standard.rs<https://standard.rs/2025/12/05/dominacija-robota-kako-kina-pretice-zapad/> Dominacija robota – kako Kina pretiče Zapad Брајан Спегел (The Wall Street Journal) 14–18 minutes ________________________________ Kina je prošle godine instalirala 295.000 industrijskih robota, što je više od ostatka sveta zajedno, ali i devet puta više od SAD. Pored toga, kineske fabrike uspešno ubacuju u sistem veštačku inteligenciju, koja rapidno menja proizvodnju Sem Oltman želi da veštačka inteligencija izleči rak. Ilon Mask kaže da će roboti bazirani na veštačkoj inteligenciji eliminisati siromaštvo. Kina je, međutim, usredsređena na nešto prizemnije: pravljenje boljih mašina za pranje veša. Iako dugoročni ciljevi Kine u oblasti veštačke inteligencije nisu ništa manje ambiciozni od ciljeva američkih tehnoloških giganata, njen kratkoročni prioritet je da ojača svoju ulogu svetske radionice u decenijama koje dolaze. Sa izvozom ugroženim rastućim troškovima kod kuće i carinama u inostranstvu, to više nije izvesno. Ovaj napor vidi se širom zemlje, u brojnim kompanijama, koje uz podršku milijardi dolara iz državnih i privatnih fondova za razvoj tehnologije, menjaju svaki aspekt proizvodnje i izvoza robe. Jedan dizajner odeće iznosi podatak da je uz pomoć veštačke inteligencije smanjio vreme potrebno za izradu uzoraka za više od 70 odsto. Mašine za pranje veša u udaljenijim delovima Kine proizvode se pod nadzorom „mozga fabrike“ na bazi veštačke inteligencije. U jednoj od najvećih kineskih luka, teretni kontejneri se kreću kamionima sa autonomnim upravljanjem, bez potrebe za gotovo ijednim radnikom, dok se sam raspored rada luke odvija pomoću veštačke inteligencije. Izvršni rukovodioci koji učestvuju u ovim kineskim inicijativama upoređuju budućnost fabrika sa živim organizmima, koji sve više mogu sami da razmišljaju i deluju, prevazilazeći unapred programirane zadatke u tradicionalno automatizovanim fabrikama. To bi moglo dodatno omogućiti širenje takozvanih „mračnih fabrika“, gde su proizvodni procesi toliko automatizovani da rad teče neprekidno, uz prigušeno osvetljenje. Uvođenje robota Ni ovaj napredak ne ide dovoljno brzo za lidere Komunističke partije koji se plaše da Kina može izgubiti svoj status svetske fabrike. Populacija opada, mladi izbegavaju poslove u fabrikama, a otpor kineskom izvozu pojačan je u mnogim zemljama. Istovremeno, američki predsednik obećava da će vratiti u svoju zemlju ogroman broj proizvodnih radnih mesta uvođenjem tarifa na kinesku robu. Veštačka inteligencija nudi Kini šansu da ublaži te rizike, pomažući joj da proizvodi i isporučuje više robe i to brže, jeftinije i sa manje radnika. Iako globalno raste sumnja u to koliko brzo će veštačka inteligencija zaista transformisati svet, Kina ne čeka, nego želi da primeni ono što je dostupno danas brže nego što to Sjedinjene Države mogu, osiguravajući sve prednosti koje to donosi. „Samo proaktivnim prihvatanjem promena možemo ostati nepobedivi u ovoj revoluciji“, navodi Hu Vangming, predsednik jedne od najvećih kompanija za proizvodnju čelika. Njegova firma „Baostil“ (Baosteel), kotirana na berzi u Šangaju, do kraja prošle godine pronašla je čak 125 načina za primenu veštačke inteligencije, a planirano je 1.000. Prema Međunarodnoj federaciji za robotiku, Kina je prošle godine instalirala 295.000 industrijskih robota, što je gotovo devet puta više u odnosu na SAD i čak više nego ostatak sveta zajedno. Brojno stanje operativnih robota u Kini premašilo je dva miliona prošle godine, što je najviše od svih zemalja. Od 131 fabrike širom sveta koje je Svetski ekonomski forum prepoznao kao primere povećanja produktivnosti korišćenjem savremenih tehnologija poput veštačke inteligencije, 45 se nalazi u Kini, dok su tri u SAD.
