B I L T E N V E S T I
29. AVGUST 2001.
SR JUGOSLAVIJA
SRJ-UN: PREDSEDNIK VLADE PESIC PRIMIO IZASLANIKA UN ZA LJUDSKA PRAVA
KUTILJERA
BEOGRAD, 28. avgusta 2001. (Beta) - Specijalni izaslanik UN za
ljudska prava za bivsu Jugoslaviju Zoze Kutiljero danas je razgovarao sa
predsednikom jugoslovenske vlade Dragisom Pesicem.
Pesic je izneo ocene o "krajnje nezadovoljavajucoj bezbednosnoj
situaciji i odsustvu zastite Srba, Crnogoraca i drugih nealbanskih
zajednica na Kosovu". On je izrazio ocekivanje da se sto pre stvore
uslovi
za bezbedan povratak Srba i drugih raseljenih lica na Kosovo, i ujedno
je
inisistirao da se bez daljeg odlaganja rasvetli sudbina 1.300 nestalih
Srba, od dolaska medjunarodnih snaga na Kosovo.
U saopstenju se navodi da je Kutiljero ocenio da na Kosovu ima
mnogih "gorucih problema" i najavio da ce o tome detaljno razgovarati sa
sefom Civilne misije UN na Kosovu Hansom Hekerupom.
Kutiljero je rekao da ce Hekerupu preneti zabrinutost
jugoslovenske strane i zahtev da se problemi rese i obezbedi zastita
osnovnih ljudskih prava Srba i ostalog nealbanskog stanovnistva na
Kosovu.
Na sastanku Pesica i Kutiljera afirmativno je ocenjeno
sprovodjenje plana na jugu Srbije, uz ocenu da on moze da posluzi kao
model
za resavanje problema na Kosovu.
Bilo je reci i o redefinisanju odnosa u jugoslovenskoj
federaciji,
o predlozima DOS i crnogorske Koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" i
stavovima crnogorskog rukovodstva o tim predlozima.
SVILANOVICKUTILJERO: POSTOVANJE LJUDSKIH PRAVAPREDUSLOV ZA NAPREDAK
BALKANA
BEOGRAD, 28. avgusta (Tanjug) Sef jugoslovenske diplomatije
Goran
Svilanovic izjavio je danas u Beogradu, posle susreta sa specijalnim
predstavnikom UN za ljudska prava u BIH i Jugoslaviji Zozeom Kutiljerom,
da
veruje da ce rukovodstva balkanskih zemalja stvoriti uslove za razvoj
regiona i kao uslov za ekonomski napredak oznacio postovanje ljudskih i
prava manjina.
Svilanovic je, u zajednickom obracanju novinarima sa
Kutiljerom posle razgovora u sedistu jugoslovenske diplomatije, istakao
da
su pred nama veliki izazovi teska situacija u Makedoniji, Kosmet, jug
Srbije i odnosi u jugoslovenskoj federaciji, ali da je uveren da ce
jugoslovensko i rukovodstva susednih zemalja biti u stanju da stvore
uslove
da se nasilje u regionu ne nastavi i nikada ne ponovi.
Ocenjujuci da Kutiljera, koji je na mestu specijalnog
predstavnika
UN za ljudska prava u BiH i SRJ nasledio Jirzija Dinstbira, ocekuje
podjednako tezak posao kao njegovog prethodnika, Svilanovic je
konstatovao
da je, za razliku od ranijeg perioda, situacija u Jugoslaviji "drugacija
i
bolja".
Specijalni predstavnik UN, koji je u sedmodnevnu posetu
Jugoslaviji doputovao juce, a pre susreta sa Svilanovicem razgovarao je
i
sa jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Kostunicom i premijerom
Dragisom
Pesicem, ocenio je susrete sa jugoslovenskim zvanicnicima kao "veoma
interesantne".
"Ohrabren sam jer sam se uverio u odlucnost (jugoslovenskih
zvanicnika) da unaprede stanje ljudskih prava", rekao je Kutiljero
isticuci
znacaj postovanja ljudskih prava za izgradnju valjanog drustva.
Kutiljero, kojem je ovo prva poseta Beogradu u funkciji
specijalnog predstavnika UN za ljudska prava, obecao je da ce uciniti
sve
da se unapredi stanje ljudskih prava i poboljsa ukupna situacija u BiH i
Jugoslaviji.
MARKOVICKUTILJERO: APEL DA BUDE RASVETLJENA SUDBINA SRBA NESTALIH NA
KOSMETU
BEOGRAD, 28. avgusta (Tanjug) Savezni ministar pravde Savo
Markovic apelovao je danas u Beogradu na specijalnog predstavnika UN za
ljudska prava u BiH i SRJ Zoze Kutiljera, da se zalozi kod predstavnika
UNMIK i Kfor da bude rasvetljena sudbina nestalih Srba i nealbanskog
stanovnistva na Kosmetu i zastite prava pritvorenih Srba koji su i po 15
meseci u kosovskim zatvorima, a da sudski postupci protiv njih nisu ni
pokrenuti.
Ministar je podvukao da nepostovanje Rezolucije 1244 SB UN ima
za
posledicu nedostatak elementarne bezbednosti na Kosmetu i onemogucava
konzistentno i sveobuhvatno regulisanje ljudskih prava, pre svega
slobodu
kretanja i pravo raseljenih na povratak.
Ministar Markovic je sa Kutiljerom razgovarao i o reformama
koje
je inicirala Savezna vlada u oblasti zakonodavstva, pravosudja i drzavne
uprave i mogucnostima saradnje u tim oblastima.
