GLAS JAVNOSTI
05. Sep 2001 16:30 (GMT+01:00)
Da li Karla del Ponte, u nedostatku dokaza, sprema zajednicku optuznicu
za bivseg predsednika SRJ, Plavsicevu i Krajisnika, i zasto?
"Kite" Milosevica tudim dokazima
U kolektivnoj optuznici krivica i za "balkanskog kasapina". Bez
branioca, ne bi mogao da dode do reci od advokata drugo dvoje, a ne bi
bilo mesta ni za "politicke govore". I mediji bi se manje interesovali
Nova optuznica protiv Slobodana Milosevica, kako je najavila glavni
tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte, pocetkom oktobra bice
podignuta za zlocine pocinjene u ratovima na prostorima BiH i Hrvatske.
"Glas", medutim, saznaje da ce se, posle toga, objediniti, odnosno
spojiti, slucaj Milosevic sa slucajevima Biljane Plavsic i Momcila
Krajisnika.
Ovo je "Glasu" potvrdio i jedan visoki zvanicnik Tribunala, koji kaze da
ce to biti u funkciji olaksavanja posla tuziocu, ali i sudskom vecu.
Posto ce Milosevic ostati pri stavu da se sam brani, ukoliko dode do
spajanja optuznice, imace manje vremena i mogucnosti da dode do reci od
branilaca Krajisnika i Plavsiceve. Samim tim ce mu biti suzen
manipulativni prostor, odnosno umanjena mogucnost da "javno drzi lekcije
sluzbenicima Tribunala". Na taj nacin, smatraju u Tribunalu, opasce i
interesovanje medija za Milosevica koji ce biti tek jedan od tri
optuzena, odnosno, vojnicki receno, bice prilicno neutralisan.
"Prijatelj suda" je prijatelj Tribunala
Sekretarijat Haskog tribunala narednih dana imenovace umesto jednog cak
tri "prijatelja suda" koji ce sudskom vecu pomagati u vodenju postupka
protiv Milosevica i starati se da ono bude pravedno. Slobodan Milosevic,
kako saznajemo, nece prihvatiti "prijatelje suda", koji ce u svakom
slucaju biti osobe na "liniji" Tribunala, odnosno koju MKSJ odredi i
plati.
- Naravno da je sa aspekta Milosevica neprihvatljiv i "prijatelj suda",
jer on ne priznaje sud, pa samim tim ne prihvata ni proceduru, pa ni
funkcionisanje "prijatelja suda" zarad potreba suda - podseca
Ognjanovic.
Postavlja se i pitanje da li ce, ukoliko dode do spajanja optuznica,
Milosevic biti optuzen i za genocid. Krajisnik i Plavsiceva, za koju se
u Hagu tvrdi da ce svedociti protiv Milosevica, a da je to bio jedan od
uslova za pustanje na slobodu do sudenja, optuznica tereti za genocid,
zlocine protiv covecnosti, krsenja zakona i obicaja ratovanja i teske
povrede zenevskih konvencija. Na osnovu onoga sto je Del Ponte izjavila
novinarima posle statusne konferencije, ocigledno je da ima nameru da
Milosevica optuzi i za krivicno delo genocida. Medutim, nasi izvori u
Hagu kazu da su to sve spekulacije i da treba biti vrlo oprezan i
sacekati oktobar.
Jedan od advokata porodice Milosevic, Dragoslav Ognjanovic, na sve to
odgovara da ne znaci da ce, ako dode do spajanja optuznica, neizostavno
biti optuzen i za genocid.
Karlu del Ponte u ovom trenutku muce druge muke. Ona mora sto pre da
pronade dokaze za optuznicu podignutu maja 1999. godine, usred
bombardovanja Srbije. I da ubedi sudiju Ricarda Meja da se na sledecoj
statusnoj konferenciji procita optuznica.
