standard.rs<https://standard.rs/2026/01/15/srbi-i-tramp-ili-utvrdjivanje-gradiva/>
Srbi i Tramp ili utvrđivanje gradiva
Љиљана Смајловић
7–9 minutes
Za Srbe je najvažnije ono što su o Trampu saznali još 2016. godine: da planira
da popravi odnose sa Rusijom kako ne bi morao da ratuje i sa Pekingom i sa
Moskvom u isto vreme. Tu se za Srbe otvorio mali, uzani prolaz da se sklone od
geopolitičkog zla
Eto ti sad tvog Trampa! Naš svet je u Novoj godini naizmence zgađen, razočaran
i rezigniran američkim predsednikom. Što je sasvim razumljivo, pomalo i
dirljivo, a za nacionalni karakter pohvalno. Ali i kao poručeno za utvrđivanje
gradiva o Trampu i Srbima.
Za Srbe je najvažnije ono što su o Donaldu Trampu saznali još 2016. godine: da
planira da popravi odnose sa Rusijom kako jednog dana ne bi morao istovremeno
da ratuje i protiv Rusije i protiv Kine. I stvarno, kad se pre deset godina
uselio u Belu kuću, umesto da raspiruje rusofobiju i huška na rat protiv
Putina, kao što su radili njegovi prethodnici, Tramp je hteo da se nagodi sa
Kremljom.
Tu se za Srbe, na koje je Zapad uvek podozrivo gledao kao potajne „male Ruse“,
otvorio mali, uzani prolaz da se sklone od geopolitičkog zla. Malo li je? I evo
nas i dalje na istom mestu, jer ništa što je Tramp u Novoj godini uradio, u
Venecueli, Danskoj ili Iranu, ne menja ovu elementarnu činjenicu i na njoj
zasnovanu geopolitičku računicu.
Trampov glavni rival je i dalje Kina, ni tu se ništa nije promenilo. Ali dok
planira obračun sa svojim glavnim rivalom, Kinom, Tramp i u drugom mandatu
nastoji da se prvo izmiri sa Rusijom. Ne zato što voli Ruse ili što ga Putin
drži u šaci, već što na taj način želi Rusiju makar malo da odlepi, odvoji od
Kine. Jer ne bi da jednog dana mora da ratuje i protiv Rusije i protiv Kine,
tj. njihove kombinovane nuklearne sile, jer bi to bio sukob koji ni Amerika ne
bi nadživela.
Strateška logika
To nije nova američka politika, to je stara američka politika koju su vodili
još Ričard Nikson i Henri Kisindžer i zove se politikom „triangulacije“. Tu je
reč o svojevrsnom izvrtanju trougla Amerika-Rusija-Kina. Nikson je odvajao Kinu
od Sovjetskog Saveza ne bi li oslabio svog tada najopasnijeg, sovjetskog
rivala; Tramp bi sada da odlepi Rusiju od Kine, jer je ova druga novovekovni
najopasniji američki rival. Zato je američki predsednik Putinu prostirao crveni
tepih na Aljasci: brine ga to što su se, u Bajdenovo vreme, Moskva i Peking
zbog Ukrajine dodatno zbližile u odnosu na Trampov prvi mandat.
Za Srbe je najvažnije ono što su o Donaldu Trampu saznali još 2016. godine:
da planira da popravi odnose sa Rusijom
Zato Tramp toliko jadikuje da rata u Ukrajini ne bi ni bilo da je on 2022. bio
u Beloj kući. Ne zato što je Tramp protiv rata: Tramp je samo protiv onog rata
koji kvari njegove ratne planove. Računica je strateška ali prosta i Srbi su je
lako savladali, i ovde i u Americi, većina sasvim intuitivno i bez ikakvog
uvida u analize spoljnopolitičkih eksperata.
Zato više i ne vredi traćiti vreme na onu domaću kritiku Trampa koja ga vidi
kao rušitelja svega što je u Americi bilo dobro i što smo kod nje voleli. On
jeste razbijač, ali zašto bismo mi plakali nad onim što je u Americi razbio?
Nije Tramp ubio američki unipolarni trenutak, nije on dokrajčio ono zlatno doba
kad je Amerika, posle pobede u Hladnom ratu, dočekala svoj „unipolarni
trenutak“ koji je trajao duže od dve decenije.
Američki predsednik Donald Tramp (Foto: Wikimedia commons/Gage Skidmore/CC
BY-SA 2.0)
Njegovo useljenje u Belu kuću se samo podudarilo sa trežnjenjem američke nacije
od gubitka statusa jedine svetske velesile. Jer Trampa su na vlast dovele
katastrofalne odluke njenih ranijih stanara, na vlast su ga doveli „večiti
ratovi“ koje je Amerika vodila na vrhuncu svoje neobuzdane moći i koji su joj
se razbili o glavu.
