https://standard.rs/2025/11/23/sprema-li-beograd-uvodjenje-sankcija-rusiji/
Standard.rs
Sprema li Beograd uvođenje sankcija Rusiji?
Зоран Чворовић
17–21 minutes
Da je promena stava Srbije kada je u pitanju uvođenje sankcija Rusiji moguća,
potvrdio je šestog novembra i sam Vučić, rekavši „da je odluka o neuvođenju
sankcija Rusiji izdržala skoro četiri godine, ali da Vlada Srbije ako hoće –
može da je promeni“
Grafika spoljnopolitičke aktivnosti najviših zvaničnika Srbije u poslednjih
mesec dana jasno pokazuje grozničavu aktivnost na širem evrounijatskom
spoljnopolitičkom pravcu. Naime, u tom periodu Aleksandar Vučić se najpre
susreo sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen (ovde), potom sa
šefom Delegacije EU u Srbiji Andreasom fon Bekeratom (ovde), nakon toga u
Parizu sa francuskim predsednikom Makronom (ovde) i, najzad, nedavno sa
nemačkim ministrom spoljnih poslova Johanom Vadefulom (ovde).
To što su posete Srbiji Ursule fon der Lajen i Johana Vadefula bile deo
njihovih širih balkanskih turneja, ukazuje da je poslednje intenziviranje
kontakata između zvaničnog Beograda, s jedne strane, i briselske administracije
i ključnih evropskih država, s druge strane, rezultat obostrane
zainteresovanosti. Pritom do intenziviranja kontakata na relaciji
Beograd-Brisel-Berlin-Pariz po pravilu dolazi u momentima očigledne unutrašnje
političke nemoći zvaničnog Beograda, kao i u spoljnopolitičkim okolnostima koje
objektivno otežavaju međunarodnu poziciju Srbije.
U takvim situacijama dolazi do izražaja sva spoljnopolitička zavisnost i
unutrašnja politička ranjivost zemlje koja se nalazi na razmeđu sukobljenih
civilizacija, a koja je u kolonijalnim postpetooktobarskim uslovima
evrointegracije proglasila za strateški cilj broj jedan.
Pošto proces evrointegracija iz godine u godinu suštinski, a ne formalno,
povećava stepen ekonomske, političke i bezbedonosne zavisnosti Srbije od
Evropske unije, jasno je što lokalne političke elite, kako na vlasti, tako i u
opoziciji, u momentima svoje političke slabosti pokušavaju da po svaku cenu
dobiju podršku iz Brisela i ključnih prestonica EU.
Jer, u koloniji postoji obrnuti legitimitet, pošto se autoritet za vršenje
vlasti ne crpi iz podrške naroda, već iz podrške metropole. Otuda se u takvim
zemljama, kada su u pitanju strateške odluke, dosta komotno vodi nepopularna
politika, koja je protivna interesima ili svetonazoru većine građana, ali ne i
interesima i svetonazoru metropole.
Geopolitički razlog
Stoga ne iznenađuje što Vučić, suočen nakon višemesečnih masovnih protesta sa
ozbiljnom unutrašnjom destabilizacijom i delegitimizacijom, podršku za opstanak
na vlasti ili makar postepeni i bezbedni transfer vlasti, ovih dana grozničavo
traži na briselskoj, berlinskoj i pariskoj adresi. I to naravno nema veza sa
Vučićem kao takvim, već sa kolonijalnim položajem zemlje koja se nalazi u
procesu evrointegracija, te kolonijalnim karakterom političkih elita u takvoj
zemlji.
To što je za briselske zvaničnike unutrašnja i spoljnopolitička ranjivost
zvaničnog Beograda adut koji valja što pre upotrebiti, ima veze sa ključnim
ciljem evrointegracija. Naime, po rečima šefa Delegacije EU u Srbiji, Andreasa
fon Bekerata, proces proširenja na tzv. Zapadnom Balkanu za Evropsku uniju pre
svega je „geopolitički imperativ“ (ovde).
A u geopolitičkoj utakmici slabost protivnika je uvek „dar sa neba“, koji se
nikako ne sme ispustiti. Srpski narod ima tu nesreću da je odavno markiran,
zbog civilizacijske nekompatibilnosti i geografske pozicije, kao neprijatelj
Kolektivnog zapada, a da su mu političke elite imanentno političke slabe usled
postpetooktobarskog kolonijalnog položaja zemlje.