Markovic upoznao je Kutiljera sa novim projektima zakona o
krivicnom i parnicnom postpuku, o uspostavljanju institucije ombudsmana,
zatim projektom krivicnog zakonika i posebno zakona o diskriminaciji,
koji
se pripremaju u saradnji sa Savetom Evrope.
Zoze Kutiljero je izjavio da se situacija u SRJ u oblasti
ljudskih
prava znacajno popravila, uprkos teskocama koje i dalje postoje i
izrazio
uverenje da ce saradnja sa jugoslovenskim vlastima doprineti da se ta
pitanja u potpunosti regulisu po uzoru na evropske standarde.
LJAJICKUTILJERO: ZASTITA I UNAPREDJENJE LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA U
SRJ
BEOGRAD, 28. avgusta (Tanjug) Savezni ministar nacionalnih i
etnickih zajednica Rasim Ljajic upoznao je specijalnog predstavnika
komisije UN za ljudska prava Zoze Kutiljera, sa aktivnostima ovog
ministarstva na planu zastite i unapredjenja ljudskih i manjinskih
prava.
Ministar Ljajic je, predstavljajuci prednacrt Zakona o pravima
manjina, rekao da je u toku javna rasprava o tom predlogu. Ljajic je
najavio i potpisivanje bilateralnih sporazuma o zastiti nacionalnih
manjina
sa zemljama u regionu.
Kao primer nove politike jugoslovenskih vlasti naveden je jug
Srbije i resavanje krize mirnim putem. "Ministarstvo ce preko svoje
kancelarije u Bujanovcu nastaviti sa merama izgradnje poverenja na ovom
prostoru", rekao je ministar Ljajic.
Naglasivsi da je posao ovog ministarstva izuzetno tezak i
kompleksan, Kutiljero je izrazio veliko zadovoljstvo njegovim
dosadasnjim
rezultatima u unapredjenju ljudskih i manjinskih prava.
Kutiljero je obecao da ce licno nastaviti da pomaze aktivnosti
i
projekte ministarstva nacionalnih i etnickih zajednica,
COVIC RAZGOVARAO SA KUTILJEROM
BEOGRAD, 28. avgusta 2001. (Beta) - Specijalni izaslanik UN za
ljudska prava za bivsu Jugoslaviju Zoze Kutiljero sastao se danas u
Beogradu sa potpredsednikom Vlade Srbije Nebojsom Covicem.
U saopstenju Vlade Srbije posle sastanka Covica i Kutiljera
istice
da je posebna paznja posvecena pitanju ljudskih prava na Kosovu i
Metohiji
i pitanju pritvorenih Srba koji se nalaze u zatvoru u Kosovskoj
Mitrovici.
"Specijalni izaslanik za ljudska prava odao je priznanje Covicu za uspeh
postignut na jugu Srbije", dodaje se u saopstenju.
SAD PODRZALE UKIDANJE EMBARGA NA ISPORUKE ORUZJA SRJ
U N, 28. avgusta 2001. (Beta-AP) - SAD su danas podrzale
predlog
Francuske da se ukine embargo na isporuke naoruzanja SRJ, uveden pre tri
godine. "Zeleo bi da istaknem punu podrsku SAD ukidanju embarga na
isporuke
naoruzanja Jugoslaviji", rekao je zamenik americkog ambasadora pri UN
Kameron Hjum na sednici Saveta bezbednosti posvecenoj stanju na Kosovu.
Francuska je SB UN predlozila ukidanje sankcija protiv
Jugoslavije. Embargo na isporuke naoruzanja uveden je u martu 1998.
godine
zbog akcija jugoslovenskih snaga bezbednosti na Kosovu.
RUSIJA ZA UKIDANJE EMBARGA NA ISPORUKE ORUZJA JUGOSLAVIJI
MOSKVA, 29. avgusta (Tanjug) Stalni predstavnik Rusije pri UN
Sergej Lavrov je izjavio da je medjunarodna zajednica duzna da ukine
embargo na isporuke oruzja Jugoslaviji i da preduzme odlucne mere radi
prekidanja mogucih kanala doturanja oruzja albanskim teroristickim
grupama.
Preduzimanje takvih mera "neophodno je da bi se presekli kanali
materijalnog i finansijskog podstrekavanja ekstremizma, terorizma i
separatizma sa teritorije Kosova", rekao je Lavrov na sinocnjem
otvorenom
zasedanju SB UN, posvecenom razmatranju situacije na Kosovu.
Ruski diplomata je takodje ukazao da se efikasno resavanje
kosovskog, makedonskog i drugih sukoba moze postici jedino u
"opstebalkanskom kontekstu".
Na postizanje tog cilja, ukazao je Lavrov, usmerena je i ruska
inicijativa za zakljucivanje pravno obavezujuceg sporazuma o
ucvrscivanju
bezbednosti i suvereniteta svih zemalja u regionu i sazivanje balkanskog
samita, uz ucesce medjunarodne zajednice.
NBJ: DELEGACIJA "DOJCE BANKE" S DINKICEM
BEOGRAD, 28. avgust (B92) - Delegacija "Dojce banke", jedne od
najvecih svetskih banaka, razgovarala je s guvernerom NBJ Mladjanom
Dinkicem o pocetku svog rada u Jugoslaviji. Dinkic je izjavio da "je ova
banka vec sada krenuli da rade s domacim bankama i preduzecima i spremna
je
najvise finansira projekte iz oblasti energetike i infrastrukture, sto
je
dobro jer su to infrastrukturni projekti koji zahtevaju jako velik
kapital".
