B I L T E N V E S T I
09. JUL 2001.
JUGOSLAVIJA I SVET
STRAZBUR-MICUNOVIC: USVOJENE MNOGE REZOLUCIJE
STRAZBUR. (Beta) Predsednik Veca gradjana Dragoljub Micunovic
je
izjavio da su na danasnoj sednici Parlamentarne skupstine OEBS politicki
komitet, kao i komiteti za demokratiju i ljudska prava i za ekonomska
pitanja, usvojili nekoliko rezolucija.
On je u izjavi agenciji Beta kazao da je politicki komitet
usvojio
rezoluciju o bezbednosti i odbrani regiona, komitet za demokratiju
usvojio
je rezoluciju i statusu nacionalnih manjina, dok ce ekonomski komitet
usvojiti rezoluciju o jugoistocnoj Evropi. Ocekuje se da bude usvojena i
rezolucija o medijima, dodao je Micunovic.
Prema njegovim recima, bice usvojena i rezolucija o korupciji i
borbi protiv organizovanog kriminala i protiv smrtne kazne.
Micunovic je dodao, ocenivsi da je danasnji dan jedan od
najznacajnijih u zasedanju Parlamentarne skupstine, da je jugoslovenska
delegacija ucestvovala u izglasavanju svih rezolucija, kao i da je
ucestvovala u mnogim bilatelarnim sastancima.
Delegacija SRJ se susrela sa finskom, ruskom, americkom,
delegacijom Velike Britanije, a planirani su susreti sa predstavnicima
Francuske, Hrvatske i drugih zemalja, kazao je Micunovic.
SR JUGOSLAVIJA
SRJ-EIB: KONKRETNO O SAOBRACAJNIM PROJEKTIMA
BEOGRAD (Beta) Potpredsednik Evropske investicione banke (EIB)
Evald Novotni i potpredsednik jugoslovenske vlade u ostavci Miroljub
Labus
potpisali su Ugovor o garanciji za prethodne dugove SRJ toj banci.
"Potpisivanjem ovog ugovora ispunjena je jedna od pretpostavki
za
obnovu rada EIB u Jugoslaviji, drugi uslov je regulisanje naseg duga toj
banci u cijem premoscavanju ce nam privremenom pozajmicom pomoci
svajcarska
vlada", rekao je Labus na konferenciji za stampu. Dug Jugoslavije
Evropskoj
investicionoj banci iznosi 225 miliona evra.
Prema recima Labusa, na nedavno odrzanoj Donatorskoj
konferenciji
u Briselu EIB je Jugoslaviji obecala 150 miliona evra kredita, a deo tih
sredstava bice na raspolaganju odmah posle oktobarskog zasedanja borda
direktora te banke.
EIB, banka Evropske unije, uglavnom finansira infrastrukturne
projekte u saobracaju i daje dugorocne kredite sa otplatnim rokom od 25
godina i grejs periodom od sedam godina.
"Sledeceg ponedeljka ce u Beograd doputovati tehnicka misija
EIB
zbog dogovora o konkretnim projektima obnove puteva i zeleznice i
raspodeli
sredstava. Ako od EU dobijemo zeleno svetlo ti projekti ce startovati u
oktobrunovembru", rekao je Novotni.
On je rekao da je budzet EIB za centralnu i jugoistocnu Evropu
od
9,2 milijarde evra povecan za 350 miliona zbog prikljucenja Jugoslavije.
"Nase dugorocno angazovanje u tom regionu ce prevazici ovu
sumu",
rekao je Novotni i dodao da je partner te banka jugoslovenska vlada, ali
da
ce u razgovore o pojedinim projektima biti ukljucene i regionalni
saobracajni organi.
Prema recima Labusa, EIB za svaki projekat obezbedjuje polovinu
sredstava, drugu polovinu neka od zemalja EUdonatora.
Tokom boravka tehnicke misije EIB u Beogradu bice razmatrani
sledci projekti: rekonstrukcija Ibarske magistrale, pruga SidBeograd i
Beograd Nis, terminal za pretakanje nafte u Pancevu, modernizacija
aerodroma u Beogradu i Podgorici, put BujanovacPresevo, granicni prelazi
Sremska Raca i Presevo, Koridor 10, BeogradBar, RzavKokin Brod...