Šef Delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat (Foto: Tanjug/Amir Hamzagić/STF)
Jednom rečju, grafika međusobnih poseta evropskih lidera Beogradu i Vučića
ključnim evropskim prestonicama sasvim je očekivana, ukoliko se ima u vidu
karakter Vučićevog režima kao postpetooktobarskog, kao i geostrateški interesi
globalističke briselske elite, koji su ukalkulisani u proces evrointegracija
Srbije. Pritom, geopolitičke ustupke koje nije uspeo da dobije od Beograda,
koristeći se okolnostima proksi rata koji Kolektivni zapad od 2022. godine vodi
protiv Rusije na teritoriji Ukrajine, Brisel ovih dana pokušava da izdejstvuje
koristeći unutrašnju političku ranjivost Vučićevog režima.
Sadržina zahteva Evropske unije određena je primarnim geopolitičkim karakterom
procesa evrointegracija. Tu je najpre stari evrointegracioni zahtev da Srbija
pruži svu pomoć u zaokruživanju kosovske nezavisnosti, tj. da ispuni sve
obaveze iz sporazuma koje su Beograd i Priština zaključili, uz posredovanje EU,
u procesu normalizacije odnosa.
Reč je pre svega o „mapi puta“ iz ohridskog implementacionog Aneksa od 18.
marta 2023. godine, koji je 2024. godine postao sastavni deo Poglavlja 35 u
pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, te se tako i pojavio u
ovogodišnjem Izveštaju Komisije EU o napretku Srbije u pristupnim pregovorima
(ovde, ovde, ovde, ovde).
Ucenjivački mehanizam
Imajuću u vidu brojne dokaze kooperativnosti Beograda u procesu normalizacije
odnosa sa tzv. Republikom Kosovo, budući da Srbija već dvanaest godina
dobrovoljno predaje albanskim separatistima jednu po jednu državnu nadležnost,
Evropska unija u poslednje vreme, čini se, znatno više insistira na zahtevu da
Srbija potpuno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom.
Takva promena prioriteta potpuno je opravdana iz ugla strateških interesa
briselske administracije i uopšte evropske nadnacionalne liberalne
globalističke elite, koja je od februara 2022. godine svoju sudbinu potpuno
vezala za ishod proksi rata koji na ukrajinskoj teritoriji vodi protiv Rusije.
Stoga Evropska unija od 2022. godine koristi ucenjivački mehanizam
evrointegracija da potpuno istisne Rusiju sa Balkana i da time, ne samo oduzme
Srbiji poslednje realne pretpostavke za vođenje multivektorske politike, već i
da je potpuno uvuče u antiruski ratni, politički i ekonomski front. Samo zato
se u implementacionom Aneksu koji su Srbija i tzv. Kosovo zaključili u Ohridu,
18. marta 2023. godine, našla i obaveza ugovornih strana da u potpunosti
usaglase svoju spoljnu i bezbedonosnu politiku sa Evropskom unijom (ovde).
Srpski predsednik Aleksandar Vučić, specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak i
predsednik Evropskog saveta Žozep Borelj u Ohridu, 18. mart 2023. (Foto:
Instagram/@buducnostsrbijeav)
Ova obaveza samo na prvi pogled nema veze sa normalizacijom odnosa Srbije i
tzv. Kosova. Potpunim usaglašavanjem spoljne politike Srbije sa EU, što u ovom
momentu pre svega znači pridruživanje Beograda sankcijama koje je Brisel uveo
protiv ruskih pravnih i fizičkih lica, Srbija bi sasvim sigurno u Savetu
bezbednosti ostala bez ključnog garanta njenog teritorijalnog integriteta i
Rezolucije 1244.
To bi jedva dočekali oni politički krugovi u Beogradu koji su spremni da trampe
Kosovo i Metohiju i teritorijalni integritet Srbije za dobre odnose sa
Kolektivnim zapadom, koji u takvim uslovima postaje apsolutni gospodar
političke budućnosti zemlje. Jednom rečju, Kolektivni zapad je shvatio da će
potpunim eliminisanjem ruskog vektora u spoljnoj politici Srbije znatno
olakašati kolonijalnim političkim garniturama posao konačnog odricanja od
Kosova i Metohije.
