VREME, 9.08.
Linux i filozofija otvorenog koda:
INFORMATICKI SOCIJALIZAM
pise:Dr Sasa Markovic, direktor softverske kuce Datagate
Open Source licenca zvuci toliko liberalno da je jednostavno neverovatno
kako neko uopste ima interes da pise programe po ovim pravilima. Kada bi
postojao "otvoreni kod" u domenu ugostiteljstva, poslasticari bi bili
duzni da sampite dele besplatno, uz recept kako da ih sami napravite ako
vam se dopadnu
U danasnjoj Srbiji, zemlji koja tek prolazi kroz fazu vulgarnog
kapitalizma gde se celokupna poslovna logika svodi iskljucivo na slogan
Show me the money!, ocigledno favorizovanje Majkrosofta od strane vlasti
donekle ima svoje racionalno opravdanje: vezivanjem za svetskog
softverskog giganta sa prepunom kasom, tradicijom, razrad/enom poslovnom
i marketinskom masinerijom, drzava ne rizikuje da se zaglavi u
informatickom corsokaku. Med/utim, sta je sa nama, obicnim ljudima? Nije
li Bil Gejts i bez nas vec dovoljno bogat? I kako ce se Majkrosoftova
poslovna logika ("nista dzabe") uklopiti u nas lokalni milje gde,
recimo, jedan piratski cd-klub sa Vracara distribuira vise programa po
Beogradu nego Majkrosoft po citavoj istocnoj Evropi? Sve dok postoji
alternativa - legalna, jeftina i pristupacna - niko ne bi trebalo da je
se unapred odrice. A ona se, u Majkrosoftovom slucaju, zove Open Source.
Prica pocinje 5. oktobra 1991. godine kada se Linus Torvalds, u to vreme
student koledza u Helsinkiju, obratio preko interneta svojim kolegama i
najavio Linux, novi operativni sistem za personalne
racunare: "Tek je dostigao onaj nivo na kojem se moze smatrati
upotrebljivim, a mozda i ne (zavisno od toga sta vam treba). Voljan sam
da ga publikujem i ucinim dostupnim za saradnju. Oznaka verzije je
0.02..."
UNIX KORENI: Linus je, zapravo, eksperimentisao sa Minixom (maketom Unix
operativnog sistema), u to vreme vrlo popularnom edukativnom alatkom
med/u studentima koji tek uce programiranje. Ako parafraziramo g. Sadama
Huseina, moglo bi se reci da je Unix "majka svih operativnih sistema",
stabilan i pouzdan paket koji uz to lepo funkcionise na racunarima svih
boja i zastava: od onih personalnih, preko radnih stanica pa sve do onih
najvecih. Minix je, nazalost, patio od nedostatka vizije coveka koji ga
je stvorio. Alen Tanenbaum uporno je odbijao zahteve svojih studenata da
u skuceni Minix doda nove stvari: "Ti studentski zahtevi su me
izlud/ivali, bilo ih je na hiljade. Odbijao sam ih bez izuzetka, hteo
sam da Minix ostane dovoljno malen kako bi ga studenti razumeli za samo
jedan semestar." Da stvar bude gora, Tanenbaum je sva prava za
komercijalnu distribuciju Minixa preneo na Prentice Hall koji je, opet,
napravio lep profit prodajuci svaku kopiju za 150 dolara. Los
Tanenbaumov potez dodatno je istakao stanje na tadasnjem softverskom
trzistu - postojao je ogroman broj besplatnih programa za Unix, ali nije
postojala besplatna verzija samog Unixa. Stavise, Unix je u to vreme bio
izuzetno skup - cena jedne kopije kretala se oko 1500 dolara.
Torvalds je krenuo da pise Linux, svoju verziju Unixa, bukvalno od nule.
Na taj nacin nije krsio bilo cija autorska prava ili potkradao ono sto
Majkrosoft danas naziva "intelektualnom svojinom". Linus je radio
prilicno groznicavo: "Pocelo je kao obican skolski projekat. Dodavao bih
ovo ili ono tu i tamo. Najednom, Linux je poceo da lici na normalan
operativni sistem. Nisam bio zainteresovan da dobijem posao niti da
napravim pare. Vise od pola godine sedeo sam ispred kompjutera bez
osecaja za svet oko sebe. Nisam imao nikakav drustveni zivot. Jeo sam.
