SPOMENICI KULTURE - Vakuum do politi�kog re�enja
Kandidati za za�titu dr�ave
Zbog bezizlazne politi�ke situacije, nije mogu�e re�avati pitanja
kulture. Iz istog razloga onemogu�eno je i pristizanje donacija
Emilija Radibratovi� http://www.reportermagazin.com/
Posle dve godine od dolaska Kfora na Kosovo, pitanje obnove i
za�tite kulturnih spomenika jo� nije re�eno, a spisku na kojem se nalazi 107
demoliranih crkvenih objekata pridru�uju se novi. Iako se posle 5. oktobra
o�ekivalo da �e odnos me�unarodnih organizacija prema dr�avnim institucijama,
bar kad je u pitanju kultura, biti druga�iji, stav vode�e od njih Uneska i dalje
je obazriv. Ovaj vakuum iskoristila je nevladina organizacija Mnemozina,
preuzimaju�i ingerencije koje po na�em zakonu ima Republi�ki zavod za za�titu
spomenika kulture Srbije.
"Mnemozina nije konkurent ni jednoj instituciji, ve� samo �eli da
popuni prazan prostor. Kada Zavod bude mogao da pri�e Kosovu, ona ne�e imati
razloga da postoji. Mi smo jedina nevladina organizacija iz Beograda
registrovana u Pri�tini koju priznaju Kfor i Unmik. Imamo prohodnost na Kosovu i
mogu�nost da komuniciramo s vlastima, prikupljamo informacije i vr�imo
pritisak", ka�e za Reporter Vojislav Vasi�, direktor Prirodnja�kog muzeja i �lan
Upravnog odbora Centra za o�uvanje nasle�a Kosova i Metohije "Mnemozina". On
dodaje da njegova aktivnost ima politi�ke konotacije iako se ne bavi politikom.
"Stvarnost je tamo surova, ali mi nemamo uticaja na odluku ho�e li Kosovo biti
srpsko, na� jedini cilj je odr�avanje srpske, a time i evropske kulturne
ba�tine. Zato �to nismo bili arogantni, postigli smo uspeh u razgovorima s
me�unarodnim organizacijama", ka�e Vasi�.
Direktor Pokrajinskog zavoda za za�titu spomenika kulture Kosova i
Metohije Stojan Kosti� priznaje da, s obzirom na to da dr�ava nema pristup na
Kosovo, Mnemozina jeste korisna, ali samo dok me�unarodne snage Zavodu ne
omogu�e prohodnost. "Dobili su neke donacije, ali bez na�e pomo�i ne mogu ni�ta
spektakularno da urade. Mogu da prikupljaju informacije, �to je dragoceno, ali
je pitanje vredi li to 200.000 maraka, koliko su dobili od Italijana. Ne smeju
da odu u bilo koje mesto koje je udaljeno od Pe�i i De�ana, jer niko ne mo�e da
im garantuje sigurnost", tvrdi Kosti�.
Partneri: Dok dr�avne institucije s rezervom prihvataju Mnemozininu
pomo�, predsednik nacionalnog komiteta Me�unarodnog udru�enja muzeja (ICOM) Mila
Popovi�-�ivan�evi� istupila je iz ove nevladine organizacije smatraju�i da ne
radi u cilju o�uvanja nacionalnih i profesionalnih interesa: "Mnemozina se trudi
da bude posrednik izme�u investitora i izvo�a�a radova. Me�utim, ako iko bude
partner Uneska na Kosovu, to �e biti Republi�ki zavod za za�titu spomenika",
navodi Popovi�-�ivan�evi�.
Direktor Republi�kog zavoda Marko Om�ikus obja�njava za�to saradnja
s Uneskom jo� nije uspostavljena: "Kao instituciju, poistovetili su nas s
re�imom Slobodana Milo�evi�a. Mnemozina je zato slu�ila kao posrednik jer su
me�unarodne snage imale vi�e poverenja u nevladine organizacije. Planiramo da
formiramo informativnu bazu s preporukom za�tite kosovskih spomenika, ali to
ne�e biti mogu�e bez u�e��a Kfora i Unmika. Njihovi timovi su uradili sijaset
nekompetentnih izve�taja bez pravih opservacija".
Prema re�ima Stojana Kosti�a, Pokrajinski zavod ve� radi
poluilegalno u severnom delu Kosova. "Nismo pitali Unmik jer, kad bismo tra�ili
dozvolu, ne bismo je dobili. U op�tini Leposavi� obnovljene su dve crkve: u
Zemanici i Drenovi. Pokrajinski zavod je, ina�e, imao 1.500 objekata pod
za�titom, a jo� 543 bila su u proceduri kao kandidati za za�titu dr�ave. Od toga
je 57 bilo u kategoriji spomenika od izuzetnog zna�aja, �to je vi�e od polovine
takvih objekata na teritoriji Srbije", isti�e Kosti�.
