nspm.rs<http://www.nspm.rs/hronika/nizom-manifestacija-danas-se-obelezava-sretenje-%E2%80%93-dan-drzavnosti-srbije.-svecana-akademija-u-zdanju-stare-skupstine-u-kragujevcu-centralna-svecanost-kod-spomenika-vozdu-karadjordju-u-orascu.html> : Низом манифестација данас се обележава Сретење – Дан Државности Србије. Свечана академија у здању Старе скупштине у Крагујевцу, централна свечаност код споменика вожду Карађорђу у Орашцу : ~3 minutes ________________________________ недеља, 15. фебруар 2026.
Државна свечаност поводом обележавања Дана државности Србије одржава се данас код споменика вожду Карађорђу у Орашцу, где је пре 222 године на Сретење подигнут Први српски устанак. У Орашцу ће, поред председника Владе Ђура Мацута, на државној свечаности бити присутни и председник Владе Републике Српске Саво Минић и председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић. У престоници кнеза Милоша Обреновића у време када је 1835. године усвојен Сретењски устав у Крагујевцу, свечаном академијом у здању Старе скупштине у том граду биће такође обележен Дан државности. Присуствоваће јој и Стевандић и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић. Поводом обележавања Дана државности Републике Србије, припадници Гарде Војске Србије извели су почасну артиљеријску паљбу са Савског платоа на Калемегдану у Београду, са 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа. Обележавање Дана државности Србије одржано је јуче у Вишеграду у манастиру Добрун где је служен парастос погинулим борцима Војске Републике Српске и положени су венци и цвеће на споменик вожду Карађорђу. Венци и цвеће положени су и на Централни споменик погинулим борцима Војске Републике Српске на Градском тргу у Вишеграду. Заједничко обележавање Сретења у Србији и Републици Српској утврђено је Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа донесеној на Свесрпском сабору у Београду 2024. године. На Сретење 1804. године, група истакнутијих Срба, народних првака, њих приближно 300, већином из тог дела Шумадије, а делом и из других делова тадашњег Београдског пашалука, односно формално Смедеревског, изабрала је Ђорђа Петровића познатог као Карађорђа за вожда. Сретењски устав и правни сукоб са Европом Први, краткотрајни устав Кнежевине Србије донет је на Сретење 1835. године, а уставописцу Димитрију Давидовићу узори су били одговарајући правни споменици Француске, односно Белгије. Давидовићев устав био је, формално, на снази свега 55 дана, а околне силе одмах су се супротставиле таквом уставном устројству јер већина земаља ондашње Европе није ни имала уставе, па ни Аустрија и Русија. Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, а као државни празник у Републици Србији обновљен је 10. јула 2001, а слави се од 15. фебруара 2002. године. Ове године због обележавања Дан државности, који се у Србији иначе празнује 15. и 16. фебруара, биће нерадна три дана, с обзиром да Сретење пада у недељу. (РТС) -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/PH0PR13MB54468C7905268A5A14A553FDAE6FA%40PH0PR13MB5446.namprd13.prod.outlook.com.
