bbc.com<https://www.bbc.com/serbian/articles/c5yrr97wkr9o/lat>
'Naglas rekli ono o čemu se šaputalo': Izveštaj Stejt departmenta o Zapadnom
Balkanu
Marko Protić
8–10 minutes
________________________________
'Naglas rekli ono o čemu se šaputalo': Poruke Vašingtona Zapadnom Balkanu
Autor fotografije, Reuters
* Autor, Marko Protić
* Funkcija, BBC novinar
* Objavljeno
25 maj 2026
* Vreme čitanja: 7 min
Dan uoči 25. maja, datuma kada se u bivšoj Jugoslaviji slavio rođendan
doživotnog predsednika Josipa Broza Tita, koga su mnogi smatrali 'tvorcem
jugoslovenske nacije', Stejt department objavio je
izveštaj<https://www.state.gov/wp-content/uploads/2026/05/United_States_Policy_to_Promote_Regional_Stability-Accessible-HRC1399683.pdf>
u kojem ističe da je na Zapadnom Balkanu „prošla era izgradnji nacija koju su
predvodile SAD".
Ova rečenica „zazvonila" je u zemljama regiona i otvorila pitanja koliko je taj
izveštaj važan i nagoveštava li promenu američke politike prema Zapadnom
Balkanu.
Stejt department je saopštio i da pravac „američke politike na Zapadnom Balkanu
nije spasavanje ili rekonstrukcija, već stabilnost i obostrano korisna
partnerstva".
U velikoj meri, američko Ministarstvo spoljnih poslova je samo „naglas
izgovorilo ono o čemu se šaputalo, ali ne predstavlja značajno pomeranje u
diplomatiji SAD, ocenjuje Amanda Torp, saradnica vašingtonskog Atlantskog
saveta<https://www.atlanticcouncil.org/>, u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
„Dugo je postojala neusaglašenost održavanja snažnog američkog (ili evropskog)
prisustva u regionu i jasnog stavljanja do znanja da su balkanske zemlje
sposobne da iskoriste sopstvenu moć kao regiona koji je glavni transportni
koridor, ima kvalifikovanu radne snage i obilje prirodnih dobara", ističe ona.
Izveštaj Stejt departmenta je propisan Zakonom o Zapadnom
Balkanu<https://www.bbc.com/serbian/articles/c20geen45gdo/lat>, koji je Kongres
usvojio u decembru 2025. i ne predstavlja odskakanje od dosadašnje politike.
Ono što jeste odstupanje od prakse u američkoj spoljnoj politici je način na
koji diplomatija funkcioniše u drugoj administraciji Donalda Trampa.
„Izveštaj je važan, ali ne treba mu pridavati ekstreman značaj.
Skip Najčitanije and continue reading
Najčitanije
*
*
*
*
End of Najčitanije
„Tramp je okružen ljudima kojima veruje, a ostale institucije svedene su na
pomoćne organe", kaže Vesko Garčević, profesor međunarodnih odnosa na
Univerzitetu Boston<https://www.bu.edu/pardeeschool/profile/vesko-garcevic/>,
za BBC na srpskom.
Šta piše u izveštaju?
U dokumentu su kao glavni prioriteti američke spoljne politike na Zapadnom
Balkanu označeni održavanje regionalne stabilnosti, jačanje ekonomske i
energetske saradnje, suzbijanje uticaja Rusije i Kine i borba protiv
organizovanog kriminala.
Organizovane kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana predstavljaju direktnu
pretnju američkoj bezbednosti, navodi se.
Pominje se šest država - Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora,
Severna Makedonija i Srbija.
„Dosledno pominjanje šest država Zapadnog Balkana može se tumačiti i kao poruka
da zemlje koje odbijaju priznanje Kosova podstiču stalnu regionalnu
nestabilnost", ukazuje Amanda Torp.
BBC na srpskom je zatražio komentar izveštaja od ministarstava spoljnih poslova
zemalja koje se pominju u dokumentu.
Trampova administracija je usredsređena na „osnaživanje lokalnih aktera da
rešavaju sopstvene izazove, umesto na produžavanje preteranog oslanjanja na
međunarodnu intervenciju ili nadzor".
U delu dokumenta koji se odnosi na regionalnu stabilnost piše da je za 2026.
planirano održavanje razgovora sa vladama Srbije i Severne Makedonije, gde od
2024. vladu vodi desničarka stranka VMRO-DPMNE.
„Postoji ideološka bliskost administracije, pre svega sa vladama u Beogradu i
Skoplju, delimično i u Albaniji, ali tu mislim da se radi i o jakom ekonomskom
motivu zbog investicija u projekte", ocenjuje Garčević.
Nekoliko dana uoči objavljivanja izveštaja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić
napisao je autorski tekst za republikancima bliski Foks
njuz<https://www.foxnews.com/opinion/president-aleksandar-vui-europe-vilifies-trump-serbia-see-friend>
u kojem tvrdi da „Evropa demonizuje Trampa, a Srbi u njemu vide srodnu dušu".
Albanija je u junu 2025. formirala državnu
kompaniju<https://bankar.me/clanci/albanija-se-ukljucila-u-luksuzni-projekat-dzareda-kusnera-vrijedan-14-milijarde-dolara/>
kako bi preuzela udeo u velikom turističkom projektu vrednom 1,4 milijarde
dolara, koji vodi Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa.
