"VREME", 5. Juli 2001.
Pise: Milos Bobic
SEZONA
Sat otkucava i ti se otkucaji sabiraju u kalendar. Kalendar meri dane i
mesece. Medjutim, nase puno i stvarno saznanje vremena odredjeno je
sezonama. One nisu korektiv mehanickog otkucaja sata vec prirodni,
uocljivi i sigurni znaci protoka vremena. Sezone su prirodne pojave koje
odrazavaju kompleksni totalitet vremena. Priroda i nase biolosko bice u
njima ostvaruju jedini dinamican i pun dijalog. Noc se d� prevariti i u
njoj ostati budan, kao sto se dan moze prespavati, ali se sezonska
uslovljenost suncanih dana, toplote i plodova ne moze falsifikovati. Iz
ovoga su neposredno proizasli raspolozenja, vrsta odece, trpeza i
jelovnik, boje - kako prirode tako garderobe, ponasanje, pa i boravista.
U agrarnom drustvu je ceo zivot bio njima predodredjen i odredjen a
vrsta radova u polju i nacin zivota njima usaglaseni. Znalo se kada se
seje, kada zanje a kada organizuju svadbe, slave i svetkovine. Tako je i
podela ljudskog zivota na cetiri doba bila opsesija mnogih
srednjovekovnih i klasicnih majstora u literaturi, jos cesce u
slikarstvu. Ni popularna umetnost anonimnih narodnih umetnika na
kuhinjskim krpama i tematskim slikama za iznad postelje nije zaostajala
u trosenju ove precizne i banalne metafore. Ali, da zavrsimo sa
teoretskim mrsom o vremenu zakljuckom da su sezone esencijalno merilo
nase svesti o protoku vremena.
I pored svega ne treba idealizovati tradicionalnu kulturu. Toplih dana
ima i u zimu, a leto moze da zakaze. Ono sto sigurno ostaje to su
plodovi - voce i povrce, koji nepogresivo obelezavaju sezonu, trpezu i
avanture. Zna se kada se kradu tresnje, kada lubenice, a kada breskve.
Decji svet je time poprilicno jasno odredjen. Cak su i vicevi o
kradljivcima vocnjaka i kaznama za uhvacene prestupnike bili sezonski
grupisani. Obicno su se tu vrtele sljive, jabuke i lubenice, znaci doba
izmedju avgusta i septembra. Bila su to prilicno jasno odredjena vremena
a plodovi njegove ikone.
Medjutim, cela ova prica proizilazi iz kulture regiona gde su sezone
uocljive i bogato obelezene svojim specificnim senzacijama. Na dalekom
severu je bogatstvo sezonskih senzacija manje. Ali su tamo i ljudi
dosetljiviji. Na mesto cekanja sezonskih plodova koji i ovako nikada
nece roditi i sazreti domisljeni su trikovi njihove nabavke. Nezavisno
od lokalnih uslova, sunca i prirode, pa tako i od sezona.
Globalna ekonomija i trgovina vec vekovima omogucavaju da se banane,
mango, (papaja), kivi i ostalo juzno voce konzumiraju sirom sveta. U
proteklom veku je trgovina razvijena a sa njom i gastronomski apetiti
tako da se pored uobicajenog asortimana juznog voca u prodavnici iza
ugla mogu kupiti grozdje iz Argentine u januaru, lubenice iz Izraela u
martu ili juznoafricke tresnje u decembru. Time je, sasvim sigurno,
neizmerno olaksan zadatak buducim ocevima koji pokusavaju da udovolje
ponocnim hirovima trudnica. Time je i znacenje globalizacije, kako
ekonomske tako i kulturne, dobilo svoj dnevni, javni i opsti billboard.
Ovim malim znacima opste potrosnje pojacan je osecaj pripadnosti
globalnom drustvu. Ostalo je jedino problematicno ko i koliko moze da ih
plati, sto su u trzisno orijentisanoj ekonomiji i kulturi pitanja od
manjeg znacaja.
