TRAGOM PORESKIH PRIJAVA ZA
2000. GODINU: DA LI SU NAMETI PRAVEDNO RASPORE�ENI
Najbogatiji ne pla�aju najvi�e
Sude�i po poreskim prijavama prose�nu platu od
hiljadu maraka mese�no ima manje od hiljadu gra�ana Srbije
Preduzetnik iz Subotice koji je za pro�lu godinu platio najve�i porez
na dohodak gra�ana u iznosu od 1.767.000 dinara, mo�da bi i mogao da se
smatra najbogatijim �ovekom u Srbiji, ili bar jednim od najbogatijih, da
je na� poreski sistem ustrojen poput onih u razvijenim zemljama. Ovako, u
na�im uslovima, za njega se mo�e re�i samo da je najpo�teniji i fiskalno
najizda�niji poreski obveznik. Mo�e se re�i i da je pla�eni porez, u
stvari, "sitni�" u odnosu na njegovu stvarnu zaradu u 2000. godini, pa i
na prijavljenu osnovicu od 14.808.000 dinara.
Kako ka�u, Republi�koj upravi javnih prihoda, jo� nismo stigli u fazu
kada bi po pla�enom porezu bar formalno moglo da se ka�e da je neko
najbogatiji. Time se onda obja�njava �injenica da me�u onima koji su
najvi�e zaradili pro�le godine nema gra�ana javnosti poznatih kao veoma
uspe�ni i uticajni biznismeni. Umetnici i zabavlja�i, kojih na Zapadu uvek
ima na listama najbogatijih, kod nas jo� nisu sustigli poslovne ljude
sude�i po prihodima dostupnim poreznicima.
Umesto njih, prema najsve�ijim podacima Odeljenja za fiskalnu analizu
RUJP-a, tri najve�a poreza na dohodak gra�ana napla�ena su po osnovu
prihoda od samostalne delatnosti i oni iznose 1.767.000, 1.520.000 i
1.330.000 dinara.
U Beogradu najve�i porez platio je jedan univerzitetski profesor -
466.000 dinara, zatim projektant koji je prihod ostvario od autorskih
prava - 450.000, autoprevoznik - 422.000, vlasnik firme na osnovu
dividende - 231.000 i vlasnik nepokretnosti za prihod od izdavanja u zakup
- 225.000 dinara.
Porez na dohodak gra�ana za 2000. godinu utvr�ivao se za prihod ve�i od
280.200 dinara, koji je prema�ilo 1.219 gra�ana. Oni su prijavili prihod
od 636,3 miliona dinara, a u postupku kontrole poreznici su utvrdili da je
njihova osnovica za oporezivanje ipak za 5,3 miliona ve�a. Po�to su u
pro�loj godini zaradili ukupno 641,6 miliona, utvr�en je porez u iznosu od
40 miliona, ali je on umanjen po osnovu broja izdr�avanih lica i pla�enog
poreza na imovinu, te je 1.219 obveznika trebalo da polo�i u republi�ki
bud�et ukupno 26,7 miliona dinara.
- Ovaj porez je uglavnom napla�en, jer su to solventni poreski
obveznici sa kojima nemamo problema u naplati - isti�e mr Momo Kijanovi�,
na�elnik Odeljenja za fiskalnu analizu, dodaju�i, pore�enja radi, da je
gornja granica neoporezivog prihoda u 1999. godini bila 120.000 dinara, a
porez za tu godinu platilo je 2.465 obveznika u ukupnom iznosu od 16
miliona dinara.
Jasno je da je u�e��e ovog poreza u bud�etu Republike Srbije prakti�no
simboli�no budu�i da je, na primer, za ovu godinu predvi�eno da se u
republi�ku kasu slije 107,6 milijardi dinara (bez deficita) a samo akcize
i porez na promet donose 25,5 odnosno 29,5 milijardi dinara. Me�utim, u
njegovoj primeni mo�da je najo�iglednija pravi�nost oporezivanja gra�ana i
mogu�nost nadle�nih organa da najve�e prihode za dr�avu obezbede, a preko
nje i za najsiroma�nije gra�ane, upravo od onih koji najvi�e imaju. Oni se
sasvim lako prepoznaju po nekim statusnim simbolima (kao �to su poslednja
"izdanja" "mercedesa" ili "audija", ili ku�a na Dedinju) a budu�i da ih
nema me�u fiskalno najizda�nijim poreskim obveznicima sigurno je da se
dr�ava mora poprili�no potruditi da u�e u tokove njihovog novca.
Tako �e, verovatno, biti znatno ispravljeni podaci o najve�im prihodima
i broju obveznika koji se tim prihodima mogu pohvaliti, a koji proisti�u
iz rezultata oporezivanja dohotka u pro�loj godini. Oni, naime, govore da
tek 982 �oveka u Srbij imaju li�na primanja koja podle�u oporezivanju - i
to u proseku oko 1.000 maraka mese�no!
U strukturi prihoda od poreza na dohodak gra�ana slede�a stavka je
prihod od obavljanja samostalne delatnosti (ukupan prihod od 151,2 miliona
prijavio je 191 obveznik). To su, izgleda, i najunosniji poslovi kod nas
budu�i da prose�na mese�na zarada ovih preduzetnika iznosi oko 2.200
maraka.
