|
UPOZORENJE INSTITUTA G-17 POVODOM EKSPERTSKIH ANALIZA IZ SVETA
Jugoslaviji preti zavisnost od inostranstvaStudija koju su pripremile Svetska banka i Evropska komisija predvi�a "spor povratak u budu�nost" i nacionalni dohodak od 2.500 dolara po stanovniku tek 2010. godineAko se budu ostvarile projekcije iz studije "SR Jugoslavija - Raskid sa pro�lo��u: put ka stabilnosti i rastu", koju su pripremili Svetska banka i Evropska komisija, onda bi ovda�nje stanovni�tvo moglo da se nada prili�no sporom "povratku u budu�nost". Re� je o ekspertskoj viziji po kojoj bi ekonomski razvoj SR Jugoslavije u narednih deset godina, uz rast bruto dru�tvenog proizvoda od prose�no �etiri odsto godi�nje, mogao da donese Jugoslovenima nacionalni dohodak po stanovniku od oko 2.500 dolara u 2010. godini. Predstavljaju�i osnovne elemente ove me�unarodne studije, dr Vladimir Gligorov, saradnik Instituta G-17, rekao je na ju�era�njoj konferenciji za novinare, prilikom promocije najnovijeg broja Biltena G-17, da je takav plan te�ko odr�iv, a ako jeste onda novi oporavak uglavnom zavisi od inostranstva. - Ovaj plan sadr�i ozbiljnu opasnost od zemlja padne u zavisnost od inostranih donacija, kao �to je to slu�aj sa Bosnom i Hercegovinom i jo� nekim dr�avama na Balkanu. Zato smatram da nam jedino preostaje br�e i efikasnije otklanjanje mikroekonomskih neravnote�a, pogotovo bud�etskih deficita i smanjivanje javne potro�nje. Ina�e, i posle primene ovog desetogodi�njeg me�unarodnog programa, �ak i ako se ostvare svi planirani rezultati, ova zemlja �e ostati veoma siroma�na i bi�e optere�ena unutra�njim i spolja�njim deficitima - rekao je dr Gligorov. U studiji o desetogodi�njem razvoju SR Jugoslavije re� je o planovima za Srbiju i Crnu Goru, dok je iz ove ekspertske ekonomske analize Kosovo isklju�eno. Kako je saop�tio dr Gligorov, strategija razvoja zasnovana je na samo dva instrumenta: me�unarodna podr�ka i doma�e reforme. Spolja�nji finansijski priliv za period do 2004. godine odre�en je na 3,9 milijarde dolara. Tokom �itave decenije, od 2001. do 2010. godione, strana ulaganja trebalo bi da iznose oko dve milijarde dolara godi�nje. Plan razvoja SRJ, zatim, predvi�a da bi izdaci za javnu potro�nju trebalo da iznose od oko 48 odsto po�etkom ove decenije na oko 45 odsto dru�tvenog proizvoda krajem 2010. godine. Istovremeno, bud�etski deficit bi trebalo da se smanji sa oko 8 odsto dru�tvenog proizvoda po�etkom ove decenije, na oko 4 odsto na kraju 2010. godine. - Program pokazuje da je re� o prili�no dugom putu do stabilnosti, za razliku od drugih zemalja u tranziciji. Kod ostalih je makroekonomska stabilnost uzimana kao uslov odr�ivog rasta, a ovde se glavni izvori nestabilnosti toleri�u tokom deset godina. Za�to se kreatori ovog ekonomskog programa nisu opredelili za radikalnije re�enje? Taj se izbor mo�da zasniva na stepenu politi�ke stabilnosti u Jugoslaviji, a mo�da i postoji pre�utna ocena da je Jugoslavija zemlja i privreda koja je sklonija zavisnosti od strane pomo�i nego �to je sama spremna za radikalnu tranziciju - ocenio je dr Vladimir Gligorov. Politi�ka