Bbc.com<https://www.bbc.com/serbian/articles/cp8724k6yj6o/lat>
Bolna pitanja za NATO i EU dok Tramp preti Grenlandu
Katja Adler
10–13 minutes
Donald Tramp pokazuje prstom na levoj slici, dok je na drugoj selo na Grenlandu
Autor, Katja Adler
Funkcija, BBC, urednica za Evropu
Pre 31 minuta
Vreme čitanja: 9 min
Koalicija voljnih, uglavnom sačinjena od evropskih lidera, sastala 6. januara u
Parizu sa izaslanicima Donalda Trampa, američkog predsednika, da bi pokušala da
ostvari dalji napredak u održivom mirovnom sporazumu za Ukrajinu.
Sa Vladimirom Zelenskim, ukrajinskim predsednikom, koji insistira na tome da je
plan za okončanje rata sa Rusijom „90 odsto ostvaren“, niko u toj prostoriji
nije želeo da rizikuje da izgubi Amerikance kao sastavni deo sporazuma.
Ali osećala se težina neizgovorenog na tom grandioznom i svetlucavom pariskom
sastanku, a atmosfera ispod površine je bila krajnje napeta.
Grenland je najveće ostrvo na svetu – šest puta veće od Nemačke.
Nalazi se na Arktiku, ali je autonomna teritorija Danske.
Na pariskom sastanku, Mete Frederiksen, danska premijerka, sedela je preko puta
dve moćne ličnosti koje su predstavljale Trampa: specijalnog izaslanika Stiva
Vitkofa i Trampovog zeta Džareda Kušnera.
Danska premijerka se našla pod pritiskom evropskih kolega da ne provocira SAD
oko Grenlanda, da to slučajno ne bi uticalo na američku podršku Ukrajini.
Skip Najčitanije and continue reading
Najčitanije
Česnica
Grenland
Sukobi između rivalskih grupa u Hagu
paljenje badnjaka ispred Hrama Svetog Save u Beogradu
End of Najčitanije
Evropski lideri bi najviše voleli da su mogli da razdvoje Grenland od rasprave
o Ukrajini.
„Grenland je deo NATO. Bezbednost na Arktiku stoga mora da se postigne
kolektivno, zajedno sa saveznicima NATO, u koje spadaju i Sjedinjene Američke
Države", piše u zajedničkom saopštenju lidera velikih evropskih zemalja posle
pariskog sastanka.
Da li se time mogu obuzdati Trampove ambicije?
Mete Frederiksen, danska premijerka
Autor fotografije, Getty Images
Potpis ispod fotografije, Mete Frederiksen, danska premijerka, našla se pod
pritiskom evropskih kolega da ne provocira SAD oko Grenlanda
Odgovor je stigao vrlo brzo: Ne.
Bela kuća u odvojenom saopštenju ukazuje se da se „razmatra niz opcija“ za
preuzimanje Grenlanda i sve su jednostrane, a jedna od njih je i kupovina
ostrva.
„Angažovanje američke vojske je uvek opcija koja je na raspolaganju vrhovnom
komandantu“, navodi se u saopštenju koje je izdala Karojaln Levit, portparolka
Bele kuće.
Ovo nije prvi put da je Tramp izrazio nameru da preuzme Grenland, ali su mnogi
u Evropi, posebno tokom njegovog prvog predsedničkog mandata, ismevali ideju
iza zatvorenih vrata.
Posle kontroverzne vojne intervencije Trampove administracije u Venecueli
početkom januara, više se niko ne smeje.
Evropa rizikuje da bude pregažena
Danska premijerka je upozorila da Trampove namere u vezi sa Grenlandom treba
shvatiti ozbiljno i da su lideri posle sastanka o Ukrajini bili veoma zabrinuti.
Uočite ironiju koja se javila na francuskom sastanku.
Mnogobrojni evropski nacionalni i drugi lideri, među njima lideri NATO i EU,
pokušavaju da angažuju Trampovu administraciju za očuvanje budućeg suvereniteta
jedne evropske zemlje (Ukrajine) protiv agresivnih teritorijalnih ambicija
jedne spoljne sile (Rusija).
A sve to je neposredno pošto je Amerika vojno upala u suverenu Venecuelu,
zarobivši njenog predsednika u pritvor, dok istovremeno nastavlja aktivno da
preti suverenitetu jedne druge evropske zemlje (Danska).
Nikolas Maduro i njegova supruga Silija vezanih ruku pod pratnjom američkih
vojnika
Autor fotografije, XNY/Star Max/GC Images
Da sve bude još nezgodnije – i Danska i SAD su članice transatlantskog NATO
saveza.
One su, prema Kopenhagenu, ekstremno bliske saveznice. Ili su to makar bile.
