Blaqgo Srbiji dobila je sadaku unisteno je tri stotine milijardi dolara
stete. Dobila sadaku agresora od jedne milijarde i dvesto osamdeset miliona.
To vam je kao kad bih neko dosao u vasu kucu i unistio sve sto mu se
unistavalo Steta je tri stotine dinara. On vam kaze prizanja da si me
izazvao dat cu ti jedan dinar i 28 para. Ti priznas da si kriv dobio si
dinar i dvadeset osam para pa mozes da kupis jednu kutiju papaira za klozet.
Ato braco sta vam je doneo novi presednik Kostunica i Presednik Srbije
Djindjic. Pitajte se dali je vredelo izabirati 17 vezira zapadnih agresora.
Upotrebite zdrav razum . Nemora niko da bude genije da vidi sta su nam doneli
izdajnicki tim politicara i nato vezira. Zalosno ali je nazalost prava
istina. SDada ce da nato popravi mostove na dunavu i trgovine iz njemacke ce
da pocne na istok ali vi cete cekat do veka ali nikad necete da dobijete
ratnu ostetu jer to je priznanje da su Srbi krivi sa izrucenjem Milosevica
kengurovom sudu u Hagu. Ti svi pravnici sudije advokati i ostalo osoblje rade
za nato jer ih nato placa da dokazu da je nato bio u pravu kad je ubijao nasu
novoriodjencad. I kad je unistavao sve sto se moglo unistiti jer Milosevic
nije pristao na okupaciju zemlj. Milosevic nije prodao veru za veceru a
Kostunica Djindjic i njihovih jos petnaest vezira jesu. To vam je dokaz kakvi
su genije nova dva presednika Jugoslavije i Srbije. Na vam je braco u
otadzbini da se sami odlucite dali cete na vecito ropstvo ili cete se borit
protiv ropstva. Neka vam je svima bog na pomoci. Pozdrav od cffkale milan
kasic.
Miroslav Antic wrote:
> DONATORSKA KONFERENCIJA ZA SRJ
>
> Pomoc uslovljena reformama
>
> http://www.monitor.cg.yu
>
> Donatorska konferencija za SRJ, organizovana u Briselu proslog petka,
> odrzana je ogrnuta slavljem zbog Milosevicevog izrucenja. SRJ je dobila
> paket pomoci od milijardu i 280 miliona dolara. Vecina od tog novca ici
> ce za obnovu Srbije, dok ce Crnoj Gori biti opredijeljeno, prema prvim
> procjenama, oko deset odsto. Pored odobrenih sredstava, veliki znacaj
> konferencije je i u tome sto je dogovoreno reprogramiranje duga SRJ.
> Iz SRJ su u Brisel stigle tri delegacije - Savezne vlade, Vlade
> Srbije i Vlade Crne Gore. Zanimljivo je da predstavnici Ziziceve Savezne
> vlade, koji se tako zdusno zalazu za ocuvanje zajednicke drzave, nijesu
> podnijeli niti jedan projekat koji se odnosio na Crnu Goru, niti makar
> zajednicki projekat koji bi koristile i Crna Gora i Srbija!
> Beograd su, prema tome, u Briselu zastupale njegove dvije vlade, ciji
> su predstavnici nastupali jedinstveno. To dobro odslikava detalj sa
> konferencije: Boris Begovic, clan savezne delegacije, odustao je od
> diskusije, da bi srpski ministar finansija Bozidar Djelic dobio vise
> vremena.
> Inace, u pripremi za Donatorsku konferenciju srpska i jugoslovenka
> vlada imale su znacajnu pomoc medjunarodne zajednice, posebno tima
> eksperata iz Evropske unije, dok je Crna Gora, manje-vise, bila
> prepustena samoj sebi. Oko zaista ozbiljnog posla izrade projekata imala
> je ekspertsku pomoc samo jednog strucnjaka iz Evrope.
> Ipak, prema ocjenama nekih ucesnika konferencije, crnogorski papiri
> prezentirani u Briselu, i pored nekih manjkavosti, bili su
> konzistentnije uradjeni, jer su se oslanjali na realne procese i reforme
> koje su ovdje zapocete prije nekolike godine. Srpski su papiri, sa druge
> strane, bili lista dobro upakovanih obecanja. No, njihov je marketing
> neuporedivo bolje odradjen.