- Iz izlaganja Karle del Ponte i njenog zamenika Dika Rajnvelda
nesumnjivo se zakljucuju dve stvari. Prva je da je optuznica cista
konstrukcija jer ni posle dve i po godine tuzilastvo nije moglo da se
izjasni o broju navodnih svedoka i dokazima. To ukazuje na ispravnost
Milosevicevog stava da je optuznica lazna. Druga stvar je da je tuzilac
formalno priznao da Milosevic nije optuzen. Bila je obaveza suda da jos
na prvom pojavljivanju pred sudskim vecem upozna Milosevica sa
optuznicom i da se on izjasni po tackama da li je kriv ili nije. Zato je
Del Ponteova u pravu kada insistira na citanju optuznice, kako bi on
mogao da bude i formalno optuzen - kaze advokat Zdenko Tomanovic, koji
zastupa Milosevica pred sudovima u Beogradu.
Sagovornik "Glasa" podseca da optuznica sadrzinom ne zadovoljava ni
osnovne zahteve komonveltskog i kontinentalnog prava. Tomanovic
primecuje da tuzilastvo izbegava da navede ko su strane u oruzanom
sukobu, NATO ili ne, s obzirom da se Milosevicu stavlja na teret period
bombardovanja. Takode, na teret mu se stavljaju alternativne radnje,
izdavanje naredbi, a ne pominje se nijedna. I jos mnogo toga, sto se
lako moze osporiti.
Sudija Mej bio je zgranut kad je na drugoj statusnoj konferenciji u
slucaju Milosevic 30. avgusta cuo od tuzioca da jos nema dovoljno
dokaza, niti svedoke.
- Ne moze se proces odugovlaciti - upozorio je Mej i sledecu statusnu
konferenciju zakazao za 29. oktobar, a sudenje za pocetak iduce godine.
Bivsi jugoslovenski predsednik, iako iza resetaka, ocigledno ne prestaje
da zadaje probleme svojim tuziocima i sudijama. Glavni problem
predstavlja njegovo odbijanje da uzme branioca. Zamenik tuzioca Rajnveld
insistirao je da se Milosevicu dodeli branilac po sluzbenoj duznosti,
sto sudija Mej nije mogao da prihvati. To bi bilo mimo Pravilnika, koji
tacno odreduje u kojim slucajevima se dodeljuje branilac po sluzbenoj
duznosti, a s tim mora da se slozi i optuzeni. Zato je pribegao
kompromisnom resenju - uvodenju amikus kurije, odnosno "prijatelja
suda". Pri tom se pozvao na clan 20. Statuta Medunarodnog krivicnog suda
za bivsu Jugoslaviju, koji zahteva od Pretresnog veca da obezbedi da
sudenje bude pravicno i da se postupak vodi uz puno postovanje prava
optuzenog. I pravilo 74. Pravilnika dozvoljava uvodenje institucije
"prijatelja suda", kako bi se obezbedili dalje odvijanje i nesmetan tok
procesa koji je doveden u pitanje zbog Milosevicevog nepriznavanja
Tribunala.
- Radi se o svojevrsnom iskoriscavanju instituta dobrih namera, odnosno
"prijatelja suda", a sve u cilju nesmetanog odvijanja postupka. Time ce
se i Milosevic na specifican nacin uvesti u proceduru - objasnjava za
"Glas" poznati branilac iz Beograda Dragoslav Ognjanovic, koji je i
advokat porodice Milosevic.
Uvodenje "prijatelja suda" u Milosevicevom slucaj u Hagu se tumaci i kao
neka vrsta zamke. Milosevicu, naravno. Ali, svi se slazu da ce proces
biti veoma zanimljiv.
U sekretarijatu Tribunala nismo uspeli da saznamo ko ce zauzeti tu
funkciju. "Glas" je dobio odgovor da se jos razmislja o tome. Pominjano
je ime poznatog Haskog advokata Mise Vladimirova, koji je pred
Tribunalom branio Miroslava Tadica. Vladimirov je u vise navrata
kritikovao Milosevicev nacin odbrane i stav spram Tribunala. Ne
iskljucuje se ni mogucnost da to bude i neki od beogradskih advokata.
LJILJANA STALETOVIC
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