Spavao. Pisao Linux." Njegova mama Ana bila je na ivici ocajanja: "Da bi
Linus bio srecan, bilo je dovoljno da ga stavite u klozet za metle,
ubacite mu kompjuter i povremeno ga hranite hladnim rezancima. Kako je
uopste mislio da nad/e neku finu curu za sebe?" Finci su, inace, odlicni
programeri. Linus kaze da im prirodne okolnosti idu na
ruku: "Vreme je odvratno, tokom sest zimskih meseci jedva da i svice.
Mozete da birate: programiranje, seks ili pice. Ja sam se opredelio za
ovo prvo."
Razvoj Linuxa bio je munjevit - prva upotrebljiva verzija (0.03)
pojavila se 26. oktobra 1991. Mesec dana kasnije usledila je verzija
0.10, a broj ljudi koji su volonterski radili na Linuxu pocinje da raste
velikom brzinom. Marta 1992. godine Linus objavljuje verziju 0.95 uz
napomenu da je Linux "skoro spreman" za poslovnu upotrebu i da nece
objaviti verziju 1.00 sve dok iz programa ne istrebi sve greske. Godinu
i po dana kasnije Linus je publikovao verziju 0.99 asimptotski se
priblizavajuci zacrtanom cilju. Med/utim, ni tu nije stao, tako da
razvoj Linuxa traje do danasnjih dana. Aktuelna verzija Linuxa nosi
oznaku 2.4 a Linux i srodni programi u pojedinim segmentima drze od 15
do 90 odsto trzista. Linux je i dalje potpuno besplatan i svima
dostupan.
ISKORISTI I DAJ DALJE: Svoj uspeh Linux najvecim delom duguje licenci za
koriscenje koja ga je pratila. Ova licenca, iako kasnije prerad/ivana i
pojasnjavana, udarila je temelje onoga sto se danas naziva Open Source
("otvoreni izvor") zajednicom. Programi koji su deklarisani kao Open
Source moraju da ispunjavaju nekoliko osnovnih uslova. Pre svega, ovakvi
programi mogu se slobodno umnozavati i distribuirati, bilo besplatno
bilo komercijalno. Drugim recima, iako je Linux potpuno besplatan, bez
obrzira na to ko ga i u koje svrhe koristi, niko vam ne brani da ga
zapakujete u sarenu hartiju, stavite na njega sopstvenu etiketu i
legalno ga prodajete kome god zelite. Majkrosoftovi programi imaju mnogo
restriktivnije licence: program nije besplatan, ne sme da se kopira,
pozajmljuje ili redistribuira. Naravno, i Linuxova licenca ima svoje
finese: ona vam dozvoljava da softver (pre)prodajete po sopstvenom
nahod/enju, ali vam ne dozvoljava da onome kome softver prodate
zabranite da radi tu istu stvar. Eh, zvuci logicno?
Drugi vazan uslov je da svaki Open Source program mora da prati tzv.
izvorni kod, zapravo celokupan "materijal" koji programeri unose u svoje
kompjutere od koga se procesom tzv. kompilacije pravi finalni proizvod
tj. program. Uprosceno receno, Open Source softver se distribuira pod
etiketom "nema lazi, nema prevare". Ako imate malo vremena i malo veca
kompjuterska znanja, uvidom u izvorni kod lako mozete da utvrdite da li
program zaista radi ono sto je na njemu deklarisano ili vas, moze biti,
krisom spijunira. Majkrosoft, naravno, nikad ne isporucuje izvorni kod
uz svoje programe smatrajuci ga svojom intelektulanom svojinom, tako da
danas niko sa sigurnoscu ne moze da kaze kako Majkrosoftovi programi
funkcionisu i da li, recimo, imaju "zadnja vrata" preko kojih Majkrosoft
posmatra svoje klijente. Majkrosoftovi programi su poput automobila sa
zavarenom haubom: ne znate ni broj cilindara, ni kubikazu motora, nema
promene ulja ili odrzavanja akumulatora - za lepe novce kupujete crnu
kutiju koja ili radi ili ne.
Open Source licenca zvuci toliko liberalno da je jednostavno neverovatno
kako neko uopste ima interes da pise programe po ovim pravilima. Nije
tesko zakljuciti da ovakav koncept (najcesce besplatnog, svima dostupnog
proizvoda) moze da opstane samo u svetu informatike. Kada bi postojao
Open Source standard u domenu ugostiteljstva, poslasticari bi bili duzni
da sampite dele besplatno, uz recept kako da ih sami napravite ako vam
se dopadnu. Pa ipak, neki od Open Source programa po svojoj popularnosti
i kvalitetu daleko nadilaze sve konkurente zajedno: dok surfate
internetom, imate vise od 60 odsto sansi da se sa druge strane vase
internet veze nalazi Apache, najpopularniji internet server danasnjice.