Pitanje je, kad bi Tramp ostvario ambiciju dovođenja Grenlanda pod američku
kontrolu, da li bi to značilo ne samo egzistencijalnu pretnju po NATO već i
veliku krizu za EU?
Ako Trampova administracija jednostrano preuzme Grenland, to će biti kraj
transatlantskog odbrambenog saveza na koji se Evropa oslanjala za svoju
bezbednost od kraja Drugog svetskog rata, upozorava Kopenhagen.
Tramp, ukazuju neki, nikada i nije bio veliki pristalica NATO-a. Najblaže
rečeno.
Kopenhagen je pokušao da angažuje Trampovu administraciju oko Grenlanda.
Ali Trampova administracija nije pokazala interesovanje da razgovara sa Dancima.
Američki predsednik je 4. januara insistirao na tome da je ostrvo „vrlo
strateški važno u ovom trenutku.
„Grenland je opkoljen ruskim i kineskim brodovima sa svih strana. Potreban nam
je sa stanovišta nacionalne bezbednosti, a Danska to neće moći da pruži.“
Danska poriče potonju izjavu.
Ona se nedavno obavezala da će uložiti četiri milijarde dolara u odbranu
Grenlanda, u šta spadaju brodovi, dronovi i avioni.
Prema bilateralnom sporazumu, SAD već imaju vojnu bazu na Grenlandu – otvorenu
početkom Hladnog rata.
One su smanjile broj tamošnjeg osoblja sa oko 10.000 na vrhuncu hladnoratovskih
operacija na oko 200, a Amerika se odavno optužuje da je preusmerila pažnju sa
arktičke bezbednosti, sve do sada.
Mapa Grenlanda, Danske i Amerike
Danska je nagovestila da je otvorena za raspravu o većem američkom prisustvu na
ostrvu i još mnogo toga drugog, ali suočena sa pretnjom američkog predsednika
jednostranom akcijom, Friderikson je 5. januara rekla da Trampova ambicija da
zauzme Grenland treba da se shvati ozbiljno.
Posle akcije američke administracije u Venecueli početkom januara njene kolege
širom Evrope čine upravo to.
„Ova čitava situacija je samo potcrtala, još jednom, suštinsku slabost Evrope u
odnosu na Trampa“, rekao mi je jedan evropski zvaničnik želeći da ostane
anoniman.
Nordijski susedi Danske pohitali u njenu verbalnu odbranu posle Trampovih
komentara o Grenlandu izrečenih počektom januara.
Ali je nastupila zaglušujuća tišina takozvane evropske Velike trojke – Londona,
Pariza i Berlina.
Na kraju je Kir Starmer, britanski premijer izjavio 5. januara da samo Danska i
Grenland mogu da odlučuju o budućnosti ostrva.
Slično je ranije govorio i Fridrih Merc, nemački kancelar.
Francuski predsednik Emanuel Makron posetio je Grenland u junu u gestu
solidarnosti sa Kopenhagenom.
Ali direktnih kritika na račun Amerike nije bilo i u tome je suština problema.
Trampov direktan nastup, koji neki zovu siledžijskom taktikom, učinio je
evropske saveznike izuzetno nervoznim.
Donald Tramp ispred panoa na kojem je ispisano NATO
Autor fotografije, NurPhoto via Getty Images
„Da je došlo do zajedničkog saopštenja svih 27 partnera EU, plus saveznika NATO
Velike Britanije, u podršci danskom suverenitetu, to bi poslalo moćnu poruku
Vašingtonu“, rekao mi je Kamil Grand iz ekspertske grupe Evropski savet za
inostrane odnose (ECFR).
On je bio zamenik generalnog sekretara za ulaganje u odbranu u NATO između
2016. i 2022. godine.
Ali je izjavu izdalo samo šest evropskih saveznika Danske.
I to je suština stvari.
Oni su generalno odlučili da pokušaju da upravljaju američkim predsednikom,
često u pokušaju da očuvaju bilateralne odnose, umesto da mu se suprotstave
pojedinačno ili zajednički, i da rizikuju sukob sa njim i suoče se sa njegovim
potencijalnim posledicama.
U novom svetu Politike velikih sila u kom trenutno živimo, gde SAD i Kina,
zajedno sa drugima kao što su Rusija i Indija, dominiraju, Evropa u najboljem
slučaju izgleda kao da stoji na obodima i rizikuje da bude pregažena.
Kako se EU pokorila Trampu
Svake godine tokom koje izveštavam o evropskoj politici, ovaj blok se zaricao
da će preuzeti veću ulogu na svetskoj sceni, ali kad je u pitanju Tramp, uvek
deluje izuzetno slabo.
Pronašla je taj novac na drugi način, ali kritičari kažu da je blok propustio
da veoma javno pošalje potencijalno snažnu poruku i Moskvi i Trampovoj
administraciji, koji iznova odbacuju blok kao nejak.
