"NIN", 30. avgust Za saku maraka Da su u predoktobarskoj Srbiji bili poznati podaci o policiji kakvi se sada saopstavaju, tesko da bi iko poverovao. Verujemo li sada? pise: NIKOLA VRZIC Telefon na liniji 011/361-46-12 radi 14 sati dnevno i dosad se verovatno usijao od silne zvonjave, ali jos se nije javio srecni dobitnik makar jedne nagrade od 300 000 maraka koje MUP obecava svakome ko "pruzi dokaze koji ce dovesti do hapsenja ucinioca ili narucioca" pobrojanog 21 ubistva i jednog kidnapovanja, od inspektora Dragana Radisica, preko Radovana Stojcica Badze, Slavka Curuvije, Gidre, Bombone..., pa sve do skorasnjeg ubistva Momira Gavrilovica i otmice Ivana Stambolica od koje je proslo vec vise od godinu dana. Trista hiljada maraka po informaciji nudi anonimna fondacija "zainteresovana za borbu protiv kriminala u Srbiji" - strana ili domaca, u policiji ni toliko nece da otkriju - a javnost, posto joj je laknulo sto pare ne idu iz njenog dzepa, pocinje da se pita: hvata li se to srpska policija za slamku spasa ovim pokusajem da potkupi kriminalce kad vec sama ne moze da ih raskrinka? Ne, izricit je u izjavi za NIN nacelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije general Sreten Lukic, "nema govora o hvatanju za slamku". "Ovo je postupak uobicajen svuda u svetu, i mi sada samo treba da se naviknemo na praksu koju vec imaju policije u drugim zemljama", objasnjava. Statistika zlocina Naravno, citava prica o ponudjenim nagradama ne bi izazvala ovoliku paznju da nije lansirana bas u ovom (ne)pazljivo izabranom trenutku; usred "afere Gavrilovic" i iza nje skrivene borbe za kontrolu nad foteljom ministra unutrasnjih poslova, i usred ponovo otvorene dileme: da li policija nece, ili je samo nesposobna da se izbori sa kriminalom? Rec je o "nedostatku volje i/ili znanja da se primenjuju jugoslovenski i srpski zakoni", ocenjuje za NIN Gradimir Nalic savetnik jugoslovenskog predsednika, svojevremeno i sam ozbiljni kandidat za ministarsku poziciju. "Gradjani, medju koje ubrajam i hiljade cestitih pripadnika MUP-a, zabavljaju se aferama, otkopavaju se jame sa zrtvama masovnih zlocina, sve u prisustvu posmatraca, voljnih i nevoljnih, a da nema jos nijedne optuznice pred domacim sudovima za one koji su za ta masovna ubistva odgovorni." Dodajmo ovim konstatacijama i ocenu ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovica, po sopstvenom priznanju "nediplomatski" izrecenu u ponedeljak u Becu, da "u zemlji vlada polumafijaski status". General Lukic, pak, trazi dokaze za ovakve tvrdnje i kaze: "Cinjenice mi ne dozvoljavaju da stanje bezbednosti u zemlji ocenim na takav nacin, pogotovo ako za to nemam nikakav konkretan dokaz." Uverava nas i da policija i hoce i moze da se izbori sa kriminalom. Bez zelje da prosudjujemo koje su od iznetih konstatacija blize istini, pogledajmo sta o kriminalu u Jugoslaviji govore brojke (imajuci pri tom u vidu legendarnu misao Zvonka Mihajlovskog da je statistika kao bikini - mnogo pokazuje a nista ne otkriva). Prvo, treba reci da broj od 68 000 krivicnih dela registrovanih u prvih sedam meseci ove godine predstavlja "blago povecanje" u odnosu na isti period prosle. Ali, tumaci Sreten Lukic, gradjani se sada "doslednije i slobodnije obracaju policiji", a i novo rukovodstvo policije je, stupajuci na duznost, "odlucilo da dosledno i do kraja evidentira svako krivicno delo, nezavisno od toga da li ce nam to sa stanovista statistike ici u korist ili ne". No, cak i uz spomenuti blagi rast kriminaliteta, Srbija u