Marko Lopu�ina: LOV NA MILO�EVI�A (4)
Na Slobinom kanabeu
Fanatik sa licem
bucmastog de�a�i�a - Holbruk nije verovao da �e biti poternice iz Haga - Madlen
Olbrajt: Istorija nas u�i da Srbi razumeju jedino jezik sile
Ri�ard Holbruk u
svojim memoarima ovako opisuje i taj susret i predsednika Srbije, ali i njegove
veze sa Srbima iz Republike Srpske:
- Na� prvi susret sa srpskim vo�om, 17.
avgusta, trajao je pet �asova i ni�im nije ukazivao da je Milo�evi� u bilo �emu
promenio svoje pozicije. Bio je inteligentan, prepreden i neodre�en. Mislili smo
da igra igru - verbalno nadigravanje bez ikakvog ozbiljnog sadr�aja. Bio sam
razo�aran zbog tog susreta i mislio da mo�da nisam bio dovoljno otvoren te sam
zatra�io za jo� jedan sastanak. Rano ujutru, Frejzera, Nelsona Drua iz Saveta za
nacionalnu bezbednost, i mene uveli su po drugi put u prostranu salu za sastanke
u predsedni�koj palati u Beogradu. Milo�evi� je seo u fotelju par koraka od mog
mesta na kraju sofe, na kojoj su sedeli i Bob i Nelson. NJegov ministar spoljnih
poslova, Milan Milutinovi�, sedeo je nasuprot nama, u drugoj fotelji, a Goran
Milinovi�, Milo�evi�ev verni pomo�nik, sedeo je u blizini i hvatao bele�ke.
Svaki detalj te sobe dobro sam upoznao tokom slede�ih sedam meseci.
Milo�evi� je imao prodoran pogled. Sitnim o�ima fiksirao je sagovornike, a
njegovom licu, koje je na neki �udan na�in podse�alo na lice bucmastog de�a�i�a,
nije se mogla pore�i izvesna sirova privla�nost. NJegovo prisustvo sna�no se
ose�alo. Bio je o�trouman i lako pamtio �injenice. Zbog uspeha u raspirivanju
srpskog fanatizma, mnogi su ga smatrali ekstremnim nacionalistom, ali on zapravo
nije bio duboko opredeljen za nacionalizam: samo ga je koristio da bi stekao
vlast. To je toliko odudaralo od motiva njegovih pre�a�njih saveznika - istinski
rasisti�kih vo�a bosanskih Srba, koji su Sarajevo zasipali minobaca�kim i
artiljerijskim granatama. Ipak smo Milo�evi�a smatrali odgovornim za agresiju.
Kao najmo�niji Srbin u biv�oj Jugoslaviji, koristio je vlast da bi podsticao rat
protiv Hrvata i Muslimana u nadi da �e ujediniti Srbe u svim delovima ovoga
regiona pod jednom zastavom.
Miran, fatalista, �vrst...
�ta je Holbruk
mislio o Milo�evi�u, govori mr Obrad Kesi�:
- Holbruk se javno dr�ao principa
- Amerika se ne me�a direktno u unutra�nje stvari "jugoslovenskih" dr�ava, ali
�e, to je sasvim sigurno, podr�avati one ljude koji su potpisali Dejtonski
sporazum i dali re� da �e da ga sprovode. To se jasno vidi i u promeni javnog
stava ameri�ke administracije prema gospodinu Milo�evi�u. Pre svega nekoliko
meseci optu�ivan je za ratne zlo�ine, kao uzrok svega �to se desilo na ovim
prostorima. Sad gospodin Holbruk izjavljuje, ne slu�ajno, da je uveren da iz
Haga ne�e biti poternice za gospodinom Milo�evi�em.
Jedne martovske ve�eri
1999. godine u Beogradu, u palati jugoslovenskog predsednika Belom dvoru, gde je
boravio Mar�al Tito, ameri�ki diplomata Ri�ard Holbruk stisnuo je poslednji put
ruku Slobodana Milo�evi�a:
- Vi znate, predsedni�e, �ta �e se dogoditi kada
ja iza�em iz ove sobe?
- Po�e�ete da nas bombardujete - odgovorio je
Milo�evi�.
