bbc.com
Tramp želi venecuelansku naftu, hoće li mu plan uspeti
Arči Mičel, Natali Šerman
5–6 minutes
rafinerija nafte kojom rukovodi venecuelanska državna kompanija PDVSA
Autor fotografije, Reuters
Autor, Arči Mičel
Funkcija, BBC ekonomija
Autor, Natali Šerman
Funkcija, BBC ekonomija
Pre 2 sata
Vreme čitanja: 5 min
Pošto je zarobio predsednika Nikolasa Madura, Donald Tramp je poručio da će
iskoristiti naftne rezerve Venecuele, rekavši i da će Amerika „voditi" zemlju
do „bezbedne" predaje vlasti.
Američki predsednik želi da naftne kompanije iz Amerike ulože milijarde dolara
u ovu južnoameričku državu, koja ima najveće naftne rezerve na svetu, kako bi
počele da koriste izvore - do sada u velikoj meri neupotrebljene.
Rekao je da će američke kompanije popraviti „veoma uništenu" naftnu
infrastrukturu i „početi da zarađuju novac za državu".
Stručnjaci međutim upozoravaju na velike izazove pred Trampovim planom,
ističući da će biti potrebne milijarde dolara i decenije pre nego što dođe do
značajnog pomaka u proizvodnji nafte.
Može li Amerika da preuzme kontrolu nad venecuelanskim rezervama nafte?
I hoće li Trampov plan uspeti?
Sa procenjenih 303 milijarde barela, Venecuela ima najveće dokazane naftne
rezerve.
Ali u poređenju sa rezervama, država proizvodi veoma malu količinu.
Skip Najčitanije and continue reading
Najčitanije
Sukobi između rivalskih grupa u Hagu
Ilustracija Nikolasa Madura na žutoj pozadini
Velika rupa u belom zidu od cigala, a po podu i na policama razbacane knjige
Maduro sa povezom preko očiju na brodu SAD
End of Najčitanije
Proizvodnja je izrazito opala posle ranih 2000-ih, pošto su bivši predsednik
Ugo Čavez, a potom i Maduro, pojačali kontrolu nad državnom naftnom kompanijom
PDVSA, što je dovelo do odlaska iskusnih radnika.
Iako u državi i dalje postoje neke zapadne naftne firme, poput američkog
Ševrona, njihovo poslovanje je izuzetno ograničeno pošto je Amerika proširila
sankcije tako da obuhvate i izvoz nafte, kako bi Maduru presekla ključan izvor
finansiranja države.
Sankcije, prvi put uvedene 2015. godine, u vreme administracije Baraka Obame,
zbog kršenja ljudskih prava, u velikoj meri su izolovale Venecuelu od
investicija.
„Stvarni izazov je njihova infrastruktura", kaže Kalum Makferson, rukovodilac
sektora za robu u Investeku.
Venecuela je u novembru proizvodila 860.000 barela dnevno, prema poslednjem
izveštaju o tržištu nafte Međunarodne agencije za energiju.
Ovo je jedva trećina nekadašnje proizvodnje od pre deset godina i manje je od
jedan odsto svetske potrošnje nafte.
Rezerve nafte čini takozvana „teška" nafta, koju je teže preraditi, ali koja je
korisna za pravljenje dizela i asfalta.
Amerika obično proizvodi „laku" naftu koja se koristi za pravljenje benzina.
mapa Venecuele koja pokazuje glavne izvore nafte
Homajun Falakšahi, viši analitičar podataka platforme Kpler, kaže da su glavne
prepreke pred kompanijama koje bi da koriste venecuelansku naftu pravne i
političke prirode.
Oni koji bi da buše u Venecueli moraće da se dogovore sa vladom, a to neće biti
moguće dok ne bude imenovan Madurov naslednik, rekao je za BBC.
Kompanije, koje bi uložile milijarde dolara, zavisile bi od stabilnosti buduće
vlade, dodao je.
„Čak i ako je politička situacija stabilna, to je proces za koji su potrebni
meseci", kazao je.
Kompanije koje se nadaju da će se okoristiti zahvaljujući Trampovom planu,
moraće da potpišu sporazum da novom vladom, pre nego što počnu da ulažu u
infrastrukturu u Venecueli.
Biće potrebne desetine milijardi dolara, i možda decenije, pre nego što
Venecuela dostigne nekadašnju proizvodnju nafte, ukazuju analitičari.
Trampovi planovi imaće ograničeni uticaj na globalno snabdevanje, a samim tim i
cenu nafte, kaže Nil Šering, glavni ekonomista u Capital Economics.
Postoji „ogroman broj prepreka koje treba prevazići, a vremenski okvir je
izuzetno veliki" pa je malo verovatno da će se cene nafte značajno menjati u
2026, rekao je za BBC.
Dodaje da kompanije neće investirati u Venecuelu dok se ne uspostavi stabilna
vlada, a projekti neće biti gotovi „mnogo, mnogo godina".
„Problemi su oduvek bile decenije nedovoljnog investiranja, pogrešnog
upravljanja i veoma skupog procesa izvlačenja nafte.
Čak i ako se država vrati na nekadašnju proizvodnju od tri miliona barela
dnevno, i dalje neće biti među deset najvećih proizvođača nafte, dodao je.
On je rekao i da trenutno ne postoji „manjak nafte" u svetu ukazujući na veliku
proizvodnju među državama koje čine Organizaciju zemalja izvoznica nafte (OPEK).
Ševron je jedini američki proizvođač nafte u Venecueli, pošto je kompanija
dobila dozvolu za rad 2022. godine, za vreme administracije Džozefa Bajdena,
uprkos američkim sankcijama.
Kompanija, koja trenutno proizvodi oko petine venecuelanske nafte, kaže da su
joj najvažniji bezbednost zaposlenih i poštovanje „svih relevantnih zakona i
propisa".
Ševron se jedini javno oglasio povodom poslednjih događaja.
Ostale kompanije su za sada neme.
Falakšahi kaže da će direktori naftnih kompanija međusobno pregovarati da li da
iskoriste ovu priliku.
To će zavisiti od „dva glavna faktora - političke stabilnosti i izvora na
terenu".
Uprkos veoma nezavisnoj političkoj situaciji Falakšahi kaže da bi „moguća
nagrada mogla biti isuviše velika da bi se mogla preskočiti".
https://www.bbc.com/serbian/articles/c1lznd7y96lo/lat
--
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
www.antic.org
---
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње,
пошаљите имејл на [email protected].
Да бисте погледали ову дискусију, посетите
https://groups.google.com/d/msgid/siem/PH0PR13MB54464EC35F3E3CE6F5B6856AAE86A%40PH0PR13MB5446.namprd13.prod.outlook.com.