poredjenju sa drugima ne stoji nimalo lose. U proseku se kod nas, naime, na 100 000 stanovnika izvrsi 1 356 krivicnih dela, u Sloveniji 2 830, Bugarskoj 1 673, Madjarskoj 4 944, u Francuskoj cak 6 415. Bolje od nas, prema podacima koje je NIN-u predstavio general Lukic, stoje samo Cesi sa 1 100 krivicnih dela na 100 000 stanovnika. Slicni su odnosi i kada je rec, recimo, o kradjama automobila, mada ovde svakako treba uzeti u obzir i stanje ovdasnjeg voznog parka koji vecinom i nije vredan rizika i kradje: u Srbiji se na onih 100 000 ljudi ukradu 83 automobila, u Sloveniji 158, Bugarskoj 273, Madjarskoj 113... Povrh toga, posto je razbijeno nekoliko grupa kradljivaca (o "surcinskoj mafiji" vidite okvir), u padu je i mesecni broj kradja automobila (januar - 776, jul - 594), mada general Lukic priznaje da je "gradjaninu kome je automobil ukraden, neefikasnost policije 100 odsto". Svejedno, svi ovi rezultati postizu se u materijalnim uslovima u kojima policija "deli sudbinu svih gradjana" i sa tehnikom koja je "bar deset godina zastarela" cak i u odnosu na nase najblize komsije. "Stranci koji su videli nase kriminalisticke laboratorije ne mogu da shvate kako uopste radimo i postizemo neke rezultate, a jos kada im kazemo koji su to rezultati, jednostavno... oni to ne mogu da shvate", govori Lukic, nadajuci se da ce i policiji stici neki novac od donatorskih konferencija i ostale pomoci kojom nas Zapad obasipa. "Jasno nam je da vlada cini sve sto moze i da je ovo maksimum u ovim uslovima", kaze. Odresene ruke Na zidu Lukiceve kancelarije, inace, ne vise ni Kostunicina ni Milutinoviceva (Milan Milutinovic, predsednik Srbije), niti fotografija Zorana Djindjica, a nacelnik Resora javne bezbednosti kaze da je od politicara dobio razresene ruke te da ga nijednom nije pozvao nijedan politicar "ili bilo ko drugi" koji bi mu rekao da "ovo ili ono uradi ili ne uradi". "Imam apsolutno odresene ruke", tvrdi general. I zbog toga, ilustrativni su i podaci o kolicinama legalno uvezenih cigareta na koje su naplacene carinske i poreske dazbine. Tako, 1996. godine, legalno je uvezeno 748 kilograma cigareta (37 400 kutija, uzme li se da jedan kilogram cigareta stane u pedeset kutija), 1999. godine 321 tona, prosle godine preko 723 tone, dok je samo za prvih sedam meseci ove legalno uvezeno cak 2 520 tona cigareta. Opste je poznato, govori Lukic, da se u "proslom periodu" "svesno islo na ilegalan uvoz koji je pojedincima donosio veliku korist", dok je sada, "prvi put posle niza godina, legalan uvoz cigareta tokom aprila i maja premasio 50 odsto, sa tendencijom daljeg rasta". Inace, kutija "laki strajka 100 s" koju je general Lukic imao na svom stolu u utorak uvece, kada je vodjen razgovor za NIN, nije imala akciznu markicu. General Lukic pohvalice se i relativno visokim procentom rasvetljavanja najtezih krivicnih dela (preko 60 odsto rasvetljenih ubistava "sa nepoznatim izvrsiocem", 82,05 % resenih silovanja, 87,74 % kada je rec o iznudama...), a sve to i pored oskudice kadrova - Ministarstvo unutrasnjih poslova ima ukupno sistematizovanih 51 003 radna mesta (ukljucujuci tu i kafe-kuvarice i cistacice), popunjeno je od tog broja 35 644, medju kojima uniformisanih policajaca ima - ukljucujuci opet i one na granicnim prelazima, u obezbedjenju ustanova, policajce-vozace i saobracajce - 20 762. Dakle, ni blizu onih stotinu i kusur hiljada o kojima se govorilo, ali i ispod prosecnog broja policajaca na hiljadu stanovnika koji je u Hrvatskoj 4,2, Francuskoj 4,95, Belgiji 