- Bio je miran, rekao bih fatalista, �vrst. Govorio je nadugo,
emotivno, o srpskoj istoriji. Oti�li smo iz Beograda potpuno, stoprocentno
sigurni da Milo�evi� nije sumnjao da blefiramo. Iznenadilo bi me da se jo�
jednom vidimo, bile su poslednje Milo�evi�eve re�i - pi�e u knjizi Masima Nave
"Milo�evi�, tragedija jednog naroda".
Nakon Holbrukove, dolaze i sli�ne
izjave i iz Stejt dipartmenta, po �emu je sasvim jasno i definitivno da je
Amerika odustala od ranije retorike.
Ja
volim Srbe, bombardujte ih
Ve� 1. juna 1997. u
Beograd je na noge Milo�evi�u stigla ameri�ki dr�avni sekretar Madlen Olbrajt,
jo� jednom potvrdiv�i da Amerika partnera vidi samo u onom ko poseduje mo�, bez
obzira na to kako je do nje do�ao.
Malo je uticajnih svetskih diplomata koji
su, od krvavog raspada Jugoslavije do sada, uputili toliko optu�bi i pretnji
Srbima kao �to je to u�inila Madlen K. Olbrajt. Takvo njeno pona�anje je
iznena�uju�e i zbog toga �to dr�avni sekretar SAD jako dobro poznaje Beograd,
Srbiju i Srbe. Studirala je sa Draganom �ivanovi�em, srpskim lobistom koji je
poznatiji u svetu kao Danijel Bojer. �ivela je u Beogradu. Kada je bila
ambasador SAD u OUN imala je obi�aj da se susre�e sa jugoslovenskim novinarima i
�aska na srpskom. Tereza Elma� - Guld, dopisnik Tanjuga mi je pri�ala da bi joj
Olbrajt u �enskom toaletu ili menzi Ujedinjenih nacija pri�ala na srpskom kako
nikako ne mo�e da zaboravi "svoj Beograd".
- Ja ne mrzim Srbe. Naprotiv, ja
ih poznajem i razumem. Moj otac je imao obi�aj da ka�e da nije �eh da bi
najradije bio Srbin!
Tako je ameri�ki dr�avni sekretar, koja je svojevremeno
skrivala svoje jevrejsko poreklo javno otkrila i svoju "srpsku vezu". Naime,
Madlen Olbrajt je odrasla u Beogradu kao �erka �ehoslova�kog ambasadora i zato
je vrlo upu�ena u pozadinu tragi�nih doga�aja na Kosmetu i u Jugoslaviji.
Pred odlu�nu akciju me�unarodne zajednice protiv Srba u Bosni, Madlen
Olbrajt je rekla: "Istorija nas u�i da Srbi razumeju samo jezik sile, koja je
ja�a od re�i!"
Vesli
Klark i Majkl D�ekson
�ovek koji je
sproveo u delo privatni rat Madlen Olbrajt protiv Srba bio je general Vesli
Klark, glavnokomanduju�i NATO snaga u Evropi. I on se u leto 1997. godine,
iznenada pojavio u Beogradus i razgovarao sa Slobodanom Milo�evi�em i Mom�ilom
Peri�i�em, tada na�elnikom General�taba VJ.
Do ovih susreta, u petak 18. jula
1997. godine do�lo je na li�ni zahtev
ameri�kog generala da bi predsedniku
Milo�evi�u izneo zabrinutost ameri�ke administracije i me�unarodne zajednice
zbog nepo�tovanja Dejtonskog sporazuma u Bosni.
Tokom 1999. godine Vesli
Klark je opet bio u Beogradu kod predsednika Jugoslavije da mu ka�e da �e NATO
bombardovati SRJ ako se nastave akcije srpske policije i jugoslovenske vojske
protiv albanskih terorista na Kosmetu.
Kada je agresija NATO po�ela krajem
marta 1999. godine general Vesli Klark je bio zagovornik i kopnene invazije SAD
i zapadne vojne alijanse na Jugoslaviju. U tome ga je spre�io britanski general
Majkl D�ekson, koji nije u �tabu NATO prihvatio ideju svog ameri�kog
kolege.
General Vesli Klark bio spreman da upotrebi NATO i da zaustavi Ruse u
nameri da se 11. juna 1999. godine lociraju na pri�tinskom aerodromu, zbog �ega
je i naredio da snage NATO izvr�e desant na aerodrom, ali je general D�ekson,
komandant KFOR odbio njegova nare�enja. �Ne �elim da zbog Vas otpo�nem Tre�i
svetski rat!".
