"Danas", 15. avgust 2001. Komentar Hocu-necu Kod krsta Juce pre podne Kragujevac je podsecao na vreme kada su intenzivno trazene promene - kolona Zastavinih radnika uputila se do kultnog protestnog mesta Kod krsta. Prvi ulicni bunt od uspostavljenja nove vlasti posledica je obavestenja da Vlada Srbije nece menjati Sporazum o transformaciji i konsolidaciji Grupe Zastave, te da je jedini ustupak produzen rok za izjasnjavanje ustanovljenog viska na koji nacin zele taj status da ozvanice. Nije zgoreg podsetiti da ce nekoliko hiljada radnika opredeliti hoce li se prekvalifikovati ili ici na berzu uz apanazu od nekoliko hiljada dinara mesecno narednih godina ili ce uzeti otpremninu od 200 maraka za svaku godinu radnog staza. Cetvrte mogucnosti nema, ukljucujuci, revidiranje programa ili spiskova. Najtezi korak u zivotu prekobrojnih kragujevackih "kaldrmasa" stigao je naglo uprkos visemesecnim pregovorima i objasnjenjima. "Zasto bas ja" osinulo je nevoljnike kao grom iz vedra neba iako se vecina na nedavnom referendumu saglasila da nema boljitka bez pomoci Vlade Srbije uslovljene Programom konsolidacije i transformacije. Izvesno je, dabome, da na spisku od pet hiljada prekobrojnih ima neregularnosti - recimo clanovi istog domacinstva ili "manjak" rukovodilaca a visak radnika. Cinjenica je, takodje, da prekvalifikacija ili Berza rada deluju najblaze receno neatraktivno u odnosu na radno mesto koje uskoro moze biti profitabilno. Prema perspektivnim mogucnostima tzv. dekomponirane Zastave ni onih nekoliko hiljada maraka otpremnine ne znace mnogo - sa njima se ne moze zapoceti legalni privatni biznis. Sve zajedno, ukljucujuci i teske reci tipa "izdaja" i vise nego simbolicnu setnju do Krsta, medjutim ne menja sustinu - ili ce svi na ulicu ili ce neki prihvatiti ponudu da budu relativno zbrinuti da bi ostali, a u nekom boljem vremenu i nova pokoljenja, mogli raditi produktivno. Zato, zapravo, uprkos manje ili vise opravdanom ili neopravdanom besu, nema mesta dilemi, sto su i predstavnici Vlade Srbije nedvosmisleno rekli - Sporazum se mora postovati. Ovakav izbor, iako ispostavlja i pitanje socijalne pravde, pa i sam princip pravednosti stavlja na ispit, ne dovodi u pitanje krajnji ishod. Kragujevac je decenijama ziveo od i zahvaljujuci Zastavi, pa da bi nekada cuvena fabrika mogla nanovo postati izvor pristojnog zivota za dobar deo Kragujevcana traumaticno pitanje "zasto bas ja" valja preformulisati u "zar citav Kragujevac", a sledstveno i Srbija. Jer, krenu li i u drugim fabrikama i gradovima da se igraju hocu-necu, reforma u Srbiju nikada nece doci. A onda ce svi, a ne samo Kragujevcani, moci da se okupljaju Kod krsta do mile volje. Samo, tesko da ce otuda pomoc stici. "Glas javnosti", 15. avgust 2001. Pise Sinisa Stanimirovic Da li ce reforma od tuzilaca napraviti samostalne cuvare zakona Vise od pola godine proteklo je od pocetka personalnih promena u pravosudju, a jos nije pronadjena licnost koja bi imala kurazi i drustvene podrske da postane republicki javni tuzilac "na neodredjeno". Dolazak Dragomira Nedica je samo produzio v.d. stanje. Funkcija javnog tuzioca u poslednjih sedam decenija bila je daleko ispod svoje zakonom zacrtane drustvene uloge. Daleko je bila i od odgovaranja pred javnoscu. I danas praksa cutanja o slucajevima relevantnim za drustvo ostaje. Na primer, beogradski okruzni tuzilac Rade Terzic, na cijim plecima je desetak teskih krivicnih postupaka protiv pripadnika bivseg rezima, posle hapsenja Radomira Markovica je porucio medijima da u dogovoru sa Vladom nece davati nikakve izjave. Imaju li tuzioci i njihovi zamenici snage i zakonske potpore da se nose sa odgovornoscu koja se od njih ocekuje? - Pravna drzava se ne gradi samo donosenjem pravih zakona, nego i imenovanjem pravih nosilaca funkcija - rekao je u utorak, na konferenciji za novinare, prvoj te vrste u