Robotizovani pogon kineske fabrike „Midea“ (Foto: MIDEA) U „tamnoj fabrici“ Baostila u Šangaju, na primer, troje operatera sedi ispred desetina ekrana prateći ažuriranja i promene u realnom vremenu, prenose državni mediji. Zamenik direktora tog pogona kaže da je zahtev za ljudskim intervencijama u pogonu smanjen sa jednom na svaka tri minuta na jednom u svakih 30 minuta, zahvaljujući veštačkoj inteligenciji. Za predsednika Sija Đinpinga, jake fabrike su ključ za snažnu ekonomiju, koja na kraju povećava nacionalnu moć dok Kina konkuriše Vašingtonu za globalni uticaj. Četvrtina kineskog bruto domaćeg proizvoda sa dodatom vrednošću potiče iz proizvodnje, što je daleko iznad svetskog proseka. Jedan od rizika je da bi veštačka inteligencija mogla uništiti više radnih mesta po fabrikama nego što Kina očekuje, ostavljajući tako previše nezaposlenih. Međutim, kineski lideri smatraju da će smanjenje populacije, čak za 200 miliona u narednih 30 godina, kompenzovati gubitak radnih mesta u fabrikama, dakle da će produktivnost biti povećana bez rasta nezaposlenosti. Iako raste sumnja u to koliko brzo će VI zaista transformisati svet, Kina ne čeka, nego želi da primeni ono što je dostupno Prihvatanje veštačke inteligencije je „neophodno, a ne opcionalno“, kaže Zang Junming, kineski potpredsednik Ministarstva industrije i informacionih tehnologija. Kada je Kina krajem 1970-ih počela da otvara svoju ekonomiju, imala je ogroman priliv jeftine radne snage. Milioni radnika-migranata napuštali su svoja sela i odlazili na proizvodne trake „na obali“. Danas su prosečne fabričke plate u Kini znatno više nego u zemljama poput Indije. Mnogi mladi Kinezi nisu voljni da rade u fabrikama. Peking je pre nekoliko godina objavio da bi nedostatak kvalifikovane radne snage u ključnim proizvodnim sektorima mogao ove godine dostići 30 miliona mesta. Veštačka inteligencija neće rešiti sve ekonomske probleme Kine. U oblastima naprednih tehnologija kao što su veštačka inteligencija i čipovi, Kina i dalje zaostaje za SAD. Pored toga, mnoge američke kompanije, poput Amazona i Volmarta, na sličan način su dale prioritet automatizaciji kao i kineske firme. Mozak fabrike Prednost Kine leži u obimu njenih ambicija, ne samo u tehnološki razvijenim centrima, već i u mestima kao što je Džingžou, gradu sa pet miliona stanovnika na reci Jangce. Tamo se nalaze glavni proizvodni pogoni kompanije „Midea“ (Midea), jednog od najvećih svetskih proizvođača kućnih aparata, koji konkuriše kompanijama „Virpul“ (Whirlpool) i „El-Dži“ (LG Electronics). Pre skoro deset godina, Midea je jasno pokazala svoje ambicije za automatizaciju preuzimanjem kontrole nad nemačkom sprecijalizovanom firmom za robotiku „Kuka“. Danas roboti kompanije Kuka u fabrici Midea u Džingžou za proizvodnju mašina za pranje veša rade pod upravom onoga što Midea naziva „mozak fabrike“ baziran na veštačkoj inteligenciji, koji funkcioniše kao svojevrstan centralni nervni sistem i kontroliše većinu procesa u pogonima. Kompjuterizovani „mozak“ upravlja sa 14 virtuelnih agenata unutar fabrike, koji međusobno komuniciraju kako bi utvrdili najbolji način za izvođenje zadataka, a naređenja se prosleđuju robotima i drugim mašinama na proizvodnoj traci. Ovo je samo jedan korak ka cilju kompanije da koristi veštačku inteligenciju za sveobuhvatniju automatizaciju procesa u svojim fabrikama. „Unesete sve podatke i pustite veštačku inteligenciju da sama pronađe rešenje“, kaže Si Vei, direktor Centra za inovacije u oblasti humanoidnih robota u okviru kompanije „Midea“. Sa doktorskom diplomom Univerziteta Merilend, Si je proveo godine živeći u Silicijumskoj dolini pre nego što se vratio u Kinu da razvija napredne robote. U saradnji sa „mozgom fabrike“, humanoidni roboti u Džingžou nose oblikovane komponente do stanice za inspekciju, gde ih proverava 3D kamera. Ako neka komponenta ne prođe kontrolu, sistemi veštačke inteligencije sami utvrđuju kako da otklone problem. Humanoidni robot u proizvodnom pogonu kineske fabrike „Midea“ (Foto: MIDEA) Kada je na montažnoj traci potrebno zavrnuti vijke na različitim modelima mašina za sušenje, fabrički mozak može da prepozna o kom se modelu radi, pa roboti izvedu odgovarajući zadatak pružajući fleksibilnost sličnu ljudskoj i povećavajući produktivnost, navodi kompanija. Tamo