|
OPOZIV MILANA ST. PROTI�A, JUGOSLOVENSKOG AMBASADORA U VA�INGTONU Cinkaro� ili vidovnjak? �injenica je da bi zbog onoga �to se vidi na povr�ini Milan St. Proti� bio smenjen i u mnogom kra�em roku, u bilo kojoj zemlji na kugli zemaljskoj. Me�utim, zbog onog �to se ne vidi, �to je ispod povr�ine, mogao bi, isto tako, da dobije i orden. U svakom slu�aju, povla�enje jugoslovenskog ambasadora iz SAD govori o jadnom stanju jugoslovenske diplomatije koja je, opet, odraz doga�anja na unutra�njoj politi�koj sceni. Aleksandar TASI�
Savezna administracija ponovo je oprala svoj prljav ve� javno, nemu�to i nediplomatski. Kredibilitet sad ve� biv�eg ambasadora Proti�a na�ela je odmah posle 5. oktobra pro�le godine sama politi�ka koalicija kojoj je pripadao. Dalje, Proti�, koji je imao sve predispozicije - od politi�kog delovanja, obrazovanja do kontakata, poznanstava i uticaja - da ipak postane pravi diplomatski predstavnik svoje zemlje u njenim najte�im postapsolutisti�kim vremenima u SAD, najja�oj i najuticajnijoj dr�avi sveta, poigrao se potom sam svojom profesionalnim sudbinom. Ipak, jer ni kada je postavljen, ni dok je radio, niti sada kad je opozvan nije, recimo, definisano kakva je to dr�ava SR Jugoslavija, ko je fakti�ki sa�injava, kakvi su joj eksterni zajedni�ki interesi koje je trebalo zastupati u inostranstvu, a on je trebalo da bude njen eksponent! Na neke njegove, za diplomatu, netipi�ne poteze, nadogra�en je ovda�nji politi�ki haos, �to je rezultiralo njegovim opozivom - sa jednomese�nom zadr�kom. Milan St.Proti� je platio ceh. Ali, imaju�i na umu doma�i politi�ki bekgraund celog slu�aja, on je od politi�ara koji je davao povod za kritiku i koja mu je, istini za volju, ne�tedimice upu�ivana, isplivao kao - pozitivna figura. A da je na faze minusa i plusa, i put od jedne do druge, najmanje uticao on sam. Njegovi kriti�ari po�eli su da postaju njegovi branioci. Njegov "razvojni put" od 5. oktobra 2000. do sada delo je politi�ke grupacije-koalicije, koja je, delimi�no i njegovom anga�manu, postigla to �to jeste. Zato ovo nije dosije o Milanu St. Proti�u, biv�em ambasadoru SRJ u SAD, ve� o sukobu unutar re�ima kroz "slu�aj ambasadora u SAD". Zbog toga je Proti�ev slu�aj tipi�no srpski.