"Ponosni smo sto mozemo da doprinesemo daljem razvoju
Jugoslavije", rekao je Evald Novotni, potpredsednik Evropske
investicione
banke.
KOSTUNICA: OSECAM SE KAO TALAC
BEOGRAD (B92)-Ekstradicija bivseg jugoslovenskog predsednika
Slobodana Milosevica moze se smatrati pokusajem ogranicenog drzavnog
udara,
izjavio je predsednik SRJ Vojislav Kostunica u intervjuu italijanskoj
"Stampi", cije izvode prenose "Vecernje novosti". Prema njegovim recima,
ekstradicija Milosevica bila je organizovana protivno zakonu i o tome
nisu
bila obavestena najvisa mesta drzave.
Na pitanje - da li se oseca kao zarobljenik svoje pravne
kulture i
svoje sopstvene uloge - Kostunica je odgovorio: "Osecam se zaista u
polozaju jednog taoca, na razlicitim nivoima. Kao prvo, bih pomenuo DOS,
koaliciju sa 18 partija i organizacija. Kao drugi nivo, poziciju izmedju
snaga koje podrzavaju Milosevica i samog Milosevica, koji je mogao mnogo
toga da ucini kako bi izbegao sve ono sto se dogodilo. I kao trece,
osecam
se kao talac jedne nemilosrdne i potpuno neopravdane medjunarodne
presije",
prenosi Fonet.
DJINDJIC: ODLUKA O SUDBINI SRJ DO KRAJA GODINE
BEOGRAD (Beta) Premijer Srbije Zoran Djindjic izjavio je da do
kraja godine mora biti pronadjeno resenje o odnosima Srbije i Crne Gore
u
saveznoj drzavi, o cemu bi prethodno trebalo da se izjasne gradjani Crne
Gore na referendumu.
U intervjuu za emisiju BK Televizije "Nije srpski cutati", on
nije
iskljucio mogucnost da dodje do stvaranja samostalnih drzava, a u tom
slucaju bi najpre doslo do razgranicenja dve republike, a onda do
pregovora
o "eventualnoj zajednici ma kakvog oblika".
Djindjic je rekao da ce crnogorskim vlastima biti ponudjen
predlog
ustavnog uredjenja i rok od dva ili tri meseca da se o njemu izjasne.
On je odbacio kritike i optuzbe zbog izrucenja bivseg
jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica Haskom tribunalu,
ponovivsi
da to nije bila njegova licna odluka, vec Vlade Srbije, na osnovu
vecinskog
stava u DOSu.
Dodao je da je tom vladinom odlukom stvoren manevarski prostor
do
jeseni, do kada bi trebalo da bude definisan stav zemlje prema Haskom
tribunalu i tempo kojim bi nastavila integraciju u medjunarodu
zajednicu.
Djindjic je rekao da ce o daljoj saradnji sa Hagom doci najpre
u
okviru DOSa, te da ce nakon toga biti moguc i razgovor sa "ljudima iz
Haga", kojima bi moglo da se kaze: Jesmo za saradnju, ali trazimo da od
tih
15 (optuzenih) petorici bude sudjeno u Beogradu".
On je ocenio da nece doci do raspada DOSa zbog izrucenja
Milosevica, vec do "izvesne krize". Ponovio je da u toj koaliciji
postoje
razlike o tehnici saradnje sa Haskim sudom, ali da "strateski o Hagu
nema
spora".
On je ocenio da je prica o izrucenju Milosevica mistifikovana,
jer
se "ne radi o neduznom coveku, vec nekome ko je mnogo skrivio i ko je
vec
bio u zatvoru".
"Radilo se o promeni zatvora, a ne o tome da ce biti osudjen na
smrt", rekao je Djindjic, dodajuci da bi Sud u Hagu, "kao sud UN,
trebalo
tretirati kao nacionalni sud". On je rekao da bi zato i transfer
Milosevica
u zatvor u Haskog tribunala u Sheveningenu trebalo tretirati kao
"transfer
iz zatvora u Beogradu u zatvor u Pozarevcu".
Na pitanje zasto jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica
nije
bio obavesten o cinu izrucenja Milosevica, Djindjic je rekao da je to
"tehnicki detalj" i "pitanje satnice".
Ukazao je i da je u pozivu za sednicu vlade bilo navedeno da je
rec o vanrednoj sednici na kojoj vlada treba da odluci sta ce uciniti u
slucaju da Savezni ustavni sud stopira Uredbu Savezne vlade o saradnji
za
Haskim tribunalom.