> I na konferenciji se jasno vidjelo: Srbija, poslije sloma Milosevica,
> krece od nule, dok je Crna Gora, nakon uvodjenja njemacke marke i
> zakonske regulative u nekim oblastima, vec napravila iskorak. Pitanje
> je, medjutim, hoce li Podgorica zadrzati tu prednost, ili ce je zbog
> unutrasnjih trvenja, odgadjanja strukturnih reformi i politicke
> nestabilnosti Beograd uskoro stici i prestici.
> Sve tri delegacije vratile su se zadovoljne sa puta. A da li je u
> Briselu zaista postignut veliki uspjeh, kako se to predstavlja javnosti?
>
> Naime, iako se u pozivu za koferenciju decidirano kaze da ce se
> racunati samo nova sredstva, a ne ranije odobreni paketi pomoci i novac
> namijenjen humanitarnim potrebama, nije bilo tako. U cifru od preko 120
> miliona dolara namijenjenih Crnoj Gori za ovu godinu, usao je i znatan
> dio od onih 89 miliona dolara koje su Amerikanci jos krajem prosle
> godine opredijelili za nasu republiku. Isto se desilo i Srbiji.
> Da li onda ima razloga za optimizam u Podgorici?
> Ako se oduzmu sredstva koja su Crnoj Gori vec bila odobrena, suma
> dobijena u Briselu niposto ne moze biti impresivna. Medjutim, ne treba
> gubiti iz vida da je zbog politickih prilika i independistickih teznji
> ovdasnjeh vrha gotova sva pomoc Zapada bila blokirana. Od obecane
> americke podrske od Nove godine niti jedan dolar nije stigao Vladi u
> Podgorici!
> Nakon Donatorske konferencije ministar finansija Miroslav Ivanisevic
> izjavio je da ocekuje da ce dio novca dobijenog u Briselu stici brzo.
> Prema informacijama "Monitora", od Vasingtona je isposlovano obecanje da
> ce prvi paket pomoci, od deset do petnaest miliona dolara, biti uskoro
> upucen. Time bi se mogao donekle sanirati budzetski deficit, koji je
> dijelom nastao i zbog blokade medjunarodne pomoci.
> Kojom ce dinamikom stizati ostala sredstva, ostaje da se vidi. To ce
> zavisiti, prije svega, od implementacije projekata koje je Crna Gora
> prezentirala, kao i od spremnosti nove Vlade da se uhvati u kostac sa
> stvarnim reformama.
> Donatori koji su u Crnoj Gori prisutni vise godina, imali su brojna
> negativna iskustva sa ovdasnjim vlastima. Naime, nije tajna da se novac
> namijenjen nekim konkretnim projektima trosio u druge svrhe. Zbog tih
> iskustava inostrana kontrola ce biti mnogo temeljnija nego dosada.
> "Mi nakon Brisela imamo veliku sansu da ono sto nam je i ranije bilo
> odobreno konacno i dobijemo. Kojom ce dinamikom pristizati ostala
> sredstva, uveliko zavisi od nas. Prvo, vazno je da donatorima na pravi
> nacin prezentiramo projekte, ali i da nastavimo sa nasim evidentnim
> reformskim naporima. Bez obzira na brojne kritike u zemlji, nasi su
> reformski iskoraci priznati u svijetu. Jer, ako Stenli Fiser, zamnjenik
> direktora borda Svjetske banke, kaze da je Crna Gora postigla evidentne
> reforme, kroz uvodjenje njemacke marke i institucionalne reforme, onda
> to nesto znaci", kaze Ljubisa Krgovic, predsjednik Savjeta Centralne
> banke Crne Gore i jedan od ucesnika konferencije u Briselu.
> No, i pored pohvala u zvanicnim papirima Svjetske banke i Evropske
> unije, ciji su predstavnici presjedavali konferencijom, mogle su se cuti
> i kritike na racun Podgorice, zbog budzetske potrosnje, fiskalne
> politike i privatizacije. Posto vise nije miljenica Zapada, nova Vlada
> mora odmah krenuti u reformu poreskog sistema, obuzdavanje budzetske
> potrosnje kao i u suocavanje sa propustima oko masovne vaucerske
> privatizacije i privatizacije velikih sistema. Promasaji vise nece biti
> tolerisani.
> Interesantno je da su se vec na Donatorskoj konferenvciji pojedine
> zemlje i institucije opredijelile za odvojenu podrsku Srbiji i Crnoj
> Gori, dok su drugi sredstva uputili SRJ. Ministar Ivanisevic naglasava
> da i u jednom i u drugom slucaju postoji "mehanizam lociranja i
> raspodjele sredstava izmedju Crne Gore i Srbije". Prema Ivanisevicu,
> najvazniji je zakljucak Donatorske konferencije da medjunarodna
> zajednica obezbijedi monitoring nad raspodjelom sredstva izmedju Srbije
> i Crne Gore.