Evropska unija od 2022. godine koristi ucenjivački mehanizam
evrointegracija da potpuno istisne Rusiju sa Balkana
Kada su se u uslovima duboke političke i društvene krize ove jeseni
intenzivirali kontakti između najviših zvaničnika Srbije i onih iz Brisela,
Berlina i Pariza, zahtev za potpuno usaglašavanje spoljne i bezbedonosne
politike Srbije sa Evropskom unijom izbio je na ubedljivo prvo mesto zahteva
koje EU ispostavlja Srbiji.
Tako je Ursula fon der Lajen, nakon Vučićevog uveravanja da je „za Srbiju
članstvo u EU strateško opredeljenje“, te nakon njegove žalbe da Srbija od
početka rata u Ukrajini nije otvorila, za razliku od suseda, nijedan
pregovarački klaster, poručila srpskom domaćinu da je za Srbiju „sada pravi
trenutak za preduzimanje konkretnih koraka u pridruživanju“. Pre svega tako što
će povećati stepen usaglašenosti svoje spoljne politike sa EU, što pre svega
podrazumeva u što kraćem roku uvođenje sankcija Rusiji (ovde, ovde, ovde).
Udaljavanje od Rusije
Ubrzo posle posete Beogradu predsednice Evropske komisije, došlo je i do
objavljivanja godišnjeg Izveštaja Evropske komisije o stanju pristupnih
pregovora Srbije sa EU, u kome je naglašeno da „u oblasti zajedničke spoljne i
bezbednosne politike EU, Srbija treba, kao prioritet, da uloži dodatne napore
kako bi dalje uskladila svoju spoljnu politiku sa ZSBP EU“ (ovde).
U Izveštaju se dalje konstatuje, da je „stepen usklađenosti Srbije sa izjavama
visokog predstavnika u ime EU i odlukama Saveta o sankcijama, i dalje nizak“, i
pored toga što je Srbija u 2025. godini podigla nivo usklađenosti svoje spoljne
i bezbedonosne politike u odnosu na prethodnu godinu (2024. usklađenost je bila
59 odsto, dok je u 2025. dostigla 63 odsto).
Da je poslednjih sedmica i meseci došlo do značajnijeg približavanja Srbije i
EU, te udaljavanja Srbije od Rusije, priznali su i sastavljači ovog Izveštaja,
pošto su zaključili da je do porasta nivoa usaglašenosti došlo „u poslednjim
nedeljama nakon što se Srbija retroaktivno usaglasila sa nekoliko odluka Saveta
i izjava EU, uključujući neke odluke kojima se stavljaju na listu ruski
državljani i izjave kojima se osuđuju postupci Rusije“.
Takođe, vlasti u Beogradu se u Izveštaju Evropske komisije pohvaljuju zbog toga
što omogućavaju blisku saradnju i razmenu informacija na tehničkom nivou između
EU i nacionalnih organa vlasti o zaobilaženju sankcija i istovremeno se Srbija
poziva da „bi trebalo da održi postojeći dobar nivo saradnje u ovoj oblasti“.
Zastava Evropske unije i zemalja članica, ilustracija (Foto:
Getty/FrankyDeMeyer)
Takvom Izveštaju Evropske komisije otvoreno su se obradovale prozapadne
opozicione stranke u Srbiji, zato što su kritičke ocene iz Izveštaja dodatno
ograničile manevarsko polje uveliko politički oslabljenog Vučića. Pritom, ni
najmanje ne hajući što oštri i oročeni zahtevi iz Izveštaja prete eliminacijom
poslednjih ostataka nezavisnosti i suverenosti Srbije.
Nakon objavljivanja Izveštaja Evropske komisije i nemački ministar inostranih
poslova, Johan Vadeful, poručio je u Beogradu da se od svake zemlje koja želi
da pristupi EU očekuje da i pre prijema potpuno uskladi svoju spoljnu i
bezbednosnu politiku sa politikom EU, te da se takvo usklađivanje očekuje od
Srbije, nezavisno od njenih bliskih istorijskih veza sa Rusijom (ovde).
Za Dušana Janjića poseta nemačkog ministra inostranih poslova bila je signal da
se u procesu evrointegracija Srbije može očekivati veliki preokret u vidu
otvaranja Poglavlja 31, koje se odnosi na zajedničku spoljnu i bezbedonosnu
politiku (ovde). Pošto je u postojećim međunarodnim prilikama teško
pretpostaviti da bi Brisel pristao da otvori Poglavalje 31, bez prethodne
odluke Srbije da se pridruži sankcijama EU protiv Rusije, Janjić iz nekog
razloga pretpostavlja da je takav ishod u narednim sedmicama i mesecima moguć.