Jos su vam manje sanse da prilikom slanja ili prijema svoje e-mail
poruke zaobid/ete sveprisutni Sendmail, takod/e Open Source proizvod. A
takvih primera ima jos, narocito u domenu internet softvera.
JEDNOMESECNI DIKTATORI: Kako se uopste pisu ovakvi programi? Na njima
obicno rade ljudi koji zele da rese problem koji su iskusili na
sopstvenoj kozi. Programiranjem se bave u slobodno vreme, "o svom ruvu i
kruvu", za ljubav sopstvene tastine i virtuelne slave. Obicno su rasuti
sirom sveta, ali u eri interneta ovo ogranicenje jedva da je vredno
pomena. U radno vreme vecina njih angazovana je u srodnim tehnickim
granama, pogotovu u informatici i telekomunikacijama. Njihovim
volonterskim radom rukovode ili nesporni autoriteti u pojedinim
oblastima, ili "diktatori" koji se rotiraju na mesecnom ili godisnjem
nivou, ili "odbori" koji zasedaju na internetu i donose odluke vecinom
glasova. Pravilo je da se od samog pisanja programa ne zarad/uje nista,
iako se mestimicno naplacuju konsultativne usluge ili "izlazak na
teren". Cist socijalizam. Ako mislite da zbog ovakvog nacina rada Open
Source zajednica kuburi sa radnom snagom tj. programerima - grdno
gresite. Nikad nije bilo teze steci ime u tom drustvu nego danas. A to
je i razumljivo - onaj ko uspe da ud/e u Torvaldsov tim, moze da bude
siguran da ce uci i u bilo koji drugi.
Open Source je trn u oku pravovernih Gejtsovih sledbenika koji ne biraju
argumente kojima bi dokazali da je citav koncept protivprirodan i
dugorocno osud/en na propast. Po njima, Linux kompanije lose stoje na
berzi - samim tim i Linux je los. I zaista, tacno je da se oko
besplatnog Linuxa namnozilo dosta firmi koje od njega pokusavaju da
naprave profit. Kompanije koje se bave komercijalnom distribucijom Linux
paketa, kao sto su Redhat i Caldera, tek ove godine iskazuju prve
pozitivne finansijske rezultate, a giganti kao sto su Hewlett-Packard i
IBM tek pokusavaju da nad/u svoje mesto u Open Source zajednici. Kao i
citav elektronski biznis, i ovaj je iz faze suvise optimisticnih
ocekivanja presao u fazu realnog i moguceg, sto se odrazilo i na
vrednost akcija. Med/utim, Linux nije vezan ni za jednu firmu na nacin
na koji je Windows vezan za Majkrosoft. Propast Majkrosofta
predstavljala bi, najverovatnije, i kraj za Windows, dok bi propast svih
srodnih firmi Linux ipak preziveo. Ma kako to socrealisticki zvucalo,
Linux je u najvecoj meri kolektivna bastina citavog sveta. Takod/e, ne
stoje zamerke da je sam Open Source koncept protivprirodan i da se kosi
sa elementarnim ekonomskim zakonima po kojima se "nesto" ne moze dobiti
za "nista". Programiranje u slobodno vreme mnogi programeri ne smatraju
finansijskim gubitkom i zato ne insistiraju na novcanoj nadoknadi
(vecina njih ionako ima solidno uhlebljenje na drugoj strani).
Zahvaljujuci internetu i globalnom razvoju telekomunikacija, materijalni
troskovi razvoja i distribucije softvera prakticno su zanemarljivi, tako
da programeri nisu na steti. Kako je lepo primetio Ganes Prasad, jedan
od gurua Open Sourcea, rec je o ekonomskoj transakciji tipa "ja ne
gubim, ali ti mozda dobijas", transakciji koja se odigra kad god nekom
usitnite novac ili mu pozajmite olovku da potpise cek.
NOC VESTICA: Da je Open Source koncept ozbiljna pretnja Majkrosoftu
potvrd/uje i dokument koji je pred Noc vestica 1998. godine procureo iz
Majkrosoftove centrale u Redmondu. Nakon relativno korektne i skoro
nepristrasne analize, autori dokumenta Vinod Valopili i Dzos Koen
zakljucuju da je Open Source ozbiljan takmac (pre svega u domenu
internet softvera) koji u bliskoj buducnosti ozbiljno preti da umanji
Majkrosoftove prihode. Autori opovrgavaju i tezu da Open Source programi
ne mogu da dostignu kvalitet onih komercijalnih: "Oni su se iskazali u
veoma kriticnim situacijama, a sam Linux po mnogo cemu prevazilazi
kvalitet komercijalnih Unix distribucija." Majkrosoft nije opovrgao
verodostojnost ovog dokumenta, ali je pokusao da degradira njegov znacaj
tvrdeci da je rec o obicnoj inzenjerskoj spekulaciji koja ne odrazava
zvanican stav kompanije.