nestabilnost Prema re�ima dr Gligorova, bolje bi bilo da SR Jugoslavija po�ne sama radikalnije da se osloba�a svih makroekonomskih deficita nego da dalje pada u zavisnost od inostranstva. Ozbiljnu poruku politi�arima uputio je i drugi ekspert iz Instituta G-17, dr Branko Milanovi�, stru�njak Svetske banke, koji je govorio na temu "�ta mo�emo nau�iti od dosada�njih iskustava zemalja u tranziciji". - Politi�ari ovde nisu nau�ili lekciju da je Milo�evi� pao zato �to su ljudi ovde lo�e ekonomski �iveli, uz stalne politi�ke tenzije. Ljudima sada treba politi�ki mir, a ne neki "cik-cak" tranzicioni tok kakav ima Bugarska, gde svaki �as padaju vlade, ili Moldavija gde su komunisti ponovo do�li na vlast. Jugoslavija nije Italija da mo�e sebi da dozvoli �e��e smene vlada - rekao je dr Milanovi�. Nagla�avaju�i da je najva�nije da se �to pre zaustavi konfuzija na politi�kom planu oko toga da li �e i kada biti novih izbora, �ta �e biti sa saveznom vladom ili - sledi li rekonstrukcija republi�ke vlade, dr Milanovi� je rekao da bi ekonomske vesti trebalo da budu centralna meta interesovanja ukupnog dru�tva, ukoliko se �eli napredak. Iskustva drugih u tranziciji su, pored ostalog, pokazala da je posebno zna�ajan razvoj privatnog sektora. Dobar primer za to su promene u Ma�arskoj i Poljskoj ali je lo� na�in na koji je privatizacija obavljena u Rusiji i u Ukrajini: - Takve mutne privatizacije ne samo da su pogune za ekonomsku efikasnost ve� imaju jo� dve lo�e posledice. Prvo, umesto da ljudi poku�avaju da stvore ne�to novo, energija stanovni�tva usmerava se na grabe� nacionalnog bogatstva. Drugo, po�to u takvoj kombinaciji dobija samo mali broj ljudi, onda ve�ina ostaje nezadovoljna. To ostavlja opasne politi�ke posledice, a privatizacija biva odba�ena od ve�ine stanovni�tva jer u njoj vide samo kra�u - rekao je dr Milanovi�. Inflacija do 45 odsto Upozoravaju�i da su ekonomski rast, razvoj i smanjenje nezaposlenosti najbolji lek za dobro vo�enje socijalne politike, dr Milanovi� je rekao da je iluzija o�ekivati da �e sada�nja socijalna politika, sa nivoom standarda od oko 1.000 dolara po stanovniku, mo�i da re�ava sve probleme dru�tvene napetosti. Nagla�avaju�i da je uslov za ekonomsku stabilnost u uspostavljanju politi�ke stabilnosti, dr Milanovi� je istakao da je malo verovatno da �e bilo koji ozbiljni strani kapital do�i u Srbiju ako se veruje da svaki problem mo�e da se re�i otcepljenjem ili povremenim izborima, jer to pokazuje nedostatak zrelosti politi�kih aktera na jugoslovenskoj sceni. O makroekonomskoj stabilnosti govorio je Branko Radulovi�, ocenjuju�i da je devizni kurs dinara i dalje precenjen a da �e inflacija u ovoj godini iznositi oko 45 odsto. To ne�e predstavljati problem za uslove koji su dogovoreni sa MMF-om (inflacija do 40 odsto) po�to je re� o ispravljanju dispariteta. Govore�i o inostranoj donatorskoj pomo�i, Radulovi� je rekao da su klju�ni pregovori sa povereiocima o uslovima vra�anja jugoslovenskog spoljnog duga. Potrebno je re�enje kojim �e se dugovi postepeno vra�ati uz mogu� ekonomski oporavak zemlje. R. Nikoli�
|
Title: Message