"S druge strane, oni su vec spremni da krenu sa investicionim
aktivnostima na trzistu hartija od vrednosti i oko kupovina obveznica
stare
devizne stednje. Oni su u svojoj poslovnoj strategiji planirali da tek
za
nekoliko godina razmatraju dolazak u Jugoslaviju, a onda su nakon prvih
6
meseci nasih reformi promenili misljenje, i evo sad razmatraju da to
ubrzaju. To je jedan dobar signal", kaze Dinkic.
SKUPSTINA: SEDNICA PARLAMENTA 6. SEPTEMBRA
BEOGRAD, 28. avgusta 2001. (Beta) - Skupstina SRJ raspravljace
u
cetvrtak, 6. septembra o Predlogu zakonika o krivicnom postupku,
Predlogu
zakona o sprecavanju pranja novca i o jos nekim propisima, saopsteno je
danas iz parlamenta.
Na sednicama skupstinskih veca, koje su sazvali predsednici
Dragoljub Micunovic i Srdja Bozovic, bice razmotreno 20 tacaka dnevnog
reda. Poslanici ce, na predlog Savezne vlade, razmotriti vise predloga
za
potvrdjivanje medjunarodnih sporazuma SRJ, kao i izmene Zakona o Vojsci
Jugoslavije, koje su predlozili savezni poslanici, odnosno 30.000
biraca.
Na predlog poslanicke grupe Srpske radikalne stranke, poslanici
bi
trebalo da se izjasne o tri zakonska akta koja se odnose na izbor i
prestanak mandata saveznih poslanika, zatim na izmene Zakona o izboru i
prestanku mandata predsednika SRJ i izmene Zakona o Saveznom ustavnom
sudu.
REPUBLIKA SRBIJA
PERISIC: ODLUKA O "PARTNERSTVU ZA MIR" LOGICNA I POTREBNA
BEOGRAD, 28. avgusta (Tanjug) Potpredsednik vlade Srbije i
bivsi
nacelnik Generalstaba VJ Momcilo Perisic pozdravio je danas zvanicne
najave
da bi Jugoslavija uskoro mogla da donese odluku o pristupanju programu
"Partnerstvo za mir", jer je to uslov i za ubrzani ulazak Jugoslavije u
NATO i EU.
Perisic je u izjavi Tanjugu kazao da je donosenje politicke
odluke
najvisih drzavnih organa Jugoslavije o pristupanju nase zemlje NATO
programu "Partnerstva za mir" logicno i potrebno, pre svega, ako se
imaju u
vidu odnosi NATO i VJ, spoljna politika i aktuelni politicki dogadjaji.
On je rekao da odluku o tome treba da donese Savezna vlada i
dodao
da je neophodno da se odluka, zatim, verifikuje u saveznom parlamentu.
Perisic je ocenio da je ogromna steta nastala sto takva odluka
nije doneta pre sukoba na ovim prostorima, jer bi se tada, kako je
rekao,
izbegle ratne nesrece, stradanja, ljudske zrtve, gubici teritorija, NATO
bombardovanje.
ODRZANO PREDSEDNISTVO DOS
BEOGRAD, 29. avgusta (B92) - Nakon sednice Predsednistva DOS,
odrzane u utorak uvece, koja je trajala skoro 7 sati, politicke pozicije
stranaka clanica vladajuce koalicije nisu se priblizile.
Jugoslovenski predsednik i lider DSS Vojislav Kostunica izjavio
je
da DSS "ostaje u onom odnosu prema DOS i Vladi Srbije koji je definisan
i
pre ovog sastanka. Dakle, ostaje clanica DOS, saradjuje u raznim nivoima
vlasti u okviru DOS, ali ne i u Vladi Srbije. Ministri, zamenici i
pomocnici koji su povuceni iz Vlade ostace van nje. Saradjivace se s DOS
u
onoj meri i na onaj nacin na koji je to i prethodno istaknuto", rekao je
Kostunica.
Kostunica je istakao da je od ovih cinjenica za njega daleko
vaznije da je ukazano na problem korupcije i kriminala koji "tisti ovu
zemlju, ovaj narod i ovu drzavu". "Sigurno je da cemo se mi tim
problemom
baviti i na narednim sastancima DOS i u javnosti", rekao je Kostunica.
"Problem je suvise ozbiljan da bismo pred njim zatvorili oci, od istine
se
ne moze pobeci. Konstatovano je da je u radu drzavnih organa na svim
nivoima mnogo toga ucinjeno pozitivnog, ali da mnogo toga nije ucinjeno
i
treba otvoriti pitanje odgovornosti svake vlade, od toga ne bezimo. DSS
ne
izuzimamo iz odgovornosti, ali isto kao sto se glasno i jasno govori o
reformama, treba govoriti i o onome sto te reforme moze da ugrozi, a to
su
kriminal i korupcija. Isto kao sto se nekada glasno, pa i preglasno,
govori
o promenama i o tome da su promene nesto sto je van pitanja, sasvim je
prirodno da je sve podlozno promenama, vlade, i Savezna, koja se
menjala, i
republicka, koja se moze menjati", kaze Kostunica.
Predsednik GSS Goran Svilanovic taksativno je nabrojao
rezultate
sastanka. "Prva tacka je da je DOS jos koalicija svih stranaka koje su i
do
sada bile zastupljene. Drugo je da DSS ostaje van Vlade, trece da sve
stranke koje su zastupljene u Vladi nastavljaju da pruzaju podrsku radu
Vlade, cetvrto je da DSS podrzava one projekte Vlade koje organi stranke
odluce da podrze, ali ce, tehnicki, ministri u Vladi iz DSS biti u
ostavci", kaze Svilanovic.
Svilanovic je izjavio da je bez ikakvih prigovora usvojen
Poslovnik o radu u 9 tacaka.