A u jednoj oblasti u kojoj EU odavno korača ponosno na međunarodnoj sceni – kao
ogromna trgovinska sila – odabrala je da se još jednom pokori Trampu.
Kad je američki predsednik 2025. godine uveo carine od 15 odsto na evropsku
robu, a blok je progutao vlastiti ponos i nije mu na to odgovorio, insajderi
kažu da se plašio da će izgubiti podršku Amerike na koju se kontinent oslanja
za bezbednost i odbranu.
Emanuel Makron, francuski predsednik, u teget odelu
Autor fotografije, EPA Shutterstock
Potpis ispod fotografije, „Ova čitava situacija je samo potcrtala (još jednom)
suštinsku slabost Evrope u odnosu na Trampa", izjavio je jedan od evropskih
zvaničnika
Sad su tu Grenland i Danska – pitanje po kom su zemlje EU duboko podeljene u
stavovima prema Trampovoj administraciji i stoga do koje mere bi mogli da se
izlože riziku zbog Kopenhagena.
Ova situacija „rizikuje da rasturi EU“, baš kao i da postane egzistencijalna
dilema za NATO, rekal mi je Džulijana Smit, američka ambasadorka u NATO do
Trampovog reizbora kao predsednika.
Danska premijerka je 5. januara upozorila da američka jednostrana akcija zbog
Grenlanda može u potpuno da rasturi NATO alijansu.
Neki bi mogli da primete da Donald Tramp nikad nije bio veliki ljubitelj
transatlantskog saveza.
„Evropa treba da shvati predsednika Trampa i njegov tim ozbiljno kad govore o
'uzimanju' Grenlanda“, rekla mi je Smit.
„To znači uraditi nešto više osim pozivanja na uzdržanost. Vodeće sile u Evropi
bi mogle da počnu da prave rezervne planove.
„Da razmotre kako mogu najbolje da iskoriste međunarodne sastanke, kao što su
predstojeća Minhenska konferencija o bezbednost i Davos, gde će biti prisutni
viši američki zvaničnici i da razmatro smele i inovativne ideje kao što su novi
odbrambeni paktovi", ukazuje.
NATO sporazumi ne prave razliku između napada na saveznika od spoljnih zemalja
ili drugog NATO saveznika.
Vlada razumevanje da član 5 alijanse, svi za jednog jedan za sve , nije
primenjiv kad jedna NATO zemlja napadne drugu.
Uzmite, na primer, razdor između zemalja članica Turske i Grčke oko Kipra.
Najgore nasilje izbilo je 1974. godine kad je Turska izvršila invaziju.
NATO nije intervenisao, ali je njegova najmoćnija članica SAD uspela da
posreduje u sukobu.
Vladimir Zelenski (levo) i Donald Tramp (desno)
Autor fotografije, Reuters
Potpis ispod fotografije, Vladimir Zelenski (levo) i Donald Tramp (desno)
Ako se vratimo geografiji, Danska je jedna od manjih saveznica NATO, mada veoma
aktivna, a SAD najveća i najmoćnija članica - i to ubedljivo.
Duboko usađena nervoza u Evropi postala je sada opipljiva.
Velike evropske sile su možda izdale zajedničko saopštenje istakavši NATO kao
forum za razgovor o arktičkoj bezbednosti i insistiranju na tome da samo Danska
i Grenland mogu da odlučuju o budućnosti ostrva, ali koliko su daleko Velika
Britanija, Francuska i Nemačka zapravo spremne da idu da bi garantovale tu
suverenost?
„Niko se neće vojno suprotstaviti Americi oko budućnosti Grenlanda“, izjavio je
samouvereno zamenik šefa protokola Bele kuće u intervjuu za CNN 5. januara.
Napetosti oko Grenlanda ukazuju (još jednom) „na potrebu da Evropljani smanje
bezbednosnu zavisnost od SAD i da govore jednim glasom“, kaže Kamil Grand iz
ECFR.
Ali Evropa i dalje u mnogome zavisi od SAD u mnogim oblastima, među kojima su
sakupljanje obaveštajnih podataka, komanda i kontrola, i vazduhoplovne
sposobnosti.
Vašington je toga i te kako svestan.
Insajderi u NATO kažu da, u ovom trenutku, čak i na sastanku iza zatvorenih
vrata, evropske zemlje članice alijanse teško mogu da se nateraju da
razmišljaju o tome šta bi se desilo kad bi Vašington vojno upao na Grenland.
Ali možda će morati.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
--
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
www.antic.org
---
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње,
пошаљите имејл на [email protected].
Да бисте погледали ову дискусију, посетите
https://groups.google.com/d/msgid/siem/PH0PR13MB544642B5541C634A3C946C03AE84A%40PH0PR13MB5446.namprd13.prod.outlook.com.