3,48 - mi smo ovde slicni Englezima sa dva i po policajca na hiljadu stanovnika. Ipak, kada govorimo o efikasnosti policije, i pored prilicno impresivnih brojki, ono sto "devojci srecu kvari" jesu upravo ubistva za koja je ponudjena nagrada od 300 000 maraka (izabrana ne nasumice, vec tako da se njihovim resavanjem rasvetle i ostali nereseni slucajevi) a koja zbog svojih aktera i nacina na koji su izvrsena upravo i izazivaju najvecu paznju javnosti. I sve dok bar deo njih ne bude potpuno raskrinkan, tesko ce se izaci iz okvira koji namece dilema da li je policija nevoljna ili nemocna da se izbori sa kriminalom, a svi statisticki podaci dozivljavace se jedino kao (samo)zavaravanje. Otmice Pocetak procesa tranzicije doneo je Srbiji novi oblik kriminala, otmice, koje su pocele proslogodisnjim nestankom Ivana Stambolica. Tokom ove godine zabelezena su 24 kidnapovanja - 19 sa nepoznatim izvrsiocem - od kojih je uspesno rasvetljeno njih 15. "Tamo gde je osteceni prijavio otmicu i izrazio spremnost da saradjuje sa policijom, iz ovih podataka vidi se da smo u velikoj vecini slucajeva bili uspesni", kaze Sreten Lukic. On dodaje i da je procena policije da su kidnapovanja ljudi zbog otkupa vec dosegla, i presla, svoj zenit, ali i da se uz dalji nastavak procesa tranzicije i njenih negativnih efekata moze ocekivati porast broja krivicnih dela protiv imovine. Na pitanje da li ce MUP moci da se izbori sa time, Lukic odgovara da "policija to hoce", da "preduzima i mere u obuci kadra", te da je "vazna i tehnicka opremljenost". "Politika", 2. septembar KAKO CE JUGOSLOVENI ZAMENITI SVOJU USTEDjEVINU ZA EVRO U slamaricama pet milijardi Guverner Dinkic: Gradjani ne treba da zure i panice, niti da placaju proviziju za zamenu pise: Biserka Dumic - U slamaricama gradjana, kako sam ranije procenio, ima izmedju tri i pet milijardi maraka, a sto vise vreme prolazi smatram da je ustedjevine znatno vise - kaze za "Politiku" guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic. - Koliko ce nemackih maraka Jugosloveni zameniti za evro i eventualno uloziti na stedne knjizice jer se u tom slucaju ne placa provizija, pitanje je. Pojedini bankari, medjutim, smatraju da u kucnim "trezorima" ima znatno manje ustedjevine, a nedavna procena jednog menjaca da je u slamaricama skriveno sest do sedam odsto novcane mase (koja iznosi oko milijardu i 500 miliona maraka), odnosno svega nesto vise od stotinak hiljada maraka, kako ocenjuje guverner NBJ, potpuno je nerealna. Takve procene, prema njegovom misljenju, govore da neki privatni menjaci zele da dezavuisu gradjane kako bi ih naterali da placaju proviziju kada budu menjali marke za evro. - Gradjani ne treba da zure i panice, ni da placaju proviziju za zamenu. Narodna banka ce uz pomoc Bundes banke i Evropske centralne banke omoguciti Jugoslovenima da u narednih deset godina svaku nemacku marku zamene za evro. Naravno, najveci deo maraka bi trebalo da se zameni u prvih pet-sest meseci sledece godine, ali cemo nastaviti da ih menjamo za evro i kasnije, na nivou odnosa sa Evropskom centralnom bankom - istice guverner Dinkic. Po njegovim recima vec sada neke banke, domace i strane, nude konverziju bez ikakve provizije, a za devize na knjizici dobija se i odgovarajuca kamatna stopa. I sto je, kako dodaje, jos vaznije, moze se dobiti i kreditna kartica sa kojom se u inostranstvu moze placati bez ogranicenja od hiljadu maraka, koliko se inace moze izneti iz zemlje. Centralna banka ce sa svoje strane uciniti napor da se do kraja