bbc.com
'Obnova Generalštaba je stvar samopoštovanja', arhitekta Kovačević za BBC
Milica Radenković Jeremić
10–12 minutes
Generalštab, zgrada Generalštaba u centru Beograda
Autor fotografije, Reuters/Zorana Jevtić
Autor, Milica Radenković Jeremić
Funkcija, BBC novinarka
Pre 4 sata
članak
Više od pola veka arhitekta Bojan Kovačević svakodnevno gleda zgradu
Generalštaba u centru Beograda kroz prozore dnevne sobe.
Iz njegovog stana, u Ulici Admirala Geprata, na četvrtom spratu, pre proleća
1999. godine video se skladni gornji deo višespratnice, a posle NATO
bombardovanja, kada je zgrada pogođena, do danas, na poslednjim spratovima
zjape crne rupe.
Dva monumentalna vojna zdanja, nazvana kolokvijalno Generalštab, završena su
1965. godine, i zajedno sa njihovim arhitektom Nikolom Dobrovićem nisu samo deo
Kovačevićeve svakodnevice, već i predmet njegovog višegodišnje istraživanja
pretočenog u studiju o Generalštabu.
„Generalštab je jedra, snažna, ekspresivna zgrada pored koje su ljudi prolazili
sa izvesnim strahopoštovanjem. Svakako, najznačajnija kuća izgrađena u Beogradu
u poslednjih 200 godina.
„Tu kuću je zidala država koja je izašla iz rata kao pobednik, i ona je trebalo
da svedoči o uzdizanju naroda i snazi tadašnje vojske", govori Kovačević,
predsednik Akademije arhitekture Srbije, za BBC na srpskom.
Poslednjih meseci, Kovačević je i jedan od najglasnijih protivnika najavljenog
rušenja Generalštaba.
Na mestu današnjeg Generalštaba planirana je izgradnja luksuznog kompleksa
kompanije Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa.
Da bi omogućila izgradnju novog kompleksa, vladajuća koalicija je, uz niz
kontroverzi i protivljenja nekih stručnjaka, opozicionih stranaka i studenata,
po hitnom postupku usvojila poseban zakon.
Skip Najčitanije and continue reading
Najčitanije
svećnjak gori, a na stolu su banane i neki slatkiši, kolači
ćele kula, kako izgleda mupkarac čija je lobanja uzidana u ćele kulu
Izbori u Negotinu
Spomenik Živojina Mišića u centru Mionice, u dalji se nazire crkva
End of Najčitanije
Arhitekta Bojan Kovačević
Potpis ispod fotografije, Arhitekta Bojan Kovačević posvetio je godine
istraživanju dela Nikole Dobrovića
Prema ugovoru potpisanom između Srbije i Atlantic Incubation Partners LLC, koji
je objavio Radar, država je dala u zakup zemljište na kome su Dobrovićeve
zgrade, bez naknade, i obavezala se da će ih prethodno srušiti do maja 2026.
Vlast, međutim, tvrdi da su vojne zgrade toliko ruinirane posle bombardovanja
da ne mogu da budu obnovljene i da postoji opasnost od urušavanja.
Zato bi, kažu zvaničnici, izgradnja novog kompleksa bila ekonomski opravdana.
„Na Generalštabu vidimo krah pravne države, urbanističku katastrofu i
unižavanje službi za zaštitu kulturne baštine.
„Sve izgleda kao kada se sivi oblaci sretnu, prekivajući celo nebo, da ni zrak
sunca ne može da prođe", priča Kovačević dok sedimo u njegovoj dnevnoj sobi
ispunjenoj knjigama od vrha do dna.
Kovačevićeve reči savršeno se uklapaju u prostoriju kroz čiji drvene prozore
fijuče novembarski vetar sa sivim nebom u pozadini.
„Šta će se desiti ako mašine počnu da ruše?
„Da li će moći neko da zaustavi studente, arhitekte i druge koji se protive?",
govori.
Postoji li dovoljno raširen otpor javnosti da se zaustavi rušenje Generalštaba,
pitam ga.
Nema jasan odgovor.
„Kod nas postoji jedna formulacija koju prezirem 'valjda neće'.
„A ne možemo na to da se oslanjamo", kaže.
'Kakav je odnos prema nasleđu?'
Generalštab
Autor fotografije, Bojan Kovačević
Potpis ispod fotografije, Ahrivska fotografija Generalštaba u centru Beograda
Gledajući svakodnevno zgrade Generalštaba i prolazeći pored njih, Kovačević je
1992. godine pomislio da bi mogao da napiše esej o ovom zdanju.