Poslednja izjava briselske komesarke za proširenje EU Marte Kos, da je
neprihvatljivo da državljanstvo Srbije dobijaju ruski državljani, od koji su
neki na listama za sankcije (ovde), nije ništa drugo nego poziv vlastima u
Beogradu da se pridruže sankcijama EU protiv Rusije.
Postizanje konsenzusa
Da je promena stava Srbije kada je u pitanju uvođenje sankcija Rusiji moguća,
potvrdio je šestog novembra i sam Vučić, rekavši „da je odluka o neuvođenju
sankcija Rusiji izdržala skoro četiri godine, ali da Vlada Srbije ako hoće –
može da je promeni“ (ovde). S obzirom da se od početka rata u Ukrajini skoro 80
odsto građana Srbije u anketama javnog mnjenja redovno izjašnjavalo protiv
uvođenja sankcija Rusiji od strane Srbije, ovakvom izjavom Vučić je zapravo
poručio da će se Vlada u ovom pitanju rukovoditi zahtevima Brisela, a ne
stavovima svojih građana.
Kao priprema javnosti za uvođenje sankcija Rusiji delovala je i nedavna
Vučićeva izjava u kojoj je mesto glavnog krivca umesto SAD zauzela Rusija, jer,
navodno, „Srbija sve vreme rizikuje zbog odnosa koje ima prema Rusiji i to ne
samo naftna industrija, već i banke“ (ovde).
Pošto bi ubrzavanje evrointegracija, imajući u vidu zahteve EU, podrazumevalo
da Vlada u odnosu na Rusiju i prema Kosovu i Metohiji u kratkom roku napravi
dodatne i konačne radikalne rezove, s kojima se inače ne slaže ogromna većina
građana Srbije, oslabljena vlast panično traži političku i ekonomsku podršku
Brisela. Čini se da bi u tom svetlu trebalo tumačiti najnoviju poruku iz
sedišta EU ministra Marka Đurića, da je srpska delegacija došla u Brisel da
traži „podršku za, ne samo ono što je do sada urađeno, kada je reč o pripremama
za otvaranje Klastera tri, već i podršku za ukupne napore da stvorimo društveni
konsenzus u Srbiji koji je potreban za nastavak evropskih integracija“ (ovde).
Od Brisela se, po svemu sudeći, očekuje da materijalno anestezira srpske
građane, dok Vlada bude donosila odluke s kojima se ne slaže najveći deo
birača. S tim u vezi, nije slučajno što je krajem oktobra kopresedavajući
Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Evropska unija – Srbija
(POSP), narodni poslanik SNS Milimir Vujadinović, pred evroposlanicima poručio
da je problem kod uvođenja sankcija Rusiji od strane Srbije samo rok, jer „ako
bismo pokušali u kratkom roku da tako nešto zaustavimo, to bi značilo totalni
ekonomski krah i privredni kolaps Srbije“ (ovde).
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić na konferenciji za medije sa
nemačkim ministrom spoljnih poslova Johanom Vadefulom u Beogradu, 18. novembar
2025. (Foto: Tanjug/Dejan Zivancevic/bs)
Da se u političkoj eliti Srbije, podjednako onoj na vlasti, kao i onoj u
opoziciji, uveliko radi na postizanju konsenzusa za uvođenje sankcija Rusiji,
govore i reakcije stručne javnosti, koja je po pravilu zna da pravovremeno
nazre promene u kursu državne politike.
Skoro 80 odsto građana Srbije u anketama javnog mnjenja redovno se
izjašnjavalo protiv uvođenja sankcija Rusiji od strane Srbije
S tim u vezi nije svakako slučajno da je jedna poznata srpska krivičarka
nedavno napisala naučni rad (nalazi se u štampi, ovde), u kome se zaključuje da
će Srbija zbog obaveze usklađivanja svoje spoljne i bezbedonosne politike sa
politikom EU u bliskoj budućnosti morati da izmeni svoj Krivični zakonik, kako
bi u njega ugradila odredbe Direktive EU 2024/1226. A ova Direktiva EU je
različite oblike kršenja režima sankcija proglasila za teška krivična dela,
među inače malobrojnim krivičnim delima koja se regulišu na nivou EU (ovde).