gde su ljudi i dalje neophodni, neki radnici opremljeni su naočarima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji, koje mogu da uoče uobičajene greške na osnovu istorije provera. Procesi koji su ranije trajali 15 minuta sada mogu biti obavljeni za svega 30 sekundi. Kao pokazatelj načina na koji kompanija želi da koristi tehnologiju za povećanje efikasnosti, „Midea“ navodi da je njen prihod po zaposlenom porastao za skoro 40 odsto između 2015. i 2024. godine. Sjedinjene Države, kao vid odgovora, nastoje da uspore kineski napredak u oblasti veštačke inteligencije merama kao što su izvozne kontrole, koje blokiraju pristup Kine najnaprednijim čipovima. Ipak, pojava kompanije DeepSeek pokazala je koliko su kineski inženjeri vešti u razvoju modela veštačke inteligencije. Činjenica da je većina Kineza optimistična u pogledu VI omogućava vladi da brže uvodi nove tehnologije. Jedno istraživanje pokazalo je da 83 odsto ispitanika u Kini veruje da su proizvodi i usluge zasnovani na veštačkoj inteligenciji više korisni nego štetni, što je dvostruko više procentnih poena nego u Sjedinjenim Državama. Više od 800 kilometara istočno od ove fabrike mašina za veš, jedan milijarder koji proizvodi perjane zimske jakne koristi veštačku inteligenciju da ubrza razvojne cikluse. Od pokretanja posla sa odećom sredinom 1970-ih, sa timom od 11 seljana koji su šili, kompanija „Bosideng<https://www.wsj.com/market-data/quotes/HK/XHKG/3998>“ Gao Dekanga danas ostvaruje gotovo četiri puta veće godišnje prihode nego Canada Goose, veliki zapadni brend. U saradnji sa prestižnim kineskim Univerzitetom Džeđang, „Bosideng“ je razvio sopstveni model veštačke inteligencije za osmišljavanje dizajna i izradu virtuelnih odevnih komada. Kompanija, koja je prošle godine na tržište plasirala svoju prvu jaknu dizajniranu pomoću VI, navodi da je vreme potrebno za izradu uzorka skratila sa 100 na 27 dana, dok su troškovi razvoja smanjeni za 60 odsto. Uloga Huaveja Pored DeepSeek-a, tehnološki gigant Huavej, koji se nalazi pod američkim sankcijama, u samom je centru kineskih tehnoloških napora. Kompanija je predstavila čitavu porodicu velikih jezičkih modela pod nazivom „Pangu“, po mitološkom liku iz kineske priče o stvaranju sveta, kao i druge usluge veštačke inteligencije koje fabrike mogu da koriste kako bi postale dinamičnije. Inženjeri kompanije Huavej raspoređeni su u „Konč grupi“, firmi-gigantu u proizvodnji cementa iz grada Vuhu, oko 320 kilometara zapadno od Šangaja. Cement ove kompanije korišćen je u projektima kao što su brana Tri klisure i neboder Burdž Kalifa u Dubaiju. Suočena sa viškom proizvodnje cementa u Kini, kompanija želi da stekne prednost nad rivalima brzim usvajanjem veštačke inteligencije, uključujući i proizvodnju klinkera, ključne komponente cementa koja se dobija zagrevanjem krečnjaka i drugih sirovina na visokim temperaturama. Pogon za proizvodnju cementa kompanije „Konč“ (Foto: Brian Spegele/WSJ) Konč i Huavej razvili su alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji za preciznije predviđanje čvrstoće klinkera, kao i za kontrolu potrošnje energije u peći u kojoj se on pravi. Kilometri transportnih traka u fabrici se sada prate pomoću VI, što kompaniji omogućava da efikasnije reaguje kada dođe do kvara. Tokom nedavne posete, radnici u fabrici klinkera kompanije Konč pratili su rad modela veštačke inteligencije koji je automatski prilagođavao proizvodnju u realnom vremenu. Konč i Huavej navode da uz pomoć VI sada mogu da predvide čvrstoću klinkera sa tačnošću većom od 85 odsto, u poređenju sa 70 odsto pri ručnoj proceni, što im omogućava da prilagode odnose sirovina i izbegnu proizvodnju klinkera neprikladne čvrstoće. Tamo gde su ljudi i dalje neophodni, neki radnici opremljeni su naočarima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji, koje mogu da uoče greške Prema podacima kompanije Konč, korišćenje modela veštačke inteligencije dovelo je do smanjenja potrošnje uglja za jedan odsto, što predstavlja gotovo 300.000 dolara godišnje