nas, Dragomir Nedic, v.d. republickog javnog tuzioca. Najavljujuci ubuduce redovne susrete s novinarima, Nedic je rekao da je Odboru za pravosudje podneo predlog za 55 novih tuzilaca i zamenika i da trenutno radi na izradi nacrta novog Zakona o javnim tuzilastvima. - Sustinska novina bice Visoki tuzilacki savet na celu s republickim tuziocem, koji ce vrsiti izbor tuzilaca i njihovih zamenika - rekao je Nedic. Vazeci Zakon o tuzilastvima propisuje i odnos zamenika prema medijima, tako da niko od njih ne moze da da izjavu bez odobrenja sefa. U jednom tuzilastvu u Beogradu, nekoliko zamenika tuzioca, koji su insistirali na anonimnosti, reklo je da buduci zakon ne donosi velike novine i da se sustinska stvar - odnos tuzilastva i policije, nece promeniti. - Izgleda da ce se kontakt policije i tuzilastva i dalje svoditi na prepisku, tako da ce tuzilac, ako ne bude zadovoljan rezultatima policije, moci samo da se zali visim instancama, ukljucujuci i ministra MUP-a. To ne znaci nista ako tuzilac nije taj koji odlucuje i postavlja pitanje odgovornosti policije - kaze jedan od anonimnih zamenika. V.d. tuzilac Nedic kaze da nijedan ministar policije dosad nije krocio u Republicko tuzilastvo. - To je tragicno, jer mi smo zakonski saveznici - dodao je Nedic. Beogradski advokat Nenad Vukasovic smatra da nije toliko bitna izmena vazeceg Zakona o tuzilastvima, koliko pitanje kako dobiti samostalnog tuzioca. - O izboru tuzilaca pitaju se politicke stranke, a da bi oni mogli da rade, trazi se lojalnost odredjenoj politickoj opciji - kaze Vukasovic. Vecina sagovornika "Glasa" sustinu promene statusa vidi u promeni odnosa policije i tuzilastva. Advokat Borivoje Borovic kaze da su tuzioci do sada u takozvanim politickim procesima donosili odluke po diktatu politike i dokaza koje im dostavlja policija. - Tuzioci bi morali biti nezavisni od policije: da oni daju naloge policiji, a ne obrnuto. Za svoju nezavisnost mogu da se izbore samo oni sami - smatra Borovic. Miroslav Todorovic, bivsi sudija Okruznog suda u Beogradu, koji se nedavno pominjao kao kandidat za republickog tuzioca, kaze da su tuzioci sada u zapecku. - Njihovu ulogu preuzeli su MUP i Ministarstvo pravde Srbije - tvrdi Todorovic. Po Nenadu Vukasovicu, glavno pitanje je ko je stariji: tuzilastvo ili policija? - Zakon o krivicnom postupku okrenut je naopacke u nekim predmetima, pa je tuzilastvo postalo organ koji radi po instrukcijama policije. Tipican primer je slucaj "Pauk", u kome se tuzilac nasao izmedju politike i policije, koja se davno odvojila od drustva i postala drzava u malom. Tu tuzilac ne moze da bude samostalan. Kako se u takvim stvarima izigrava zakon? - Policija podnosi jalovu krivicnu prijavu, a tuzilac po takvoj prijavi podize optuznicu. Ta optuznica nije njegova nego policijska - smatra Miroslav Todorovic. U situacijama kad policija ne odgovara tuziocu na upucen dopis da se prikupe potrebna obavestenja, tuziocu su vezane ruke, jer nema mogucnosti da to ubrza. Slucaj "Curuvija" to najbolje odslikava. Iako su novinari nekoliko puta bukvalno opsedali zamenika tuzioca Sinisu Simica, koji radi na ovom predmetu, on je u nekoliko navrata rekao da u istrazi nema nista novo jer mu policija ne odgovara na predloge. Policija, recimo, nije obavestila Tuzilastvo da li je zbog komentara u "Ekspresu" "Curuvija priziva bombe", obavila informativni razgovor sa Mirjanom Markovic i Draganom Hadzi Anticem. - Postoje situacije kad se zamenici tuzioca cak snebivaju ili dvoume da li da telefoniraju nekom nacelniku policije da bi se raspitali o nekom predmetu. I umesto da policija bude servis tuzilastva imamo suprotnu situaciju - kaze advokat Vukasovic. Izlaz iz ovakve situacije Vukasovic vidi u nadredjenosti tuzilastva policiji. - Tako ce tuzilac moci da kontrolise zahtev upucen MUP-u. Moci ce da kontrolise kako se stvari obavljaju, da