Svilanovic izneo svoje misljenje da ce predmet dalje istrage
biti
sve ono sto je sadrzano u izjavama ljudi iz Kostunicinog kabineta koje
su
date istraznim organima posle ubistva Momira Gavrilovica i podsetio da
su u
tim izjavama spomenuta samo imena dva policajca srednjeg ranga.
Predsednik LSV Nenad Canak je rekao da ce "u pokrajinskoj vladi
sigurno biti odredjenih promena" i istakao da je najvaznije da DOS
opstaje,
ali da ce modalitet njenog funkcionisanja biti promenjen.
Canak je rekao da ne postoji nijedan dokaz da je bilo kakva
koruptivna vlada vezana za republicku vladu.
SVILANOVIC: DOS OSTAJE KOALICIJA
BEOGRAD, 28. avgusta (Tanjug) DOS ostaje koalicija i njegove
clanice ce se i dalje dogovarati o svim sustinskm pitanjima, izjavio je
SMIP Goran Svilanovic danas na konferenciji za stampu u Beogradu.
Svilanovic je rekao da ministri iz DSS ostaju prisutni u
srpskoj
vladi "kao ministri u ostavci", sto znaci da ce biti pitani o svim
kljucnim
pitanjima kojima se vlada bavi.
"Ocekujem da ce savezna i republicka vlada nastaviti stabilno
da
rade, ali da ce proces donosenja odluka biti komplikovaniji, jer ce biti
potrebno vise dogovaranja pre nego sto neki predlozi udju u proceduru",
ocenio je on.
Svilanovic smatra da "postoji politicki prostor za dogovor o
povratku DSS u rekonstruisanu republicku vladu", ali da to zahteva jos
razgovora.
Govoreci u svojstvu lidera GSS, a posle sinocnog maratonskog
zasedanja Predsednistva DOS, Svilanovic je rekao da nije siguran da li
ce
biti razgovora o rekonstrukciji republicke vlade, jer su misljenja oko
toga
podelejena. "Neki misle da bi trebalo o tome razgovarati, a neki da bi
to
dodatno iskomplikovalo situaciju".
Svilanovic je izjavio da ono sto se desava na domacoj
politickoj
sceni unutar koalicije DOS i u odnosima izmedju Srbije i Crne
Gore "itekako utice" na medjunarodni polozaj Jugoslavije.
"Poslednja dogadjanja i odluka DSS da ne participira u radu
republicke vlade naravno da imaju odraz, pre svega, na odziv buducih
investitora, a mogu imati uticaja i na brzinu kojom ce drzave kreditori
doneti odluku o regulisanju naseg duga prema Priskom klubu", ocenio je
Svilanovic.
On je ocenio da "svaka politicka nestabilnost moze da nas vrati
pola koraka unazad" na medjunarodnoj sceni.
Na pitanje novinara da li je bilo zamerki na njegovo istupanje,
pre dva dana u Becu, kada je ocenio da je Jugoslavija "polumafijaska
drzava", Svilanovic je objasnio da je u neformalnom obracanju na forumu
"Evropa vizija i realnost" istakao da je to situacija s kojom se
suocavaju
sve zemlje u tranziciji i da je jedino pitanje koliko ce taj period da
traje.
Iz tacke u kojoj smo bili pre deset meseci diktature, do tacke
u
koju zelimo da stignemo stabilnih politickih institucija i integrisane
ekonomije, moramo proci kroz fazu koja se diplomatskim recnikom naziva
"period tranzicije", a sto je ustvari "polumafijaska drzava", kazao je
Svilanovic.
On je dodao da tu situaciju pokazuje ostanak na sceni starih
struktura moci olicenih u "onima koji vode neke televizijske kuce",
prisustvo novih struktira moci novih vlasti i organizovanog kriminala,
i
primetio da su "nekad veze medju njima takve da ne znate s kim
razgovarate".
Isticuci da smo "nasledili tu strukturu", Svilanovic je rekao
da
ocekuje veliki napor drzave kako bi takvo stanje trajalo sto krace, a
posebno angazovanje republickog ministarstva unutrasnjih poslova, koje
bi
trebalo da "rasvetli najtamnija mesta u nasoj novijoj politickoj
istoriji".
MICUNOVIC: OVE GODINE NEMA IZBORA I RUSENJA VLADE SRBIJE
BEOGRAD, 29. avgusta 2001. (Beta) - Predsednik DC Dragoljub
Micunovic izjavio je povodom sinocnjeg sastanka Predsednistva DOS da su
rezultati sastanka "bolji nego sto smo se plasili, ali manji od onog sto
je
on licno zeleo".
On je kazao da je postignut konsenzus medju liderima DOS da ta
koalicija "opstane dok se ne zavrse ustavne promene u zemlji",
naglasivsi
da je tek tada moguce razgovarati o izborima.
"Ove godine nema vise govora o izborima i o poverenju Vladi
Srbije", istakao je predsednik DC.
On je kazao da na sastanku predsednistva DOSa nisu iznoseni
nikakvi dokazi o umesanosti Vlade Srbije u kriminal, naglasivsi da se u
izvestaju koji su saradnici predsednika SRJ Vojislava Kostunice predali
tuzilastvu "pominju samo imena dva sluzbenika policije, dok se Vlada
uopste
ne pominje".
Micunovic je rekao su ministri iz DSS koji su istupili iz
srpske
vlade "obavezni da obavljaju svoje funkcije dok se ne izvrsi
rekonstrukcija
Vlade, ili dok ih parlament ne razresi".
