bbc.com<https://www.bbc.com/serbian/articles/c4g00dm3vl5o/lat>
Šta se zna o Trampovom 'mogućem dogovoru' oko Grenlanda
Paulin Kola
6–8 minutes
Zalazak sunca nad površinon prekrivenom snegom
Autor fotografije, EPA
Autor, Paulin Kola
22 januar 2026
Vreme čitanja: 6 min
Od pretnji upotrebom vojne sile, zahtevanja hitnih pregovora do najave o
mogućeg dogovoru oko Grenlada.
Donald Tramp, američki predsednik, ne odustaje od ostrva, poluautonomne
teritorije Danske, članice Evropske unije i NATO-a, zbog, kako kaže, nacionalne
bezbednosti.
Dan pošto je u švajcarskom Davosu, na Svetskom ekonomskom forumu, potvrdio da
neće preuzeti Grenland „silom" saopštio je da postoji „okvir budućeg
sporazuma" oko ostrva.
Kao i mnogo puta do sada, to je objavio na njegovoj društvenoj mreži Istina
(Truth Social).
Iznenađujuća najava usledila je posle višednevnih napetosti, koje su
kulminirale njegovom pretnjom da će uvesti ekonomske sankcije bliskim
saveznicima SAD-a zbog protivljenja planovima da zauzme Grenland.
Šta je do sada rečeno o potencijalno dogovoru?
„Na osnovu veoma produktivnog sastanka koji sam imao sa Markom Ruteom,
generalnim sekretarom NATO-a, formirali smo okvir budućeg sporazuma u vezi
sa Grenlandom.
Skip Najčitanije and continue reading
Najčitanije
creva, sistem za varenje, digestivni trakt
mlađa žena sedi na klupi i drži bebu u naručju
Sorana Kirstea se raspravlja sa Naomi Osakom
Porodica Bekam
End of Najčitanije
„Ako se to rešenje sprovede, biće odlično kako za SAD, tako i za sve NATO
članice", napisao je Tramp.
Detalje nije obelodanio, ali jeste saopštio da će se razgovori nastaviti kako
bi se postigao dogovor.
Rute je izjavio da sa Trampom nije razgovarao o ključnom pitanju danskog
suvereniteta, ali je rekao da će SAD, Danska i Grenland voditi konkretne
pregovore.
„Pregovori Danske, Grenlanda i Sjedinjenih Država će se nastaviti kako Rusija
i Kina nikada ne bi stekle ekonomsko ili vojno uporište na Grenlandu";
saopštila je Alison Hart, portparolka NATO-a po završetku sastanka Trampa i
Rutea.
Mete Frederisken, danska premijerka, kako kaže, redovno razgovara sa Ruteom.
Danci mogu da pregovaraju „o svim političkim temama, bezbednosti, investicijama
i ekonomiji, ali ne i o njihovom suverenitetu".
„Obaveštena sam da to i nije bila tema.
„Samo Danska i Grenland mogu da donose odluke o pitanjima koja se njih tiču“,
poručila je u saopštenju 22. januara.
Oštra je bila i Aja Čenmic, jedna od dve grenlandske poslanice u danskom
parlamentu.
„NATO nema pravo da pregovara ni o čemu bez nas - bez Grenlanda. Ništa o nama
bez nas", poručila je.
Ivet Kuper, ministarka spoljnih poslova Velike Britanije, nada se da će
„direktni razgovori koje je Danska tražila (...) o budućnosti ostrva upravo
zaštititi Grenland“.
Pogledajte zašto Tramp toliko želi Grenland
Potpis ispod videa, Zašto Donald Tramp želi Grenland
Šta se zna o potencijalnom dogovoru?
Među idejama koje se razmatraju, mada i dalje nezvanično, jeste aranžman sličan
dvema vojnim bazama na Kipru koje kontroliše Velika Britanija - iako ih treba
čitati u kontekstu komentara Danske i Grenlanda o tome da se o suverenitetu ne
pregovara.
Jedna od ideja o kojoj se raspravlja je da Danska ustupi suverenitet nad malim
delovima Grenlanda, gde bi SAD gradile vojne baze, poput britanskog modela,
citira Njujork tajms anonimne zvaničnike.
Akrotiri i Dekelija su ostale pod britanskim suverenitetom kada je Kipar postao
nezavisan 1960. godine.