Veleizdaja: Kao autonomna pokrajina, Kosovo je imalo zavode koji su
dr�ali do svojih ingerencija. Posle povla�enja vojske, oti�le su i ustanove i sa
sobom odnele dokumentaciju o spomenicima pod za�titom. Vojislav Vasi� iz
Mnemozine navodi da je zbog odbijanja da se me�unarodnim organizacijama na uvid
da dokumentacija, Albancima omogu�eno da ka�u kako su Srbi pokrali ili uni�tili
sve za sobom. "Unesko zbog toga nije hteo da napravi prvi korak ka na�im
institucijama. S druge strane, Mnemozina je trpela optu�be za veleizdaju, ali i
nepoverenje stranaca." Vasi� dodaje da su posle 5. oktobra dr�avne institucije
"omek�ale", ali problem se javio u raskoraku legalizma i legaliteta: "Ako bi
ljudi iz Zavoda insistirali na tome da na Kosovu i Metohiji priznaju samo zakone
Srbije i SRJ, tu bi se svaka pri�a prekinula i saradnja ne bi bila mogu�a.
Me�utim, preko Mnemozine Zavod mo�e da doprinese svojom stru�no��u".
Direktor Pokrajinskog zavoda, me�utim, ka�e da svako mo�e da ima
uvid u pomenutu dokumentaciju. "Za razliku od Pokrajinskog, regionalni zavodi u
Pri�tini i Prizrenu nisu uspeli ni�ta da odnesu, i to je ogromna �teta. Albanci
su se posle �alili da smo im sve oteli, a �ef Uneska za Jugoisto�nu Evropu Kolin
Kajzer me je �ak napao zbog toga. Posle �etvorosatnog sastanka, uspeo sam da mu
objasnim da smo dokumentaciju spasli od uni�tenja prenev�i je u Beograd", ka�e
Kosti�.
Mila Popovi�-�ivan�evi� otkriva da je Unesko zatra�io od
Republi�kog zavoda predloge projekata za revitalizaciju kulturnog dobra Kosova,
na osnovu kojih je u maju ipak trebalo da budu odre�ene donacije. "Zavod nije
uspeo da ih uradi, osim za De�ane i Pe�ku patrijar�iju, zbog �ega je ceo proces
stopiran. Kajzer je izrazio �aljenje zbog bezizlazne politi�ke situacije u kojoj
nije mogu�e re�avati pitanja kulture i pesimizam u pogledu eventualnih
donacija", ka�e Popovi�-�ivan�evi�.
"Kancelarija Uneska na ovim prostorima nije postojala deset godina,
a jedan broj crkava ne�e do�ekati njegovu pomo�. To nije samo srpsko duhovno i
kulturno blago ve� pripada celom civilizovanom svetu, a posebno Evropi. Van
pameti je me�ati politiku s tekovinama svetske civilizacije", upozorava upravnik
Muzeja i sekretar Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve Slobodan
Mileusni�. On dodaje da je za poslednjih deset godina SPC izgubila vi�e svojih
objekata nego u celoj istoriji: "Veliki broj crkava i manastira iz srednjeg veka
najpre je oplja�kan, potom zapaljen i miniran, a ima slu�ajeva da su im �ak i
temelji uni�teni".
|
Dug spisak ru�evina
"Najzna�ajniji i najvredniji uni�teni objekat je crkva svete
Bogorodice od Digitrije iz 1315. godine u selu Musiti�te. U istom selu
sru�ena je i crkva svetog Nikole iz D�VI veka. U selu Kijevu je zapaljen
ikonostas iz D�V veka, s mo�da najlep�im ikonama na teritoriji Kosova.
Miniran je �ak i �uveni bor cara Du�ana u Nerodimlju", isti�e direktor
Pokrajinskog zavoda za za�titu spomenika Stojan Kosti�. "Vidi se da znaju
�ta rade - uni�tavaju na�e korene. Ru�e se samo crkveni objekti, a one na
kojima nema krsta, poput utvr�enja ili gradova, ne diraju. Za vreme
bombardovanja pogo�eni su Taba�ki most iz D�VI veka u �akovici, u selu
Lo�ani kod De�ana sru�ena je najstarija ku�a na Kosovu, sagra�ena u D�VI
veku, a o�te�ene su stare �ar�ije u Pe�i i �akovici i Hadum d�amija u
�akovici, najstariji islamski spomenik. Sada se najvi�e ru�i u zoni koju
kontroli�e ameri�ka vojska. Kfor �uva samo najzna�ajnije objekte poput
De�ana ili Pe�ke patrijar�ije, oko kojih su podignuti kontrolni punktovi i
bodljikava �ica; skoro da su tvr�ave. Nedavno su predlo�ili da preostale
objekte �uva Kosovski za�titni korpus - isti oni koji su ih i ru�ili",
tvrdi Kosti�.
|