uštede na jednoj proizvodnoj traci. Kompanija ima za cilj smanjenje od dva odsto do kraja 2026. godine uz pomoć VI, što, ako se primeni na celokupno poslovanje, može predstavljati uštedu desetina miliona dolara godišnje. Prema navodima ove dve kompanije, dostizanje ovog nivoa predstavljalo je veoma naporan proces, koji je zahtevao značajan broj pokušaja i grešaka da bi model na kraju radio kako treba. Ovo iskustvo naglašava da su sposobnosti veštačke inteligencije globalno i dalje ograničene, a njeni efekti, uključujući i u Kini, mogu se osećati tek postepeno. „Mi smo budućnost“ Poseban prioritet za Sija Đinpinga je unapređenje kineskih luka, što je ključni korak u jačanju dominacije Kine kao svetske proizvodne sile. Luka Tjenđin, jedna od najvećih u Kini, udružila se sa Huavejom i pokrenula flotu kamiona sa autonomnim upravljanjem bez vozača, što je sistem nazvan OptVerse AI Solver, koji optimizuje desetine miliona promenljivih i ograničenja, kao što su vremena dolaska brodova i kapacitet dizalica, radi upravljanja rasporedom rada. Planiranje koje je ranije trajalo 24 sata, prema podacima kompanije Huavej, sada se obavlja za 10 minuta. Planiranje koje je ranije trajalo 24 sata, prema podacima kompanije Huavej, sada se obavlja za 10 minuta Prošle godine luka je, takođe, pokrenula PortGPT, model veštačke inteligencije, opet razvijen u saradnji sa Huavejom, čija bi sposobnost analize video-snimka i slika na licu mesta mogla u budućnosti da zameni ljudske službenike za bezbednost, navodi izvršni direktor luke. Slične priče dešavaju se širom Kine. Pa se polovina od 20 najboljih svetskih luka po brzini „prolaska“ brodova nalazi u Kini, uključujući naravno i Tjenđin, navode Svetska banka i S&P Global Market Intelligence. Jang Džemin, potpredsednik državne kompanije koja upravlja lukom, rekao je da njene visoko automatizovane operacije zahtevaju 60 odsto manje radnika nego tradicionalne luke. To istovremeno naglašava jednu prednost koju kineske kompanije imaju u primeni VI u odnosu na SAD: nema nezavisnih sindikata. Za radnike, to znači da je organizovanje otpora primeni VI izuzetno teško. [https://standard.rs/wp-content/uploads/2025/12/luka-tjendjin-1024x683.jpg]Lučko postrojenje u Tjenđinu (Foto: Brian Spegele/WSJ) Automatizacija je u SAD bila jedna od ključnih spornih tačaka između operatera luka i velikog sindikata lučkih radnika tokom pregovora o radnim ugovorima prošle godine, pri čemu je Tramp stao na stranu sindikalnih radnika i doveo u pitanje mudrost automatizacije luka. Ovogodišnji sporazum između Međunarodne asocijacije lučkih radnika, koja predstavlja radnike u luci na Istočnoj obali i obali Meksičkog zaliva, i grupe koja predstavlja kompanije za kontejnerske linije i operatere terminala, predviđa da do isteka sporazuma krajem 2030. godine neće biti razvijeni potpuno automatizovani terminali. Sporazum takođe zabranjuje primenu VI za kancelarijske funkcije. Samo jedna od deset velikih američkih kontejnerskih luka obuhvaćenih istraživanjem Kancelarije za odgovornost vlade (Government Accountability Office) koristila je automatizovana vozila bez vozača sredinom 2023. godine, dok je samo pet luka primenjivalo VI i mašinsko učenje. U Tjenđinu je više od 88 odsto velike kontejnerske opreme već automatizovano, prema informacijama državnih medija. Za posetioce luke, jedan video ilustruje sve veće samopouzdanje Kine u VI. „Mi smo budućnost“, poručuje nam narator. Autor je dugogodišnji saradnik pekinškog odeljenja Volstrit džornala Naslov i oprema teksta: Novi Standard Prevod: Mihailo Bratić/Novi Standard Izvor: The Wall Street Journal<https://www.wsj.com/tech/ai/ai-robots-china-manufacturing-89ae1b42> Naslovna fotografija: MIDEA BONUS VIDEO: -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/SN6PR03MB417358C16232042AD1403E16AEA4A%40SN6PR03MB4173.namprd03.prod.outlook.com.
![https://standard.rs/wp-content/uploads/2025/12/luka-tjendjin-1024x683.jpg]Lučko](https://standard.rs/wp-content/uploads/2025/12/luka-tjendjin-1024x683.jpg]Lučko){kind=link}