bbc.com
Američki zakon o Zapadnom Balkanu: Koliko Srbija treba da brine
Marko Protić
7–9 minutes
Vučić i Tramp sa zastavama, ilustracija
Autor fotografije, Jakov Ponjavić/Getty images
Autor, Marko Protić
Funkcija, BBC novinar
Pre 9 sati
Vreme čitanja: 7 min
Kraj godine je vreme kada se obično sa nestrpljenjem čekaju pokloni ispod
jelke, a Srbiju i Zapadni Balkan iz Amerike je, zavijeno u senatsku mašnicu,
sačekalo mesto u Zakonu o autorizaciji nacionalne odbrane (NDAA).
Taj akt se donosi svake godine, ali u dokumentu iz prošle godine, Srbija i
region se nisu pominjali - što je sada izazovalo brojne reakcije u Beogradu,
mahom iz redova opozicije i kritičara vlasti.
U tom dokumentu su istaknuti problemi sa korupcijom, izborni zakoni, zavisnost
od ruskog gasa, maligni uticaji Moskve i Pekinga i stanje ljudskih prava u
Srbiji.
Usvajanje zakona otvara brojna pitanja, među kojima su najvažnije koliki je
njegov domet i kakve bi praktične posledice mogao da ima.
Članovi Kongresa imaju različita mišljenja o Srbiji, ali činjenica je da ovaj
zakon usvojen glasovima obe stranke, vladajuće Republikanske i opozicione
Demokratske, ukazuje Amanda Torp iz vašingtonskog Atlantskog saveta, za BBC na
srpskom.
„Jasno je da i dalje postoji zabrinutost Kongresa zbog navoda koji ugrožavaju
bezbednost važnih elemenata srpskog društva", kaže Torp.
BBC na srpskom je zatražio komentar od Marka Đurića, ministra spoljnih poslova
Srbije, ali do objavljivanja teksta odgovori nisu stigli.
Ovo je svojevrsno upozorenje Kongresa administraciji u vezi sa njihovom
spoljnom politikom prema Srbiji i drugim zemljama regiona, kaže Evelin Farkaš,
direktorka američkog Mekejn instituta, u pisanom odgovoru.
„Značajno je kada Kongres usvoji zakon kojim se izvršnoj vlasti nalaže da uzme
u obzir zabrinutosti tog doma", ističe Farkaš za BBC na srpskom.
U Zakonu, čiji se delovi odnose na Zapadni Balkan i Srbiju, kao zabrinjavajuće
su ocenjene i optužbe zvaničnika Srbije da mirni demonstranti, opozicione
stranke i civilno društvo „pokušavaju da destabiliziju vladu".
Navodi se da SAD treba da nastave da podržavaju postizanje sveobuhvatnog
konačnog sporazuma Kosova i Srbije, koji će biti zasnovan na uzajamnom
priznanju, kao i da američka vlada neće voditi politiku koja zagovara razmenu
teritorija, podelu ili druge oblike prekrajanja granica duž etničkih linija na
Zapadnom Balkanu.
U odeljku NDAA pod nazivom „Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog
Balkana", Srbija je jedina zemlja regiona u kojoj se stanje eksplicitno
analizira.
„Parlamentarni i lokalni izbori održani u Srbiji 17. decembra 2023. i njihove
neposredne posledice razlog su za duboku zabrinutost za stanje srpske
demokratije, između ostalog i zbog konačnog izveštaja Kancelarije OEBS za
demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR)", piše u tom aktu.
Donald Tramp tokom govora u Senatu, u martu 2025.
Autor fotografije, EPA
Potpis ispod fotografije, Donald Tramp tokom govora u Senatu, u martu 2025.
Šta je NDAA i otkud Srbija tu?
Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane (NDAA) je najvažniji zakonski akt za
odbrambenu politiku SAD, ali on „samo" odobrava budžet za odbranu, rekao je
Aleks Nojs, saradnik vašingtonskog Brukings instituta, za BBC na srpskom.
„To što se pominju Srbija i Zapadni Balkan znači da će američki odbrambeni
establišment u sledećih godinu dana obraćati više pažnje“, objašnjava on.
Ali to ne mora nužno i da znači da će Sjedinjene Države menjati diplomatski
kurs prema regionu.
„Ministarstvo odbrane često može da ignoriše političke direktive, ali kada je
nešto u skladu sa NDAA, zvaničnici obraćaju pažnju.
„NDAA je zakon usmeren na odbranu, ali i predsednik države i Stejt department
imaju značajnu slobodu delovanja", naglašava Nojs.
Ovaj akt postavlja smernice za onoga ko raspoređuje sredstva, ali govori u ime
Kongresa u celini o pitanjima spoljne i odbrambene politike.
