[www.ANTIC.org] moze li vojska da sacuva drzavu

[Miroslav Antic]

Title: Message

MO�E LI VOJSKA DA SA�UVA DR�AVU Sila koja se snebiva Srbija pokazuje mo�da prenagla�enu ravnodu�nost prema vojsci koju ina�e sama pla�a Pi�e: Ljubodrag Stojadinovi� Posle serije uzastopnih poraza, vojska, kao neosporno va�na institucija dr�ave, nalazi se "u statusu snebivanja". Njena vrednosna orijentacija je pomerena, ali jo� neuskla�ena s nagove�tenom demokratskom vizijom dru�tva. Mnoge kategorije i pojmovi, bez kojih se pozicija vojske te�ko mo�e razumeti, nalaze se u rasulu. Te�ko je odgovoriti i na najjednostavnija pitanja. Na primer, �ta danas vojska �uva i od koga, ko joj daje zadatke, ako joj uop�te daje, i kome ona (vojska) pola�e ra�une? Gde su granice dr�ave, ko ih je zaposeo, i kako razabrati kontroverzu nastalu u ve� sumnjivoj vrednosti koja se zove suverenitet dr�ave? Naravno, da preciznih odgovora nema, po�to su oni sadr�ani u svim dimenzijama. Ima ih u pro�losti, u zabludama, u nedoumicama koje nisu samo na�e, u traljavoj konstrukciji savezne dr�ave, u aktuelnoj filozofiji vladavine i li�nim pozicijama. I jo� na nekim nedostupnim mestima. Sigurno je samo da nije ni zapo�et proces odvajanja vojske i politike, ma koliko taj prvi korak bio neophodan. Vojska jo� ne ume da ga na�ini, a politika to vi�e ne �eli. Svojom komandnom pame�u, a pogotovo kolektivnim umom, ovda�nja oru�ana sila je shvatila neophodnost brzog udaljavanja iz sfera politi�ke patologije i utopije. Ali, politika to ne dopu�ta, po�to je o�igledno da glavne stvari jo� nisu zavr�ene. Na Balkanu se u skladu s najgorim iskustvima tvrdo veruje kako se ni�ta ne mo�e okon�ati bez vojske, makar kao simbola mo�i koji i ne mora da u�ini ni�ta. Samo je va�no da bude tu. Zbog svega navedenog, polo�aj vojske je prili�no nelogi�an. On je neugodan i kad centri politi�ke mo�i od oru�ane sile tra�e apsolutnu lojalnost, ali i kad ignori�u takvu neugodnost. Danas je sasvim o�igledan sukob dvojice politi�ki najmo�nijih ljudi u Srbiji i administrativnoj Jugoslaviji. Mo�da je to uobi�ajen, no nepomirljiv koncepcijski spor. On je sa�injen od vi�e slojeva, ima u tome i konzervativne leve patine i revolucionarne pra�ine, ali kad se smiri prate�a buka, ostaje strate�ki spor izme�u reformske i restauratorske opcije. Na granici obe ideje je socijalna bomba, koju, bez totalne kreativne reorganizacije dr�ave i dru�tva, ne mo�e da ugasi nikakav novolevi�arski egalitarizam. Ako je dr�ava na potpuno nejasnom raskr��u izme�u sopstvene samodefinicije i rasula, �ta je tek s njenom vojskom? Ho�e li ona imati mandat da opstane zajedno s federacijom, koja se i dalje nepouzdano bori sa svojom opasnom genetskom boljkom i turobnom klini�kom slikom. Ili, mo�da ne�to sasvim drugo: da bude relativno lako obradiv objekat grubih politi�kih igara, gde niko nikoga ne �tedi, i gde su udarci otvoreno prljavi. Sada nam vi�e ne preti opasnost od rata. Nema takvih tenzija izme�u politi�kih grupacija u Srbiji, koje bi nosile izvesnost sukoba, a Crnoj Gori je ostavljeno na volju da �ini sa sobom �ta ho�e. Vojska se, dakle, neposredno suo�ava sa svojom neophodno��u u konstituciji kakve-takve dr�ave i ose�anjem nezaposlenosti u rasplitanju veli�anstvene konfuzije oko nas. Ne�e, izgleda, biti nikakvog posla na Kosovu, pa ni simboli�nog povratka na polje istorijske pobede. Vrhovni savet odbrane je van pogona, a savezni parlament se li�io zadovoljstva da �itav zaplet stavi pod svoju kontrolu. Tako se svi poslovi izme�u civila i vojske obavljaju na legalisti�koj relaciji Ko�tunica-Pavkovi�. To je, naravno, neophodno, ali nedovoljno. Ideja o civilnoj kontroli vojske ne mo�e se zavr�iti na diskrecionom pravu navedenog mu�kog dueta da funkcioni�e kako �eli. Sve je mnogo slo�enije no �to izgleda, po�to vi�e nema nijednog razloga za �uvanje monopola oligarhijske, ili autoritarne vlasti nad vojskom, niti raznolikih tabua koji odatle izlaze. Srbija pokazuje mo�da prenagla�enu ravnodu�nost prema vojsci, koju ina�e sama pla�a. Istra�iva�ke sonde u javnosti pokazuju da op�ti ugled VJ kao institucije blago opada, ali je rejting jo� izuzetno visok. Neuporedivo vi�i od ugleda vojne elite, koju je, uzgred, predsednik SRJ za�titio svojim visokim autoritetom, zadr�ao na ugodnim polo�ajima i teto�io prenagla�enim pohvalama, "kako ne bi podrivao temelje dr�ave". Na nivou podrivanja temelja dr�ave i njihovog spasavanja, mo�e biti nastavljena balkanska utopisti�ka ideja "o civilnoj kontroli vojske". Takve kontrole svakako ne mo�e biti u nadle�nosti bilo kakve nevladine institucije, ako nema demokratske javnosti, koja svojim nepristrasnim sudom razbija svaki monopol. Tada je lako govoriti o misiji vojske u spasavanju dr�ave. Taj protivre�ni ideolo�ki stereotip u nas se koristi preko svake mere. Istorija svih posrtanja u poslednjih deset-dvanaest godina, neodvojiva je od ideje da vojska uzme dr�avu pod svoje i tako je spasi rasula. Mora da je jako te�ko svakoj dr�avi, koja se hvata za armiju kao poslednju slamku propasti: da je iz ponora vadi ona sila koju dr�ava, po prirodi stvari funkcionalno kontroli�e. Na tako apsurdan na�in novi vrhovni je razre�io sporove oko uloge vojne sile u petooktobarskom epu. Vojna elita, koja se u dramati�noj no�i namera�ila da po svaku cenu sa�uva Milo�evi�a, verovatno je �uvala Jugoslaviju. Na tom mestu mo�e da prestane svako zloslutno pore�enje, ako je ve� u pitanju dragoceno patriotsko iskustvo. Postoje ljudi koji umeju da �uvaju kad im se da ono �to najvi�e vredi, i oni koji rasture sve �ega se dohvate. I tu je mo�da odgovor na pitanje mo�e li vojska da sa�uva dr�avu. Naravno da ne mo�e, jer na tom zadatku, koji ina�e ne pripada vojsci, razum redovno uzmi�e pred najgorim ishodom. Sve �to su razne politi�ke armije ovde pazile, nestalo je ili se raspada u sudnjim mukama. Morao bi neko da kona�no sa�uva nenadle�nu vojsku od opasnih poslova u apstraktnoj dr�avi i tako je u�ini zaista potrebnom u realnom svetu.