Knji�evnici, nau�nici, glumci, balerine, operski peva�i, slikari,
prevodioci, modni kreatori, arhitekte, umetni�ki fotografi, sude�i po
podcima o godi�njem prihodu, nemaju dobru "pro�u" u Srbiji. Samo njih 211
zara�ivalo je pro�le godine od autorskih prava vi�e od 770 maraka mese�no
(ili vi�e od 280.000 dinara godi�nje), i oni su prijavili prihod od ukupno
48 miliona dinara. Mo�da �e ova slika ve� dogodine pretrpeti ve�e izmene,
jer �e se za ovu godinu, prvi put, oporezivati izvo�a�i zabavne i narodne
muzike i to kroz pau�al.
Prihod od nepokretnosti (izdavanja u zakup poslovnog prostora, zgrada,
stanova, lokala) prijavio je 51 gra�anin. Njihov ukupni prihod je 33,1
milion dinara, ili u proseku mese�no oko 1.800 maraka. Ako se zna da je,
prema evidenciji poreskih organa u Srbiji oko 9.100 gra�ana koji izdaju
nepokretnosti u zakup, a samo se za Beograd, na primer, barata cifrom od
oko 400.000 podstanara, jasno je da u poreskom sistemu nisu ba� sve stvari
na svom mestu. Mora se pri tom napomenuti da je ovakvo stanje, bar kada je
re� o prihodu od izdavanja nekretnina, nastalo i zbog pada op�teg
standarda. Jer, sigurno su nadle�ni tolerisali izbegavanje pla�anja ovog
poreza znaju�i da bi se on opet svalio na le�a besku�nika kroz pove�anje
stanarine. Osim toga, kako ka�u u RUJP-u, kontrola svih ljudi koji
izdavanjem nepokretnosti ostvaruju dodatni prihod, do sada je bio obiman
posao u odnosu na efekte njihovog oporezivanja.
Samo iz ovih nekoliko primera jasno je da dr�avu i poreske organe �eka
veliki posao na sre�ivanju stanja u ovoj oblasti, �to je preduslov
integracije u me�unarodnu zajednicu. Naravno, osavremenjivanje poreskog
sistema neophodno je i zbog razvoja tr�i�ne ekonomije kojoj te�imo. Novi
Zakon o porezu na dohodak gra�ana (kombinacija pojedina�nog i
globalno-sinteti�kog poreza), koji se primenjuje od 1. jula ove godine,
korak je ka tom cilju.
Biljana Bakovi�
Nema uspeha preko no�i
U sre�ivanju poreskog sistema ne mo�e se ra�unati na senzacionalne
uspehe preko no�i, isti�e Dejan Stojanovi�, na�elnik Odeljenja za poreski
sistem RUJP-a. On ka�e da postoji veliki broj segmenata koje treba
kontrolisati a poreznici rade tako �to zapo�nu postupak i permanentnim
radnjama u periodu od nekoliko meseci ili du�e kona�no zavode red u
odre�enoj oblasti.
Veliku ulogu u tom poslu, pored adekvatnih ovla��enja, igra i
opremljenost poreskih organa. Na�i poreznici su jo� daleko od takve
informati�ke opremljenosti koja omogu�ava da kompjuter automatski
"izbacuje" na proveru gra�ane koji tro�e vi�e od nekog standarda odre�ene
bran�e ili delatnosti.
"Narodnjaci", koji na "tezgama" zara�uju po nekoliko hiljada maraka za
no�, verovatno �e se ubudu�e dobro �uvati da se u medijima ne pohvale
zaradom od pevanja u nekoj kafani za do�ek Nove godine ili za neki drugi
aran�man u inostranstvu. Od 1. jula ove godine na snagu je stupio
Pravilnik o visini koeficijenata za utvr�ivanje pau�alnog prihoda od
autorskih prava za izvo�enje estradnih programa zabavne i narodne muzike.
Iako su, naime, sami priznavali koliko donose sa "vikend-tezgi" u
Nema�koj ili �vajcarskoj, dr�ava od njih do sada nije videla mnogo
koristi. Mogla je samo da oporezuje njihov prihod na osnovu prodatih
ulaznica za koncert, ali i tom mogu�no��u slu�ili su se samo najrevnosniji
poreznici.
Po novom Zakonu o porezu na dohodak gra�ana, njihov prihod �e se
odmeravati na osnovu rejtinga popularnosti. To ne�e mo�i niko da izbegne,
jer poreznicima moraju biti dostupni svi podaci Udru�enja estradnih
umetnika, ali i produkcijskih ku�a. Na visinu njihovog "pau�ala" utica�e
tako broj nosa�a zvuka i slike, u�estalost pojavljivanja u emisijama i
reklamnim spotovima, broj javnih nastupa, broj putovanja u inostranstvo,
anga�mani u ugostiteljsko-turisti�kim objektima, na svadbama, va�arima i
zabavama svih vrsta, kao i godine starosti.
