[www.ANTIC.org] topi se strpljenje stanovnistva

[Miroslav Antic]

Title: Message

OCENE INSTITUTA G-17 Topi se strpljenje stanovni�tva Oko 60 odsto gra�ana smatra svoju situaciju veoma lo�om, tre�ina je ocenjuje kao osrednju, a samo za sedam odsto stanovni�tva stanje je dobro i odli�no. - �ak 75 odsto gra�ana o�ekuje da �e biti bolje, ali tek za dve ili vi�e godina Ekonomska i socijalna slika stanovni�tva ovoga leta pokazuje da ima mnogo siroma�nih, da najsiroma�nijim slojevima pripadaju penzioneri, a da poklone i doznake iz inostranstva primaju najbogatiji. Indeks subjektivne ekonomske situacije, meren ocenom od 1 do 5, u julu je iznosio 2,27 - pokazuju prvi rezultati ankete Instituta G-17 o dohocima i stavovima stanovni�tva koji su predstavljeni na ju�era�njoj konferenciji za novinare. Pokazalo se da se zbog niskog dohotka polako topi strpljenje stanovni�tva, te da bi ekonomske vlasti trebalo da to imaju u vidu. Od jula ove godine, anketa Instituta G-17 bi�e sprovo�ena nekoliko puta godi�nje, a njome je obuhva�eno 2.006 doma�instava Srbije iz centralnog dela Republike, Vojvodine i Beograda. Prema re�ima Branka Milanovi�a, anketa je pokazala da vrednost prose�nog mese�nog dohotka doma�instva iz radnog odnosa iznosi 4.490 dinara, dok su primanja ostvarena od dodatnog rada izmerena u visini od 6.343 dinara. Pored osnovne delatnosti, 38 odsto ispitanika radi i dodatno. Socijalna slika, koja proizlazi iz ove ankete, pokazuje da je prose�ni mese�ni dohodak najsiroma�nijih 12 puta manji od prose�nog mese�nog dohotka najbogatijih. Ve�ina podr�ava reforme Jedan od glavnih ciljeva ankete da se prate promene u stavovima stanovni�tva u toku tranzicije. Sada se pokazalo da 58 odsto anketiranih ocenjuje ekonomsku situacviju veoma lo�om. Ne�to vi�e od tre�ine smatra da je njihova situacija osrednja, dok je samo oko sedam odsto anketiranih smatra dobrom i odli�nom. U mno�tvu podataka iz ankete Instituta G-17 isti�u se jo� stavovi ispitanika da gotovo dve tre�ine stanovni�tva ima pozitivan stav prema privatizaciji i brzim reformama. Me�utim, �etvrtina anketiranih podr�ava brze reforme, ali se protivi privatizaciji. Kako je konstatovao Branko Milanovi�, o�igledno je da ukupno stanovni�tvo ne stavlja znak jednakosti izme�u brzih promena i privatizacije. Ko su gubitnici a ko dobitnici u na�oj tranziciji? Prema anketi Instituta G-17 vi�e od 40 odsto ispitanika smatra da se njihova ekonomska situacija pogor�ala tokom pro�lih �est meseci. Samo deset odsto anketiranih konstatuje pobolj�anje, dok je za 50 odsto situacija nepromenjena. Jedina olak�avaju�a okolnost za sada�nje vlasti sadr�ana je u tome �to �etvrtina anketiranih smatra da je za njihov lo� polo�aj kriv prethodni re�im. Dobitnici i gubitnici Karakteristike dobitnika i gubitnika su razli�ite: dobitnici su mla�i, obrazovaniji, ve�i broj njih zaposlen je u privatnom sektoru. To je gradsko stanovni�tvo i to stru�nije. Za razliku od njih, gubitnici su, uglavnom, stariji, neobrazovani i poljoprivrednici. Takve karakteristike pokazuju da i na�a tranzicija ima sli�ne trendove kakvi su postojali u drugim evropskim zemljama. A kad �e biti bolje? Prema anketi, samo osam odsto anketiranih su pesimisti, dok 75 odsto o�ekuje pobolj�anje tek kroz dve i vi�e godina. Najnoviji Bilten Instituta G-17 u oceni makroekonomskog stanja sadr�i najavu da �e kretanje op�teg nivoa cena u narednih nekoliko meseci zavisiti od odluka za liberalizaciju cena. Prema re�ima Branka Radulovi�a, inflacija u ovoj godini bi�e ve�a od procenjene na 45 do 50 odsto ukoliko poskupi struja za planiranih 40 odsto. Me�utim, po�to bi to dodatno ugrozilo nizak standard stanovni�tva i proizvelo dalje "topljenje strpljenja gra�ana", trebalo bi nastojati da se sa Me�unarodnim monetarnim fondom dogovori ne�to ni�a stopa poskupljenja - kao kompromisno re�enje. �to se proizvodnje ti�e, u poslednjem ovogodi�njem kvartalu verovatno predstoji po�etak rasta proizvodnje i intenzivnije prestrukturisanje. Me�utim, ne treba o�ekivati da se kao posledica toga pove�aju plate, objasnio je Radulovi�. Naime, primanja su ve� iznad ravnote�nog nivoa i ne treba se nadati daljem rastu. Stoga bi se realna vrednost zarada mogla odr�ati samo zaustavljanjem dalje liberalizacije cena. R. Nikoli� Re�enje za staru deviznu �tednju - klju� za povratak poverenja gra�ana Dr�ava mora da preuzme odgovornost za vra�anje stare devizne �tednje, konstatovano je u Biltenu G-17, uz naglasak da je to klju� za povratak poverenja stanovni�tva. Prema re�ima ��epana Joji�a, �ak i ako nisu realni izvori sredstava koji su zakonom predvi�eni za vra�anje devizne �tednje, onda dr�avna imovina, a naro�ito poslovni prostor u dr�avnom vlasni�tvu mo�e da poslu�i za izmirenje ovih obaveza. U fond sredstava iz kojih bi se vra�ala stara devizna �tednja trebalo bi uklju�iti i novac od prodaje imovine saveznih organa a pogotovo sredstava od privatizacije dr�avnih preduze�a. Ne bi smela da se ponovi situacija kada od prodaje "Telekoma" nijedna marka nije oti�la na vra�anje stare devizne �tednje.