bbc.com
Pisac Dejtonskog sporazuma za BBC: 'Sada sam i ponosan i tužan'
Aleksandar Miladinović
10–13 minutes
Džejms O'Brajen
Potpis ispod fotografije, Džejms O'Brajen bio je jedan od ključnih diplomata
Sjedinjenih Država koji je 1990-ih krstario Balkanom u pokušajima da okonča
sukobe
Autor, Aleksandar Miladinović
Funkcija, novinar saradnik
Pre 7 sati
članak
Mastilo njegovog penkala crtalo je skicu kraja krvavih ratova u kojima se
raspadala Jugoslavija u poslednjoj deceniji 20. veka.
Džejms O'Brajen bio je jedan od ključnih diplomata Sjedinjenih Država koji je
krstario Balkanom u pokušajima da okonča sukobe dve, pa tri strane u Bosni i
Hercegovini, potom i rat na Kosovu.
Kao deo tima Ričarda Holbruka, američkog izaslanika ključnog za potpisivanje
Dejtonskog sporazuma kojim je zaustavljen rat u BiH, bio je jedan od pisaca
teksta zbog koga ga mediji u regionu i tri decenije kasnije nazivaju „ocem
Dejtona".
„Ponosan sam na mir koji je potrajao, i to je rezultat rada mnogo ljudi, pre
svega ljudi u Bosni.
„Tužan sam jer strane koje su postigle privremeno primirje koriste Dejton da
ostanu na vlasti i trideset godina kasnije", govori on za BBC na srpskom.
Ovaj pravnik po obrazovanju na diplomatsku veliku scenu zakoračio je kao deo
tima nekadašnje američke državne sekretarke Madlen Olbrajt, koja je presudno
oblikovala politiku SAD prema Balkanu.
Na početku karijere odigrao je jednu od ključnih uloga u obustavljanju
neprijateljstava Bošnjaka i Hrvata u Hercegovini 1994, što je bila uvertira za
Dejtonski sporazum godinu dana kasnije.
U sličnoj ulozi, ali daleko manje uspešan, bio je u Rambujeu, gde je
međunarodna zajednica 1999. poslednji put pokušala da mirno zaustavi rat Srba i
kosovskih Albanaca.
Skip Najčitanije and continue reading
Najčitanije
sankcije nis, naftna industrija srbije, benzin, gorivo, benzinska stanica,
benzinska pumpa
kombo tri portreta muškarca sa brkovima
ćele kula, kako izgleda mupkarac čija je lobanja uzidana u ćele kulu
red ljudi koji čekaju da ušu u muzej luvr, jedan od najpoznatijih na svetu
End of Najčitanije
U region se često vraćao i u 21. veku: bio je među prvim stranim diplomatama u
Beogradu posle demokratskih promena 5. oktobra 2000, da bi u administraciji
doskorašnjeg američkog predsednika Džozefa Bajdena bio jedan od ključnih
diplomata za Evropu, sa posebnim zadacima za nemirni Balkan.
Džejms O'Brajen na panel diskusiji, čovek sa naočarima govori držeći u rukama
mikrofon
'Pravolinijski, pa i kroz minsko polje'
Kao diplomatski penzioner, O'Brajen će se rado prisetiti jeseni 1995, kada su
se u vojnoj bazi u američkom gradu Dejtonu odvijali ključni razgovori o
zaustavljanju rata u BiH.
Više od tri godine sukoba tri naroda, brojni zločini, krvava opsada Sarajeva,
kulminirali su u leto 1995. genocidom u Srebrenici, kada su snage bosanskih
Srba ubile više od osam hiljada Bošnjaka.
Ričard Holbruk, kao specijalni izaslanik tadašnjeg američkog predsednika Bila
Klintona, obilazio je balkanske prestonice u pokušaju da sve strane privoli za
isti sto.
U tome je uspeo 1. novembra, kada je u vojnu bazu u Ohaju na tri nedelje
zaključao Slobodana Miloševića, Franju Tuđmana i Aliju Izetbegovića, lidere
Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, sve dok nisu izašli sa dogovorom o
kraju rata.
„Za Dejton, odgovornost je bila ključna stvar: lideri bosanskih Srba se nisu
nalazili za pregovaračkim stolom, već su potpisali dokument kojim su rekli da
će odluke u njihovo ime donositi Milošević.
„Ljudi koji su činili zločine u ratu činiće sve da do mira ne dođe", objašnjava
O'Brajen, čiji je neposredni zadatak bio tekst sporazuma koji je i danas na
snazi.
Bez kontakta sa spoljnim svetom i daleko od očiju javnosti, uz američko
vođstvo, ali i prisustvo evropskih delegacija i ruskog tima, O'Brajen nema
dilemu da je ključnu ulogu odigrao Ričard Holbruk.