JUG SRBIJE
VLADA POTVRDILA NASTAVLJANJE UTVRDJENIH MERA ZA JUG SRBIJE
BEOGRAD, 28. avgusta 2001. (Beta) - Vlada Srbije potvrdila je
danas opredeljenost Republike i SRJ da "uz podrsku medjunarodne
zajednice,
nastavi sa sprovodjenjem mera utvrdjenih Programom i planom resavanja
krize
i Planom odrzavanja reda u Kopnenoj zoni bezbednosti, uz puno postovanje
Vojnotehnickog sporazuma i Rezolucije 1244 Saveta bezbednost UN".
U saopstenju Vlade Srbije navodi se da je na danasjoj sednici
usvojena informacija o radu drzavnog Koordinacionog tela za opstine
Presevo, Bujanovac i Medvedja.
Vlada Srbije je, takodje, "odala puno priznanje Koordinacionom
telu, njegovom predsedniku Nebojsi Covicu i clanovima, Zdruzenim snagama
bezbednosti... i predstavnicima lokalne samouprave na preduzetim merama,
ulozenim naporima i ostvarenim rezultatima".
GEN.KRSTIC: U PRESEVU, BUJANOVCU I MEDVEDJI STANJE STABILNO
LESKOVAC, 28. avgusta 2001. (Beta) - Potpredsednik
Koordinacionog
tela za jug Srbije general Ninoslav Krstic izjavio je danas u Medvedji
da
je stanje na jugu Srbije stabilno nakon izlaska Vojske Jugoslavije na
adminsitrativnu liniju sa Kosovom.
Krstic koji je u u Medvedji otvorio novosagrdajeni parohijski
dom
Srpske pravoslavne crkve Sveti Ilija, kazao je novinarima da u opstinama
Bijanovac, Presevo i Medvedja "posebnih problema nema", te da se "sve
odvija normalno", uprkos pojedinacnim slucajevima nepoverenja prema
armiji.
"To nepoverenje datira iz prethodnog perioda. Ono sto treba ubrzati u
ove
tri opstine jeste ekonomska obnova. Mislim da ce se poverenje prema
vojsci
i policiji polako vracati sa izgrdanjom puteva do svakog, pre svega,
albanskog naselja", naglasio je potpredsednik Koordinacionog tela za jug
Srbije i general VJ.
On je jos dodao da ce se na taj nacin menjati i odnos prema
snagama bezbednosti za koje je kazao da se "veoma korektno ponasaju"
prema
stanovnicima u tim opstinama.
ALBANCI ZADOVOLJNI POSETOM SAD
PRESEVO, 28.avgusta 2001. (Beta) - Gradonacelnik Preseva Riza
Halimi, izjavio je po povratku iz sluzbene posete SAD da je u nizu
susreta
koje je delegacija lokalnih vlasti sa juga Srbije u Vasingtonu imala,
"najznacajniji" bio sastanak sa kongresmenom Benjaminom Gilmanom.
Sedmoclana delegacija sastavljena od cetiri srpska i tri
albanska
predstavnika lokalnih vlasti, vratila se juce iz tronedeljne posete SAD,
u
kojoj je boravila na poziv Stejt departmenta. Albanski deo delegacije
cinili su, pored Halimija, i predsednik mesne zajednice u Velikom
Trnovcu
Galjip Beciri i predsednik Odbora za ljudska prava u Bujanovcu Saip
Kamberi.
Halimi je izvestacu Bete rekao da je za susret albanskih
clanova
delegacije sa juga Srbije sa Gilmanom posredovao predsednik
Albansko-americke lige i bivsi kongresmen Dzozef Diogardi.
"Znacajan je bio i nas prijem u americkom Stejt departmentu gde
smo izlozili sopstvene procene o trenutnom stanju u regionu Preseva,
Bujanovca i Medvedje i mogucnosti implementiranja potpisanih sporazuma",
zakljucio je Halimi.
U delegaciji koja je posetila SAD bili su i predsednici opstina
Bujanovac Stojance Arsic i Medvedje Slobodan Draskovic.
Medju Srbima koji su bili u SAD su i Bogoljub Tomic, direktor
Duvanske industrije u Bujanovcu i predsednik opstinskog veca Demokratske
alternative (DA) i Moimir Cvetkovic, predsednik mesne zajednice Zbevac i
podpredsednik ogranka DA u Bujanovcu.
KOSOVO - METOHIJA
AMB.SAHOVIC-KOSOVO: NEMA USLOVA ZA SLOBODNE I POSTENE IZBORE
U N, 29. avgusta 2001. (Beta-AP) - Jugoslovenski ambasador pri
UN
Dejan Sahovic izjavio je da su glavni razlozi slabog odziva kosovskih
Srba
na registraciju pred izbore na Kosovu, zakazane za 17. novembar,
nastavak
nasilja i nedostatak bezbednosti.
"Jasno je da jos nisu ispunjeni osnovni uslovi za slobodne i
postene izbore" u pokrajini, rekao je Sahovic u utorak uvece na
zasedanju
SB UN. On je istakao da uprava UN na Kosovu mora da ucini mnogo vise
kako
bi se "osigurala bezbednost za sve" u pokrajini, bez obzira na
nacionalnost.
UN-GENO: TEMPO REGISTRACIJE KOSOVSKIH SRBA RAZOCARAVA
U N, 28. avgusta 2001. (Beta-Rojters) - Registracija kosovskih
Srba za novembarske izbore na Kosovu odvija se razocaravajucim tempom,
izjavio je danas visoki zvanicnik UN, pozivajuci, ujedno Beograd da
podstakne Srbe na vece ucesce. "Vecina zajednice kosovskih Srba, na
Kosovu
i van njega, izgleda da ceka na nedvosmislen sinal iz Beograda", izjavio
je
Zan Mari Geno, podsekretar UN za mirovne misije.