Jer valjda bi samo pijani milijarder onako prepravljao planetu i silom izvozio
demokratiju, dok nije bilo druge sile da mu pokvari planove. Dok se Rusija nije
vratila, a Kina postala svetsko ekonomsko čudo.
Gde su za to vreme bili Srbi? Srbi su narod koje je američki „unipolarni
trenutak“ užasno koštao. I dok lideri malih država imaju samo jedan zadatak, da
izbegnu osvetoljubivost svetskih moćnika, geografija im nekada jednostavno ne
ide na ruku. Kažu da je sovjetski Politbiro 1939. sa nevericom i šokom reagovao
na Staljinovu iznenadnu najavu da će napasti Finsku, na šta je lider SSSR-a
odbrusio: „Nisam ja kriv zbog geografije“. Drugi svetski rat tek što je
počinjao, a Lenjingrad je bio samo 32 kilometra udaljen od granice SSSR-a,
dakle izuzetno ranjiv. Granicu je pomerio na štetu Finske.
Lažni narativ
Srbima ruska granica nije toliko blizu, ali nije ni toliko daleko da ih ne bi
zanimalo rivalstvo velikih sila. A rat u Ukrajini nam je prolaz učinio još užim
i tešnjim.
Ali za nas danas nije manje važno ni to što je Tramp, razbijajući po Americi i
svetu koji smatra američkim dvorištem, upokojio zabludu o plemenitim namerama
razbijača. Sahranio je mit o benignoj Americi i malignoj Rusiji i Kini. Ubio je
iluziju da Amerikanci spaljuju vijetnamska sela da bi ih „spasili“ od
vijetnamskih gerilaca. (Nedavno je, uzgred, umro Piter Arnet, novinar koji je,
izveštavajući sa vijetnamskog ratišta, zabeležio besmrtnu izjavu američkog
oficira :“Morali smo da spalimo selo da bismo ga spasili“, pa njegov identitet,
koji je Arnet do groba čuvao, nikada nećemo saznati.)
Tramp je samo protiv onog rata koji kvari njegove ratne planove
Tramp je izvrnuo geopolitički trougao i radikalno promenio američku retoriku
tako što se više ne poziva na plemenite namere uvođenja demokratije i ljudskih
prava, već isključivo na silu i američke nacionalne interese. Sto puta je do
sada Amerika vršila invazije i menjala režime, ali nikad sa ovako otvorenom
imperijalnom retorikom.
No invazije i promene režima se nikada nisu ni izvodile zbog ljudskih prava i
slobodnih izbora, jer bi i Saudijska Arabija onda morala na listu prioriteta za
rušenje režima. Sad kad je Bela kuća prestala da navodi te lažne izgovore, čuju
se krici do neba. Priča o američkim dobrim namerama je najvažnija
profesionalnim apologetama američke politike: da, izazvali su smrt i razaranja,
ali su im barem namere bile dobre…
Američki predsednik Donald Tramp i saudijski princ Mohamed bin Salman u Beloj
kući, 18. novembar 2025. (Foto: The White House)
Srbi su među takvima retki, i generalno nemaju nikakvog razloga da oplakuju to
što je autorima tog lažnog narativa život postao teži. Zato je među Srbima
manje američkih „korisnih idiota“ nego u našem i širem geopolitičkom komšiluku.
Velika većina Srba ni do sada nije verovala u te bajke.
Zato sada i ne moramo da se tešimo da je Tramp običan „akcident“, greška
istorije. I da se, poput Danaca i Nemaca, duboko nadamo da će tu „fabričku
grešku“ Amerikanci sami za tri godine ispraviti.
No, najgori su ipak oni koje je sudbina Danske potresla više nego sudbina
Venecuele. I koji zaista misle da nije pravedno da se Dancima radi ono što su
Danci odobravali kada je rađeno drugima – Srbima, na primer.
Ima li ko da ume da čita i piše, da zaista veruje da bi američki napad na Iran
bio za dobrobit Irana? Postoji ona dosetka o posebnom mestu u paklu, koje javno
mnjenje uvek unapred „rezerviše“ za trenutnog ideološkog ili političkog
protivnika.
E, ja to mesto rezervišem za one koji danas priželjkuju da se iranski režim
uguši u krvi svojih građana.
Naslov, lektura i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: Euronews
Naslovna fotografija: The White House
BONUS VIDEO:
--
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
www.antic.org
---
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње,
пошаљите имејл на [email protected].
Да бисте погледали ову дискусију, посетите
https://groups.google.com/d/msgid/siem/PH0PR13MB54460E2932148A96D9E15268AE8DA%40PH0PR13MB5446.namprd13.prod.outlook.com.