Pored globalne trgovine nista manje znacajno mesto u relativizovanju
znacaja sezona ima tehnologija proizvodnje hrane. U staklenicima se
danas uzgajaju paradajz, paprike, rotkvice, tikvice i ostalo povrce bez
ikakvog kontakta sa tradicionalno shvacenom prirodom. Osvetljenje je
vestacko, temeperatura se kontrolise, a zemlja je zamenjena vodom sa
pazljivo doziranim supstancama. Paradajz od kog u februaru pravite
salatu je puki proizvod nauke - hemije i fizike. U velikim staklenicima,
cesto podignutim na sprat, rade ljudi i ponekad se dogodi tehnoloski
kiks pa se ljubicaste paprike na zelenoj pijaci prodaju za koju paru
jeftinije. Ako pitate otkud bas ljubicaste, sledi odgovor da je
verovatno neko greskom boju od patlidzana stavio u instalaciju za
papriku a prodavac je misljenja da ta boja paprici bas odlicno stoji. Da
nije cepidlaka koji insistiraju na tri osnovne boje paprike, da se
umetnicima pusti na volju, pijace bi izgledale mnogo veselije. Ali,
dobro sad, ko hoce da se gosti nezavisno od prirodnih ciklusa mora biti
svestan da postoji odredjena cena koju za to zadovoljstvo mora da plati.
Nevolja je drugacije prirode. Tamo gde se odredjeni princip proizvodnje
odomacio on postaje prirodna stvar i deo kulturnih normi. Zato i u maju,
u sezoni jagoda, bakalin iza ugla nudi holandske jagode iz staklenika.
Stavise - tri sorte holandskih jagoda. Za svaku od njih je na gajbici
precizno opisan stepen slatkoce i ukus, a velicina i boja za svaku od
njih je k'o ispod cekica - sve su iste.
Pravi gastronomi, a posebno ljudi navikli na prirodnu hranu, medjutim, u
maju pokusavaju da zadovolje svoje navike i tragaju za jagodama iz
Francuske i Spanije. Ima ih samo kod pojedinih piljara, dok ostali
prodaju iskljucivo domace i sa cudjenjem gledaju kupca koji trazi
uvozne. Holandske su veoma ukusne i divno mirisu, hvali piljar svoju
robu. Da, ali sad je sezona pravih jagoda, politicki nekorektno zakera
kupac. Ove su veoma slatke, nastavlja piljar, prelazeci preko grube
opaske kupca i sece jednu na pola, za probu. Ma ne, nije potrebno. Znam
da su ove slatke, ali samo sada ima onih koje rastu iz zemlje, nastavlja
tvrdoglavo kupac. Slusajte, piljar koristi svoj poslednji i najskuplji
argument, ova sorta raste iz zasecerene vode.
Zivot je modernizovan. Zavisnost od sezona je smanjena i to je shvaceno
kao izraz covekovog oslobadjanja zavisnosti od prirode. Znak progresa, u
svakom slucaju. Danas, u eri virtuelne kulture, sezone se cine jos manje
vaznim kao kontekst ponasanja i aktivnosti. Svakako da tehnoloskom
progresu moramo da budemo zahvalni za komfor koji danas uzivamo. Kad je
hrana u pitanju takodje, ali, koliko se secam, jagode sa slagom se ipak
beru samo u maju.
"BLIC" 8. JULI 2001.
