bbc.com<https://www.bbc.com/serbian/articles/c2020y1yq7eo/lat>
Zapadni Balkan: Da li će Tivat postati novi pojam u rečniku proširenja Evropske
unije
Aleksandar Miladinović
6–8 minutes
________________________________
[Lideri Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana posle sastanka u Tivtu]
Autor fotografije, Predsednik Crne Gore
Potpis ispod fotografije, Zajednička fotografija posle sastanka
* Autor, Aleksandar Miladinović
* Funkcija, BBC njuz na srpskom
* Objavljeno
5 jun 2026
* Vreme čitanja: 5 min
Samit Evropske unije i Zapadnog Balkana u Tivtu bio je na mnogo načina
istorijski za Crnu Goru, ali bi mogao da postane jednako važan i za ostatak
regiona koji sporo putuje ka Evropi.
Za najmanju balkansku zemlju, okupljanje visokih zvanica bila je potvrda i
proslava neprikosnovene liderske pozicije među preostalim zemljama koje žele
članstvo u Evropskoj uniji.
Emanuel Makron, koji je dan počeo džogingom na tivatskoj rivi, prvi je
francuski predsednik ikada koji je posetio Crnu Goru.
Fridrih Merc, nemački kancelar, prvi je čelnik nemačke vlade koji je došao u
zvaničnu posetu Crnoj Gori.
„Nije ovo bio samo sunčan dan, već i dobar dan za čitavu Evropu i ovaj region.
„Mi vas želimo i cilj ostaje punopravno članstvo svih zemalja ovog regiona",
nije imao dileme Merc.
Nemački i francuski lider su okupljanje u luci Porto Montenegro iskoristili da
predstave nove ideje o naizgled beskrajnom procesu proširenja Evropske unije.
U Tivat su kao prtljag poneli neformalni predlog o stepenastom priključenju
zemalja Uniji, a kao suvenir iz Crne Gore nose podršku da se ideja pretoči u
konkretan plan.
Skip Najčitanije and continue reading
Osim žive nade za ulazak zemlje u evropsku porodicu za dve godine, evropski
lideri su Boki kotorskoj za uspomenu ostavili i dva dana potpuno blokiranih
puteva, obustavljenog trajektnog saobraćaja, mnogo čekanja u dugim kolonama
automobila i autobusa.
Šta piše u nemačko-francuskom predlogu?
Potpis ispod fotografije, Nemački kancelar Fridrih Merc
Pred polazak na balkansku odiseju, Merc i Makron sastavili su takozvani
non-pejper.
To je dobro isprobana diplomatska forma komunikacije u vidu dokumenta koji nema
naslov, datum, potpis, niti obavezu sprovođenja, a može ozbiljno uticati na
međunarodne odnose.
Berlin i Pariz iz korena žele da promene proces priključenja Evropskoj uniji za
najsporije balkanske zemlje.
Dugotrajni proces otvaranja i zatvaranja poglavlja i klastera, koji
predstavljaju grupisana pregovaračka pitanja, pretvorio bi se u postupno
prilaženje kandidata evropskim institucijama.
Zemlje bi, i pre nego što bi postale punopravne članice, mogle da budu deo
nekih sastanaka evropskih institucija, učestvuju u donošenju pojedinih odluka,
koriste određene prednosti programa za članove.
Ipak, pisci dokumenta upozoravaju da ova ulica ne bi bila jednosmerna:
privilegije bi mogle da budu i oduzimane, ukoliko bi u zemljama bila narušena
demokratija ili se ne sprovode reforme.
Takođe, Berlin i Pariz garantuju da ovo stepenasto priključivanje ne bi u
potpunosti zamenilo punopravno članstvo, već se nadaju da će novi mehanizam da
ubrza put ka njemu.
I pre članstva, zemlje koje usklade sopstvenu spoljnu politiku sa evropskom, u
čemu je Srbija među najslabijima, mogle bi da učestvuju na sastancima Komiteta
za spoljne poslove EU.
Za one koji primene evropska pravila tržišta, otvoren bi bio pristup širokoj
Evropskoj ekonomskoj zoni koju čine 27 članica EU, Island, Norveška,
Lihtenštajn, Andora i San Marino.
Konačno, i pre članstva, stanovnici zemalja Zapadnog Balkana mogli bi da
učestvuju u programima studentske i kulturne razmene, transportne zajednice,
ali i telefoniraju bez visokih cena u romingu.
