** Nepomirljivost na relaciji DSS-DS
*** Politi�ko prepucavanje "bojevom municijom"
** Nezadovoljna podelom u kojoj je Ko�tinica dobio �ast, a �in�i� vlast,
DSS je prvo zatra�ila rekontrukciju Vlade, a kada je taj zahtev glatko
odbijen, onda je zauzela opoziocioni stav, optu�uju�i vlast da nije
ni�ta uradila u suzbijanju korupcije i kriminala.Dokazi nisu poonudjeni
AIM, Beograd, 3.9.2001.
Strukture koje su se formirale iza dva najve�a srpska lidera Vojislava
Ko�tunice i Zorana �in�i�a svoje vi�emese�no prepucavanje ��orcima�
zamenile su u jednom trenutku "bojevom municijom". Sukob se rasplamsao
do nivoa kada se ve� postavlja pitanje da li su razlozi zbog kojih je
DOS oformljen potro�eni, �to navodi na njegovo skoro rastakanje.
Predsednik politi�kog saveta Demokratske stranke Srbije(DSS) Aleksandar
Popovi�, u slu�aju potvrdnog odgovora na postoje�u dilemu odgovara da je
izlaz u izborima, za koje se u ovoj stranci, �iji je lider Ko�tinica
odavno zala�u.
Na drugoj strani, u Demokratskoj stranci (DS), koju predvodi Zoran
�in�i�, procenjuju da bi organizovanje izbora u ovom trenutku dovelo do
odlaganja reforme u koje je krenula srpska Vlada, te da bi
destabilizacija politi�kih prilika obeshrabrila donatore i potencijalne
investitore da materijalno pomognu ekonomsku obnovu Srbije. Ova
�injenica pridonela je smirivanju politi�kih tenzija, ali i okolnost da
bi ru�enje Djindji�eve vlade moglo da se obavi samo uz otvorenu podr�ku
socijalista i radikala, �to DSS-u svakako ne ide u prilog. Splasnulo je
i zalaganje za izbore, jer je u DSS shva�eno da je izborna inicijativa
preuranjena.
Demokratska stranka Srbije je odlu�ila da ipak ostane izvan Vlade
Srbije. Preuzela je ulogu opozicije �in�i�evoj vladi i u samom DOS-u.
Ko�tuni�ine demokrate nemaju snagu da rasture DOS niti da obore
postoje�u srpsku Vladu, ali je ostala odlu�nost DSS da se bori za ve�e
u�e��e u obavljanju vlasti. Prilikom podela funkcija njeni �elnici
Vojislav Ko�tunica i Dragan Mar��inanin dobili su visoke funkcije. Prvi
je predsednik Jugoslavije, a drugi predsednik Skup�tine Srbije, ali oba
mesta vi�e daju �ast nego �to predstavljaju vlast. Nezadovoljna podelom
u kojoj je Ko�tinica dobio �ast, a �in�i� vlast, DSS je prvo zatra�ila
rekontrukciju Vlade, a kada je taj zahtev glatko odbijen, onda je
zauzela opoziocioni stav, optu�uju�i vlast da nije ni�ta uradila u
suzbijanju korupcije i kriminala. Dokazi nisu ponudjeni.
Obe pojave predstavljaju srpsku svakodnevnicu, koja ju je svrstala me�u
zemlje s najve�om korupcijom, a odabrane su za optu�bu vlasti zato �to
najlak�e dopiru do gra�ana. Lideri dve najve�e stranke razmenili su
te�ke re�i povodom korupcije i kriminala, ali su potpaljivanju vatre jo�
vi�e doprineli njihovi savetnici koji su me�usobno toliko zao�trili
odnose da su optu�be, vre�anja i suprotstavljanja poprimila
zabrinjavaju�e razmere. Postoje�e neprilike u Srbije, procenjuju
pojedini eksperti za socijalnu oblast i ekonomska pitanja, posledica su
vidljivog nastojanja politi�kih �inovnika dve vode�e stranke da preuzmu
apsolutnu ulogu upravljanja politi�kim i privrednim �ivotom u Srbiji. U
ovim strukturama vidljiv je poku�aj novostvorene politi�ke birokratije
da pusti korenje i preuzme kormilo u upravljanju dr�avnim poslovima.
U tome im dosta poma�u mediji nekriti�kim preno�enjem njihovih izjava,
koje, kao mini suknja dosta pokazuju, ali ne otkrivaju sve. Korist je
obostrana. Jedni dobijaju prostor za sticanje presti�a, a drugi ra�unaju
da na ovaj na�in pove�avaju tira�e i gledanost. Upu�eni tvrde da
prili�an broj tih mladih politi�ara imaju svoje �tabove u kojima se
pravi strategija za njihov proboj u vrh politi�kog �ivota.