Predrasude prema homoseksualcima, narkomanima i feministkinjama vece
nego prema drugim etnickim grupama
ZURKA ZAMISLJENA, PROVOD ODVRATAN
Pise: Ivan Minic
U redovnom omnibus istrazivanju beogradske agencije "Partner", koje se
izvodi na hiljadu punoletnih ispitanika na citavoj teritoriji Srbije,
nedavno je ispitivan i stav gradjana Srbije o manjinskim grupama,
odnosno njihove razlicite predrasude. Ispitanicima se postavilo samo
jedno pitanje, ali je na osnovu dobijenih odgovora moguce odgovoriti na
vise aktuelnih dilema. Trebalo je da zamisle da se nalaze na nekoj
zabavi, na kojoj se, izmedju ostalih nalaze i sledece osobe (zamisljene
licnosti):
- poznati TV voditelj, homoseksualac
- bivsi sportista za koga se zna da ima AIDS
- manekenka iz Beograda, Albanka
- pozorisni glumac, narkoman na lecenju
- pisac iz Sarajeva, Musliman
- uciteljica iz Pozarevca, dobitnik nagrade "Najdrazi ucitelj"
- trubac poznatog orkestra iz Vranja, Rom
- feministkinja iz Niksica
Zadatak ispitanika je bio da ove osobe poredjaju po redu, od onih sa
kojima bi se najradije druzili na zabavi, do onih sa kojima se ni u kom
slucaju ne bi druzili.
Mozemo da uocimo da gotovo svi ovi zamisljeni likovi imaju dve
karakteristike: jednu "pozitivnu" - neko popularno zanimanje (pisac,
sportista, manekenka, TV voditelj...) i jednu, uslovno recenu,
"negativnu", posebno ako se tako shvati sama pripadnost nekom drugom a
ne srpskom narodu (Rom, Musliman, Albanka) ili nekoj od marginalnih
grupa (feministkinja, narkoman, homoseksualac i osoba obolela od
AIDS-a). Jedino uciteljica iz Pozarevca nema izrazito "negativnu"
karakteristiku (ako ne racunamo da ovaj grad godinama nije bio bas
preterano popularan), dok je feministkinja iz Niksica, kako je neko
primetio, "apsolutno virtuelan lik", pa kao takav nema ni izrazito
"pozitivne" ni izrazito "negativne" karakteristike (naravno, ako
smatramo da je biti feministkinja samo po sebi negativno, a videcemo da
za mnoge i jeste). Istrazivaci su ocekivali da ce "negativna"
karakteristika nadvladati pozitivnu i odredili redosled kojim se
prihvataju zamisljeni likovi. Merenje predrasuda je veoma slozeno. Iako
ovako postavljeno pitanje, metodoloski nije idealno, ono je ipak dosta
efikasan pokazatelj stavova, odnosno predrasuda stanovnistva Srbije
prema odredjenim grupama.
Na prvom mestu po prihvacenosti nalazi se "uciteljica iz Pozarevca". S
obzirom da se ona ne bavi ni jednim od "atraktivnih" zanimanja koja se
pominju u pitanju, mozemo zakljuciti da je uciteljica odabrana po
kriterijumu "normalnosti", odnosno zbog toga sto ne spada ni u jednu
"sumnjivu" grupu, to jest nije Romkinja, Muslimanka, homoseksualka ili
narkomanka. Sledeci po prihvacenosti je "trubac iz Vranja", a zatim
slede "pisac iz Sarajeva" i "manekenka iz Beograda". Vidimo da su u
pitanju pripadnici drugih naroda (koji nisu Srbi). Mozemo uociti da se
licnost koja se bavi jednim veoma atraktivnim zanimanjem - manekenka-
nalazi tek na cetvrtom mestu, verovatno zato sto je istovremeno i
Albanka. Istini za volju, ispitanici muskog pola su nesto vise
prihvatili ovu (zamisljenu) manekenku, pa je ona kod muskaraca na trecem
mestu, ali je zato kod zena tek na sestom. Tek posle ovih pripadnika
drugih naroda, po prihvacenosti dolaze pripadnici "odbacenih" socijalnih
grupa: na petom mestu je "pozorisni glumac, narkoman na lecenju", sledi
"bivsi sportista za koga se zna da ima AIDS", a na samom dnu po stepenu
prihvatanja se nalaze "feministkinja iz Niksica" i "poznati TV voditelj,
homoseksualac". Dakle, prihvatanje takozvanih "marginalnih" grupa je jos
manje nego prihvatanje pripadnika drugih naroda. Na poslednjem mestu se
nalazi "homoseksualac", kome nije pomoglo ni sto je istovremeno i
"poznati TV voditelj". Moglo bi se reci da je biti homoseksualac u
Srbiji nesto veoma nepopularno, te da je lakse prihvatiti cak i
narkomana ili nekog ako ima AIDS. Posebno je zanimljivo da se u
"drustvu" sa homoseksualcem (odnosno izopstena iz drustva) nasla i
feministkinja iz Niksica. Ako stav odbijanja homoseksualaca i nije
posebno veliko iznenadjenje (videli smo, nazalost, kako su prosli oni
koji su zeleli da pokazu kako su homoseksualci ravnopravni clanovi ovog
drustva) postavlja se pitanje sta je "skrivila" jedna feministkinja,
koju takodje niko ne prihvata. Zar je u Srbiji toliko "strasno" boriti
se za prava zena? Gotovo isto toliko "strasno" kao biti homoseksualac?