Kada je tu ideju pomenuo izdavaču i arhitekti Slobodanu Danetu Mašiću,
predložio mu je da napiše knjigu o Nikoli Dobroviću, arhitekti čiji je
stvaralački vrhunac bio Generalštab.
„Teško je da u arhitekturi pravite knjigu ako kuću znate samo spolja", kaže
Kovačević, koji do tada nije kročio u ove vojne zgrade.
Usledili su događaji koje opisuje kao „dobitak na lotou".
Šef Građevinske uprave u Vojsci Raka Đurić, takođe Dobrovićev student, dozvolio
mu je da uđe u Generalštab 1992, u vreme kada su se zahuktavali građanski
ratovi u bivšoj Jugoslaviji.
„Rekao mi je: 'Ovih dana svi pljuju vojsku, tako da ću ti sa zadovoljstvom dati
dozvolu da obiđeš'.
„Peo sam se po krovovima, fotografisao iz različitih uglova, i stekao sam jedan
pristojan uvid.
„Bila je to velika administrativna zgrada sa kancelarijama za vojna lica",
govori o unutrašnjosti.
Prelomni momenat bio je susret sa Dobrovićevom udovicom, koji otkriva mnogo o
odnosu prema nasleđu.
Ivanka Dobrović podredila je život karijeri muža, i ona i Nikola su za
Generalštab znali da kažu da je on njihovo „betonsko dete", priča Kovačević.
Ona mu je predala „žutu kartonsku fasciklu u kojoj su bile Dobrovićeve rukom
nacrtane skice za Generalštab - početak svega".
„Kada sam video šta je unutra, potpuno sam se skamenio.
„Pitao sam je kako je moguće da to niko nikad pre nije video, na šta mi je
odgovorila: 'Pre vas mi niko nije ništa tražio.'"
To je bio početak daljeg rada i Kovačevićeve odluke da knjigu završi vođen
donekle i ljutnjom zbog takvog odnosa.
Njegovu knjigu „Arhitektura zgrade Generalštaba" štampala je Vojska.
„Na kraju knjige, izrazio sam zahvalnost načelniku Generalštaba Nebojši
Pavkoviću jer on bio zaslužan za štampanje knjige."
Nebojša Pavković bio je generala Vojske Jugoslavije koji je posle 2000-ih u
Hagu osuđen na 22 godine zatvora zbog ratnih zločina na Kosovu.
Protest protiv rušenja Generalštaba
Autor fotografije, REUTERS/Marko Djurica
Potpis ispod fotografije, U Beogradu je organizovano više protesta protivnika
rušenja Generalštaba
O Bojanu Kovačeviću
Bojan Kovačević diplomirao je i magistrirao na Arhitektonskom fakultetu u
Beogradu.
Tokom 1990-ih bio je zaposlen u više arhitektonskih biroa.
Radio je kao saradnik u nastavi na Arhitektonskom fakultetu, i gostujući
predavač na Fakultetu primenjenih umetnosti.
Dobitnik je godišnjih nagrada Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti
i dizajnera Srbije (ULUPUDS). Autor je više izložbi u zemlji i inostranstvu.
Od 2002. do 2009. bio je direktor Muzeja grada Beograda.
Predsednik je Akademije arhitekture Srbije od 2015. godine.
Pogledajte video: Svedočenje fotografa o noći kad je pogođen Generalštab tokom
NATO bombardovanja
Potpis ispod videa,
Sutjeska i podzemlje
Ubrzo pošto su se pojavile prve najave o rušenju Generalštaba prošle godine,
organizovani su protesti, stručni skupovi, pokrenute su peticije i pisana
otvorena pisma.
Jedna od tih tema je kanjon Sutjeske.
Da je Generalštab prikaz Sutjeske tvrdio je i Milenko Jovanov, šef poslaničke
grupe vladajućih naprednjaka, govoreći da će podržati „rušenje komunističke
predstave bitke na Sutjesci".
„Kaskade su viđene u Dobrovićevoj arhitekturi i pre komunističkih vremena, i to
nema veze ni sa kakvim ofanzivama niti sa kanjonom Sutjeske.
„U tekstualnom obrazloženju koje je Dobrović priložio na konkursu za zgrade
Generalštaba nigde se ne pominje Sutjeska", kaže Kovačević.
Mnogo pažnje, ali više na nivou zanimljivosti koje raspaljuju maštu, privlače
nagađanja šta se nalazi ispod ovog vojnog sedišta.
Prema ugovoru koji su objavili mediji, Srbija je obavezna da pored zgrada
ukloni i „podzemne strukture".
„Ovo sugeriše da se ispod zemlje nalaze vojne instalacije, što bi bilo i
očekivano", kaže Kovačević.