Do petka se registrovalo manje od 50.000 Srba, kojih je, prema
procenama, pre natovskog bombradovanja 1999. godine, na Kosovu bilo
280.000, rekao je on. S obzirom na cinjenicu da je prosla vec polovina
roka
za registraciju, broj registrovanih je "razocaravajuce mali", rekao je
Geno
u obracanju clanovima SB UN.
Ruski ambasador u UN Sergej Lavrov ocenio je da je nasilje nad
pripadnicima manjinskih zajednica na Kosovu doprinelo tome da Srbi
odbijaju
da se ukljuce u politicki proces u pokrajini. On je u Savetu bezbednosti
kazao da mali broj registrovanih "znaci da problem bezbednosti na Kosovu
nije resen kako treba", dodajuci da ne postoji bezbednost, kao ni
sloboda
kretanja manjinskih zajednica u pokrajini.
Kfor i UNMIK, dodao je Lavrov, moraju da urade mnogo vise kako
bi
obezbedili slobodu kretanja za pripadnike manjinskih zajednica i to,
kako
je istakao, "moraju uciniti daleko pre odrzavanja izbora".
OEBS: NA KOSMETU REGISTROVANO 11.200 BIRACA
KOSOVSKA MITROVICA, 28. avgusta (Tanjug) Regionalni portparol
OEBS Hans Kristijan Klasing izjavio je danas u Kosovskoj Mitrovici da se
na
Kosovu do 25. avgusta registrovalo 11.200 biraca.
"U regionu Kosovske Mitrovice registrovalo se 1.640 lica, a sa
biracima koji su se prosle godine registrovali za opstinske izbore na
Kosovu u regionu Kosovske Mitrovice upisalo se ukupno 4.279 biraca",
precizirao je Klasing.
RUSIJAUN: LAVROV KRITIKUJE SEFA UNMIK
MOSKVA, 29. avgusta (Tanjug) Stalni predstavnik Rusije pri UN
Sergej Lavrov optuzio je sefa UNMIK Hansa Hakerupa da preduzima mere
koje
stvaraju dodatne napetosti u odnosima te misije i vlade Jugoslavije.
Zbog toga se, ukazao je Lavrov na sinocnjem otvorenom zasedanju
SB
UN, koraci koje Misija preduzima radi uspostavljanja dijaloga sa
Beogradom
pokazuju kao nedovoljni.
Ruski diplomata je takodje upozorio da bi odrzavanje izbora na
Kosovu u uslovima kakvi su danas moglo da dovede do jacanja albanskog
separatizma. Ni danas, uoci pokrajinskih izbora na Kosovu, naglasio je
Lavrov, jos nije resen zadatak osiguravanja bezbednosti nealbanskog
stanovnistva.
Prema njegovoj oceni, bez preduzimanja neophodnih mera za
povratak
izbeglica "tesko je govoriti o istinski demokratskom karakteru izbornog
procesa", a odrzavanje izbora novembra ove godine u takvim uslovima
"moze
da se preobrati u jacanje kosovskog separatizma".
Stalni predstavnik Rusije pri UN je istovremeno ukazao da se
situacija na Kosovu ne moze razmatrati odvojeno od situacije u citavom
regionu. Lavrov je pritom izrazio uverenje da postoji direktna
medjuzavisnost izmedju sukoba u Makedoniji i situacije na Kosovu. "Sve
to
ponovo ukazuje na probleme razoruzavanja kosovskih ekstremista i
likvidacije nelegalnih oruzanih formacija", rekao je on.
Civilna misija UN i medjunarodne snage bezbednosti, naglasio je
Lavrov, moraju da preduzmu dodatne energicne korake u tom pravcu.
KOSOVO-MAKEDONIJA: UHAPSENO 35 ALBANACA PRILIKOM POKUSAJA PRELASKA
GRANICE
PRISTINA, 28. avgusta 2001. (Beta/AP) - Kfor je u toku noci
izmedju ponedeljka i utorka uhapsio 35 Albanaca koji su pokusali da udju
na
Kosovo iz Makedonije, saopstio je danas portparol Kfora Hauard Rouds.
Rouds
je rekao da su uhapsene osobe bile uglavnom nenaoruzane, kao i da su
granicu pokusale preci u nekoliko grupa kasno sinoc i rano jutros. Broj
uhapsenih u poslednjih 48 sati tako se sada popeo na skoro 200, rekao je
Rouds.
Od potpisivanja mirovnog sporazuma u Makedoniji, ranije ovog
meseca, vise od 750 osoba, za koje se sumnja da su albanski pobunjenici,
presli su na Kosovo. Vecina njih je bila nenaoruzana, a posto je akcija
skupljanja oruzja "Neophodna zetva" koju sprovodi NATO pocela u
ponedeljak,
mnogi pobunjenici uputili su se na Kosovo. Kfor tvrdi da pobunjenici
ostavljaju svoje oruzje i opremu u Makedoniji i idu na Kosovo nakon
dobijenih dozvola od svojih komandanata.
Rouds je saopstio da nema prenosa velikog oruzja iz Makedonije
na
Kosovo, kao i da mirovne trupe nece dozvoliti da Kosovo "bude
iskorisceno
kao skladiste municije".
REPUBLIKA CRNA GORA
PODGORICA: MILO DJUKANOVIC RAZGOVARAO SA DRAGANOM SOCEM
PODGORICA, 28. avgusta 2001. (Beta) - Predsednik Crne Gore Milo
Djukanovic i predsednik Narodne stranke (NS) Dragan Soc razgovarali su
danas u Podgorici o "resavanju drzavnopravnog statusa Crne Gore".