Jos jedan podatak je da, ako podelimo ispitanike po razlicitim
karakteristikama (uzrast, pol, obrazovanje, tip naselja (selo-grad))
feministkinja i homoseksualac se uvek nalaze na pretposlednjem ili
poslednjem mestu (inace, kod muskaraca feministkinja je na
pretposlednjem a kod zena na poslednjem mestu). Dakle "neprijateljstvo"
prema homoseksualcima i feministkinjama je univerzalna "vrednost" naseg
drustva, i bice potrebno mnogo truda i vremena da to izmeni.
"DANAS" 7.-8. JULI 2001.
Kako u Kotoru resavaju ekoloske probleme
DECA "U ODBRANI" GRADA
Pise: J. V. T.
Devojcice i decaci, volonteri ekoloske patrole koja ordinira Starim
gradom u Kotoru od pocetka ovog meseca, evidentiraju ekoloske prekrsaje
i upozoravaju gradjane koji se ne pridrzavaju komunalnog reda. Akciju je
organizovala Mesna zajednica Stari grad u saradnji sa Sekretarijatom za
ocuvanje prirodne i kulturne bastine SO Kotor.
- Ovo nije prvi put da se djeca i omladina Kotora na ovaj nacin
organizuju. Kazne za komunalne, odnosno ekoloske prekrsaje iznose od 80
njemackih maraka, koliko je minimalna radna nadnica, pa do 16.000 maraka
- rekao je Aleksandar Milosevic, nacelnik Sekretarijata za ocuvanje
prirodne i kulturne bastine Skupstine opstine Kotor.
Prema recima predsednika Mesne zajednice Stari grad Ruzice Ivanovic,
volonteri zajedno sa komunalnom inspekcijom opominju gradjane koji
bacaju smece na nedozvoljenim mestima ili gaze travu, i zapisuju
registarske brojeve motornih vozila koja se nedozvoljeno voze ulicama i
trgovima starog jezgra Kotora.
- Smatramo vrlo efektnom situaciju kada decak od deset godina
"pedagoski" opomene odraslog coveka zato sto je bacio papir na ulicu ili
sto vozi motor kroz grad. Mislim da ce ljudi uskoro poceti drugacije da
se ponasaju, da ce izgraditi ekolosku svest - rekla je Ruzica Ivanovic.
Savetnik za zastitu prirodne i kulturne bastine Kotora Slavica Kascelan
kaze da je ova akcija deo prve faze Lokalnog akcionog ekoloskog plana na
ciju se izradu i sprovodjenje grad Kotor obavezao potpisivanjem AALBORG
povelje 1998. godine.
- Prva faza je na neki nacin i najvaznija i podrazumeva ukljucivanje
javnosti u problem. U tu svrhu je odstampan i letak koji je deljen
gradjanima Kotora, na kome su nabrojani problemi grada, kao sto su
vodosnabdevanje, kanalizacija u gradskim naseljima, zastita spomenika i
revitalizacija kotorskog bedema. Otvorili smo i "zeleni telefon", broj
na koji gradjani mogu da se jave i daju svoje vidjenje problema - rekla
je Slavica Kascelan.
