezuje i sa kineskim državnim kompanijama koje su učestvovale u rekonstrukciji železničke stanice. U dokumentu se Vučić proziva i za „nedovoljno usklađivanje spoljne politike sa politikom EU“, što, kako se navodi, ozbiljno usporava proces evropskih integracija. Pored toga, iznose se teške optužbe da sama srpska vlada mogla biti „umešana u organizovanje ili omogućavanje stranih subverzivnih operacija“, verovatno u koordinaciji s Rusijom, uz napomenu da su srpski državljani uhapšeni zbog zločina iz mržnje i pokušaja izazivanja etničkih tenzija u Francuskoj i Nemačkoj. Vučićeva vlast se, tvrdi RE, uključila i u „direktno mešanje u parlamentarne izbore na Kosovu“. RE traži da se finansijska pomoć Beogradu preispita ukoliko se autoritarni trend nastavi, te da se uvedu sankcije pojedincima odgovornim za nasilje i kampanje zastrašivanja. Na kraju se zaključuje da je pad podrške članstvu posledica državne propagande i proruske retorike, potpuno ignorišući mogućnost da za takvu situaciju postoji, makar i delom, odgovornost same EU. Zeleni i EFA Na centru se nalaze i Zeleni. U njihovoj rezoluciji se vladajuća SNS opisuje kao aparat koji je „uspostavio visoko korumpiran i nepotistički državni i partijski sistem“, dok se Vučić optužuje za „potpunu koncentraciju vlasti i kontrolu medija“ i pretvaranje institucija u instrumente lične moći. Studentski pokret dobija punu podršku i prikazan je kao „autentičan, miran i društveno inkluzivan“, povezujući različite slojeve društva i prevazilazeći etničke i ideološke podele. Njihovi zahtevi se ocenjuju kao kompatibilni sa reformama koje Srbija mora sprovesti kako bi napredovala u EU integracijama. Dokument eksplicitno osuđuje „ilegalnu upotrebu zvučnog oružja“ i brutalnu policijsku represiju, uključujući korišćenje „privatnih batinaša povezanih sa režimom“. Zeleni zahtevaju hitno oslobađanje aktivista koji su već mesecim u pritvoru, te procesuiranje svih odgovornih za nasilje – uključujući pripadnike MUP-a. Medijski pejzaž se opisuje kao „potpuno kontaminiran propagandom režima“ koja proteste prikazuje kao „terorističke“ i kao „obojenu revoluciju“ orgnizovanu od strane zapadnih zemalja. Tekst direktno odbacuje ove tvrdnje. Zeleni podržavaju zahtev za vanredne izbore kao jedini demokratski put za izlazak iz krize, ali naglašavaju da oni mogu biti legitimni samo ako se prethodno sprovede reforma izbornog procesa i omogući sloboda medijskog izveštavanja. Zbog narušene akademske slobode traži se i ponovna procena poglavlja 25 i 26 koja se odnose na nauku, obrazovanje i kulturu. Oni jasno pozivaju EU da obustavi sredstva iz IPA fondova i „Plana rasta“ dok Srbija ne ispuni osnovne uslove vladavine prava, slobode medija i demokratije. Traži se detaljna istraga svih projekata povezanih s EXPO 2027 zbog sumnji u korupciju i netransparentne procedure. Vučićevo prisustvo vojnim paradama u Moskvi i partnerstvo s Kinom predstavljaju se kao dokaz „svesnog udaljavanja Srbije od evropskih vrednosti“. Od Srbije se zahteva da se u potpunosti uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i Belorusije, kao i da se dijalog s Prištinom vodi ka „pravno obavezujućem sporazumu zasnovanom na međusobnom priznanju“. Socijaldemokrate (S&D) Levo od centra su socijaldemokrate. Njihova rezolucija ide najdalje u otvorenoj političkoj osudi režima i najdetaljnije opisuje trenutno stanje u Srbiji, sa minimalnim referencama na spoljnu politiku. Dokument već u uvodu povezuje pad nadstrešnice sa netransparentnim praksama javnih nabavki. Napominje se da je rekonstrukcija železničke stanice obavljena u okviru međudržavnog aranžmana sa Kinom, mimo EU procedura. Ovo je jedino mesto gde se pominje Kina. S&D rezolucija ističe masovnost, kontinuitet, ali i dominantno miran karakter protesta koje su pokrenuli studenti, iako napominje da su postojali slučajevi studentskih protesta kada su „prikazivani radikalni simboli i korišćena ekstremno nacionalistička retorika“. Posebna pažnja se posvećuje eskalacija represije: policijske racije nad civilnim sektorom, proizvoljna hapšenja, masovni