„To je zakon koji se usvaja svake godine decenijama i kao takav je neverovatno
moćan.
„Ovi dokumenti zaista imaju stvaran uticaj“, kaže Farkaš, bivša zamenica
pomoćnika sekretara odbrane u vreme administracija Baraka Obame.
Prema zakonu, administracija mora da kreira petogodišnju strategiju regionalnog
ekonomskog razvoja, da uključi Zapadni Balkan u program Evropske inicijative za
demokratsku otpornost Stejt departmenta i izradi izveštaj o 'malignim
aktivnostima' Rusije i Kine.
„U ovom sveobuhvatnom paketu su smernice, uputstva, nivoi ovlašćenja za
finansiranje i određena ograničenja za izvršnu vlast za celokupan aparat
nacionalne bezbednosti, odbrane i obaveštajnih poslova", govori Amanda Torp.
Otkud podrška obe stranke u Kongresu?
Autor zakona o Zapadnom Balkanu je demokratski kongresmen iz Masačusetsa
Vilijam Kiting, ali je prošao kroz Predstavnički dom i Senat i zahvaljujući
glasovima republikanaca.
To nije neobično jer je dokument ozbiljan i značajan proizvod rada predstavnika
obe stranke, ocenjuje Torp.
„Pošto je NDAA proizvod zakonodavnog kompromisa, postoje neki delovi zakona
koje bi demokrate potencijalno uklonile, i obrnuto za republikance.
„Međutim, posmatrano kao paket, to je konsenzusni proizvod i predstavlja opšte
raspoloženje Kongresa u vezi sa odbrambenom politikom", kaže ona.
BBC na srpskom je konktaktirao predstavnice Kitingove kancelarije, ali do
objavljivanja teksta nije stigao odgovor.
U dokumentu koji je usvojen na njegov predlog, između ostalog, kaže se i da su
uprkos ekonomskom napretku, stope siromaštva i nezaposlenosti ostaju veće nego
u susednim zemljama EU.
„Zapadni Balkan je složen region, ali oni u Kongresu koji ga poznaju, poznaju
ga dobro i autori su ovih odredbi", ocenjuje Aleks Nojs, saradnik Brukings
instituta.
Benzinska pumpa sankcionisane Naftne industrije Srbije u Beogradu
Autor fotografije, Reuters
Potpis ispod fotografije, Benzinska pumpa sankcionisane Naftne industrije
Srbije u Beogradu
Sankcije, korupcija i ruski gas
U zakonu se propisuje da predsednik SAD uvodi sankcije „svakom stranom licu za
koje se utvrdi da je uključeno ili da je pokušalo da se uključi u korupciju
povezanu sa Zapadnim Balkanom", najkasnije 90 dana od dana stupanja na snagu
Zakona.
Sankcije su predviđene i za pojedince i politike „koje ugrožavaju mir,
bezbednost, stabilnost ili teritorijalni integritet bilo kog područja ili
države na Zapadnom Balkanu", zatim za osobe „koje podrivaju demokratske procese
ili institucije", i za ozbiljna kršenja ljudskih prava.
Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, krajem oktobra je skinut sa liste
sankcionisanih na kojoj je bio od 2017. zbog opstrukcije Dejtonskog sporazuma.
„Sjedinjene Države redovno preispituju sankcije kako bi se osiguralo da one
doprinose američkim ekonomskim, bezbednosnim i spoljnopolitičkim ciljevima, i
ovaj slučaj nije izuzetak", rekao je tada portparol Stejt Departmenta za BBC.
Najavili su iz Stejt Departmenta da će nastaviti blisko da sarađuju sa
političkim akterima i zainteresovanim stranama iz celog političkog spektra u
Bosni i Hercegovini na unapređenju zajedničkih prioriteta.
„Postoji formulacija koja usmerava sankcije prema specifičnim kriterijumima
protiv onih koji bi destabilizovali region - administracija mora da proceni
kršenja i preduzme mere kako bi uvela te sankcije, ali smernice Kongresa su
jasne", objašnjava Amanda Torp iz Atlantskog saveta za BBC.
Kao još jedan od problema ističe se korupcija, pa i među ključnim političkim
liderima, koja „nastavlja da guši Zapadni Balkan i da predstavlja jednu od
najvećih prepreka daljem ekonomskom i političkom razvoju u regionu“.
„Za sprovođenje usvojenog dokumenta biće potrebno vreme, finansije i dodatni
potezi", zaključuje Torp.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
www.antic.org
--
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
www.antic.org
---
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње,
пошаљите имејл на [email protected].
Да бисте погледали ову дискусију, посетите
https://groups.google.com/d/msgid/siem/PH0PR13MB5446A668AC22560050BA3984AEB2A%40PH0PR13MB5446.namprd13.prod.outlook.com.