BBC NEWS, 8 jul 2001
Komesanje u Hrvatskoj zbog ekstradicija
Hrvatska vlada je usla u krizu posle donosenja odluke o saradnji sa
medjunarodnim sudom za ratne zlocine u Hagu.
Kasno u subotu, vlada je odlucila da tribunalu izruci dve osobe optuzene
za ratne zlocine sto je dovelo do ostavke cetiri ministra.
Dopisnik BBC-ja Ray Furlong kaze da sudbina vladajuce koalicije od pet
stranaka sada visi o koncu. 18 meseci stara vlada mogla bi krajem ove
nedelje da izgubi poverenje.
Pred glasanje o poverenju vladi ocekuju se masovne demonstracije u znak
podrske osumnjicenima koji nisu imenovani ali se pretpostavlja da je rec
o komandantima tokom rata koji je usledio posle raspada Jugoslavije
devedesetih godina.
Gradjani u Hrvatskoj mahom gledaju na sve ucesnike tog konflikta kao na
ratne heroje.
Glavni tuzilac Haskog tribunala, Carla Del Ponte je u petak doputovala u
Zagreb kako bi uticala na premijera Ivicu Racana da bez odlaganja
postupi po zapecacenim optuznicama koje je tibunal podigao pre gotovo
mesec dana.
Kao i u Srbiji, odluka da se saradjuje sa tribunalom izazvala je
nesuglasice izmedju reformista i nacionalista.
"Bojim se da ne dodje do nemira. Svaki normalan covek bi strahovao zbog
toga, pogotovo sto sada pocinje turisticka sezona, ali nadam se da do
toga nece doci", rekao je premijer Ivica Racan.
U februaru ove godine, 150,000 ljudi je ucestvovalo u demonstracijama
zbog sudjenja jednom bivsem generalu u gradu Splitu.
Hitna sednica
Odluka da se izruce ove dve osobe osumnjicene za ratne zlocine usledila
je u subotu posle celodnevne hitne sednice vlade.
Zamenik premijera, Goran Granic i jos tri ministra, svi clanovi
Racanovog kljucnog saveznika, Socijalno liberalne partije, podneli su
ostavke cim je odluka doneta.
Socijal liberali imaju 23 og 151 poslanika u parlamentu, dok ekstremno
nacionalisticka HDZ, bivsa vladajuca partija, drzi 41 mesto.
Ako Socijal liberali odluce da glasaju protiv vlade, Racanovi Socijal
demokrati mogu da ocekuju izglasavanje nepoverenja.
Istraga
Hrvatska drzavna novinska agencija Hina citirala je neimenovani vladin
izvor prema kojem su osumnjiceni verovatno general Ante Gotovina,
komandant tokom ofanzive 1995, i general Rahim Ademi, Albanac poreklom
sa Kosova.
Postoje spekulacije da bi Ademi mogao biti odgovoran za ubistva nekoliko
desetina hrvatskih Srba tokom odvojene ofanzive u centralnoj Hrvatskoj
1993.
Haski tuzioci poceli su da istrazuju ubistva nekoliko stotina hrvatskih
Srba pocinjenih 1995. posle akcije hrvatske vojske za povracaj
teritorije koju su 1991. okupirali pobunjenici uz podrsku Jugoslavije.
Medjunarodni pritisak
Hrvatska bi se mogla suociti sa medjunarodnom izolacijom, pa cak i
sankcijama ukoliko vlada ne isporuci optuzene.
Ivica Racan je izjavio da je njegova vlada "izabrala put saradnje
nasuprot konfrontaciji", i dodao da bi "odbijanje zahteva Haga gurnulo
Hrvatsku u ambis balkanskog konflikta."
Najvece udruzenje veterana hrvatskog rata 1991. preti da ce organizovati
masovne proteste protiv bilo kakve ekstradicije.
"Nece biti izrucenja; mi cemo ih spreciti", kaze lider ovih veterana
Mirko Condic. Njegova organizacije je u februaru uspela da okupi preko
100,000 ljudi na demonstracijama protiv sudjenja generalu Noracu.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