U
saopstenju sa sastanka koje je zajednicki usaglaseno, istice se da je u
razgovoru posebna paznja posvecena "ulozi svih politickih subjekata u
aktivnostima na dinamiziranju reformi i resavanju drzavnopravnog statusa
Crne Gore". "Obostrano je izrazena spremnost da se sva otvorena pitanja
resavaju politickim sredstvima, u interesu jacanja stabilnosti i daljeg
demokratskog razvoja Crne Gore".
PODGORICA, 28. avgusta 2001. (Beta) - Predsednik Narodne
stranke
(NS) Dragan Soc izjavio je danas da vlasti u Crnoj Gori "budno prate"
bezbednosno stanje u Crnoj Gori i u okruzenju. Soc je nakon razgovora sa
predsednikom DPS Milom Djukanovicem rekao da je tema susreta bio i napad
grupe maskiranih napadaca u opstini Plav. On je kazao da je o tome sa
Djukanovicem razgovarao u okviru "razloga za i protiv drzavne zajednce".
"Razgovarali smo o unutrasnjoj verskoj i nacionalnoj slozenosti
u
Crnoj Gori i ambijentu u okruzenju, jer Kosovo i Makedonija nisu stvari
koje se mogu ignorisati. Obojica delimo misljenje da drzavna politika
mora
voditi racuna o tome", kazao je lider NS.
On je preneo zajednicku ocenu sa sastanka da drzavna vlast Crne
Gore "budno prati sve sto se desava i da ne treba da dozvoli da Crna
Gora
bude zatecena bilo cim losim". Soc je izrazio nadu da ce drzavni organi
"temeljno ispitati napad u Plavu" i ocenio da bi najvise voleo da je to
bio
"kriminalni akt grupe pljackasa koji se vise nece ponoviti".
Soc je jos ocenio da je DPS spremna na kompromis sa Koalicijom
za
Jugoslaviju oko organizovanja referenduma o drzavnom statusu te
republike.
"Moj utisak je da je gospodin Djukanovic pokazao politicku uverenost da
se
do referenduma moze doci jedinom kompromisom sa Koalicijom za
Jugoslaviju i
da se obezbedi referendum koji bi bio podrzan od svih".
Soc je izjavio da je Djukanovic pokazao "potpunu otvorenost da
se
razgovora i o koncentracionoj vladi, sto podrazumeva da ni jedno mesto u
toj vladi ne bi bilo zatvoreno za razgovor".
On je ponovio da NS "pri sadasnjim uslovima" nece ucestvovati u
radu skupstinske grupe za izradu novog zakona o referendumu.
SNP-KOPRIVICA: U VLADAJUCOJ KOALICIJI NE VERUJU U ALBANSKI USTANAK
PODGORICA, 28. avgusta 2001. (Beta) - Nekoliko funkcionera
crnogorske vladajuce koalicije odbacilo je danas kao neosnovane tvrdnje
SNP
o pripremi "albanskog ustanka" u Crnoj Gori.
Portaprol DPS Igor Luksic rekao je novinarima da "nema nijednog
izvestaja VJ koji bi potvrdio price" portparola SNP Dragana Koprivice o
pripremi albanskog ustanka. Luksic je rekao da ni izvestaji crnogorskog
MUP
ne sadrze informacije koje je Koprivica juce saopstio. "Tvrdim da takvih
sukoba u Crnoj Gori nece biti", rekao je Luksic povodom Koprivicine
ocene
da Crnu Goru ceka sudbina Makedonije.
I crnogorski ministar za zastitu prava pripadnika nacionalnih i
etnickih grupa Gzim Hajdinaga izjavio je da "nema nikakvih informacija
da
se priprema upad albanskih ekstremista sa Kosova u Crnu Goru". On je
naglasio da ce Albanci u Crnoj Gori traziti svoja demokratska prava
"samo
preko legalnih institucija" i ocenio da su Albanci u Crnoj Gori lojalni
gradjani. Hajdinaga, koji je i visoki funkcioner DUA, najostrije je
osudio
nedavno ubistvo sumskog radnika, koji je na granici Crne Gore i Kosova
stradao u napadu maskiranih napadaca. On se zalozio za hitno
rasvetljavanje
tog slucaja i izvodjenje pocinilaca tog ubistva pred lice
pravde. Potpredsednik SDP Crne Gore Ranko Krivokapic apelovao je
na
prestanak "podela i prizivanja zla" u Crnoj Gori. Krivokapic je za
podgoricke "Vijesti" izjavio da je Crna Gora "sigurna domovina za sve
koji
zele da zive, rade i stvaraju u njoj", te da je "spremna da kazni one
koji
su spremni da izazivaju mrznju i podele". Povodom Koprivicine izjave,
Krivokapic je rekao da su "neke albanske stranke pokazale vise
patriotizma
prema Crnoj Gori nego neki istaknuti clanovi SNP".
SRJ - HASKI TRIBUNAL
BATIC DANAS U HAGU
BEOGRAD, 28. avgusta (Tanjug) Ministar pravde i lokalne
samouprave Srbije Vladan Batic putuje sutra u Hag gde ce se pojaviti
pred
sudom Medjunarodnog tribunala za ratne zlocine da bi, na zahtev odbrane,
usmeno saopstio garancije vlade Srbije u prilog mogucnosti da se Biljane
Plavsic dozvoli odbrana sa slobode, saopstilo je danas to ministarstvo.
Plavsic se 10. januara dobrovoljno predala Tribunalu u Hagu,
gde
treba da joj bude sudjeno na osnovu optuznice koja je tereti za genocid,
tesku povredu zenevskih konvencija, zlocine protiv covecnosti i krsenje
zakona i obicaja rata u periodu od jula 1991. do decembra 1992. godine.
