|
26. Aug 2001 16:21 (GMT+01:00) |
Dok u DOS-u traje borba za vlast, "Glas" podse�a �ta su obe�ali bira�ima
Brzo zaboravili silna obe�anja
Ponovno prelistavanje programa "Demokratska vlada Srbije" iz decembra 2000. godine i ekspozea premijera Zorana �in�i�a posle izbora Republi�ke vlade
Vlada Republike Srbije formirana je prvog meseca prve godine novog milenijuma. U mnogo �emu ova vlada bila je "prva" za nas: prva nekomunisti�ka posle 60 godina, prva koja je za ministre dovela priznate stru�njake iz Evrope i sveta i kona�no - prva po broju potpredsednika...
Retori�ki, Republi�ka vlada, citiramo program "Demokratska vlada Srbije",
objavljen decembra 2000. koji je oro�en mandatom, kre�e vrlo �ustro -
uspostavljanjem reda u Srbiji, i to u �etiri glavne ta�ke:
- Pravna dr�ava:
jake institucije, transparentna vlast, suzbijanje korupcije i zloupotreba;
- Obnavljanje privrede: program razvoja, smanjenje poreskih optere�enja, podizanje kvaliteta upravljanja preduze�ima, privla�enje investicija, privatizacija;
- Program suzbijanja siroma�tva i za�tita socijalno ugro�enog stanovni�tva;
- Decentralizacija vlasti: istinska lokalna samouprava, stvarna autonomija za Vojvodinu.
Smrt korupciji je prioritet. Na�in - reforme pravosu�a, krivi�nog zakonodavstva, slu�bi javne i dr�avne bezbednosti, uspostavljanje privremenih specijalnih organa za suzbijanje korupcije i zloupotreba u javnim slu�bama. Lek do pravne dr�ave vlada prepisuje kroz uspostavljanje Komiteta za nadzor nad slu�bama dr�avne uprave i javnih slu�bi, instituta ombudsmana, kao i reformu dr�avne uprave. Obe�ano (ispunjeno) je formiranje Komisije za ispitivanje svih krupnijih zloupotreba vlasti. Vlada �e se zalagati i za denacionalizaciju kojoj �e "osnovno na�elo biti vra�anje u posed, tamo gde je to mogu�e i umesno, i pravedna nadoknada, tamo gde to nije mogu�e".
Nova vlada predvi�a i utvr�ivanje srednjoro�nog programa ekonomskog razvoja za uklju�enje Srbije na svetsko tr�i�te, nove tehnologije u doma�u privredu, programe edukacije, privla�enje na�ih stru�njaka i zna�ajnih svetskih kompanija.
Reforma poreskog sistema kroz promenu zakonodavstva, re�eno - ostvareno, ali je obe�ano i usavr�avanje poreskih organa za primenu novog sistema i uvo�enje moderne tehnologije za kontrolu poreskog postupka. Privatizacija je sa malim zaka�njenjem po�ela, kao �to je i obe�ano, ali se kaska sa obe�anim "nacionalnim programom za revitalizaciju poljoprivrede" koji predvi�a kreditne linije za obnovu farmerstva i izvozni aran�mane.
Me�u prioritete u prvih �est meseci (rok je ve� odavno pro�ao) obe�ani su zakoni o univerzitetu, osnovnom i srednjem obrazovanju, informisanju, radnim odnosima, sindikatima i penzionom osiguranju.
I za siroma�tvo, u kojoj �ivi dve tre�ine naroda, DOS ima re�enja (bar je tako tvrdio pred izbore). To su specijalni socijalni programi za pomo� najugro�enijima, prekvalifikacije zaposlenih, pronala�enje novih radnih mesta za radnike u propalim preduze�ima i velike investicije koje otvaraju nova radna mesta.
 | ||||
 |
 |
Legalisti i pragmati�ari Na pitanje "�ta sa Jugoslavijom?", u programu Demokratske stranke Srbije ka�e se: "DSS smatra da se mora izvu�i pouka iz r�avih iskustava koja je srpski narod, u ulozi ve�itog krivca, imao sa prvom i drugom Jugoslavijom. Zala�emo se da naziv dr�ave u kojoj �emo �iveti sadr�i srpsko ime". �in�i�eva Demokratska stranka, pak, o privatizaciji u svom programu pi�e: "Osnovni metod privatizacije za koji se zala�e DS jeste preno�enje ve�eg dela postoje�eg dru�tvenog vlasni�tva na sve punoletne gra�ane posredstvom akcija, i to na besplatnoj osnovi. Uva�avaju�i, me�utim, ekonomsku realnost u kojoj postoji ogroman dr�avni dug, koji dr�ava nije sposobna da uredno izmiruje, DS se zala�e da se deo realne dru�tvene imovine iskoristi za otplatu ovog duga". |
 |
 |
 |
 | |||
 |
 | |||
 | ||||
"Vlada �e sa�initi socijalni karton porodica u Srbiji. Najugro�enijim porodicama bi�e obezbe�ena posebna pomo�, u novcu, hrani, lekovima itd. Vlada �e pod kontrolom zadr�ati cene osnovnih �ivotnih namirnica, tako da za�titi �ivotni standard stanovni�tva", glasi zapisano obe�anje.