Djindjic je ocenio i da je Ustavni sud odgovoran za to sto je
Milosevic izrucen na Vidovdan, jer je za taj dan zakazao raspravu o
pokretanju postupka ocene ustavnosti Uredbe.
On je rekao i da su neke sudije Saveznog ustavnog suda bile
obavestene privatno da ce biti primenjen Status Haskog tribunala ako
Uredba
Savezne vlade bude proglasena neustavnom.
Prema njegovim recima, za taj stav DOS znali su i koaliconi
partneri na saveznom nivou iz Socijalisticke narodne partije.
Odbacujuci kao neosnovane i tvrdnje da je Milosevic izrucen
zbog
donatorske konferencije, on je rekao da "nema nagrade za izrucenje", jer
je
to bila obaveza koja je mogla da bude odlagana izvesno vreme, ali bi "1.
septembra bio ispostavljen racun koji bi glasio: 'Ili izrucite svih 16
koji
su na listi (Haskog suda) ili prekidamo (medjunarodna zajednica) svaku
saradnju sa vama'".
Djindjic se izjasnio protiv vanrednih izbora, ocenjujuci da bi
oni
usporili reforme.
On je rekao da se izbora ne plasi, ali da u sadasnjoj situaciji
DOSu ne treba vise podrske birackog tela nego sto ima. Dodao je i da bi
izbori mogli biti protumaceni kao pokazatelj nespremnosti DOSa da bez
njih
resi medjusobne nesuglasice.
Lider DS ocenio je i da bi "bilo kakvo stvaranje partijskih
frontova unistilo zemlju", te da ce "onaj ko to bude trazio biti i
kriv".
Djindjic je potvrdio da i u drustvu i unutar DOSa postoje protivnici
koncepta brzih reformi, ali je ocenio da je "stepen saglasnosti" za
fundmanetalne reforme zadovoljavajuci.
Govoreci o reformama u policiji, on je rekao da je "u prvoj
liniji
komande 80 odsto ljudi zamenjeno", odnosno imenovano 166 novih, te da je
u
proteklih pet meseci pokrenuto 480 disciplinskih postupaka zbog
zloupotrebe
polozaja i podneto 90 krivicnih prijava. Dodao je da je suspendovano 137
pripadnika MUPa, a 55 je otpusteno ili prevremeno poslato u penziju.
On je rekao da je vlada zelela da transformise MUP "u tisini",
da
ne bi doslo do javnih polemika.
Djindjic je odbacio i optuzbe da kontrolise promet duvanom,
isticuci da je u junu registrovan uvoz 800 tona cigareta, sto je za 20
odsto vise u odnosu na celokupan uvoz u protekle cetiri godine, koji je
iznosio 700 tona.
"Pusi narod isto i tada i danas, samo tada je na crno uvozeno,
a
sada se oporezuje", dodao je on.
ANALIZA MEDJUNARODNE KRIZNE GRUPE: PODELJENA SRBIJA
BEOGRAD (B92)-Milosevicevo izrucenje Hagu iznelo je na videlo
polarizaciju u Demokratskoj opoziciji Srbije - koja se razvija jos od
demokratske revolucije u oktobru - na dva krila: stabilizatorsko i
reformsko, ocenjuje se u najnovijem izvestaju Medjunarodne krizne grupe,
javlja za SENSE i B92 Miodrag Vidic.
U prvi tabor spadaju nacionalisti stare skole, pripadnici
Socijalisticke partije Srbije, koji su se prikljucili Kostunicinoj
Demokratskoj stranci Srbije. Ovo krilo se oslanja na vojsku i staru
politicku elitu, koja jos uvek ima predstavnike u vladi, policiji ili
koji
"operisu u nekoj od paralelnih bezbednosnih struktura organizovanih pod
Milosevicem". Ovaj tabor, dodaje se, ima podrsku Socijalisticke narodne
partije, Srpske akademije nauka i umetnosti, Srpske pravoslavne crkve i,
s
vremena na vreme, SPS i Seseljeve Srpske radikalne stranke.