Kao i godinama unazad, jedan od segmenta na kojima insistira Vašington jeste
smanjenje zavisnosti od ruskog gasa, ali se ističe i američki interes u
energetskom sektoru.
Američki tečni prirodni gas, nuklearna tehnologija i obnovljiva energija nude
komercijalno atraktivne, geopolitički ispravne alternative, piše u dokumentu.
„Sve su to projekti za koje je Amerika vrlo zainteresovana, pogotovo za ovaj
koji bi trebalo da poveže Srbiju i Hrvatsku preko Bosne, a u koji su direktno
uključeni neki od bliskih Trampovih saradnika", objašnjava Garčević.
Projekat predvodi novosnovana kompanija na čijem čelu se nalaze Džozef Flin,
brat Majkla Flina, bivšeg Trampovog savetnika i Džesi Binal, bivši advokat
predsednika SAD.
„Poruka zemljama regiona je da se uključe u projekte koje ova administracija
želi da sprovede.
„Ako ne mogu u energetiku jer nisu deo tih koridora, mogu u neke druge poput
jačanja kapaciteta za borbu protiv uticaja kineskog 'digitalnog puta svile',
poput 5G mreža, aranžmana sa Huaveijem i kamerama za
nadzor<https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-58740352>", kaže Garčević.
Šta ne piše u izveštaju, a može da bude važno?
Podrška teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine i očuvanje Dejtonskog
sporazuma, kao jedne od opipljivih zaostavština američke spoljne politike, i
dalje će predstavljati pravac diplomatskog broda SAD u regionu.
Međutim, nedavna ostavka Kristijana
Šmita<https://www.bbc.com/serbian/articles/c2021vgn57go/lat>, visokog
predstavnika u BiH, čiji mandat su obeležile nesuglasice sa rukovodstvom
entiteta Republike Srpske, ukazalo je da je izgubio podršku SAD.
„Njegova odluka da napusti Sarajevo dolazi u pravom trenutku, dok međunarodna
zajednica zajedno radi na okretanju nove stranice i smirivanju napetosti u
BiH", rekao je portparol Stejt departmenta za BBC.
U izveštaju se nijednom ne pominje kancelarija visokog predstavnika (OHR) i to
ukazuje na određenu promenu u odnosu na prethodne slične dokumente.
„Amerika stoji iza Dejtona, ali podržavanje sporazuma bez pozivanja na njegovu
reformu, što su ranije činile administracije - jeste jedna od suština ove
poruke SAD", smatra Garčević.
Poruka iz izveštaja da su SAD spremne da pruže podršku „tamo gde je njihovo
učešće traženo" ukazuje da Vašington ipak ne isključuje aktivniji angažman u
regionu.
„Ta formulacija može da se odnosi i na trenutnu nelogičnu ustavnu strukturu
Bosne koja je stvorena u SAD i uz snažan američki doprinos.
„Amerika ima poseban mandat da se angažuje kako bi se sprovele pozitivne
ustavne reforme - posebno iz bezbednosne perspektive čime bi se omogućilo
članstvo Bosne u NATO", ističe Amanda Torp iz Atlantskog saveta.
Pored OHR, u dokumentu Stejt departmenta uočljivo je da se samo jednom pominju
„evropski partneri".
Borba protiv korupcije označena je takođe samo jednom mestu i to u kontektstu
sprečavanja „zlonamernog" uticaja Rusije u Kine.
„Nezavisno sudstvo i sloboda medija, koji su često bili postulati SAD u
izveštajima o regionu, sada su nestali", govori Garčević.
Šta dalje?
Kongres traži od Stejta deparmenta kao izvršne grane vlasti detalje i
objašnjenja spoljne politike i ovaj izveštaj je standardni deo tog procesa.
„SAD će nastaviti politiku koja omogućava i stabilnost i privrednu saradnju, a
istovremeno će kao neprijatelje gledati aktere koji ometaju napredak",
ocenjuje Torp.
Izveštaj Stejt departmenta u prošlosti je često mogao da utiče na stav Kongresa
o spoljnopolitičkim pitanjima, pogotovo kada su izaslanici za određeni region
bili pozivani na saslušanja u ovaj dom.
„U ovoj administraciji se mnoge stvari rade van formalnih kanala kojima je
Amerika do sada delovala na Balkanu", kaže Torp.
Američka spoljna politika trenutno je zaokupljena većim izazovima od Balkana,
kao što su pronalaženje sporazuma za kraj sukoba sa Iranom i rat u Ukrajini, a
nazire se i novo žarište - sa
Kubom<https://www.bbc.com/serbian/articles/cpwp0zkdk70o/lat>.
„Ali ako uzmetu u obzir širu sliku i uporedite Balkan sa krizama sa kojima se
SAD suočavaju, vidite koliko je i da li region značajan za Ameriku", zaključuje
Garčević.
Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100
zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 121 zemlje, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka,
Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina,
Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao
što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme
za nas, javite se na [email protected]
--
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
www.antic.org
---
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње,
пошаљите имејл на [email protected].
Да бисте погледали ову дискусију, посетите
https://groups.google.com/d/msgid/siem/IA1PR84MB303667C5D7E71B33C59C97E7AE082%40IA1PR84MB3036.NAMPRD84.PROD.OUTLOOK.COM.