insistira, naredjuje, pa i da, ukoliko bude potrebno, pokrene inicijativu za pokretanje pitanja odgovornosti pojedinih radnika MUP-a. To znaci da bi, kao i u zapadnoevropskim drzavama, policija postala servis tuzilastva. Todorovic smatra da ovakva promena povlaci i visoku odgovornost tuzilaca u svakom predmetu. - Tuziocu i zamenicima treba dati velika ovlascenja, ali za svaku optuznicu morace da odgovaraju. Tuzilastvo treba da rukovodi celokupnim krivicnim postupkom, a ne desi li se to, imacemo i dalje optuznice po kojima se sudi i do 10 godina. Za nezavisnog tuzioca, koji stiti ustavnost i zakonitost, svi gradjani su jednaki - smatra Todorovic. Vukasovic kaze da se u sadasnjoj situaciji od tuzilaca i zamenika ne moze ocekivati takva efikasnost i odgovornost. - Kad se zaustavi pritisak politickih partija i lidera i kad tuzioce, kao i sudije, materijalno obezbedimo, mozemo traziti da budu odgovorni. Sada, zbog lezernih i donekle opravdano nezainteresovanih zamenika tuzilaca, sudovi moraju da rade i tuzilacki posao. To je djavolji krug u kome se odavno krecu tuzilastva i sudovi - zakljucuje Vukasovic. "Politika", 15. avgust 2001. Savez jevrejskih opstina o sve cescim pojavama antisemitizma Savez jevrejskih opstina Jugoslavije juce je izrazio zabrinutost zbog sve cescih pojava antisemitizma u Srbiji, koje se iskazuju kroz izdavacku delatnost, preko istupanja pojedinaca na tribinama, grafitima i skrnavljenjem jevrejskih spomenika i grobalja. U saopstenju Savez navodi da pojave antisemitizma ne nailaze na odgovarajucu reakciju drzavnih i pravosudnih organa i ocenjuje da, "iako je takvo ispoljavanje mrznje i netolerancije kaznjivo po zakonima SRJ, malo ili gotovo nista nije uradjeno na sprecavanju takvih pojava ili kaznjavanju njihovih pocinilaca". Navodeci da je nedavno zamenik okruznog tuzioca u Beogradu Milija Milovanovic odbio zahtev da se privremeno oduzme celokupan tiraz antisemitskog pamfleta "Protokoli sionskih mudraca" i pokrene krivicni postupak protiv prijavljenih, Savez ocenjuje da se takvom odlukom "legalizuje pravo na iskazivanje antisemitskih stavova i stampanje antisemitske literature, uglavnom, reprinta knjiga, objavljenih za vreme nacisticke okupacije Srbije". U saopstenju se ocenjuje da su "otrovne reci antisemitizma podrzali i odredjeni teoloski i politicki krugovi" i da se "glas suprotstavljanja takvim pojavama slabo cuje u odnosu na glasnost onih koji ih sire". Savez poziva "sve one kojima je zakonska duznost sprecavanje takvih pojava da se pridrzavaju zakona" i intelektualnu javnost Srbije da podigne glas protiv antisemitskih pojava. "Blic", 15. avgust 2001. Pise Mira Babic Intervju: Borivoj Radakovic Pisac i prevodilac Borivoj Radakovic (rodjen 1951. godine), autor romana "Sjaj epohe", drama "Dobro dosli u plavi pakao" i "Miss nebodera za miss svijeta", knjige prica "Ne, to nisam ja", jedan je od pokretaca i selektora FAK-a (Festivala A Knjizevnosti), jednog od najzanimljivijih i najzanacjnijih fenomena na sadasnjoj hrvatskoj literarnoj i celokupnoj kulturnoj sceni. "Fakovci" su dobrano uzburkali tu scenu, izazvali do sada nevidjeni interes ljudi, posebno mladih, za knjizevnost i zivu rec pisca, "prikovali" ih za stolice "diskaca" i raznih drugih prostora da satima slusaju citanje proze i da za to cak plate ulaznice. "Fakovce" karakterise i to sto okupljaju pisce razlicitih nacionalnosti i sto zele da njihova dela citaju ljudi posvuda gde im nije potreban prevodilac. Vec su im se prikljucili neki pisci iz SR Jugosalvije i BiH. Fenomen FAK-a glavni je razlog sto smo najveci deo razgovora s Borom Radakovicem posvetili toj temi. Buduci da ste jedan od pokretaca i najagilnijih clanova FAK-a, molimo vas da za citaoce "Blica" objasnite sto je FAK, ko su fakovci, sto zele i sto ih povezuje? - FAK je u prvom redu festival knjizevnosti i namera mu je bila da u ostroj