|
Ni prosecno inteligentnom citaocu ne treba vise informacija od ovog
teksta iz "Politike" koja nije nimalo, kao sto se zna, nenaklonjena
postojecoj dosmanlijskoj vlasti i njenim pokroviteljima u "medjunarodnoj
zajednici", kako sebe nazivaju kreatori sveg zla koje se srucilo na srpski
narod. Cifre, navedene u tekstu govore dosta, ali ipak ne sve. Na primer,
iznose se podaci koji govore da plate nisu ni izdaleka pratile
poskupljenja u poslednjoj godini dana, ali se ne kaze da
penzije i razna druga davanja kao
sto su socijalna pomoc, naknade nezaposlenima i slicno uopste nisu pratili
poskupljenja ni toliko!
Sve u svemu, za svakoga ko zna i zeli da cita donji tekst daje
dovoljno podataka o tome sta su nam uradili krvoloci, banditi,
gangsteri i monstrumi koji sebe nazivaju predstavnicima "medjunarodne
zajednice". Razbijanje drzave, secesionisticki ratovi, desetogodisnje
genocidne sankcije, medjunarodna politicka, diplomatska i kulturna
izolacija i satanizacija, bombardovanje od strane najvece i
najmonstroznije sile u istoriji sveta - sve to je stvorilo i rodilo
podatke koji se u donjem tekstu navode. Genocid. Ustvari, ni jedan narod na
svetu ne bi ni toliko izdrzao. Imao bi jos porazniji zivotni standard ako
bi uopste bioloski opstao.
Iako postojeca vlast ocigledno vodi pogresnu politiku od dana
preuzimanja vlasti, ipak je osnovni razlog za ovakvo stanje stvari u
inostranom faktoru koji je nepozvan dosao u nasu kucu da nam radi to sto
nam je uradio i sto nam jos uvek radi.
-------------------------------------------------
STANDARD NA
NIZBRDICI: EKONOMISTI O CENAMA I PLATAMA
Pojevtinjenja samo lepa obe�anja
Boljem �ivotu se ne treba nadati sve dok se ne
pove�a sada�nji veoma nizak nivo proizvodnje
Osnovni proizvodi koji su neophodni za ishranu �etvoro�lanog
doma�instva poskupljuju br�e nego �to rastu plate. Kupovna mo� prose�ne
zarade, merena koli�inom proizvoda koji se naj�e��e konzumiraju, sve je
manja a �ivot za ve�inu stanovni�tva sve te�i. Za istu koli�inu nekih od
osnovnih prehrambenih proizvoda trebalo je platiti ovoga jula tri puta
vi�e nego pre godinu dana. A da sve bude jo� gore, ne treba se nadati
pojevtinjenjima i sni�enjima cena, nego novim poskupljenjima koja �e ve�
od ove jeseni zahvatiti doma�e tr�i�te.
Na takav zaklju�ak upu�uju ocene ekonomista dr Petra �uki�a i mr
Tomislava Milisavljevi�a koji, u ju�era�njem razgovoru za na� list,
upozoravaju na realnost - ne treba se nadati boljem �ivotu dok se ne
pove�a sada�nji veoma nizak nivo proizvodnje. Kako do tada pre�iveti?
Osnovne namirnice - luksuz
Pitanje staro koliko i nevolje oko 60 odsto jugoslovenskog stanovi�tva
koje ve� izvesno vreme pripada sloju siroma�nih. Prema kriterijumima
Svetske banke, oni na raspolaganju imaju tek dolar dnevno po osobi za
ishranu. Kakav je �ivotni standard Jugoslovena, meren grupom namirnica
koje bi trebalo da se naj�e��e kupuju u prose�nom doma�instvu?
Ukoliko bi se u porodi�noj potro�a�koj
korpi na�le namirnice: hleb, mleko, ulje, keks, june�e, svinjsko i pile�e
meso, �e�er, pirina�, pasulj, jogurt, ka�kavalj, kafa, so, vir�le i �ajna
kobasica (u koli�inama po kilogram, odnosno litar) za to je u julu pro�le
godine trebalo platiti 778,04 dinara, a u julu ove godine tri puta vi�e -
2.386,10 dinara. Re� je, dakle, o ukupnom rastu cena za pomenutu grupu
proizvoda od oko 200 odsto u julu ove u odnosu na isti mesec pro�le
godine.
Da li su prose�ne plate pratile takav rast
cena?
Nisu. Jer, iako podaci
pokazuju da je u junu pro�le godine prose�na jugoslovenska plata iznosila
2.271 dinara u junu ove godine (podaci za jul jo� nisu poznati) pove�ana
je na 5.166 dinara (nominalni rast od oko 130 odsto), jasno je da je re� o
manjoj kupovnoj mo�i prose�ne zarade u odnosu na posmatranu grupu
proizvoda koji se naj�e��e kupuju.