„Često smo Holbruk i ja radili do kasno u sobi koja je služila kao američki
štab, a on je u pauzama igrao neku običnu, starinsku kompjutersku igricu gde se
krećete kroz nevidljivi lavirint koji je zapravo minsko polje.
„On bi svako jutro imao najbolji rezultat, da bih ga ja jednom video kako u
svakom pokušaju ide samo pravolinijski napred, ka cilju - često je stradao, ali
ponekad je i stizao do kraja", ispričao je tokom debate Nemačkog saveta za
međunarodne odnose (DGAP) o 30-godišnjici Dejtona.
Pogledajte video: Dejtonski sporazum 30 godina kasnije - ushićenje i izneverena
očekivanja
Potpis ispod videa,
Kao jedan od pisaca teksta koji je zaustavio rat, ali i dao ustav Bosni i
Hercegovini, O'Brajen kaže da žali za samo jednom stvari: kompromisima u foto
finišu pregovora.
„Dejton je bio mnogo jednostavniji do samog kraja, sa mnogo manje prava na veto
i mnogo manje kolektivnih tela.
„Strane su insistirale na promenama u poslednjim danima i uvek sam se pitao da
li je trebalo to da dozvolimo: svi su želeli uvođenje nekih novih funkcija i
određivanje koja etnička grupa treba da ih dobija."
Bez većih dilema, i danas će reći da je model dejtonskih pregovora bio dobar:
izolacija pregovarača danas bi bila teža, ali bi je on preporučio u izvesnim
slučajevima.
„Problem je što se, kad izolujete ljude od njihovih zajednica, praznina u
informacijama često popunjava teorijama zavere i mitovima koji stoje na putu
miru", upozorava.
Spomenik „Večni plamen" u Sarajevu
Autor fotografije, Reuters
Potpis ispod fotografije, Spomenik „Večna vatra" u Sarajevu, postavljen pre 80
godina, nije goreo tokom opsade grada od 1992. do 1995.
Ipak, uspešni model iz Dejtona nije dao rezultat samo četiri godine kasnije.
U sukobima Srba i kosovskih Albanaca, O'Brajen je pokušao da posreduje i kroz
česte dolaske u Beograd tokom 1998, pa je na finalnim mirovnim pregovorima u
Rambujeu u martu 1999. ponovo naoštrio penkalo.
Napisani sporazum zvanični Beograd je odbio, kosovski Albanci prihvatili, pa je
sukob okončan NATO bombardovanjem Jugoslavije.
„U Bosni, Milošević je video Radovana Karadžića i ostale kao direktnu pretnju
njemu, da ga njihovi nacionalistički zahtevi vuku suviše u desno, pa je bio
spreman da pravi više kompromisa nego bosanski Srbi.
„Na Kosovu je bio potpuno nevoljan da pravi takve kompromise", objašnjava
O'Brajen.
Razočaranje i odgovornost
Gotovo tri decenije kasnije, O'Brajen se vratio u zemlju čiji je okvir stvarao:
kao šef odseka za Evropu američkog Stejt departmenta 2023. i 2024. dospeo je
pod svetlo balkanskih reflektora.
„Mislio sam da će promene i uvođenje evropskih zakona i standarda, kao i
nestrpljenje i želja ljudi u Bosni, nacionalističke političare skloniti sa
scene.
„U Bosni postoji neverovatna demokratija na lokalnom i kantonalnom nivou, ali
na vrhu se ove nacionalističke grupe drže pozicija i to me razočarava, a osećam
i sopstvenu odgovornost."
Bez ustezanja govorio je o Bosni i Hercegovini kao jedinstvenoj državi,
nepostojanju prava u Dejtonskom sporazumu na otcepljenje entiteta, imovini koja
pripada najvišem nivou države.
Poimence je pomenuo Bakira Izetbegovića, lidera bošnjačke Stranke demokratske
akcije, Dragana Čovića, predsednika Hrvatske demokratske zajednice u BiH,
Milorada Dodika, tada predsednika Republike Srpske, kao one koji koriste javna
sredstva za nacionalističke politike i prelivaju novac ljudi u sopstvene
džepove.
Neće se O'Brajen danas usprotiviti tvrdnji da je pre 30 godina upravo Dodik bio
nada američke politike na Balkanu - glasno će se nasmejati kada ga suočim sa
popularnom tvrdnjom da ste „vi (Amerikanci) doveli Dodika na vlast".
„Milorad Dodik je racionalan igrač: on je bio reformator kada je u Republici
Srpskoj bilo prostora da se bude reformator.