OD POSTAVLJENJA DO RAZRE�ENJA Kao kopredsednik Nove Srbije, Proti� je neposredno posle 5. oktobra pro�le godine istaknut kao glavni kandidat za gradona�elnika Beograda. I izabran je. Obe�ao je, kako i dolikuje politi�aru koji je tek preuzeo du�nost, red, rad i disciplinu. Priznao je, tako�e, i da je to veoma te�ak posao ali i, po�teno, da se u ekipi koja ga je tada okru�ivala kao operativac mnogo bolje snalazi njegov blizak saradnik, ako se�anje ne vara u to vreme predsednik Izvr�nog odbora Skup�tineBeograda. Nedugo zatim gradona�elik je postao najozbiljniji kandidat za ambasadora SRJ u Sjedinjenim Ameri�kim Dr�avama. Na ovu kandidaturu nije uticao samo njegov politi�ki anga�man nego i obrazovanje i �injenica da je doktorirao na Univerzitetu u Santa Barbari. Tada je ve� po�eo da navla�i gnev dela opozicije. Posebno kada je rekao da je biti gradona�elnik prestonice odgovoran i te�ak posao ali je mnogo odgovornije i te�e raditi kao ambasador svoje zemlje u Americi kao i da �e on to prihvatiti samo zbog interesa srpskog naroda. Oti�ao je u Va�ington, a pri�e su utihnule. O�ekivalo se da �e Nova Srbija �iji je kopredsednik uz Proti�a bio Velimir Ili� ista�i svog drugog kandidata za mesto gradona�elnika, ali o tome, bar javno, nije bilo nikakvih polemika niti poga�anja. Gradona�elnica je postala Radmila Hrustanovi�. I to je mogu�e ubrojati u srpska posla. Milan St. Proti� se deklarisao kao politi�ar koji je iz SAD mnogo bolje poznavao prilike ovde u zemlji, �ak i tajming pojedinih veoma va�nih doga�aja. Prvi put se istakao izjavom da �e Slobodan Milo�evi� svakako biti uhap�en. �ak i da �e se to dogoditi u roku koji su Amerikanci ostavili Srbiji (do kraja marta ove godine) kako bi bilo zaustavljeno najavljeno uvo�enje sankcija. Odavde nije bilo zvani�nog reagovanja osim da je Proti�eva izjava nekompetentna, a Milo�evi� je odveden iz predsedni�ke rezidencije u beogradski Centralni zatvor ta�no poslednjeg dana roka. Proti� je bio u pravu. Posle toga dao je izjavu, tako�e u Va�ingtonu, da �e Milo�evi� do�ivotno ostati u zatvoru. Ovoga puta usledile su reakcije u SRJ. Uglavnom legalisti�kog tipa - da je najpre nu�no dono�enje Zakona o saradnji sa Sudom u Hagu pa potom procedura koju taj Zakon predvi�a koja bi tek rezultirala eventualnom ekstradicijom, ali bez predvi�enog datuma. U me�uvremenu je odlo�ena Donatorska konferencija a nova zakazana upravo u vreme kada je Milo�evi�u u Beogradu isticao tromese�ni pritvor. Sjedinjene Ameri�ke Dr�ave su zapretile da ne�e u�estvovati na konferenciji (�to bi izazvalo i izostanak nekih drugih ve�ih donatora). Poznato je da Zakon o saradnji sa Tribunalom u Hagu nije donet na saveznom nivou, ali je biv�i predsednik SRJ izru�en par dana pred istek tromese�nog pritvora i neposredno uo�i Donatorske konferencije. Ambasador Proti� je ponovo bio u pravu. Srpski premijer �in�i� i republi�ka vlada, slede�i pravilo da cilj opravdava sredstvo, izru�ili su Milo�evi�a i bez posebnog Zakona, a pobornik legalisti�ke opcije predsednik SRJ Vojislav Ko�tunica pravdao se neuverljivom tvrdnjom da nije znao ni�ta o izru�enju. Uzgred, �lan njegove stranke i tada�nji ministar zdravlja u �in�i�evoj vladi Obren Joksimovi� prisustvovao je sednici vlade, glasao je protiv odluke i te�ko je poverovati da o sadr�aju sednice i ishodu glasanja nije obavestio svog predsednika i predsednika SRJ. Ba� kao �to je malo verovatno da o re�enosti ve�ine u DOS da Milo�evi� bude izru�en premijer �in�i� nije obavestio Ko�tunicu. No, stvar je zavr�ena i ta igra gluvih telefona vi�e i nije bitna. Kruna Proti�evih "grehova" bilo je, izgleda, oglu�avanje o preporuku Saveznog ministarstva za inostrane poslove da se jugoslovenska diplomatska predstavni�tva u inostranstvu uzdr�avaju od pompeznih verskih obreda. Jugoslovenski ambasador u SAD je organizovao osve�tanje ambasade SRJ u Va�ingtonu, zdanja koje bi uskoro trebalo, na osnovu sporazuma o sukcesiji, da pre�e u ruke Republike Slovenije. Osve�tanje je obavio li�no Patrijarh srpski gospodin Pavle, a kada mu je predo�en stav SMIP, citirana je ambasadorova izjava da ga to ne interesuje i da �e se on, dok je ambasador, pona�ati u svom poslu onako kako misli da bi trebalo. Rekao je, tako�e, i da postoji mehanizam za njegov opoziv ukoliko u zemlji smatraju da posao ne obavlja kako treba. Tek mesec dana, pa mo�da i kusur kasnije, reagovao je ministar Svilanovi�, reagovao je i predsednik Ko�tunica, naposletku reagovala je i Savezna vlada i u paketu razre�enja i imenovanja Milan St. Proti� je razre�en du�nosti ambasadora SRJ u SAD.