> Iz Srbije, iz kabineta potpredsjednika Vlade SRJ Miroljuba Labusa,
> vec stizu glasovi o velikodusnosti Beograda. Navodno, Beograd je
> zasluzan sto je od ukupne pomoci Crnoj Gori dodijeljeno 10 odsto, iako
> ona na osnovu broja stanovnika predstavlja samo pet odsto. Ova racunica
> je pogresna: pomoc se nikada ne dodjeljuje samo na osnovu pukog broja
> stanovnika, vec je kombinacija mnogih faktora. Osim toga, kada bi se
> posmatralo iz srpske prizme i sve mjerilo po broju stanovnika - na
> Donatorskoj konferenciji Crna Gora je bila vise od pet odsto, jer Kosovo
> nije bilo zastupljeno.
> U velikodusnost nove beogradske vlasti Crna Gora se uvjerila od 5.
> oktobra do danas. Od inostrane pomoci koju je u ovom periodu Savezna
> vlada dobila od medjunarodne zajednice, niti jedan pfenig nije upucen u
> Podgoricu. Ovdje se, naravno, ne racuna velikodusnost prilikom proslave
> Srpske nove godine, kada su se na Trgu Ivana Milutinovica "igrale
> delije", niti ona Koaliciji "Zajedno za Jugoslaviju" tokom predizborne
> kampanje.
> Zbog takvog stava Beograda moglo bi se reci da je jedan od najvecih
> uspjeha crnogorske delegacije u Briselu to sto se ona izborila, iako pod
> kisobranom SRJ, za autonoman nastup. Ta autonomnost, medjutim, nece
> znaciti mnogo ako se novac zaista ne bude trosio, prije svega, za
> strukturne reforme i tranziciju.
>
>
> Prednjace Amerikanci
>
> Donatori koji su se okupili u Briselu, mogu se podijeliti u dvije
> osnovne grupe - pojedinacne zemlje i Evropska komisija su u prvoj, a u
> drugoj su medjunarodne finansijske institucije, UNDP, UNICEF i Sorosova
> fondacija. Medju finansijskim institucijama prednjaci Evropska banka za
> rekonstrukciju i razvoj, sa 206,25 miliona dolara.
> Od drzava donatora, najvecu pojedinacnu pomoc Srbija i Crna Gora
> dobile su od Sjedinjenih Americkih Drzava. No, to nije novi paket
> podrske, vec onaj koji je Kongres odobrio jos krajem prosle godine.
> Interesantno je, medjutim, da je od zemalja Evropske unije na celu
> Italija sa paketom od 98,59 miliona dolara. Iza nje je Njemacka sa 66,95
> miliona, a treca je Grcka sa 45.67 milona dolara. Treba napomenuti da
> ove zemlje pruzaju podrsku po dva osnova, pojedinacno i kroz institucije
> Evropske unije.
> Zanimljivo je da su uticajne evropske drzave, koje imaju ambiciju da
> kroje politiku na Balkanu, kao sto su Velika Britanija i Francuska,
> dodijelile zajedno manje sredstava Crnoj Gori i Srbiji nego jedna
> Austrija, cija podrska iznosi 28,33 miliona dolara.
> Znacajan donator je i filantrop Dzordz Soros, koji je tokom citave
> prosle decenije, u vrijeme totalne izolacije SRJ, odvojio desetine
> miliona dolara ovom prostoru, prvenstveno za podsticaj demokratskih
> promjena. Pored toga sto je za ovu godinu Soros vec uputio Crnoj Gori i
> Srbiji podrsku od deset miliona dolara, u Briselu je ta suma uvecana za
> dodatnih 4,92 miliona. Tako ukupna Sorosova pomoc prevazilazi
> pojedinacnu podrsku Francuske (11,68 miliona) i Velike Britanije (14,21
> milion).
> Sto se Crne Gore tice, njeni najveci pojedinacni donatori su SAD,
> Njemacka i Luksemburg.
> http://www.monitor.cg.yu
>
> Miroslav Antic,
> http://www.antic.org/
>
> To unsubscribe from this group, send an email to:
> [EMAIL PROTECTED]
>
>
>
> Your use of Yahoo! Groups is subject to http://docs.yahoo.com/info/terms/
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