Na takvo smanjenje kupovne mo�i ve�ina stanovni�tva reaguje tako �to
prestaje da kupuje artikle, �to zna�i da meso, ka�kavalj, pa �ak i keks i
mleko, za mnoge postaju luksuz.
Dokle se tako mo�e izdr�ati? Ima li nade da cene na tr�i�tu uskoro
po�nu da padaju, kako je najavljivano pro�lih dana sa najvi�ih mesta u
republi�koj vladi Srbije, ili se moramo uskoro suo�iti sa novim udarima na
�ivotni standard ve� ove jeseni?
- Potpuno su nerealna o�ekivanja da �e cene do kraja ove godine padati,
jer je pri sada�njem nivou proizvodnje to jednostavno nemogu�e - ka�e dr
Petar �uki�, komentari�u�i najave o mogu�im sni�enjima cena na tr�i�tu.
Niska proizvodnja - male plate
Prema re�ima dr �uki�a, do sada se pokazalo da je prose�ni rast
maloprodajnih cena i tro�kova �ivota ve�i od planiranog konceptom
ekonomske politike za ovu godinu, koji je trebalo da iznosi od deset do 30
odsto, zavisno od toga ko je saop�tavao makroekonomske ciljeve. Me�utim,
nivo sada�nje inflacije je previsok.
- To je veoma lo�e. Najbr�e rastu cene usluga i proizvoda koji se
najvi�e upotrebljavaju. Istovremeno, prose�ne plate zaostaju za rastom
cena, �to samo uve�ava op�te nezadovoljstvo i nerazumevanje za poteze
aktuelne ekonomske politike. Ali, na �alost, ovda�nje zarade su previsoke
za nizak nivo proizvodnje. Na primer, sada se u SR Jugoslaviji odr�ava
nivo industrijske proizvodnje od oko 36 do 37 odsto u odnosu na nivo koji
je postojao 1989. godine, dok realna kupovna mo� zarada (merena koli�inama
namirnica) iznosi oko polovine onda�njih plata. Bez obzira na te�ke uslove
�ivota koji sada vladaju za ve�inu stanovni�tva, nama nema oporavka bez
rasta proizvodnje i pravih strukturnih i tr�i�nih promena - rekao je dr
Petar �uki�.
Na istu okolnost da rast plata u zna�ajnoj meri zaostaje za rastom
cena, upozorava i mr Tomislav Milisavljevi�, saradnik Instituta za tr�i�na
istra�ivanja. Najve�i rast cena u pro�lim mesecima usledio je zbog
ispravljanja dispariteta, pogotovo kod prehrambenih proizvoda, ali su samo
neki poskupeli vi�e nego �to bi trebalo.
Inflacija ove godine 50 odsto
Stoga se, prema re�ima mr Milisavljevi�a, jedino mo�e o�ekivati da u
narednim nedeljama pojevtini meso i prera�evine od mesa, mada ni za to ne
treba imati prevelika nadanja:
- Ispravljanje dispariteta je mnogo ve�e nego �to mo�e da podnese
kupovna mo� prose�ne plate. Plata odavno ne mo�e da podmiri ni potrebe za
ishranu, a da i ne pominjemo ra�une za re�ijske tro�kove stanovanja.
Masovno nepla�anje ra�una za struju najbolje svedo�i o tome. Stoga bi
svako novo poskupljenje struje i PTT ra�una izazvalo samo jo� intenzivniji
rast ostalih cena na tr�i�tu, �emu se mo�emo nadati ve� od septembra -
ka�e mr Milisavljevi�.
Na� sagovornik podse�a da su sve ve�i izgledi da se ostvare procene
Instituta za tr�i�na istra�ivanja, sa�injene jo� u prvom ovogodi�njem
kvartalu, prema kojima �e inflacija u 2001. godini iznositi oko 50 odsto.
Za dve tre�ine jugoslovenskog stanovni�tva, koje jedva pre�ivljava sa
prose�nim platama od oko 170 nema�kih maraka, slaba je uteha u obja�njenju
zvani�nika da su zarade ove godine vi�e nego dvostruko ve�e u odnosu na
pro�lu godinu. Njima je sasvim jasno da su osnovne namirnice koje kupuju u
radnjama sada tri puta skuplje nego pre godinu dana. To zna�i da se
ispravljanje dispariteta najvi�e ostvarilo kroz pad �ivotnog standarda,
dok za rast proizvodnje jo� nema ve�ih izgleda.
Radojka Nikoli�
POTRO�A�KA KORPA U JULU
Dve plate za hranu
Izdaci za ishranu �etvoro�lane porodice
pro�log meseca 11.256,02 dinara
Potro�a�ka korpa za �etvoro�lanu porodicu ko�tala je u julu 11.256,02
dinara �to je manje za 1,7 odsto u odnosu na prethodni mesec - pokazuju
najnoviji podaci Saveznog zavoda za statistiku. Kako saznajemo od Nikole
Draga�a, saradnika u federalnom Zavodu, ni�a cena korpe posledica je
pojevtinjenja na zelenoj pijaci.