Iako je u međuvremenu ugovor izmenjen, te oblasti se u suštini smatraju
britanskom teritorijom.
Britanska šefica diplomatije Kuper nije odgovorila na pitanje da li je upoznata
sa sadržajem sporazuma.
„To su veoma praktični razgovori o bezbednosti Grenlanda, uz veoma, veoma jasno
stavljanje do znanja da suverenitet Grenlanda nije predmet pregovora.“
Okvirni sporazum će zahtevati da NATO članice pojačaju angažman u pogledu
bezbednosti Arktika, rekao je Rute za Rojters.
„Okupićemo se sa našim višim komandantima kako bismo utvrdili šta je neophodno.
„Ne sumnjam da ovo možemo da uradimo prilično brzo.
„Svakako se nadam da će to biti u 2026. godine, nadam se čak i u početku 2026.“
Pogledajte video: Tramp kaže da neće preuzeti Grenland 'silom'
Potpis ispod videa,
Da li će bilo koji dogovor koji ne podrazumeva 'vlasništvo' zadovoljiti
Trampove apetite?
SAD su vojno prisutne na Grenlandu od Drugog svetskog rata.
Mogu da dovedu onoliko trupa koliko žele prema sporazumu sa Danskom iz 1951.
godine.
Već imaju više od 100 vojnika, stalno stacioniranih u bazi Pitufik na
severozapadu ostrva.
Amerika ima vojne baze u mnogim državama, između ostalog i u Nemačkoj, ali to
nisu suverene teritorije.
Tramp tvrdi da sporazum o zakupu Grenlanda nije dovoljan.
„Zemlje moraju da imaju vlasništvo, koje potom brane, ne brani se zakup, a mi
ćemo morati da branimo Grenland“, izjavio je nedavno.
Američki predsednik je pretio i da će upotrebiti silu, ako treba, kako bi
zauzeo ostrvo, ali je od te ideje odustao, što je i saopštio u Davosu.
NATO je osnovan 1949. godine, a njegovo osnovno načelo je da napad na jednog
člana jeste napad na sve ostale.
To se odnosi na napade zemalja koje nisu članice, a Danska je jasno ukazala da
bi vojni napad označio kraj transatlantskog saveza, u kojem su SAD glavni
partner.
Zašto Tramp želi Grenland?
Tramp je tokom prvog mandata pokušavao da kupi Grenland od Danske i nije jedini
američki predsednik koji je to pokušavao.
On uporno govori da je Grenlandu potrebna Amerika kako bi ga zaštitila od
mogućih ruskih i kineskih napada.
Ukazao je na njihova navodna kretanja u vodama oko ostrva, iako zvaničnici
odbrane insistiraju da u skorije vreme nije bilo povećanih pretnji Moskve i
Pekinga.
Grenland je Americi neophodan i kako bi, kako je rekao Tramp, izgradio
odbrambeni sistem Zlatne kupole, osmišljen da zaštiti SAD od raketnih napada.
Dodao je i da bi evropski saveznici mogli da sarađuju u ovom poduhvatu.
Saveznici NATO-a pokušali su da uvere SAD da će pojačati bezbednost na Arktiku.
Jedna od ideja, na kojoj insistira Velika Britanija, jeste uspostavljanje
Arktičke straže, izjavila je njihova ministarka Kuper 22. januara.
To bi bilo „veoma slično pristupu koji je NATO usvojio prema Baltičkoj straži,
misiji predviđenoj za povećanje nadzora brodova u Baltičkom moru, kada su
presečeni kritični podmorski kablovi.
Uz strateški položaj Grenlanda, SAD su govorile o ogromnim i uglavnom
neiskorišćenim rezervama retkih zemnih minerala na ostrvu, među kojima su
mnogi ključni za tehnologiju, mobilne telefone i električna vozila.
Tramp nije rekao da SAD žele bogatstvo Grenlanda, ali da je američka kontrola
nad ostrvom „zaista dobar položaj za sve, posebno kada su u pitanju bezbednost
i minerali“.
„To bi bio večni dogovor.“
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
--
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
www.antic.org
---
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње,
пошаљите имејл на [email protected].
Да бисте погледали ову дискусију, посетите
https://groups.google.com/d/msgid/siem/PH0PR13MB54467B0BB7569B019D8AE2E2AE95A%40PH0PR13MB5446.namprd13.prod.outlook.com.