Trenutak objavljivanja "dokumenta iz Noci vestica" uzima se za pocetak
otvorenog sukoba dve nepomirljive koncepcije. Bez obzira na intimne
simpatije autora ovog teksta, mora se priznati da Majkrosoft ima svojih
prednosti: u mnogim segmentima softverskog trzista, Majkrosoft je
apsolutni monopolista koji diktira pravac tehnoloskog razvoja. Osim
toga, Majkrosoft ne pati od dezorijentacije koja cesto prati Open Source
zajednicu. Dok Majkrosoft svoje ljude debelo placa i od njih moze da
zahteva da rade ovo ili ono, iza sarolike Open Source zajednice ne stoji
nikakav nesporan, firmiran autoritet - u njoj svako moze da vuce na
svoju stranu, da radi sta hoce i da, na kraju, za to nikom ne odgovara.
Majkrosoftovi programi su vizuelno ispolirani, doterani i generalno se
uvlace pod kozu, pre svega pocetnicima, dok programi za Linux zahtevaju
malo vezbe, koncentraciju i prilicno liberalan pogled na pitanja
estetike. Sada se i tu stvari pomalo menjaju - recimo da pingvin Tux,
oficijelna maskota Linuxa, izgleda vrlo simpaticno.
POLITIKA, 14.08.
LEK KOJI UBIJA
"Lipobaj" kapsule za snizavanje holesterola, koje u svetu koristi oko
sest miliona ljudi, povucene iz prodaje posle sumnji da su izazvale smrt
52 pacijenta
pise: Zarko Rakic
Nemacki hemijski i farmaceutski gigant - Bajer iz Leverkuzena - suocio
se s dramaticnom optuznicom da je njegov lek lipobaj odgovoran za smrt
52 pacijenta. Rec je o leku koji se koristi za oslobadjanje covekovog
organizma od viska holesterola. Sef nemackog koncerna Manfred Snajder
odbacio je na konferenciji za novinare optuzbe ukazujuci da "jos ne
postoje konkretni dokazi o smrtonosnom delovanju lipobaja". Bajer je
zbog dramaticnog razvoja dogadjaja oko lipobaja povukao prvi konkretan
potez - nepouzdani lek povucen je iz prodaje.
Smrtonosna kombinacija - Nismo imali drugu mogucnost - izjavio je
Snajder, saopstavajuci odluku koncerna da lipobaj bude povucen iz
upotrebe. U interesu pacijenata odlucili smo se na ovaj korak. Prvi
covek Bajera nije, medjutim, odgovorio na mnogo skakljivije pitanje:
zbog cega su pre bolesnika i korisnika leka o ovoj odluci prvo
informisani akcionari i apotekari. Visak holesterola veoma je opasan za
coveka. On izaziva pritisak na arterije i povecava rizik od
kardiovaskularnih oboljenja. Zbog toga su lekovi za smanjenje
holesterola veoma trazeni na trzistu. Kako tvrde mediji, Bajerov lipobaj
ima smrtonosno dejstvo u kombinaciji s drugim lekovima - fibratima. Ova
veza moze da izazove ozbiljna ostecenja bubrega i smrt. Prema podacima
Bajera kapsule lipobaja koristi oko sest miliona pacijenata sirom sveta.
Prosle godine koncern je zaradio prodajom leka za snizenje holesterola
636 miliona evra sto je povecanje od 82 odsto u odnosu na 1999. Bajerova
odluka o povlacenju spornog leka samo je jedan mozaik u tragicnoj prici
o ovom "ubici u kapsuli". Nemacka radio stanica SY 3 izvestila je da je
jedna advokatska kancelarija iz americke savezne drzave Severna Karolina
pocela da prikuplja adrese pacijenata koji su bili zrtve lipobaja. -
Ukoliko bude prikupljeno nekoliko hiljada imena ostecenih usledice tuzba
- izvestila je nemacka radio stanica. U tom slucaju Bajeru preti sudski
proces a odstetni zahtev mogao bi da dostigne sumu nekoliko stotina
miliona maraka.