U julu su u odnosu na juni registrovana sni�enja cena vo�a i povr�a:
krompira za 23,2 odsto, luka za 29,4 odsto, �argarepe za 31,7 odsto,
cvekle za 12,1 odsto, kupusa za 19,5 odsto, krastavca za 29,6 odsto,
boranije za 52,1 odsto, paradajza za 35,4 odsto, jabuka za 14,8 odsto i
kru�aka za 34,00 odsto.
Istovremeno, skuplji proizvodi u korpi su jaja za 11,8 odsto, orasi za
3,5 odsto, meso raznih vrsta u proseku od 2 do 3 odsto, suhomesnati
proizvodi od 4 do 5 odsto i jo� poneki artikli za ishranu �ije su cene
minimalno pove�ane.
Za kupovinu pune potro�a�ke statisti�ke korpe u julu je trebalo
potro�iti ne�to vi�e od dve junske plate, budu�i da je prose�na
jugoslovenska plata iznosila 5.166 dinara.
R. N.
CENE INDUSTRIJSKIH PROIZVODA U JULU VI�E
PET ODSTO
Najvi�e poskupeli lekovi
Savezni zavod za statistiku saop�tio je ju�e da su u julu cene
industrijskih proizvoda u trgovini na veliko, u Jugoslaviji porasle pet
odsto u odnosu na prethodni mesec, pri �emu su neprehrambeni proizvodi
poskupeli za 5,7, alkoholna pi�a za pet i prehrambeni proizvodi za 2,1
odsto.
U tom periodu najvi�e su poskupeli lekovi (29,9 odsto), vunice i konci
za tekstilnu industriju (17,7) i alkoholna pi�a (5,0).
U odnosu na cene iz decembra 2000. godine cene industrijskih proizvoda
u trgovini na veliko u julu ve�e su za 21,7 odsto.
Statistika bele�i da je vrednost izvr�enih radova u gra�evinarstvu SRJ
u junu ove godine pove�ana za 50,4 odsto u odnosu na isti mesec pro�le
godine i iznosi vi�e od 1,9 milijardi dinara, uz smanjenje efektivnih
�asova rada za 11,1 i broja zaposlenih za 4,4 odsto.
(Tanjug)
UPOZORENJE POKRETA POTRO�A�A
Ulazimo u hiperinflaciju
Poziv svim nadle�nim institucijama da
preispitaju odluke o dono�enju i odr�ivosti cena i da preduzmu mere koje
�e zaustaviti njihov dalji rast
Ogromna pove�anja cena u poslednje vreme potpuno ugro�avaju prava
potro�a�a i dovode ih u veoma te�ku i bezizlaznu situaciju. Od 1. avgusta,
kada je Pokret potro�a�a Beograda bio primoran da javno pozove republi�ku
vladu da razmotri efekte i posledice odluke o tarifnom sistemu i cenama
elektri�ne energije na polo�aj potro�a�a, do�lo je do nove eksplozije
cena. O�igledno je da se i sada, kao ranijih godina, letnji meseci koriste
za enormna poskupljenja jer su gra�ani na odmorima i vi�e cene �e lak�e
pro�i, istakao je izme�u ostalog Petar Bogosavljevi�, predsednik Pokreta
potro�a�a Beograda na ju�era�njoj konferenciji za novinare.
Prava potro�a�a na zadovoljavanje osnovnih potreba dovedena su u
pitanje mnogim poskupljenjima, me�u kojima su znatno vi�e cene usluga
telekomunikacija, a posebno �u�enje izazvao je i skok cena sezonskih
poljoprivrednih proizvoda. O�igledno je, kako je ju�e nagla�eno, da se
izme�u cena i zarada vodi mrtva trka u kojoj su najugro�eniji potro�a�i.
Mnogi vi�e nisu u mogu�nosti da izmiruju svoje obaveze i pla�aju ra�une na
vreme.
Postoje podaci da su junska primanja stanovni�tva vi�a oko 80 odsto,
ali samo zbog uklju�ivanja toplog obroka u zarade, isplate zaostalih
zarada i zbog prelaska na novi na�in obra�una plata. Te ve�e zarade su, po
oceni Pokreta potro�a�a, ve�ta�ki iskazane ali su one bile podsticaj onima
koji donose odluke o cenama da ih pove�aju.
Prema analizama Pokreta potro�a�a, sada se sa cenama de�ava isto �to i
u periodu pred hiperinflaciju. Na godi�njem nivou inflacija �e se, ocenio
je Bogosavljevi�, svesti na 80 do 90 odsto. Zato pozivaju sve nadle�ne
institucije sistema i vladu da hitno preispitaju odluke o dono�enju i
odr�ivosti cena i da preduzmu odgovaraju�e mere kojima �e se zaustaviti
eksplozija cena.
J. S.
www.politika.co.yu,
14.8.2001. | 