Ambicioznost mladih politi�ara koji u trci za �to uspe�nijom karijerom
na politi�kom prostoru Srbije, koji je posle demontiranja Milo�evi�evog
re�ima postao neuzorana ledina nije, po oceni analiti�ara politi�kih
zbivanja, jedini razlog �to Srbija sada nalikuje na zemlju razbijenih
lon�i�a, zbog �ega predsednik Pokreta za demokratsku Srbiju (PDS)
Mom�ilo Peri�i� upozorava na opasnost da zemljom zavlada anarhija, a
predsednik Demokratske alternative (DA) Neboj�a �ovi� izra�ava
strahovanje da vladaju�a koalicija svojim dosada�njim pona�anjem mo�e
da, u javnosti, ostavi utisak nezrele vlasti koja nije dorasla da obavi
povereni posao. Predsednik Demokratskog centra (DC) Dragoljub Mi�unovi�,
za koga se ina�e smatra da ima glavnu ulogu u spre�avanju dva klju�na
lidera da u�u u otvoreni sukob, skre�e pa�nju da su se politka i
ekonomija previ�e prili�ile jedna drugoj i da se u toj sprezi kriju
mnoge opasnosti.
Sve su u�estalije ocene prema kojima su ljudi iz kruga biznisa uzeli
politi�are pod svoje, a u prilog te sprege navodi se da finansiranje
stranaka nije zakonom regulisano, tako da se one izdr�avaju iz
donatorskih izvora koji su javnosti nepoznati. Da poslovni ljudi ne sede
skr�tenih ruku pokazao je Zakon o oduzimanju ekstra profita. Mnogi
ekonomisti stavili su se na stranu biznismena, �ak do te mere da su
spomenuti propis proglasili nasiljem naroda nad uspe�nim ljudima.
Lobiranje je postao unosan posao u Srbiji.
Izjave pojedinih politi�ara, koje su, kao sa pokretne trake, stizale
jedna drugu unosile su zabunu u javnosti, a u glavama gra�ana stvarale
ve�u zbrku od letnje vreline. Predsednik Vlade Srbije na svoj ro�endan
zapanjio je javnost kada je mlionskom TV gledali�tu poru�io da, ako je
ne�to korisno, ne mora da bude po zakonu, �to je one starije potsetilo
na komunisti�ko vreme kada su korisne malverzacije, kako se tada zvalo
izigravanje propisa, predstavljale ra�irenu praksu.
U sli�nom stilu nastupio je i njegov ministar zadu�en za prosvetu Ga�o
Kne�evi�, koji je priznao da je kod upisa u srednje �kole bilo
neregularnosti, ali da one ne�e da budu sankcionisane, �to je u javosti
shva�eno da ovom ministru, pa i samoj Vladi, neregularnosti u obavljanju
javnih funkcija ne predstavljaju razlog za sno�enje odgovornosti, jer im
takve pojave ne smetaju. Ni predsednika savezne dr�ave Vojislava
Ko�tunicu, koji va�i za nepokolobljivog �uvara legalnosti, ne mimoilaze
kritike, jer za deset meseci predsednikovanja nije preduzeo ni�ta da se
otklone amandmani kojima je gotovo nasilno promenjen Ustav zemlje i
kojima je poru�en i poslednji most za vra�anje ve�inske politi�ke
strukture Crne Gore u federalne organe.
Spisak "nesuglasica" obogatio je i jugoslovenski ambasador u SAD Milan
St. Proti� izjavom kako nema nameru da postupa po bilo �ijim sugestijama
u obavljanju svog posla, jer nije slu�ao ni svoje roditelje, pa za�to bi
morao da postupa po nalozima dr�avnih organa. Tek �to je Proti� smenjen
zbog svojih izjava, iz dalekog Meksika javila se ambasadorka Vesna
Pe�i�, koja je Ko�tunicu i �in�i�a pozvala da se uzmu pamet i, u
interesu dr�ave, zakopaju ratnu sekiru .Ipak, mesto budu�eg ambasadora u
SAD moglo bi da bude novi povod za nesuglasice u vladaju�oj
koaliciji.Goran Svilanovi�, ministar inostranih poslova rekao je da
postoje dva kandidata, a u javnosti se spominje ime novinara nedeljnika
�Vreme� Stojana Cerovi�a, ina�e bliskog Gradjanskom savezu Srbije (GSS)
i Bojane Leki�, donedavno glavnog urednika TV �B 92�, koju navodno
prote�ira DSS.
Me�usobne optu�be ljudi na vlasti posledica su njihovog o�iglednog
nezadovoljstva raspodelom funkcija i koli�inom vlasti koje one nose sa
sobom. Medjutim, najavljeni �trajkovi metalaca, prosvetnih radnika,
upozorenja rudara iz Kolubare, koji su dali najve�i doprinos u obaranju
Milo�evi�a, mogli bi sva ta politi�ka prepucavanja da pretvore u ne�to
vi�e od "polupanih lon�i�a". Narasla socijalna nezadovoljstva mogla bi
da razbiju i sam "�up", �to bi Srbiju, za du�e vreme udaljilo od njene
namere da stigne do Evrope.
# Ratomir Petkovi� (AIM)
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