konkurenciji s filmom, muzikom i televizijom istakne knjiezevnost kao dominantan vid umetnosti naseg vremena. FAK je okupio pisce koji napokon pokazuju izlaz iz postmodernizma i krecu se u prostoru takozvanog BPM - Beyond Postmodernism, odnosno "dalje" ili "poslije" postmodernizma. Odatle u fakovaca mnogo realizma i komike, a manje tehnickih konstrukcija i ironije. FAK je promovirao visestatna citanja rpoze, citacke nastupe samih autora, a cinjenica da publika po osam sati neprekdino slusa naizmenicna citanja prica i odlomaka iz romana pokzauje da je Fak osetio svoje vreme i neartikuliranoj potrebi dao visoko artikuliran izricaj. Jeste li, kada ste pokrenuli FAK, ocekivali da ce realizacije te ideje izazvati toliki "potres", ne samo na literarnoj, nego i na celokupnoj kulturnoj sceni Hrvatske? - Znao sam da ce se nesto bitno dogoditi, ali nisam mogao predvideti na kojim sve planovima. FAK je kao prvo okupio ljude koji su za prosle vlasti u Hrvatskoj bili individualisticka opozicija, ali se svejedno manifestira izrazito apoliticno ili cak antipoliticno. Upravo je to, cini mi se, bio glavni razlog debalansa u sredini koja je sva ispolitizirana, koja u svemu vidi tajne organizacije, uvek nastoji dokuciti tko stoji iza nekoga i necega. A ja sam demokrat sokratovskog tipa, ne trpim tajne, a jos manje organizacije, iza mene i dvojice-trojice kolega s kojima radim FAK ne stoji nitko osim naseg znanja o knjizevnosti i pripadanja suvremenom urganitetu. Pa ipak, svi smo skupa nezadovoljni polozajem pisca, cenom knjizevnog "rada", principima finansiranja kulture i o tome javno pisemo. To je uznemirilo i nacionalisticke tradicionaliste, i dojucerasnje postmodernisticke avangardiste, a danas mracne konzervativce s maskom socijaldemokrata, a jednako tako i politicke, kako oni kazu, "strukture"... Notorna je cinjenica da je FAK zasluzan za naglo ozivljavanje knjizevne scene u Hrvatskoj, za povecani interes za knjigu i rapidno povecanje tiraza dela domacih pisaca. Zasto tu cinjenicu ignorisu i omalovazavaju institucije kulture, Drustvo hrvatskih knjizevnika, pa i samo Ministarstvo kulture? - Mi smo izveli mali presedan - za nase nastupe naplacuje se ulaznica (jer naravno da i nastup pisca ima svoju cijenu), a svejedno nam po veceri dolaze stotine i stotine ljudi. To dokazuje da i sama publika shvaca suvremeni trenutak bolje od ministra kulture (koji ga nece ni shvatiti). Drustvo knjizevnika, pak, uplasilo se da cemo se mi organizirati kao novo drustvo, pa time uzeti deo njihovog novca sto ga dobijaju iz budzeta... Ministarstvo kulture, pak, ljuti se sto ga nismo nista pitali, sto od njega nismo trazili novac. Cak je ministar kulture javno govorio da je financirao FAK ne bi li nas tako uvukao u svoj krug. Nije mi bilo druge, nego da mu javno u novinama dokazem da laze! Sve su to bivsi ljudi koji bi ovakvo katastrofalno stanje konzervirali i onda u njemu po obicaju nastoijali lobiranjem i kortesiranjem izvlaciti novac, medjusobno dodjeljivati nagrade proglasavati svoje velikane knjizevne rijeci i sve kako inace ide... FAk inzistira na trzistu - izvolite, drage kolege geniji, provjerite zanimaju li vase knjige ikoga osim dva tri univerzitetska profesora iz vase klike. Nakon nas oni padaju u dubok zaborav. A FAK-vi pisci odjednom probijaju ne bivsu granicu snova od 1.000 prodanih primeraka nego cak 5.000. U knjiznicama se posudjivanje njihovih knjiga, pa posledicno i ostalih domacih autora, doslovce udesetostrucilo. Nedavno ste izjavom da se zalazete za ukidanje Ministarstva kulture izazvali svojevrsnu konstenrnaciju u delu javnosti. Sto vas je motivisalo za takav radikalan predlog? - Pa prijedlog i nije radikalan - Velika Britanija, na primer, nema ministarstvo kulture... A u ovim nasim uvetima u kojima je ministarstvo kulture ispostava rezima, suradnja s ministarstvom podrazumijeva i podrsku