godine pripremi celokupna infrastruktura, da bi placanje karticama, umesto cekovima, zazivelo napokon i u nasoj zemlji. Guverner je zakazao sastanak sa bankarima kako bi i oni doprineli promovisanju kartice, a Posta je takodje spremna da pruzi svoje usluge za bezgotovinsko placanje. Dovoljno dolara i franaka - Narodna banka ce obezbediti dovoljne kolicine dolara i svajcarskih franaka u slucaju da gradjani ne budu zeleli da uzimaju evro vec ove valute. Zato nema nikakve potrebe da se placa provizija dilerima, koji polako gube posao i svojim izjavama sire paniku medju gradjanima, za sta zaista nema razloga. Ovo tim pre jer su mi upravo potvrdili iz Dojce banke da ce nemacka marka neograniceno vaziti i menjace se po fiksnom kursu od 1,95 za evro najmanje u narednih deset godina - napominje Dinkic. Uz podsecanje da centralna banka ima dovoljno svojih menjacnica i privatnih koje ce ovaj posao obavljati za NBJ, kao i poslovne banke na svojim salterima, guverner podvlaci da nema razloga da se iko plasi da ce izgubiti nemacke marke. Oni, pak, koji se odluce da skrivenu ustedjevinu - sada u dolarima, francima ili evru, poloze na devizne racune nece morati vise da strahuju jer ce NBJ do kraja septembra okoncati "skeniranje" svih banaka kada ce se obelodaniti koje od njih su najbolje. - Do kraja septembra NBJ ce izreci sve mere prema onim bankama koje su nelikvidne, da bi od tada stedise mogle da ulazu svoj novac jos sigurnije nego do sada. Necemo dozvoliti da rade banke koje su prokockale poverenje gradjana jer ga je isuvise skupo i tesko obnoviti. A kada ga jednom obnovimo, kao sto smo obnovili poverenje u dinar, necemo dozvoliti da se ono izgubi - upozorava Dinkic. Bonitet banaka Da se vraca poverenje u banke pokazuju i podaci iz jula: stednja je porasla na vise od 18 miliona maraka, dok je ukupna sada premasila 120 miliona maraka. Ove cifre govore, konstatuje guverner NBJ, da gradjani polako sticu poverenje u banke, ali ne u sve vec u nekoliko njih. Jer, kako podseca, u pet banaka je do sada ulozeno vise od milion maraka sto ukazuje da je borba za stedise zapocela. - Ko se pripremio za tu utakmicu ima sanse da na dugi rok postane jedna solidna banka - predocava guverner. Osim sto ce stedise pre nego sto se odluce da uloze novac gledati bonitet banke, sigurnost ce imati i u garanciji NBJ koja je uvela obavezu da sve poslovne banke na svojim racunima u inostranstvu drze 50 odsto nove stednje. U trenutku kada stedisa bude zatrazio svoj novac od banke, NBJ ce, tvrdi guverner Dinkic, u roku od dan-dva doznaciti sredstva. On dodaje da ce sa takvom dodatnom garancijom centralne banke stednja iduce godine postati "normalna stvar". - Preuzimanjem 50 odsto nove stednje Narodna banka nece usporiti isplatu stednje. Inace je praksa u svetu da se podizanje iznosa vecih od 10.000 maraka najavljuje dva dana ranije, sto znaci da ce u tom roku stedise i kod nas moci da podignu svoj novac. Osim toga, i same banke imaju svoje rezerve u trezorima. Banke vise nisu spremne da investiraju novac u lose projekte i uglavnom ga plasiraju u sigurne hartije od vrednosti ili cuvaju, tako da je stednja u tim bankama sigurna - zakljucio je na kraju guverner Dinkic. Guverner - stedisa - Poceo sam i ja ove godine da stedim, u dinarima i devizama koje sam do sada drzao u slamarici - kaze guverner Mladjan Dinkic. On, medjutim, nije zeleo da kaze u koje banke je ulozio novac jer bi ih tako "reklamirao", osim da su u pitanju dve domace banke, u jednoj su devize, a u drugoj dinari.