RECIDIV KOMUNIZMA? "Protiv mene se ve� du�e vreme vodi hajka koju predvode ljudi koji pripadaju starom na�inu mi�ljenja", reagovao je na najavu svog razre�enja ambasador Proti�." Problem je �to se u zemlji nisu dogodile su�tinske promene. U vrhovima vlasti danas se nalaze ljudi koji pripadaju starom na�inu mi�ljenja i mentaliteta i onda, ako ima mesta za njih, naravno da nema mesta za mene". Proti�evo razre�enje prokomentarisao je ministar Svilanovi�: "Kao �to je on bio moj izbor kada je izabran za ambasadora, tako je i ova odluka bila moja. Ti njegovi nastupi su u�inili da je moja, i procena �lanova Savezne vlade, da Proti� ne mo�e sa uspehom da obavlja diplomatsku misiju. Proti� ima izuzetno visok politi�ki profil i cenim ga, ali njegovo pona�anje daleko izlazi iz okvira diplomatskog i prakti�no onemogu�ava nastavak misije u SAD". Ministar Svilanovi� nije, me�utim, objasnio zbog �ega nije odmah reagovao, nego je �ak i posle poslednjeg nesporazuma SMIP i ambasadora do razre�enja pro�lo vi�e od mesec dana. Proti� je optu�io predsednika SRJ i ministra inostranih poslova Svilanovi�a zbog te�kog stanja i diplomatiji. "Egzekucija me nije iznenadila zato �to mi je ve� dosta dugo jasno da postoji koalicija Milo�evi�evih doju�era�njih saveznika i nekih ljudi iz samog vrha DOS, iz samog vrha savezne vlasti. Ja sam bio protivnik i Milo�evi�a i komunizma, sada je na delu obnova komunisti�kih ideja, ljudi, mentaliteta, politike i tu za mene svakako nema mesta", rekao je Proti�. Po njegovom mi�ljenju na suprotnim stranama su i predsednik SRJ Vojislav Ko�tunica i ministar Svilanovi� i svi oni ljudi koji sede u predsedni�kom kabinetu. "Prema tome, ima u ovoj zemlji jo� posla da se obavi da bismo stigli tamo gde ja mislim da je pravi interes na�eg naroda i zemlje", izjavio je Proti�, najavljuju�i da �e posle svega nastaviti da se bavi politikom. O stanju u JU diplomatiji on ka�e: "Na�a diplomatija ne zna koja gledi�ta i interese da zastupa - oni su i magloviti i nejasni i neefikasni. S druge strane tu ima mnogo ljudi koji proisti�u iz nekada�njeg na�ina mi�ljenja, komunisti�kog, i u takvim okolnostima ni�ta dobro i pametno ne mo�e da se uradi. Posao koji nas �eka veoma je ozbiljan i veliki i dok god tu budu sedeli ljudi koji imaju nera��i��ene pojmove i koji jo� robuju komunisti�kim dogmama, a tome nisu odoleli ni predsednik ni sam ministar koji se pokazao kao poslu�ni izvr�itelj �elja svog predsednika, ne�emo daleko sti�i". Rekao je, na kraju, i da je ovakav epilog rezultat, pored ostalog, i revan�izma prema njemu od ljudi koji na to �ekaju jo� od gimnazije i fakulteta!