Aspirin za berzu Afera s lipobajom pogodila je nemacki koncern u veoma
teskom poslovnom trenutku. Povlacenje leka iz prodaje izazvalo je pad
Bajerovih akcija na berzi za 16 odsto. Clan upravnog odbora zaduzen za
finansije Verner Vening procenjuje da ce gubitak koncerna zbog
uklanjanja spornog leka iz prodaje iznositi oko 650 miliona evra (1,3
milijarde maraka). Lipobaj nije jedini lek s kojim je Bajer u poslednje
vreme imao ozbiljne probleme. Krajem juna rukovodstvo koncerna moralo je
da koriguje poslovne prognoze zbog dramaticnog povecanja troskova u
istrazivanju leka kogenat utemeljenog na bioloskim supstancama. Zbog
Bajerovih teskoca i nervoznog reagovanja berze cuju se i saljive
prognoze. Jedan anonimni berzanski strucnjak koga citira nemacka
agencija DPA kaze da je berza sada postala idealno trziste za neke druge
Bajerove lekove - pre svega poznati aspirin. Ostaje da se vidi kako ce
najnoviji skandal uticati na strateske Bajerove poslovne poteze. Za
septembar je predvidjeno da se akcije nemackog koncerna pojave na berzi
u SAD. Taj korak trebalo bi da omoguci Bajeru da se probije medju deset
najvecih farmaceutskih firmi u svetu. Slucaj lipobaj bi, kako procenjuju
strucnjaci, mogao da ozbiljno poremeti sve planove.
DANAS, 14.08.
Nastavlja se "bitka" za Sajam knjiga u Beogradu
"ODSUSTVO POLITICKE INTELIGENCIJE"
pise: M. Jovanovic
Potpisivanje Ugovora kojim se organizacija Sajma knjiga poverava
Poslovnom udruzenju izdavaca Srbije i Crne Gore posledica je direktne
politicke intervencije, smatraju clanovi Upravnog odbora Udruzenja
izdavaca i knjizara Jugoslavije, dosadasnjeg organizatora Medjunarodnog
sajma knjiga u Beogradu. Kako je receno na jucerasnjoj konferenciji za
stampu odrzanoj u sedistu Udruzenja, Upravni odbor je na proslonedeljnoj
sednici doneo odluku da povodom ovog slucaja podnese tuzbu Privrednom
sudu, ali i zahtev za izdavanje privremene mere kojom bi se Beogradskom
sajmu zabranila organizacija ove manifestacije ili ugovaranje
organizacije sa trecim licem, a koja bi trajala do okoncanja sudskog
postupka.
Udruzenje izdavaca i knjizara Jugoslavije takodje se obratilo
Medjunarodnoj asocijaciji izdavaca u Zenevi, sa zahtevom da im kao
svojoj clanici, pruzi zastitu "zbog uzurpacije organizacije 46.
medjunarodnog sajma knjiga od strane Beogradskog sajma i novog Poslovnog
udruzenja izdavaca Srbije i Crne Gore". Jedan od koraka koji Udruzenje
preduzima u pravcu zastite svojih zakonskih prava jeste i obracanje
Medjunarodnoj Uniji sajmova u Parizu, od koje ocekuje odgovarajuce mere
prema Beogradskom sajmu kao privrednoj organizaciji, clanici Unije, koja
cinom uzurpacije knjizarske manifestacije krsi kodeks Unije sajmova.
Novinarima se obratio i pesnik i izdavac Jovan Zivlak isticuci da su
klevete na racun Udruzenja cesto kontradiktorne jer se izricu zarad
medijskog efekta, a u funkciji osvajanja prevlasti nad kulturnim
prostorima. Oznacavajuci protokol koji su potpisali "akteri uzurpacije"
Sajma knjiga kao "testament jedne srecne i hitre buducnosti", Zivlak je
ocenio da potezi republickog Ministarstva kulture i gradske Vlade
otkrivaju "odsustvo politicke inteligencije", te da za posledicu imaju
depacifikaciju domace kulture. "Beogradski sajam je prodavao ulaznice, i
eventualnih 400.000 maraka treba potraziti kod njih", istakao je Zivlak
u vezi sa optuzbama o finansijskim malverzacijama i podsetio da je
prostor na Sajmu bio jeftiniji od svih drugih sajmova knjiga.
Iz Udruzenja izdavaca i knjizara Jugoslavije isticu da su se obratili
svim relevantnim institucijama u zemlji, ukljucujuci i saveznog ministra
inostranih poslova Gorana Svilanovica koji je obavesten o mogucim
posledicama ovog slucaja po medjunarodni ugled nase zemlje.