U ovom naučnom radu se priznaje da Direktiva nema direktnu pravnu snagu u
Srbiji, ali se implementacija njenih odredaba u krivično zakonodavstvo Srbije
pravda potrebom smanjenja poslovnih rizika srpskih kompanija i banaka koje
posluju sa kompanijama i bankama iz EU.
S tim u vezi, autor ističe da „evropske banke i finansijske institucije imaju
stroge programe usklađivanja sa sankcijama (compliance)“, pa se „neusklađivanje
sa Direktivom može tumačiti kao povećan rizik od krivičnih dela, što u krajnjem
ishodu može dovesti do prekida poslovne saradnje sa srpskim kompanijama za koje
postoji i najmanja sumnja da posluju sa subjektima pod sankcijama“.
Pitanje otpora
Slična argumentacija može se uočiti i u poslednjoj alarmantnoj izjavi
guvernerke Narodne banke Jorgovanke Tabaković da NBS, iz razloga koji su ostali
nepoznati javnosti, preti uvođenje sekundarnih sankcija SAD (ovde). Međutim, iz
izjave guvernerke Tabaković najpre se može naslutiti kojim bi putem krenule
srpske vlasti ako bi se opredelile da naprave tektonski i tragičan preokret u
odnosima sa Rusijom, kakav u srpskoj politici nije viđen još od vremena
ponižavajuće Tajne konvencije kralja Milana Obrenovića.
Slaba vlast, koja od Brisela ne može očekivati ni naročitu ekonomsku pomoć,
niti podršku u obnovi izgubljenog autoriteta, verovatno ne bi donela formalnu
odluku o pridruživanju Srbije brojnim paketima sankcija koje je EU uvela protiv
više hiljada ruskih pravnih i fizičkih lica.
Umesto toga moglo bi se očekivati, pod opravdanjem straha od uvođenja
sekundarnih sankcija EU i SAD, otežavanje rada preostalih ruskih pravnih lica u
Srbiji, kao i boravka i rada onih ruskih državljana koje se nalaze na
spiskovima sankcionisanih lica. Na udaru bi se naročito mogli naći mediji u
ruskom vlasništvu, pošto je u ovogodišnjem Izveštaju Evropske komisije Srbija
osuđena zbog toga što je „u decembru 2024. godine, televizija Russia Today
Balkan zvanično počela sa radom i postala dostupna na kanalima i servisima
državnog operatora Telekom Srbija“ (ovde).
Logo medijske kuće „RT“ (Foto: Getty/Jaap Arriens/NurPhoto)
Sadašnje Vučićevo ubrzano približavanje Briselu jasno pokazuje da su studentski
i iz njih proistekli građanski protesti, koji su, u cilju još jedne u nizu
pacifikacije nezadovoljnog većinskog patriotskog biračkog tela, celokupnu
državnu politiku sveli na borbu protiv korupcije, jedino bili kadri da dodatno
približe oslabljenog Vučića Briselu, a Srbiju momentu u kome je istorijski
razlaz sa Rusijom postao moguć. Drugačije bi se stvari u Srbije razvijale da
vlast protiv sebe ima, umesto programski i organizaciono bezličnog pokreta,
jasno programski i kadrovski profilisanu patriotsku opoziciju.
Ipak, činjenica da Brisel odavno više nema šta da ponudi bilo kome, pa ni
slaboj vlasti i još slabijoj opoziciji, uliva nadu da na „ruskom pravcu“ srpske
državne politike u narednim sedmicama neće biti doneta još jedna nepopularna
(=nenarodna) odluka, posle koje bi Srbija, a posredstvom nje i srpski narod u
celini, u pravom smislu bio prepušten stihiji sadašnjeg zastrašujuće nemirnog
okeana svetske politike. Briselu je jasno da vreme ne radi za zapadnu
globalističku elitu. Za Srbe je najvažnije da budu svesni te činjenice i tada
će otpor nacionalno pogibljenim odlukama biti mnogo žilaviji.
Zoran Čvorović je profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Ekskluzivno za Novi
Standard.
Izvor: Novi Standard
Naslovna fotografija: Instagram/buducnostsrbijeav
BONUS VIDEO:
https://standard.rs/2025/11/23/sprema-li-beograd-uvodjenje-sankcija-rusiji/
--
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
www.antic.org
---
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње,
пошаљите имејл на [email protected].
Да бисте погледали ову дискусију, посетите
https://groups.google.com/d/msgid/siem/SN6PR03MB417352226994480203506872AED0A%40SN6PR03MB4173.namprd03.prod.outlook.com.
