Miroslav Majk Đorđević: U dijaspori ima mnogo ljudi zainteresovanih da u početku odvoje kapital za male projekte. Ministarstvo od 48 odeljenja ima jednu kopir mašinu i šest računara, a nijedan nije priključen na internet Dobre vlade lobiraju kroz dijasporu Dvanaesta konvencija Kongresa srpskog ujedinjenja, jedne od najvećih organizacija američkih Srba, biće održana od 17-19. septembra u Beogradu. Jedan od osnivača ove organizacije Miroslav Majk Đorđević, poslovni čovek iz San Franciska i jedan od najugledijih američkih Srba, priča o ciljevima ovog skupa i odnosu novih vlasti prema dijaspori. - Očekujemo od dve stotine do tri stotine delegata iz celog sveta, najvećim delom iz Amerike. Biće to radni skup, koji treba da pomogne da se uspostave ozbiljni kontakti između poslovnih ljudi u dijaspori i matici. Međutim, naglasak tih dogovora neće biti na donacijama, jer dijaspora već daje donacije, godišnje oko milijardu dolara. Mi ne želimo Srbiji da pomažemo samo na takav način, jer donacije ne proizvodi nikakve rezultate. Donacije su neka vrsta milostinje, a verujem da Srbiji ne treba milostinja. Želimo da pomognemo Srbiji da se osamostali i da kapaciteti naših ljudi dođu do izražaja. Važno je da se sredstva ulože na pravi način, a ne na svakodnevne potrebe i krpljenje rupa, jer potrošičemo pare, a ništa iza njih neće ostati. Kako dijaspora može da pomogne? - Dijaspora može da donese stvari koje su neophodne Srbiji kao što je sposobnost za organizaciju, iskustva eksperata, koja Srbija nije mogla da stekne poslednjih deset godina. Imali smo značajne kontakte sa vladom, koja razmatra naše projekte. Za jesen spremano veliki program vezan za ekonomiju, prosvetu, saradnju u razmeni eksperata. Neophodno je da se uspostave mostovi između dijaspore i matice i smanji jaz koji postoji. Milošević je gledao kako da prevari dijasporu i da izvuče neke pare od nje. Ostali veći deo dijaspore, koji nije mogao da prevari, bili su za njega neprijatelji i on je aktivno ratovao protiv njih. Na žalost, taj mentalitet još postoji ovde, kao neka magla koja ometa naše odnose. Kakav je odnos novih vlasti? - Nove vlasti su vrlo otvorene prema dijaspori. Činjenica da i u samoj vladi sedi jedan broj ljudi iz dijaspore dovoljno govori. To je dobar način da se mostovi između dijaspore i matice polako uspostave. To mora da se proširi i na ostale nivoe društvenog i ekonomskog života, naročito u privatnim i manjim poslovima. Šta konkretno očekujete od novih vlasti? - Treba zakonima da se stvori nova klima za razvoj privrede, što pre svega podrazumeva zaštitu privatne svojine. Ne mislim samo na nepokretnosti, već i na profit i na patent, to je sve privatna svojina, koja mora da bude u potpunosti zaštićena. Za provođenje tih zakona koji bi štitili privatnu svojinu moraju da postoje odgovorni i nezavisni sudovi i sposobna policija. To je nešto o čemu vodi računa poslovan čovek kada ulaže svoj kapital. Da li ste zadovoljni onim što su nove vlasti uradile do sada na tom planu? - Naš je utisak da treba brže da se radi. Srbija je u tako kritičnoj situaciji da nema vremena. Sadašnja vlada DOS ima dvotrećinsku većinu i čini mi se da je to moglo da bude odrađeno u prvih sto dana. Trebalo je da ti zakoni idu kao sat, jer Srbija ionako mnogo kasni. Da li su ljudi iz dijaspore zainteresovani za ulaganja u Srbiju i u kojoj meri? - Dijaspora je dosta zainteresovana, ali i vrlo uzdržana zato što je više puta prevarena raznim zajmovima, šemama i obećanjima. Ljudi skeptični i kažu „Daj da vidimo rezultate“, pa ćemo onda da ulažemo. Ako se stvore preduslovi za ulaganje o kojima sam govorio onda će se pojaviti ljudi spremni da ulažu. Ne moraju to odmah da budu ogromne investicije. Mislim da nije važno da odmah odjednom dođe pedest ili sto miliona. Bolje je da dođe dvadeset malih projekata sa po pet miliona. U dijaspori ima mnogo više ljudi koji su zainteresovani da u početku odvoje kapital za neke male projekte. Vlada mora imati osećaj za to, ne treba ih odbacivati. Mislim da bi dijaspora trebalo da ima donekle i povlašćeni status kada su ulaganja i uvoz u pitanju. U čemu bi se ogledao taj povlašćen status? - Jasni uslovi, jednostavna molba, i ako neko ispunjava uslove, dobija dozvolu za desetak dana. Da ne moraju da potplaćuju nikoga, da ne moraju mesecima da se bave administracijom i silnim pečatima koje treba da pribave za jednu dozvolu. Da li znate kolika je procedura da neko iz dijaspore uveze jedan običan računar? A pomoćnik jednog ministra mi je neki dan ispričao da to ministarstvo od 48 odeljenja ima jednu kopir mašinu i šest računara, od kojih nijedan nije priključen na internet. Pustite ljude da uvoze računare, tehnologiju, ako ne zaradiš sada na taksama, zaradićeš za dve godine, kada se posao razradi. Vlada mora da obrati veliku pažnju na male poslove i male poslovne ljude. Kod nas prevladava mišljenje da je za odreženi odnos SAD prema jednoj zemlji veoma važan jak lobi. Da li dijaspora može da pomogne na tom polju? - Jak lobi je presudna stvar. To je način da jedna zemlja u Americi kaže šta hoćei kako želi da se predstavi. Mi smo prethodnih godina dozvolili drugima da nas definišu, što je ogromna grešaka. Normalno je da će vas vaši neprijatelji uvek definisati kao negativce. Dijaspora može mnogo da pomogne u lobiranju, možda najviše. Ako je neko rođen u Americi, a razume situaciju u Srbiji, on će mnogo lakše da razgovara sa svojim predstavnicima i poslanicima, nego recimo naš ambasador. To je ipak moj poslanik koga ja biram. Sve pametne vlade i države lobiraju kroz svoju dijasporu. Mi do sada nismo imali nikakve kontakte sa novim vlastima po tom pitanju, verujemo da će ih biti i spremini smo da pomognemo. Međutim, pre toga mora da se stvori konsenzus šta mi hoćemo da kažemo drugima i kako da se predstavimo. Miroslav Antic, http://www.antic.org/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