nadzor, kao i upotreba „zvučnog oružja“. Tu su i eksplicitne reference na JZO, BIA, „Kobre“ i ilegalno naselje u Pionirskom parku. S&D oštro osuđuje „normalizaciju“ represije, držeći političko rukovodstvo odgovornim za demontažu demokratskih institucija i teorije zavere o navodnoj sabotaži koja je dovela do tragedije u Novom Sadu. Značajan fokus stavljen je i na obrazovni sektor. Kritikuju se otkazi nastavnicima, smanjenje plata i policijsko prisustvo na univerzitetima i traži se obustava svih disciplinskih i krivičnih postupaka protiv profesora i istraživača. Provladini mediji kritikovani su kao prostor propagande sa ciljem da proteste lažno predstavi kao nasilnu „obojenu revoluciju“ podržanu od strane Zapada. Naglašava se nedostatak medijskih sloboda, a poseban fokus stavljen je na indicije da vlast vrši pritisak na kompaniju United Media. Oštro se osuđuje otvoreno rusko mešanje u proteste. S&D poziva vlasti u Beogradu da prekinu širenje pro-ruske propagande i zahteva od Evropske komisije da javno osudi koordinisane akcije ruskih i srpskih državnih aktera. Ukazuje se i na rastuću energetsku zavisnost Srbije od Rusije, uz stav da svaka buduća pomoć EU mora biti uslovljena jasnim i proverljivim koracima ka punoj energetskoj nezavisnosti. Na kraju, rezolucija traži slanje posebne evropske misije koja bi na terenu procenila stanje demokratije u Srbiji. Sloboda okupljanja i izražavanja, nezavisnost pravosuđa, sloboda medija i prostor za delovanje civilnog društva i akademske zajednice potcrtani su kao preduslov za napredak u procesu pristupanja EU. Zahteva se implementacija svih ODIHR preporuka, između ostalog nezavisna revizija biračkog spiska, transparenta izbor saveta REM, ravnopravan pristup RTS-u za sve političke aktere. Traži se i razmatranje ciljanih sankcija prema pojedincima odgovornim za teška kršenja zakona i ljudskih prava. Takođe pozvane su zemlje učesnice EXPO 2027 da revidiraju svoju odluku usled „ozbiljne zabrinutosti“ oko korupcije i kršenja bazičnih grđevinskih standarda. Posebno se proziva Komisija da prestane sa „neutemeljenim pohvalama“ reformskog učinka Srbije i da reči uskladi sa delima. Ipak, i za S&D pad podrške EU se vidi mahom u propagandi provladinih medija. Levica Rezolucija krajnje levice ima nešto umereniji ton u odnosu na Socijaldemokrate, iako ostaje kritičan prema vlastima u Srbiji. Navodi se da je period vladavine Aleksandra Vučića obeležen koncentracijom moći, uticajem na medije i urušavanjem principa podele vlasti i demokratskih normi. Nijanse u odnosu na izravno kritički vidi se u formulacijama poput: „postoji zabrinutost u vezi sa mogućom korupcijom, nedostatkom nadzora i nepravilnostima u postupcima javnih nabavki i sertifikacije infrastrukturnih projekata“. Ipak, Levica eksplicitno podržava studentski i širi društveni pokret koji je iz njega proistekao, smatrajući da je u pitanju borba za pravdu, građanske slobode, borbu protiv korupcije, bolje standarde za očuvanje životne sredine, itd. Sa druge strane, osuđuje upotrebu prekomerne sile i neosnovana zatvaranja mirnih demonstranata, novinara i predstavnika civilnog sektora. Naglašava se pravo na slobodu izražavanja i okupljanja, uz podsećanje da ih garantuje i sam Ustav Republike Srbije. Levica izražava i zabrinutost zbog političkog pritiska na univerzitete, negativnih kampanja koje mediji povezani sa vlastima vode protiv profesora i drugih akademskih radnika i radnica. Konstatuje se i da se kratkoročni ugovori i otkazi na poslu koriste kao sredstvo političke kontrole i odmazde nad onima koji su uključeni u proteste ili na bilo koji način kritički govore o vlastima. Ističe se i da su optužbe da se protesti finansiraju od strane SAD i EU, koje iznosi Vučić, neutemeljene i bez ikakvih dokaza. Rezolucija pozdravlja pokrenutu istragu u vezi sa tragedijom u Novom Sadu, ali naglašava da ona mora biti okončana brzo, transparetno i bez političkog mešanja. Traži se i objavljivanje do sada neobjavljene dokumentacije. Dokument je fokusiran isključivo na stanje u zemlji uz minimalne