U izvestaju se konstatuje da je "sporovozna" politika koju vode
Kostunica i DSS otezala reformskom krilu u DOS da ukloni Milosevicevu
zaostavstinu. "Reformisti se prema mnogim bolnim nacionalnim pitanjima -
kao sto su saradnja sa Hagom i Kosovo - odnose sa gotovo istom
osetljivoscu
kao i pripadnici stabilizatorskog krila. Razlika je u tom sto oni
shvataju
potrebu da se zemlja izvuce iz medjunarodne izolacije i u potpunosti
vrati
u medjunarodnu zajednicu".
U svom izvestaju Medjunarodna krizna grupa u pragmaticare
ubraja
sve potpredsednike republicke vlade, kao i sve ministre, izuzev
"kontroverznog" ministra zdravlja Obrena Joksimovica, iz redova DSS.
Napominje se da u ovo krilo na federalnom nivou spadaju Miroljub Labus,
Momcilo Grubac, Zoran Zivkovic i Goran Svilanovic. Bez obzira na
povremene
javne sukobe izmedju ovih tabora, izgleda da se Djindjic i Kostunica
slazu
relativno dobro, u javnosti i privatno. "Jedine oblasti u kojima su se
njihovi politicki interesi istinski sukobili su Haski tribunal,
imenovanje
upravnih odbora drzavnih preduzeca i uklanjanje Milosevicevih pristalica
iz
Vojske Jugoslavije", konstatuju analiticari MKG. Prvenstveno zbog
Kostunice, dodaju oni, DSS uziva vecu popularnost od bilo koje stranke u
DOS, ali su i stranka i predsednik pretpreli udarac "prvenstveno zbog
rasirenog osecanja da je Kostunica povodom Haga ... lagao narod i odbio
da
preuzme odgovornost za svoju ulogu u odluci da se Milosevic preda."
"Srpska
popularna kultura ne postuje slabe lidere i cini se da joj vise odgovara
jaka licnost koja preduzima nepopularne mere. Djindjic je pokusao da
stekne
kapital na ovakvom shvatanju stvari, indirektnom kritikom Kostunicinog
stava", nastavlja se u analizi MKG i dodaje da, i pored navedenih podela
i
Djindjicevih kritika na racun Kostunicinog ponasanja, premijer Srbije se
mozda nece odluciti na skori obracun dok bi Kostunica na takav izazov
mogao
da odgovori trazenjem prevremenih saveznih i republickih izbora iz kojih
bi, zajedno sa DSS, mogao da izadje snazniji. S druge strane, izgleda da
ni
Kostunica ne tezi prevremenim izborima, koji bi mogli dalje da oslabe
federalne strukture, sto on zeli da izbegne po svaku cenu. Rezultat
svega
je da ce DOS nastaviti da funkcionise na saveznom i republickom nivou,
mada
ce razlaz sa DSS nastaviti da se produbljuje. Zbog svega toga, "treba
ocekivati da ce se DSS na bilo kojim predstojecim izborima kandidovati
kao
samostalna stranka".
SRJ-FORMIRANJE NOVE SAVEZNE VLADE
RAZGOVORI O REFERENDUMU, ALI I O KOALICIJI ZA JUGOSLAVIJU
PODGORICA (B92)-Radna grupa Koalicije za Jugoslaviju danas u
Podgorici pocinje pripremu koalicionog sporazuma koji ce biti ponudjen
DOS-u, a DPS i Liberalni savez takodje danas, pocinju razgovore o Zakonu
o
referendumu, izvestava dopisnik Radija B92.
Predstavnici stranaka koje cine koaliciju "Zajedno za
Jugoslaviju", Srdja Bozovic i Vuksan Simonovic, u ime Socijalisticke
narodne partije, Predrag Popovic u ime Narodne stranke i Ranko Kadic u
ime
Srpske narodne stranke, sastace se danas u Podgorici, radi pripreme
novog
koalicionog sporazuma sa DOS-om, o vrsenju vlasti na saveznom nivou.
Dogovor o pripremi novog koalicionog sporazuma postignut je na sastanku
celnika koalicije "Zajedno za Jugoslaviju", proslog cetvrtka, a takav
sastav verifikovao je i Izvrsni odbor SNP-a u petak uvece. Najavljeno je
da
ce se radna grupa sastati u prostorijama SNP-a, u Podgorici. Lider SNP-a
Predrag Bulatovic izjavio je juce da nove savezne vlade nece biti,
ukoliko
DOS ne prihavti novi koalicioni sporazum koji ce pripremiti eksperti
stranaka koalicije "Za Jugoslaviju". Bulatovic je, kako je juce prenela
podgoricka stampa, rekao da ako ne bude novog koalicionog sporazuma,
koji
obezbedjuje potpunu ravnopravnost u Saveznoj vladi i drugim saveznim
drzavnim organima i uopste ravnopravnu poziciju Crne Gore, onda nece
doci
ni do formiranja nove Savezne vlade".
