|
Izrael optu�en za rasizamU rezoluciji oko tri hiljade predstavnika nevladinih organizacija jevrejska dr�ava optu�ena za "sistematsko vr�enje rasisti�kih zlo�ina, uklju�uju�i ratne zlo�ine, genocid i etni�ko �i��enje"Durban, 2. septembra (Tanjug) Svetski skup protiv rasizma u ju�noafri�kom gradu Durbanu danas je u�ao u tre�i dan sve �u�nijih debata o Bliskom istoku i obe�te�enju za ropstvo i kolonijalizam, dok se sa druge strane intenzivno radi na iznala�enju kompromisa koji bi omogu�io da se usvoji �to prihvatljivija zavr�na Deklaracija i program dalje akcije. Upravo usvojena rezolucija foruma nevladinih organizacija, koji je zasedao uporedo sa Svetskim skupom protiv rasizma, osudila je Izrael za rasizam i aparthejd protiv palestinskog naroda �to je dovelo do toga da su se prijatelji i protivnici izraelske dr�ave jo� vi�e u�an�ili u suprotstavljene pozicije. U rezoluciji oko tri hiljade predstavnika nevladinih organizacija Izrael se optu�uje za "sistematsko vr�enje rasisti�kih zlo�ina, uklju�uju�i ratne zlo�ine, genocid i etni�ko �i��enje". Izraelski predstavnici na tom skupu odmah su osudili takvu rezoluciju uz obrazlo�enje da je to poku�aj da se "demonizuju" Izrael i njegov narod. Jo� prilikom otvaranja Svetskog skupa protiv rasizma, pro�log petka, generalni sekretar UN Kofi Anan i visoki komesar UN za ljudska prava Meri Robinson apelovali su na delegate da se okrenu budu�nosti, odnosno da se usredsrede na ono �to povezuje a ne razdvaja u�esnike ovog skupa, koji se odr�ava pod pokroviteljstvom UN. Va�ington i vi�e drugih zapadnih prestonica uputili su delegacije na ni�em nivou upravo u �elji da na taj na�in poka�u svoje neslaganje sa poku�ajima Palestinaca, arapskih i islamskih zemalja da se Izrael izvede na optu�eni�ku klupu zbog sada�nje krize na Bliskom istoku. Istina, protivnici Izraela odustali su zvani�no od izjedna�avanja cionizma sa rasizmom, �emu se protivio Zapad, ali ne i od toga da se, kako je to rekao palestinski lider Jaser Arafat, "stvari nazovu pravim imenom". Istovremeno, na plenarnim sednicama i u drugim radnim telima skupa u Durbanu nastavljena je debata oko obe�te�enja za ropstvo i kolonijalizam. Na tom planu vi�e ne postoje tako jedinstveni i suprotstavljeni tabori kao �to je to izgledalo na po�etku skupa kada su Va�ington i njegovi zapadni saveznici odbijali �ak i diskusiju o obe�te�enju za ropstvo i kolonijalizam. U tom taboru po�inje da se pokazuje, makar individualno, spremnost na izvinjenje, �to je ve� u�inio �ef nema�ke diplomatije Jo�ka Fi�er, ali zasad ne i na finansijsko obe�te�enje, na �emu insistiraju neke afri�ke zemlje i kubanski lider Fidel Kastro. Me�utim, i me�u afri�kim liderima postoje razlike jer, na primer, nigerijski predsednik Olusegun Obasan�o i jo� neki, smatraju da je dovoljno da se SAD i druge kolonijalne metropole izvine za ropstvo. Time bi, po mi�ljenju Obasan�a, trebalo da se stavi ta�ka na sramni period istorije koji je doveo do toga da je oko 12 miliona afri�kih robova odvedeno u "novi svet". Iako je vi�e afri�kih dr�avnika pokazalo spremnost da prihvati javno izvinjenje biv�ih robovlasnika, �ula su se i mi�ljenja da bi Zapad trebalo da plati obe�te�enje u individualnim slu�ajevima (senegalski predsednik Adulale Vade), da se ukinu afri�ki spoljni dugovi (togoanski predsednik Gnasingde Ejadema), kao i vi�e onih afri�kih lidera koji su apelovali na Zapad da, uz javno izvinjenje, pomogne razvoju ovog siroma�nog kontinenta. Analiti�ari smatraju da Va�ington i ve�ina njegovih zapadnih saveznika jo� nisu skloni javnom "posipanju pepela" zbog ropstva jer strahuju da bi neke forme izvinjenje mogle da dovedu do me�unarodnih sudskih procesa za finansijsko obe�te�enje. Svetski skup protiv rasizma treba da se zavr�i 7. septembra predvi�enim
usvajanjem Deklaracije iz Durbana i Programa akcije ali �e njegovi u�esnici
morati da provedu jo� besanih no�i i ulo�e silne napore ukoliko �ele da prona�u
kompromisnu formulu. Peres protestuje zbog deklaracije skupa NVO Jerusalim, 2. septembra (Beta-Rojters) �ef izraelske diplomatije �imon Peres osudio je danas svetski forum nevladinih organizacija zbog promovisanja mr�nje i antisemitizma, po�to je ozna�io Izrael kao rasisti�ku dr�avu u kojoj vlada aparthejd. Peres je u Tel Avivu rekao da deklaracija predstavlja "izliv mr�nje, antisemitizma, anticionizma bez ikakvog obzira". �ef izraelske diplomatije izrazio je razo�aranje i rekao da na skupu u
Durbanu nije pokazano razumevanje, tolerancija, niti poruka za budu�nost.
NA ME�UNARODNOJ KONFERENCIJI U DURBANU Svilanovi� razgovarao sa �vimerom i afri�kim zvani�nicima Durban, 2. septembra (Tanjug) Savezni ministar za inostrane poslove Goran Svilanovi�, koji u�estvuje na Svetskoj konferenciji protiv rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i ostalih vidova netolerancije, razgovarao je danas i ju�e u Durbanu sa generalnim sekretarom Saveta Evrope Vlaterom �vimerom, kao i sa �efovima delegacija Zambije, Maroka, Mozambika, Gane i Zimbabvea. O�ekuje se da �e tokom posle podneva i sutra�njeg dana �ef jugoslovenske diplomatije imati susrete i sa predstavnicima drugih afri�kih zemalja u�esnica skupa u Durbanu. |
Title: Message