SRJ - INOSTRANE ANALIZE
STRATFOR: POLITICKA PREVIRANJA USPORAVAJU REFORME I POMOC
HJUSTON, 27. avgusta 2001. (Beta) - Nastavak politickih
previranja
u Srbiji i Crnoj Gori ugrozice proces ekonomskih reformi i ulazak
milijardi
dolara obecane inostrane pomoci, neophodne za dugorocni finansijski
oporavak Jugoslavije, zbog cega stabilnost na Balkanu ostaje i dalje pod
znakom pitanja, ocenila je americka agencija za strateske analize
"Stratfor".
"Stratfor" podseca da je Evropska banka za rekonstrukciju i
razvoj
odobrila Beogradu zajam od 52 miliona dolara, za potrebe obnove javnih
sluzbi. Ta suma je deo mnogo vece inostrane pomoci koju je Jugoslavija
obezbedila na junskoj Donatorskoj konferenciji.
Veci deo plana za obnovu zemlje uslovljen je trzisnim
reformama.
Medjutim, njihovo sprovodjenje ce biti odlozeno, zbog politickih
previranja, pre svega u Srbiji, ocenjuje "Stratfor".
Agencija smatra da ce inostrani donatori nastaviti da isplacuju
kratkorocnu pomoc, nadajuci da ce se situacija stabilizovati i da ce
uslediti rekonstrukcija ekonomije. Donatori ce, medjutim, kociti dalju
pomoc, ukoliko se obecane promene ne ostvare, a politicke zavrzlame
nastave.
Isti faktori ce otezati reprogramiranje spoljnjeg duga,
zaustaviti
privatne investitore, a sputace i proces privatizacije.
"Stratfor" podseca da je Srbiji i Crnoj Gori neophodna pomoc za
modernizaciju osnovnih javnih sluzbi. Bez grejanja i drugih vitalnih
usluga, Jugoslaviju bi, tokom zime, mogao da zahvati narodni ustanak,
smataraju "Startforovi" strucnjaci, potkrepljujuci svoje predvidjanje
podacima o nezaposlenosti od 30 odsto, prosecnoj mesecnoj plati od 69
dolara.
Nezadovoljstvo bi se moglo produbiti sledece godine, uz ogroman
spoljni dug koji podriva fiskalnu politiku i koci svaku reformu, dodaje
agencija, ocenjujuci da ce bez dodatne pomoci, privatnog kapitala i
uspesnog programa privatizacije, srpska ekonomija ostati obogaljena, a
Balkan i dalje nestabilan.
"Stratfor" iznosi podatak da se tokom deset godina ratova i
izolacije siromastvo udvostrucilo, a drustveni bruto proizvod
prepolovio.
Zvanicna ekonomija tavori, oslanjajuci se prvenstveno na neefikasna
drzavna
preduzeca, a caruje siva ekonomija. U takvoj situaciji priliv poreskih
sredstava je slabasan, a to u sprezi sa dugom od 12 milijardi dolara,
gotovo potpuno onemogucava rekonstrukciju oronule infrastrukture.
Na
Donatorskoj konferenciji, odrzanoj 29. juna ove godine, Jugoslavija se
obavezala da ce izvrsiti liberalizaciju cena, poresku reformu,
rekonstrukciju banaka i bankarskog sistema, privatizaciju, kao i reformu
sistema socijalnog osiguranja. Sprovodjenje obecanog, smatra "Startfor",
naici ce, medjutim, na velike teskoce. U zemlji pogodjenoj siromastvom
neke
mere ce biti veoma nepopularne povecanje poreskih stopa, sasecanje
potrosnje i liberalizacija cena. Istovremeno, privatizacija drzavnih
preduzeca izbacice na ulicu ogroman broj radnika i izazvati povecanje
stope
nezaposlenosti.
I pored svega, navodi "Startfor", najveci izazov predstavlja
politicka nestabilnost u Jugoslaviji. Savezna drzava slabi i sve je veca
opasnost od njenog raspada. "Stratfor" istice da plan za obnovu nije
povezan za opstankom federacije, ali da ce njena propast dovesti do
bezbrojnih komplikacija pri podeli i pomoci i dugova "izmedju Srbije,
Crne
Gore i Kosova". To je sasvim dovoljno da se uspore pregovori oko oprosta
spoljnog duga.
U medjuvremenu, i Srbija i Crna Gora se koprcaju u sopstvenim
politickim problemima, sto ih onemogucava u sprovodjenju reformi.
Srpska koaliciona vlada i premijer Zoran DJindjic suocavaju se
sa
snaznim izazovom DSS, koju predvodi jugoslovenski predsednik Vojislav
Kostunica. Mogucnost vanrednih izbora isprecava se na putu bilo kakvih
sustinskih reformi i odlaze ih za neodredjeno vreme iduce godine.
Predsednik druge federalne jedinice Milo Djukanovic veoma je zaposlen
manevrisanjem u korist crnogorske nezavisnosti. On je, medjutim, prema
izvestajima, izgubio najveci deo domace podrske, sto ga ogranicava u
sprovodjenju neophodnih reformi.
Zbog svega ovoga, ocenjuje "Stratfor" donatori inostrane pomoci
mogli bi da pocnu sa politickim kalkulisanjem, a time i sa njenim
kocenjem.
Na kraju krajeva, pise americka agencija, trenutni program
pomoci
jeste tek jedan kamen na prelazu preko potoka. Srbija i Crna Gora morace
da
prodju kroz isti, dugi reformski proces koji su prosli i njihovi susedi,
ukoliko njene vodje zele da privuku privatni kapital, neophodan za
ekonomski rast i za otvaranje novih radnih mesta.
