Iz "Politike", Beograd > > JUZNO OD BEOGRADA > > Sanjaj, oficiru > > > > Zelimo da ispricamo kratku pricu o starcu Ljubisavu > Raonicu koji sada lezi u kanadskom gradu Hamiltonu, > pogoden slogom, nemocan da se krece, nemocan da > komunicira, osim elementarno. Ali moze da razmislja. > Njegove misli su u juznoj Srbiji, u Nisu, i > obliznjem Zitnom Potoku, gde je roden. > > Mozdani udar stigao je dok se Ljubisav Raonic > pakovao i spremao za povratak u Srbiju, posle vise > od pola veka izgnanstva. Bio je izgnanik zato sto > nije bio komunisticki gerilac, nego oficir kraljeve > vojske. Bio je za kralja i otadzbinu, a ne za Tita i > partiju. > > Prica o Ljubisavu Raonicu nije usamljena, ima na > stotine i hiljade takvih prica. Kraj price je ipak > poseban: bukvalno u poslednjem trenutku Raonicu se > nije dalo da vidi Srbiju, Nis i Zitni Potok. > > Posle Drugog svetskog rata Ljubisav Raonic do 1952. > boravi u Italiji i Engleskoj. On se nada da > protivprirodna komunisticka drzava ne moze da traje, > on veruje da ce se nesto promeniti. On zna da su > Srbi slobodoljubiv narod, i da ne mogu pod > diktaturu. > > Pogresno. Mogu i te kako. > > Kad je shvatio da od slobode nema nista, Raonic > odlazi u Kanadu i tamo ostaje. Ponosni Srbi ostaju > pod Titom. > > U dugim godinama, koje se slazu jedna na drugu kao > kompleti starih novina, Raonic ima samo jednu misao > i jednu zelju: da se vrati u Srbiju. Odrzava vezu sa > porodicom u Nisu, pomaze, salje novac. Vida se sa > kcerkom i unucima u nekoj trecoj zemlji, daleko je > Kanada. Srecu se u Grckoj ili Italiji. Unuci mu > ispricaju kakav je Nis i kakva je Srbija, a on se > onda vraca u Kanadu. Tamo je ugledni gradanin, > blizak Srpskoj crkvi, veliki donator: beznadezni > usamljenik, takode. > > Jednog dana - bio je pocetak devedesetih - porodica > mu saopstava dobru vest: > > - Doslo je vreme, na vlasti je Milosevic, slobodno > mozes da se vratis. > > Porodica svedoci da je Ljubisav Raonic tada rekao: > > - Ne. To nije covek za Srbiju, to je nastavak Tita. > U takvu Srbiju ne mogu da se vratim. > > Idu godine. Zelja za povratkom je sve snaznija, > vreme, medutim, prolazi sve brze. > > Peti oktobar, Srbija izvodi demokratski prevrat. > Raonic, tvrde ocevici, place kao dete. Tada > odlucuje: > > - Ovo je moja Srbija. Kostunica je moj predsednik. > > I hitno se cine pripreme za put, za konacni rastanak > sa Kanadom i konacni susret sa Srbijom. Prodaje se > sva imovina u dalekoj zemlji, kupuju se avionske > karte, stari oficir odbrojava dane do polaska. Ljudi > koji ga poznaju svedoce da se podmladio, da je imao > svetle oci i da se uspravio. > > U tim danima pogada ga mozdani udar. Nema govora o > bilo kakvom putovanju; ni sada, ni ubuduce, ni bilo > kada. > > Ljubisav Raonic lezi u gradu Hamiltonu, o njemu > brine Srpska crkva. Jedino sto moze to je da sanja. > Paradoksalno: njegov zivot se, zapravo, nije > promenio. Celog zivota je sanjao Srbiju, sada je > nastavio. Mozemo zamisliti kako lepo izgleda Srbija > u njegovim snovima. Njegova misao o Srbiji lepsa je > od realne Srbije. Mozda je bolje da takvu otadzbinu > ponese na poslednje putovanje. > > Sanjaj, oficiru! > > Miroslav Cosic > > __________________________________________________ Do You Yahoo!? Get personalized email addresses from Yahoo! Mail http://personal.mail.yahoo.com/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