NEZVANI�NE VA�INGTONSKE PRI�E Biv�i jugoslovenski ambasador u SAD nije bio voljan da govori detaljnije o pozadini svih ovih svojih re�i. Pregovori oko intervjua za "Srpsku re�" nekoliko puta su bili na ivici uspeha, ali je razgovor na kraju otkazan. U prilici smo, ipak, da zahvaljuju�i diplomatskim izvorima nezvani�no prenesemo nekoliko epizoda koje bi mogle da ilustruju Proti�eve re�i ali i stanje u jugoslovenskoj politici i diplomatiji. Ko to iz savezne vlade "�eka na zicer" Milana St. Proti�a "jo� od gimnazije i fakulteta" da bi mu se zbog ne�ega revan�irao, pa je sad do�ekao? Nezvani�no je u opticaju ime Gradimira Nali�a. Da li je odgovor istinit znaju samo Proti� i Nali�. To je, na kraju, li�na i privatna stvar. Ako je, me�utim, ta�no da u pozadini ovog javnog politi�kog slu�aja ima li�nog i privatnog razra�unavanja, ma o kojim imenima bilo re�i, nedopustivo je njegovo javno re�avanje. Jugoslovenski zvani�nici dolazili su u Sjedinjene Ameri�ke Dr�ave uglavnom nedovoljno pripremljeni. Ne samo �to u nekim slu�ajevima nije bilo unapred dogovorenog protokola niti plana posete, nego ni posetioci nisu bili spremni da na konkretna pitanja svojih doma�ina daju konkretne odgovore. Tako je ambasador bio zadu�en da u kratkom roku ugovori i organizuje susrete sa najvi�im li�nostima SAD kao �to su predsednik Bu� i dr�avni sekretar Kolin Pauel. Susreti na najvi�em nivou sami za sebe nisu mnogo zna�ili, bitno je kako su te mogu�nosti iskori��avane u interesu SRJ. Dogodilo se, na primer, da predsednik Ko�tunica na direktno pitanje doma�ina kada �e da bude izru�en Slobodan Milo�evi� po�ne da odgovara indirektno, da bi smisao njegovih re�i nastavila da obja�njava �efica njegovog kabineta. Potom bi se ameri�ki sagovornik raspitao ko je sagovornica, pa bi ubrzo zatim sastanak bio prekinut, bez rezultata. U diplomatskim krugovima prepri�ava se i epizoda oko fantomskog Ko�tunicinog pisma pretsedniku Bu�u. Pismo je navodno upu�eno Stejt dipartmentu mimo jugoslovenske ambasade ali je ambasadoru stigao poziv da protuma�i deo njegovog sadr�aja. Kako ne bi razotkrio namernu ili slu�ajnu dezorganizaciju, ambasador je na pitanje da li zna za pismo odgovorio potvrdno. Dobio ga je zatim da uvid, da pro�ita kako bi protuma�io pojedine delove i objasnio doma�inima da li su dobro razumeli, uz napomenu da mu ne�e biti ustupljeni ni original niti kopija. Sporan je, �to se pravilnog razumevanja ti�e, prema nezvani�nim informacijama, bio deo u kojem na� predsednik navodno garantuje ameri�kom kako �e ulo�iti svoj autoritet da u Jugoslaviji bude donet Zakon o saradnji sa Me�unarodnim sudom Hagu za ratne zlo�ine na teritoriji biv�e SFRJ. Bilo je to pre Milo�evi�eve ekstradicije. Protuma�eno je, naravno, onako kako je i napisano. Da predsednik garantuje dono�enje zakona. Kasnije se pokazalo da ne samo da savezni Zakon o Hagu nije donet, nego je i pala savezna vlada zbog Milo�evi�eve ekstradicije. Predsednik Ko�tunica je tvrdio da o izru�enju nije imao pojma i da je za legalnu ekstradiciju s doma�eg pravnog stanovi�ta bio neophodan Zakon za koji se, ruku na srce, crnogorska delegacija u Skup�tini