Ko se obradovao nemačko-francuskom predlogu
Potpis ispod fotografije, Aleksandar Vučić
Lideri Evropske unije i Zapadnog Balkana tradicionalno se sreću dvaput
godišnje, ali retko kada su podelili toliko optimističnih poruka, kao posle
susreta na jadranskom suncu.
Čak je i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, rekao da „nikad nije tako
euforičan" kao posle ovog susreta sa evropskim liderima.
Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta, rekao je da pristupanje Zapadnog
Balkana ostaje evropski prioritet.
„Videli smo danas zajedničku ambiciju da što pre ostvarimo rezultate proširenja
i zato razgovaramo o novim idejama za ubrzanje procesa, povećanje poverenja i
motivacije."
Nikušor Dan, rumunski predsednik, upozorio je da se Evropa kreće po tankoj žici
u odnosima sa Balkanom jer su za njega zainteresovani i drugi igrači na
međunarodnoj sceni, pa ovaj predlog vidi kao način da EU dodatno za sebe veže
ovaj region.
Nova tema na starom stolu obradovala je i one koji na evropskom putu već
godinama ne napreduju.
„To bi promenilo ritam i energiju pristupa EU jer bi značilo da, kada uradite
nešto, možete da sedite za stolom", smatra predsednik Srbije.
Ipak, baš o Srbiji izdvojeno mišljenje imao je nemački kancelar.
„Jasno smo rekli da smo pred Srbiju postavili jasan put ka Evropskoj uniji, ali
Srbija mora da odluči gde stoji.
„Politika koja se ljulja između Rusije, Kine i Evrope jednostavno nije moguća -
Srbija mora jasno da odluči gde se vidi u budućnosti", napomenuo je Merc.
Od Tivta - dva puta
Autor fotografije, Predsednik Crne Gore
Potpis ispod fotografije, Predsednik Crne Gore Jakov Milatović sa evropskim
liderima
Samit u Tivtu mogla bi da bude i svojevrsna raskrsnica balkanskih puteva koji
vode ka Briselu.
Dok pet zemalja (Albanija, Srbija, Bosna i Hercegovina, Severna Makednonija i
Kosovo) detaljno čitaju nemačko-francuski predlog, Crna Gora čvrsto veruje da
će za dve godine postati punopravna članica EU.
I to po aktuelnom, a tada možda već „starom" metodu.
„Za nas se već piše Ugovor o pristupanju i mislim da je naša pozicija
drugačija", smatra Jakov Milatović, predsednik Crne Gore, u čemu su ga podržali
i evropski lideri.
Domaćin kaže da njegova zemlja samitom u Tivtu sada „zbližava Evropu".
„Cilj Crne Gore je da zemlja postane deo Unije do 2028. godine što je postao
nacionalni projekat i uveren sam da je taj cilj realan i dostižan", kaže
Milatović.
Crnogorski zvaničnici najviše pažnje poklonili su francuskom gostu, ne samo
zato što je prvi put jedan tako visoki gost iz ove zemlje došao u Crnu Goru.
Zvanični Pariz često je oklevao u davanju zelenog svetla u raznim etapama
crnogorskih pristupnih razgovora, ali je domaćinima nadu ulila srdačnost
Emanuela Makrona i poruka da „smo svi na strani Crne Gore da joj pomognemo da
se što pre integriše".
Pristupna slagalica se polako sklapa porukom iz Berlina koji Crnu Goru jasno
vidi kao daleko odmaklu u odnosu na sve ostale zemlje Zapadnog Balkana.
„Nadam se da ćemo u Briselu brzo završiti razgovore i sledeću etapu, te da ćemo
vlastima i narodu poslati jasnu poruku - vi ste domaći zadatak uradili i možete
biti članica EU", zaključio je kancelar Merc.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas
OVDE<https://www.youtube.com/@bbcnewsnasrpskom>.
--
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
www.antic.org
---
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње,
пошаљите имејл на [email protected].
Да бисте погледали ову дискусију, посетите
https://groups.google.com/d/msgid/siem/IA1PR84MB30360F5B448679B96EB3CCB8AE1E2%40IA1PR84MB3036.NAMPRD84.PROD.OUTLOOK.COM.