Danas ce se u Podgorici odrzati i sastanak predstavnka
Demokratske
partije socijalista i Liberalnog saveza o pocetku priprema za referendum
o
buducem drzavno-pravnom statusu Crne Gore. DPS ce u razgovorima
predstavljati visoki funkcioneri Filip Vujanovic, Miodrag Vukovic i
MIlica
Pejanovic-Djurisic, dok ce u delegaciji liberala biti politicki lider
Miodrag Zivkovic, predsjednik Miroslav Vickovic i poslanik Slavko
Perovic.
Ostavljena je mogucnost da se sastav tima DPS-a izmjeni tako sto ce
razgovorima prisustvovati i jedan predstavnik SDP-a. Razgovori
predstavnika
DPS-a i Liberalnog saveza pocece, kako je saopsteno u 16 casova i 30
minuta
u crnogorskom parlamentu.
VUKOVIC DEMANTUJE TAJNE PREGOVORE DJUKANOVICA I DJINDJICA
PODGORICA (Fonet)-Savetnik predsednika Crne Gore Miodrag
Vukovic
odbacio je spekulacije o tajnim razgovorima premijera Srbije Zorana
Djindjica i crnogorskog predsednika Mila Djukanovica, na kojima se
dogovara
rusenje SR Jugoslavije, javlja FoNet. "Vise je nego degutantno slusati
price da se Djukanovic i Djindjic srecu i dogovaraju da razbiju
Jugoslaviju, jer su Jugoslaviju prije Djindjica i Djukanovica razbili
oni
koji su doveli sve nas u ovu situaciju", izjavio je Vukovic za
podgoricki
dnevnik "Dan". On je istakao da su "posebno tragikomicne izjave da neko
moze pokusati srusiti nesto sto ne postoji".
JUG SRBIJE-KOSOVO METOHIJA
R.TRAJKOVIC: SRBI NA IZBORE UKOLIKO IM SE GARANTUJU PRAVA BEOGRAD.
(Beta) Clan PAVK Rada Trajkovic nagovestila je da ce kosovski Srbi
izaci na izbore,"ukoliko se rese osnovni problemi srpske zajednice na
Kosovu bezbedan zivot, sloboda kretanja i povratak raseljenih".
U tom kontekstu, naglasila je ona u intervjuu "Politici",
potrebno
je da "Kfor, UNMIK i albanska zajednica daju garancije da ce se to
ostvariti u razumnom roku".
Trajkovic je rekla da bi takvi aneksi ili izmene Ustavnog
okvira
za Kosovo koji bi garantovali uvazavanje prava svih etnickih zajednica i
onemogucili dominaciju i majorizaciju Albanaca, otvorili "put za razvoj
demokratskog drustva na Kosovu".
Ona je ponovila ocenu da je na Kosovu na delu "aparthejd" prema
Srbima, za cije stradanje i nepostovanje njihovih prava niko ne
odgovara. .
BUJANOVAC-VJ: UKLANJAJU SE FORTIFIKACIJSKI OBJEKTI
BUJANOVAC (Beta) Inzinjerijske jedinice Trece armije Vojske
Jugoslavije (VJ) su, u periodu od 2. do 5. jula, uklonile 60 sklonista,
155
zaklona i zatrpale 7.430 metara rovova u Zoni kopnene bezbednosti,
izjavio
je danas agenciji Beta pukovnik Miodrag Jeftic, pri Zdruzenim snagama
bezbednosti zaduzen za odnose sa javnoscu.
Jeftic je rekao da su inzinjerijske jedinice VJ intenzivno
radile
na sanaciji fortifikacijskih objekata koji su ostali nakon povlacenja
albanskih ekstremistickih snaga sa teritorija opstina Bujanovac, Presevo
i
Medjvedja.
On je dodao da inzinjerijske jedinice VJ nastavljaju da
uklanjaju
neeksplodirana minska sredstva i da uredjuju lokalne puteve.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