SRJ pa ni sam savezni predsednik nisu preterano ni zalagali. Kao da im nije stalo. Bar ne kao prioritetno pitanje. Ponovo je ambasador SRJ pozvan u ameri�ku administraciju, ovoga puta da objasni najnoviju prakti�nu situaciju i njen odnos s onim �to je napisano, ali racionalnog obja�njenja nije bilo. Konfuziju ni mi ovde nismo mogli da razumemo a kamo li Amerikanci. Deo tog srpskog ludila je i najnoviji gest Slobodana Milo�evi�a - njegov direktni telefonski intervju ameri�koj mre�i "Foks" i njegovo, gotovo istovremeno, indirektno obra�anje ruskoj javnosti telefonski a posredstvom svog brata Borislava Milo�evi�a. Biv�i predsednik Srbije i SRJ, �ovek koji nas je za 12-13 godina ubacio u ponor, rekao je ameri�kim novinarima koje je samoinicijativno pozvao, suprotno zatvorskim pravilima u Hagu, da "ima �iroku podr�ku u zemlji"! Nije se, pritom, obratio medijima u toj, svojoj zemlji "u kojoj ima �iroku podr�ku i koju je patriotski zadu�io" a koji bi, da je to u�inio, svakako, preneli njegove re�e i to bi preuzele i ameri�ke i druge zapadne novine, mre�e i agencije. Javio se ponizno i po�alio upravo onima koje je sam apostrofirao kao agresore ali s kojima je, sve dok im je bio potreban, igrao politi�ku igru kako su mu diktirali da bi od "faktora stabilnosti na Balkanu" postao "balkanski kasapin". Po�alio se Milo�evi� i onoj drugoj, ruskoj strani, "pravoslavnoj bra�i" koja su mogla ali nisu htela (jer za to nisu imala interesa, a o bratstvu ko mari) da spre�e bombardovanje Jugoslavije 1999. godine! U prevoduza srpsko javno mnjenje: "Volim i ja vas, ali vam ni�ta ne verujem, zato se i obra�am agresorima i njihovim neformalnim saveznicima". Jeste Milan St.Proti� rekao, prema agenciji Beta, da "ne �eli da se pona�a kao ambasadori iz komunisti�kih vremena, da nikog ne slu�a i da ne pristaje da mu se govori kako da radi". Zvu�i to itekako anarhi�no, i nedopustivo za diplomatu na slu�bi u najmo�nijoj i najuticajnijoj zemlji sveta. Ali je Nenad �anak, predsednik Skup�tine Vojvodine i �lan DOS, ba� kao i Proti�, kazao da je "Proti� jedan od najbriljantnijih politi�kih umova trenutno u Srbiji. Neshvatljiv je u ovom trenutku opoziv �oveka koji ima li�ne veze i direktne kontakte s Bu�om i Pauelom, samo zato �to je nagazio na sujetu nekih pojedinaca... Re� je o �oveku koji je mnogo uradio za na�u zemlju u Va�ingtonu, a li�no sam se uverio da mnoge zemlje nemaju ni takve �efove diplomatija, a kamoli ambasadore. Ponudio sam mu mesto savetnika". To je, eto, ta tipi�na srpska pri�a. Uz konstataciju da je ta�no kako se istorija, uz izvesne modifikacije, ponavlja. Za one koji sporo pamte a brzo zaboravljaju (klasi�an sindrom kod prose�nog Srbina) svojevremeno je iz Va�ingtona sa ambasadorskog mesta naprasno povu�en �ivorad Kova�evi�. Danas mirno �ivi kao penzioner. Onaj koji ga je posredno imenovao a posle povukao, sada je u Hagu. Naravno ne zbog Kova�evi�a, niti su njihove politi�ke sudbine relevatne. Indikativno je da je, mo�da tada, od tog primera, u novijoj doma�oj istoriji po�eo sunovrat na�e diplomatije. A kada �e da stane - jo� se ne zna. |
http://www.srpska-rec.co.yu/