On nije imao uvid u eventualne planove podzemlja.
„Na crtežima koje sam imao, vidi se tunel ispod Nemanjine ulice (gde je i
sedište Vlade Srbije) koji povezuje dve Dobrovićeve zgrade, i to je jedino za
šta sa sigurnošću mogu da kažem da na njima postoji", kaže.
Jasno je međutim da je bezbednosna dimenzija igrala ulogu u projektovanju
zgrada.
„Obe zgrade imaju moćne ulazne paviljone.
„Dobrović je povukao zgrade od ulice, dobio predprostor i time smanjio utisak
visine.
„Istovremeno, učinio je da u zgrade ne može jednostavno da se uđe, jer one i ne
treba da budu poput građevina koje pozivaju širom otvorenih vrata da se u njih
kroči", govori.
Pogledajte video o studentskom protestu 'Za Generalštab'
Preskočite sadržaj sa YouTube
Upozorenje: BBC nije odgovoran za sadržaj drugih sajtova. Sadržaj YouTube može
da sadrži reklame.
Kraj sadržaja sa YouTube
'Rekonstrukcija je moguća'
Kada govori o značaju očuvanja Generalštaba, Kovačević ne ostavlja prostora za
bilo kakve dileme.
„U Beogradu imate tri moderna zdanja u smislu istorijskog perioda koja su za
nas arhitekte zakon - jedna je Dečija klinika Milana Zlokovića, druga BIGZ
Dragiše Brašovana i treća Dobrovićev Generalštab.
„O tome nema rasprave", kaže odlučno.
Ovaj kompleks nije samo arhitektonsko delo već je i „urbanistički zahvat", jer
je, smatra, Dobrović imao „izuzetan instinkt da oseti vrednost prostora".
„Raskrsnica Kneza Miloša i Nemanjine je jedina raskrsnica velikih ulica pod
pravim uglom, koja se se zapatila kao državni centar od 1830-ih, tako da je
dole civilna vlast sa zgradom vlade, a gore vojna, sa Generalštabom.
„Prodati taj prostor za hotele ili stanove je skrnavljenje", kategoričan je
Kovačević.
Generalštab, zgrada Generalštaba
Autor fotografije, BBC/Nemanja Mitrović
Zgrade Generalštaba dva puta su gađane tokom NATO bombardovanja 1999. godine SR
Jugoslavije (tada državne zajednice Srbije i Crne Gore).
Kovačević kaže da je uništeno „pet odsto građevine".
Iako ne može sa sigurnošću da oceni koliki deo je još oštećen, on odbacuje
tvrdnje vlasti.
Zgrada nije „ruina" i može i mora da bude rekonstruisana, kaže Kovačević.
Ovaj prostor proglašen je za kulturno dobro 2005. godine, rešenjem koje kao
potpredsednik tadašnje vlade potpisao ekonomista Miroljub Labus.
Dvadeset godina kasnije, rušenje Generalštaba sadašnja vlast pravda i
ekonomskim razlozima.
„Od 2005. do danas nije napravljeno nijedno idejno rešenje rekonstrukcije,
stalno su postojale neke opcije prodaje ili trampe.
„U dva navrata je Ministarstvo privrede tražilo od Ministarstva kulture da se
ukine status kulturnog dobra pre 2009. godine", podseća on.
U oba slučaja je rečeno da nema nikakvih promena u odnosu na vreme kada je
Generalštab proglašen za kulturno dobro, te da nema ni razloga da se taj status
ukida, dodaje.
„Bio je to odgovor zavoda za zaštitu spomenika kulture", govori Kovačević, koji
je bio direktor Muzeja grada Beograda.
Nameri vlasti da se Generalštabu ukine status kulturnog dobra, što bi omogućilo
da se sruši, danas se suprotstavljaju zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu
spomenika kulture, ključne institucije za sprovođenje jednog takvog poteza.
Direktor ovog zavoda, Goran Vasić, osumnjičen je međutim da je falsifikovao
Predlog ukidanje statusa kulturnog dobra za Generalštab.
„Ove dve zgrade su simbol države, one su građene kao simbol i treba ih kao
takve obnoviti ako želimo elementarno samopoštovanje", zaključuje Kovačević.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
https://www.bbc.com/serbian/articles/cn4dx8jmg49o/lat
--
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
www.antic.org
---
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње,
пошаљите имејл на [email protected].
Да бисте погледали ову дискусију, посетите
https://groups.google.com/d/msgid/siem/BYAPR03MB4168FFF6D1D0B38B264B612DAED8A%40BYAPR03MB4168.namprd03.prod.outlook.com.