A onda je Vlada izabrana. Premijer Zoran �in�i� u svom ekspozeu obe�ava podvla�enje crte ispod vladavine komunista i socijalista.
- Gra�ani s pravom od ove vlade o�ekuju da u najskorijem roku, a tu govorim o sedmicama i danima, rasvetli ubistvo Slavka �uruvije, ubistva na Ibarskoj magistrali, otmicu Ivana Stamboli�a i jo� nekoliko ubistava koja su o�ito imala politi�ku pozadinu. Njihovi nalogodavci i po�inioci moraju se na�i pred licem pravde. Osnova�emo i parlamentarnu komisiju koja �e ispitati ume�anost dr�avnih slu�bi u te�ka krivi�na dela - rekao je �in�i� 25. januara, obe�av�i i izlazak pred lice pravde "onih koji su ukaljali na�u zemlju i naciju, vr�e�i zlo�ine nad decom, �enama, a kriju�i se iza tobo�nje patriotske misije".
On je rekao i da ne�e bili "lova na ve�tice", ali da se ne�e dozvoliti da "finansijski klan starog re�ima trajno zadr�i novac oplja�kanog naroda". Obe�ana je i beskompromisna borba protiv organizovanog kriminala, pre svega u domenu otmica, reketiranja, trgovine drogom, kra�a automobila, trgovine naftom i cigaretama.
- Nema otkupa funkcionerskih stanova, nema obavljanja privatnih poslova preko dr�ave, nema �lanstva u dobro pla�enim upravnim odborima. Nema primanja skupih poklona. Tako�e, nema intervencija u sudovima, policiji, RTS, privredi. Nema zapo�ljavanja rodbine i partijskih aktivista - rekao je �in�i�.
Kada je pro�lo 100 dana rada (6. april) Vlada Srbije je, izme�u ostalog, obavestila javnost da su "potpuno rasvetljeni slu�ajevi zlo�ina na Ibarskoj magistrali i plja�ke dr�avnog bud�eta koju je organizovao vrh biv�e vlasti preko Savezne uprave carina. Rasvetljavanje ve�ine drugih najte�ih krivi�nih dela je u toku".
Navedeno je i da su smanjeni tro�kovi potro�a�ke korpe za 20 odsto u odnosu na oktobar 2000. godine. "U oktobru pro�le godine za pokrivanje potro�a�ke korpe bile su potrebne 2,64 prose�ne neto zarade, a u martu 2001. godine bilo je potrebno 2,08 prose�nih zarada", ka�e srpska Vlada.
U oblasti energetike navodi se da je "zaustavljen �verc nafte od kojeg su imali korist samo pojedinci na �tetu dr�ave i svih gra�ana". Kako je Vlada uredbom preuzela uvoz nafte, Srbija je obezbedila da se samo u prvoj polovini aprila u bud�et slije znatno vi�e novca nego ranije, a obezbe�ena je i "snabdevenost svih benzinskih pumpi, pobolj�an kvalitet goriva i smanjeno zaga�enje �ivotne sredine".
Kako se nije moglo sve obe�ano uraditi u roku od sto dana, Vlada je pobrojala i stvari koje nije uradila: reforma pravosu�a i krivi�nog zakonodavstva, borba protiv korupcije koja podrazumeva udaljavanje iz dr�avne slu�be svih korumpiranih slu�benika i dono�enje antikorupcijskog zakona. Nije uvedena institucija ombudsmana, dr�avna uprava nije smanjena za jednu petinu, isplata dugova biv�e vlasti kasni, denacionalizacija, decentralizacija kroz promene Ustava, i na kraju "vizija srpske privrede u srednjem (do 2003.) i du�em (do 2010) roku koji �e jasno iskazati na�e prioritete".
Narod ka�e da se vo dr�i za rog, a �ovek za re�. Od izbora Vlade Republike Srbije pro�lo je ta�no 213 dana.