„Onda je međunarodna zajednica promenila pravila glasanja, pa je njegovo
biračko telo postalo 90 odsto srpsko, tako da je imao glasače koji odgovaraju
nacionalističkim porukama - i onda je počeo njima da se obraća."
O'Brajen slično sagledava i Dodikov dogovor sa aktuelnom administracijom
Donalda Trampa po kome su mu ukinute sankcije, a Republika Srpska zauzvrat
povukla sve odluke koje narušavaju pravni sistem BiH.
„Ne znam kakav dogovor je sklopio, ali očigledno traži novi prostor - a ja
mislim da mu je mesto na klupi za rezervne igrače, ne u igri."
Milošević, Tuđman i Izetbegović sede ispred primeraka sveže potpisanog
Dejtonskog mirovnog sporazuma u Jelisejskoj palati 14. decembra 1995, u
prisustvu šest svetskih lidera
Autor fotografije, Peter Turnley/Corbis/VCG via Getty Images
Potpis ispod fotografije, Milošević, Tuđman i Izetbegović sede ispred primeraka
sveže potpisanog Dejtonskog mirovnog sporazuma u Jelisejskoj palati 14.
decembra 1995, u prisustvu šest svetskih lidera
Popravljanje ili zamena
Iako je Dejtonski sporazum često označen kao glavni krivac za komplikovanu
realnost BiH, jedan od njegovih autora nema dilemu gde leži odgovornost.
„Nije politički sistem koji je nastao na Dejtonu taj koji nudi pogodnosti, već
su političari ti koji najbolje koriste te pogodnosti."
O'Brajen će zato bez oklevanja reći da Dejton nije potrebno u potpunosti
zameniti, već - popraviti.
„Postoje brojne opcije za to u ustavu, a najvažnija je da se primeni evropski
Zakon o ljudskim pravima i promene pravila tako da svaki građanin BiH može da
se kandiduje za bilo koju poziciju.
„Neophodno je uvesti evropske standarde i u druge oblasti, poput javnih
nabavki, jer su sada mnogi od tih tokova u rukama političkih stranaka."
Američki diplomata dodaje i da izvorni sporazum u nekim oblastima nikada nije
primenjen.
„Dejton predviđa da postoji jedan premijer na čelu Saveta ministara i da je ta
osoba odgovorna za sve delove izvršne vlasti.
„Ipak, to nikad nije do kraja sprovedeno jer je jugonostalgična politička
kultura uvek dovodila do kolektivnog odlučivanja i dala značaj tročlanom
Predsedništvu - a ono u realnosti ne bi trebalo da ima veliku snagu, već
ceremonijalnu ulogu."
Da Evropljani zauzmu čvrst i jedinstven stav
Deset dana pre nego što je zvanično počeo poslednji diplomatski mandat
O'Brajena, u septembru 2023. godine, u napadu grupe kosovskih Srba ubijen je
jedan kosovski policajac, a oružani obračun kod manastira Banjska koji je
usledio iz korena je promenio stanje na severu Kosova.
Dve godine kasnije, O'Brajen će upravo sever Kosova uzeti kao primer pozitivne
promene u kojoj je stvoren prostor za delovanje, kako on kaže „novih, mladih
ljudi".
Ipak, svestan je da su promene na Balkanu ponekad sporije i jer na Zapadu ne
postoji jedinstveni pristup rešavanju problema.
„Problem na Balkanu je da svaka strana uvek ima svog zaštitnika - često jednog
ili dva u Evropi, Sjedinjene Države ponekad menjaju strane.
„Ali u ovom slučaju je na Evropljanima da zauzmu čvrst i zajednički stav",
smatra O'Brajen, koji od dolaska Trampa na vlast ne samo da nije deo zvanične
američke politike, već i otvoreno kritikuje pozicije Vašingtona.
Nade polaže u proces evropskih integracija koje bi, uz ekonomske reforme za
koje kaže da ih „posebno voli", mogle da reše neka otvorena balkanska pitanja.
„Veoma je dobro da se Albanija i Crna Gora kreću ka članstvu u Evrospkoj uniji
i da su nagrađene za napore, a za druge, pa i Bosnu, to je motiv da se ima šta
dostići.
„Nadam se da bi to moglo da podstakne i Srbiju da izgradi unutrašnju koaliciju
za reforme koje su neophodne da bi se kretalo napred", kaže O'Brajen.
Pogledajte video: Kako se sećamo Dejtona
Potpis ispod videa,
Sedamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100
zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka,
Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina,
Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao
što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
--
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
www.antic.org
---
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње,
пошаљите имејл на [email protected].
Да бисте погледали ову дискусију, посетите
https://groups.google.com/d/msgid/siem/SN6PR03MB41732196B21E57DE513B7861AEDCA%40SN6PR03MB4173.namprd03.prod.outlook.com.