rezimu. A ja ni od kojeg rezima ne zelim pomoc niti bih mu je dao. Umesto ministarstva kulture treba postojati kvalificirano tijelo ciji se sastav nece mijenjati s promjenom politicke vlasti. Nasi umisljeni Malraux-i i njihova svita savetnika godisnje na janjetinu potrose vise nego sto deset najprodavanijih pisaca zaradi na svojim knjigama. Ne slave oni kulturna postignuca nego cinjniceu da su jos na vlasti. Bili ste na Motovunskom filmskom festivalu, na kojem su ove godine i "fakovci" odigrali zapazenu ulogau (nastupima i pisanjem scenarija za trominutne filmove). Ima li slicnosti u odnosu vlasti i institucija prema Motovunskoj festivalu i preja FAK-u? - Simbioza u Motovunu bila je logicna. I FAK i Motovunski filmski festival, sto ga je pokrenuo Rajko Grlic, samostalne su institucije koje su nastale i djeluju upravo zbog katastrofalne situacije u kulturi. Ali ipak i mi i filmasi svoje radimo prvenstveno zato sto, svaki u svojoj bransi, zelimo akciju. Simbioza je bila plodna - mi iz FAK-a napisali smo scenarije za trominutne filmove, a onda su reziseri - od Bulajica i Mimice do amatera - na osnovu tih scenarija napravili filmove koji su odmah i prikazani. Nije se, dakako, rodilo nista senzacionalno jer se vise radilo o aktivnosti a manje o snu o velikim dometima, ali smo svi bili radosni jer je sudjelovalo mnogo ljudi i jer se pokazalo da nas mastovitost jos nije napustila unatoc upornoj lobotomizaciji... Karakteristika je "fakovaca" i izuzetna stvaralacka produktivnost. Neprekidno se pojavljuju nove knjige. Mozemo li uskoro ocekivati i neke vase nove knjige? - U septembru ce mi izaci knjiga prica pod naslovom "Porno", u kojoj govorim o seksualnosti i politici, u oktobru knjiga eseja i putopisa, zagrebacko kazaliste "Kerempuh" izvest ce moju novu dramu "Kaj sad?", a krajem godien, nadam se, izaci ce mi i roman... Jednako su marljivi i ostale kolege i mislim da cemo svi imati "vrucu knjizevnu jesen". Svojevremeno je (1994. godine) Franjo Tudjman trazio da se zabrani izvodjenje (u zagrebackom kazalistu "Kerempuh") vase drame "Dobro dosli u plavi pakao", jer da njome pokusavate da destabilizujete hrvatsku drzavu! Predstava je na kraju zabranjena, i to nakon cak 90-tak izvedbi! Kako ste to doziveli - kao uvredu, kompliment ili grupaost? - Sve sto je taj psihopat zajedno sa svojom bulumentom kriuminalaca radio bilo je glupost u svojoj najstrasnijoj emanaciji koja je proizvodila nasilje i zlo. Pitajte me nesto lakse - ljeto je, meni je do hedonizma... Planitate li nastup "fakovaca" u Beogradu? - Da! Krajem septembra nastupit cemo zajedno s kolegama iz Srbije i najverovatnije s jednim britanskim piscem u Centru za dekontaminaciju... Pasit cemo tri dana. Kolege Vlada Arsenijevic i Teofil Pancic, inace fakovci, jer su s nama nastupali u Novom Sadu, Osijeku i (Arsenijevic) nedavno u Motovunu, organiziraju beogradski dio, a mi cemo doci s uobicajenom postavom i s nekoliko iznenadjenja. Uvjeren sam da ce prvenstveno mloadja publika uzivati, jer se radi o izrazitom urbanizmu, zestokoj temperaturi i atmosferi koja postoji na dobroj drum and bass svirci. Pozivam najvise upravo mladu urbanu publiku da dodje na nas beogradski FAK. Fak je turbo - provod jer knjizevnost je zivot, a ne mrtvo slovo iz mrske skolske lektire. Fakovska literatura je puna energije, govori o problemima aktualnog trneutka, njezin je zivot blizi ulici negoli univerzitetu. A zapravo bi trebali doci univerzitetski profesori da vide ono na cemu ce zaradjivati svoje plate slijedecih dvadeset godina. Ocekujete li da ce vam hrvatski ministar kulture Antun Vujic zameriti zbog tog sgostovanja, kao sto vam je spocitnuo kada ste nastupili u Novom Sadu? - Doista me ne zanima njegovo misljenje. Ni jednog politicara ne tretiram kao autorite. Pa necu valjda ici ministrima policije i kulture na konzultacije ako zelim nekamo putovati?