reference na spoljnopolitička pitanja koje se mahom tiču odnosa Srbije i EU. Tako se EU poziva da pruži podršku Srbiji u samoj istrazi, ali i u daljem razvijanju mehanizama koji će povećati transparentnost, ojačati antikorupcijski mehanizmi i nadzor nad infrastrukturnim projektima. Poziva se i na razvoj zajedničkih mehanizama za borbu protiv dezinformacija i očuvanje slobode govora širom Evrope. Zaključuje se da je budućnost Srbije u EU uslovljena merljivim napretkom u očuvanju demokratskih institucija, nezavisnosti pravosuđa i osnovnih prava, kao i postizanjem socijalnog i ekonomskog napretka. Levica je jedina koja pominje rudarenje litijuma i kompaniju Rio Tinto. U tekstu se izražava zabrinutost zbog socijalnih i ekoloških rizika povezanih sa rudarskim projektom u dolini Jadra i podseća na široko rasprostranjeno protivljenje javnosti ovom projektu, dok se od Vlade Srbije i Evropske komisije traži da preispitaju planove za otvaranje rudnika. Rezolucija Levice izražava zabrinutost zbog sve veće političke polarizacije u Srbiji i poziva sve aktere u zemlji na konstruktivan dijalog sa ciljem smanjenja tenzija, obnove poverenja i pronalaženja održivog puta napred, što je takođe jedan od primera neutralnijeg tona ove grupe. Iako izosi kritički stav prema režimu u Srbiji, Levica naglašava da dijalog mora biti ostavljen akterima u Srbiji, bez spoljnog mešanja. Čemu služi rezolucija? Na osnovu interpretacija iznetih u našim medijima, teško se zaključuje da je rezolucija imala osam predloga, od kojih su neki politički potpuno suprotstavljeni. Praktično je nemoguće govoriti o EU u jednini, iako je većina na kraju usvojila tekst koji je izrazito kritičan prema režimu u Srbiji. Ipak, ovaj dokument predstavlja samo preporuku Evropskoj komisiji. Teško da je išta više od toga. Uostalom, tome nas uči i prethodna rezolucija o izborima u Srbiji, usvojena februara 2024. godine. Malo se šta od, u domaćoj opozicionoj javnosti toliko slavljenog teksta, otelotvorilo u našoj političkoj svakodnevici, ako je išta. Da podsetimo, Vučić je baš u tom periodu prošle godine sklopio posao sa Emanuelom Makronom o kupovini vojnih aviona za milijarde evra koje Srbija, realno, nema. Uz druge „diplomatske“ poteze, poput Memoranduma o litijumu koji je potpisao sa tadašnjim nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, Vučić je de facto kupio tišinu evropskih institucija. U tom smislu, rezolucija je bila pogodan prostor za svaku od parlamentarnih grupa da iznese svoje političke stavove i vizije. Krajnja desnica je podržala režim, u skladu sa svojim politikama pohvalila poziciju Srbije u borbi protiv ilegalnih migracija i sugerisala da proširenje EU treba skloniti sa stola. Konzervativci su manje ili više kritični prema režimu, ali ih suštinski zanima stabilnost regiona, kao i odnos Srbije prema Rusiji i Kini. Liberali, Zeleni i Socijaldemokrate su izrazito kritični i traže različite vrste restriktivinih mera prema pojedincima iz struktura režima, ali i obustavu finansijske podrške Srbiji. Levica ostaje kritična prema režimu, ali obazriva kada je u pitanju nametanje politika od strane EU. Dok su druge grupe u spoljnopolitičkim ocenama mahom naoštrene prema Kini i Rusiji, Levica jedina govori o problemu rudarenja litijuma i nedemokratskim pokušajima, kojih je saučesnik i sama EU, da se otvori rudnik u dolini Jadra. Centar moći i dalje je u samoj Evropskoj komisiji i državama članicama koje gledaju sopstvene interese i kada procene da im je „stabilnost“ prioritet, lako će zažmuriti na urušavanje „evropskih vrednosti“ u Srbiji. Uostalom, EU od Srbije već dobija sve što joj je potrebno – nesmetani pristup tržištu, jeftinu radnu snagu i resurse. Zato i najkritičnije verzije rezolucije ostaju isključivo na nivou neobavezujućeg mišljenja. I to je u redu. Ne treba imati iluzije. Na kraju krajeva, slobodu nam niko drugi ne može izboriti. masina.rs <https://www.masina.rs/osam-verzija-evropske-price-o-srbiji/> -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/0ca001dc48ee%2464d5c5e0%242e8151a0%24%40gmail.com.
